Време је за бебе

[Милан Ракић]

Ево, они су их одгајили 10-оро без ичије помоћи... Кад кажем помоћ, мислим на помоћ родитеља... Мануела јесте била "жртва" у смислу да није радила и да се у потпуности посветила деци... Иначе, до пре неку годину су били подстанари... И живе од Зоранове плате и што Мануела понекад приреди неки ручни рад...

 

Дакле, пуковник авијације Зоран Стојиљковић, у свом досадашњем животу, "успео" је да буде пилот на "Јастребу", "Супергалебу" и на "Орлу" са више од 1000 сати налета... Да има неколико прекоманди, од Церкља, преко Маховљана (Бања Лука), Лађеваца до Батајнице... Да се као подстанар сељака 20-ак пута... Да заврши Командно штабну академију, Школу Националне одбране и Ратну школу грчког ваздухопловства. Да обавља низ пилотских дужности у Церкљу, Маховљанима, Лађевцима и на Батајници, као и оперативних дужности у Команди РВ у Земуну... Да буде војни аташе Војске Србије у БиХ, те напослетку да буде предавач тактике на Школи Националне одбране при Војној академији на Бањици, а успут да завршава и последипломске студије на Факултету политичких наука у Центру за Америчке студије... Поред тога, да заврши Богословски Институт СПЦ и стекне звањевероучитеља, да се активно бави спортом (трчање и бициклизам)... Да говори поред матерњег, енглески, грчки, словеначки и македонски језик... На врхунцу читаве приче, са супругом Мануелом да изроди 11-оро деце и на крају, као "шлаг на торти" која "омеђује" читаву причу о њему, да буде литургијски хришћанин...

 

За све колеге, довољно је рећи КИЗА!

 

п.с. Да не заборавим - Киза и Мануела су постали деда и баба малом Луки од кћери Ане и зета Давида, и све то са својих 46 година... И да поменем децу: Ана се родила 1991. године-она са Давидом има синчића Луку... После Ане, Зоран и Мануела су родили редом: Тању (1993), Даницу (1995), Ђорђа(1996), Софију (1998), Милицу (1999), Јелену (2001), Димитрија (2002), Дуњу (2004), Божидара (2006) и напослетку (за сада) Лазара (2012)

 

Након свега побројаног, могу само рећи   8086.gif   8086.gif   8086.gif            :good2:   :good2:   :good2:     

 

https://www.pouke.org/forum/topic/29873-%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D1%88%D0%BA%D0%BE/page-9#entry961803

[Милан Ракић]

А Василије Војводић секретар нашег факултета их 11-оро има...

 

https://www.pouke.org/forum/topic/26530-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5/#entry854681

 

https://www.pouke.org/forum/topic/26530-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5/#entry854681

[Дејан]

@@Сања Т., da živimo u nekoj normalnoj državi, bili bi tretirani kao kraljica, nažalost živimo u društvu i državi gde vas smatraju hendikepiranom.

Toliko o nama ...

[Ненад Р.]

Ја нисам послодавац али знам сигурно да баш ти људи могу да буду нај вреднији радници , јер треба да зараде за своју децу. Ти људи су скромни и задовољавају се мањим приходом по члану.И деца су ту мање прохтевна и њихове жеље се своде на то да имају најосновније. Ако тој деци даш нешто веома мало они су радосни до неба.

Чуо сам о једној породици која има десеторо деце ( не знам одакле су и како се презивају) , а баве се пољопривредом и сточарством. Питали су мајку тој деци како стиже да уради све обавезе око породице? Она одговара да није јој тешко јер старија деца чувају млађу децу. Њихова жеља је само та да им неко да црево , како би увели воду . Значи само да им неко да црево , сами ће да копају и да уведу воду.

 

Проблем је у тим људима које не запошљавају родитеље са више деце , а не у родитељима које имају више деце.

[Sanja Т.]

Хвала свима од срца.Заправо ја немам никакав проблем,нити ме интересује држава ,већ предрасуде људи.Сви су ваши одговори дивни и слажем се ,поготово тамо где се не гледа колико се има и од чега ће да се живи.За децу се увек нађе.

 

Посебну жељу имам да се обратим Милосављевићу.Кад кажеш да - Ima ljudi koji ne mogu sebe da odrzavaju kako treba - kamoli decu. - Мислиш ли на матерјално или ментално? Како год-јеси ли имао прилике да посматраш одраслог човека који је "изникао" из такве породице.Можда је добио више љубави него остала деца,или се више трудио у животу,јер иза његових леђа нема никога.

Има свега,наравно али није на нама да судимо.

[Sanja Т.]

 

 

Док неко други и са једним дететом има проблема а камоли са двоје, троје и више, нарочито ако су деца још мала. Нема ко да им чува децу (немају родитеље, у вртић деца не могу да иду кад су болесна, а нека су болесна често), нема ко да им се нађе ни на пола сата дневно... Ретко који послодавац хоће да их запосли (првенствено мислим на жене), па се то, углавном, у том случају сматра као хендикеп (далеко било!)

 

Одговор за други део прве поруке  

 Наравно да реалне потешкоће постоје.Било их је и код мене,колико хоћеш.Само сад како одрастају,све се враћа десетоструко,па ти види.Помоћ,подршка ,разумевање са њихове стране је непроцењиво и потире сваку муку.Са друге стране,много је теже мени једној са два родитеља и супруг јединац,па коме ћемо пре ( не жалим се,само поредим),него сутра њима  трома са нас двоје,ако се разумемо.Што више деце,има више коме човек да се нада у старости.Посматрајући са стране ,чини ми се да је и то непроцењиво и да се исплати и највеће муке,жртве и одрицања у младости. 

[Orion]

[JESSY]

http://www.youtube.com/watch?v=ebvWhJMNE0c

[JESSY]

[JESSY]

[NovoIme]

[РадованД]

 

http://vk.com/club56696540

[JESSY]

[JESSY]

[РадованД]

 

http://vk.com/feed?z=photo-16979732_318643001%2Falbum-16979732_00%2Frev