Jump to content

Погрешио сам, покајаћу се, и шта онда?

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Гости

Погрешио сам, покајаћу се, и шта онда?

o.Stefan.jpg

Покајање је суштински појам хришћанства. Одакле човек да крене, може ли рећи ја сам погрешио, покајаћу се, и шта онда?

- Покајање је дубљи појам а не рационалан, мора се ући у неку руку у суштину душе и срца а то је осећање - ја сам грешан! Схватање огреховљености једини је лек, јер је за спасење нужно покајање. Значи, ако хоћемо да се спасемо од греха који је прародитељски, генетски некако постоји у људима, иако је он Светом Тајном Крштења опран, али опет смо грешили, падали смо у грех, неминовно је да човек греши. Да би то избегли Бог је дао дар покајања а то покајање мора увек да се изведе тако што има неко између тебе и Бога, увек се каже грешан сам пред Богом, грешан сам због греха, али како, мора неко да посредује. То је Црква добро одредила, ставила духовника, значи ставила човека који стоји између тебе и Бога. Рецимо, сагрешио сам због лагања, крађе, превара, оговарања, отимања, псовања, насиља, а ти као сведок, као свештеник имаш благодат Божију да стојиш над таквим праштањем, значи потврђујем пред Богом да си ти тај који се кајао а ја имам ту власт Богом даровану да те тога разрешим. Бог је апостолима рекао: “Заиста вам кажем: Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год разрешите на земљи биће разрешено на небу."(Мт. 18,(Зач. 76),18) Та благодат дана апостолима пренешена је и на свештенике преко епископа. Зато ми увек кажемо да ли знаш неког доброг духовника, искусног, старијег а под тим подразумевамо и ако је старији да је искусан, ишао би да ме нешто исповеди. Зашто не идеш код млађег? У човеку се јавља основна сумња, да ли ће онај млађи уопште моћи издржати кад ја будем причао моје грехове, кад буде видео какав сам грешник и бедник, ајде онда идем код оног старијег који је много више чуо и видео, па њему неће то бити необично, он ће сигурно расудити боље. Дакле, да би грех савладали нама нема другог рецепта датог сем покајања.

Архимандрит Стефан Вучковић

Манастир Велика Ремета

Манастир Глоговац

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да би то избегли Бог је дао дар покајања а то покајање мора увек да се изведе тако што има неко између тебе и Бога, увек се каже грешан сам пред Богом, грешан сам због греха, али како, мора неко да посредује. То је Црква добро одредила, ставила духовника, значи ставила човека који стоји између тебе и Бога. Рецимо, сагрешио сам због лагања, крађе, превара, оговарања, отимања, псовања, насиља, а ти као сведок, као свештеник имаш благодат Божију да стојиш над таквим праштањем, значи потврђујем пред Богом да си ти тај који се кајао а ја имам ту власт Богом даровану да те тога разрешим. Бог је апостолима рекао: “Заиста вам кажем: Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год разрешите на земљи биће разрешено на небу."(Мт. 18,(Зач. 76),18) Та благодат дана апостолима пренешена је и на свештенике преко епископа.

smatram da je ovo potpuno ne tacno.

inace rado slusam o.Stefana i postujem njegove reci.

Everyone’s got a plan until they get hit.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako čovjek učini grijeh i hoće da se pokaje.Zašto to ne učini sam kajući se Bogu bez ikakvog posrednika kojem mora svoju sramotu govoriti?

Многи не схватају да је уопште учињен грех, некима ни убиство није грех јер нађу оправдање кроз неки њима прихватљив разлог...Духовник је ту да посаветује и да објасни тај грех, чак и ако си свестан да си га учинио. Ако те је срамота да себи признаш грех, онда ће те бити срамота и другима да признаш па је и обрнуто случај. Осим тога, није важно само да признаш грех и да га разумеш већ треба неко и да те упути на који начин да га више не поновиш, ако је икако могуће.

Богу су сви људи на земљи исти а створени по његовом лику па тако обраћајући се свом духовнику ти се уистину обраћаш Богу лично а не личности духовника.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не познајем лично оца Стефана, али верујем да је само хтео да нагласи да свештеник има духовну власт добијену преко епископа да читајући разрешну молитву разрешава од грехова онога који се исповедио и покајао за своје грехе.

Не ваља свашта к срцу примати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Многи не схватају да је уопште учињен грех, некима ни убиство није грех јер нађу оправдање кроз неки њима прихватљив разлог...Духовник је ту да посаветује и да објасни тај грех, чак и ако си свестан да си га учинио. Ако те је срамота да себи признаш грех, онда ће те бити срамота и другима да признаш па је и обрнуто случај. Осим тога, није важно само да признаш грех и да га разумеш већ треба неко и да те упути на који начин да га више не поновиш, ако је икако могуће.

Богу су сви људи на земљи исти а створени по његовом лику па тако обраћајући се свом духовнику ти се уистину обраћаш Богу лично а не личности духовника.

Jedno je ne razumjeti i tražiti da se pojasni a drugo je shvatiti i odlučiti se pokajati.Ja ako sam svjestan da sam pogrešio , meni niko ne treba kao posrednik između mene i Boga da posreduje kod Njega.Ja se Njemu direktno obračam ponizno kajeći se.Sa druge strane kada taj kojemu se ispovjedate tj uzimate ga za posrednika , pogriješi.Ko njemu prašta grijeh?Tj ko je njemu posrednik pred Bogom?

I kada raspravljaš sa sljedbenicima knjige čini to na najljepši način!( Kuran)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jedno je ne razumjeti i tražiti da se pojasni a drugo je shvatiti i odlučiti se pokajati.Ja ako sam svjestan da sam pogrešio , meni niko ne treba kao posrednik između mene i Boga da posreduje kod Njega.Ja se Njemu direktno obračam ponizno kajeći se.Sa druge strane kada taj kojemu se ispovjedate tj uzimate ga za posrednika , pogriješi.Ko njemu prašta grijeh?Tj ko je njemu posrednik pred Bogom?

Ако си свестан да си погрешио. Врло упитна категорија. Врло субјективна. Људи су према себи необично неискрени кад је грех у питању.

Како мислиш "тај коме се исповедамо"? Исповедаш се Богу, увек и свуда. Ко стоји испред тебе? Духовник који је, као и ти створен по лику Бога.

Поменуо си срамоту греха раније. Ако те је срамота признати грех било коме, зар то није начин скривања греха и могућност да поново згрешиш? Скриваш грех од себе тиме што га не делиш са својом браћом, људском браћом. А та браћа су, као и ти створени по лику Божијем. Дакле, пренесено, скриваш грех и од Бога, иако немаш ни потребе ни могућности. Свемоћ Божја се огледа у томе да су њему твоји греси познати а да је исповест чин признавања тих греха и себи самом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ако си свестан да си погрешио. Врло упитна категорија. Врло субјективна. Људи су према себи необично неискрени кад је грех у питању.

Како мислиш "тај коме се исповедамо"? Исповедаш се Богу, увек и свуда. Ко стоји испред тебе? Духовник који је, као и ти створен по лику Бога.

Поменуо си срамоту греха раније. Ако те је срамота признати грех било коме, зар то није начин скривања греха и могућност да поново згрешиш? Скриваш грех од себе тиме што га не делиш са својом браћом, људском браћом. А та браћа су, као и ти створени по лику Божијем. Дакле, пренесено, скриваш грех и од Бога, иако немаш ни потребе ни могућности. Свемоћ Божја се огледа у томе да су њему твоји греси познати а да је исповест чин признавања тих греха и себи самом.

Onaj koji prašta Njemu se ispovedam tj Njemu se kajem.A to je Onaj koji me je stvorio.Između mene i Boga ne treba mi nikakav duhovnik koji je možda veći griješnik od mene.Stoga obračam se Bogu i kajem se Njemu a šta briga duhovnika za što Mu se kajem.

Opet postavljam pitanje:Ko prašta onome kome se ispovijedate kada taj pogriješi?

I kada raspravljaš sa sljedbenicima knjige čini to na najljepši način!( Kuran)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja ako sam svjestan da sam pogrešio , meni niko ne treba kao posrednik između mene i Boga da posreduje kod Njega.Ja se Njemu direktno obračam ponizno kajeći se.Sa druge strane kada taj kojemu se ispovjedate tj uzimate ga za posrednika , pogriješi.Ko njemu prašta grijeh?Tj ko je njemu posrednik pred Bogom?

Puno je lakse ispovediti greh i ispricati svoju sramotu Bogu kojeg nevidis i koji je daleko iznad tebe i savrseniji od tebe nego to uciniti pred covekom. Sa druge strane, duhovnik ti daje i konkretan savet i pomoc oko greha. Mnogo se i lakse osecas kada neki problem ispricas coveku u kojeg imas poverenja.

Medjutim, u nasoj veri ispovest je puno vise od klasicnog razgovora sa covekom, to je Sveta Tajna gde deluje Bog na jedan poseban nacin. Bog nas je stvorio kao drustvena bica koja su medjusobno povezana i trebaju jedan drugome na mnogo nacina, a ne kao samodovoljne i bez direktne veze sa Bogom. Bog aktivno ucestvuje i radi sa svojom decom jer ih voli, a ne zato sto ne moze bez njih, i nije ljubomoran kada preko coveka dolazi njegova blagodat niti se na taj nacin brine da Njegov "autoritet" moze biti ugrozen. Nego mu je milo kada se to desava jer On sam tako hoce.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Onaj koji prašta Njemu se ispovedam tj Njemu se kajem.A to je Onaj koji me je stvorio.Između mene i Boga ne treba mi nikakav duhovnik koji je možda veći griješnik od mene.

Pa ne kajes se duhovniku nego pred duhovnikom Bogu. Ne moze ti duhovnik oprostiti greh to moze samo Bog. Objasnio sam ti u prethodnom postu zasto je to tako i da je teze to uradeti pred covekom, za koga kazes da moze biti i veci gresnik od tebe, nego pred Savrsenim Bogom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...