Записи једног луталице незналице

[Иван Недић]

Пре но што започнем дневник својих размишљања на "Живим речима утехе", желим да истакнем једну једину напомену: биће запаљиво за људе свих профила у погледу вере или њеног одсуства.

[Иван Недић]

11. новембар 2012.

Човек је у својој бити луталица (тражитељ) и незналица (агностик). То је, чини ми се, једини интелектуално доследан став који се може заузети према тоталитету бића.

Много аргумената говори у прилог постојања Бога. Много аргумената говори против постојања Бога. Незахвално је разматрати квантитативни саоднос једних и других.

Откуда, уопште, идеја Бога? Много је претпоставки. Али ми чак немамо ни тог врапца у својим рукама, врапца који би нам одговорио на ово питање. А камоли сокола који би нам рекао има ли или не-има Бога.

Ми нужно робујемо нечему. У датом случају, луталица незналица робује своме интелекту. Са друге стране, верник, у крајњој анализи - уосталом, као и атеиста - робује својој интуицији, своме опредељењу, своме, ако хоћете, гушту. Веровати или неверовати у Бога, чини ми се, ствар је гушта. Укуса. Склоности.

Шта чинити? Да ли бити доследан? Чему бити доследан од свега наведеног? То је већ ствар воље. И компромиса. Верника компромитује чињеница да би, упркос свему, Бога ипак могло и не бити. Атеисту компромитује чињеница да би, упркос свему, Бога ипак могло бити. Агностика компромитује чињеница да Бог, засигурно, или постоји или не постоји, тј. да нема трећег, што значи да је његова позиција немогућа, али у исто време - што и јесте основни парадокс агностичке разапетости - једина у крајњој анализи доследна.

Преселимо се на тренутак у коцкарницу, за сто са рулетом. Верник ставља сав улог на "има Бога". Атеиста, пак, на "нема Бога". Агностик се не одлучује да уложи. Шта, уосталом, агностик тражи у коцкарници. Треба ли да изађе? Живот је коцкарница, и изаћи из ње значило би убити се. Али то ни издалека није оно на шта би се доследни агностик одлучио, јер, шта ако све ипак има смисао. А опет, не одлучује се на улог, јер не види ни један једини разлог да стави на црно или пак на црвено. Иако, обрни-окрени, када се заврти рулет једно од та два мора изаћи. (Зарад успешности метафоре, молим читаоца да на тренутак заборави да у рулету постоји и зелени зеро. Нека ово буде рулет без зера).

Шта је чинити агностику? Вртети се у кругу, као рулет, док не изађе једно од два? Само што је овај рулет унапред решен. Бога или има, или нема. Већ сада. Већ овде.

[Иван Недић]

16. новембра 2012.

Најискренија молитва неких људи гласи овако: "Боже, молим те, преклињем те да постојиш". Они се гуше, јецају и грцају у својој сумњи. Као истинитолажни просјаци, заложници локалних и глобалних мафија, накљукани белом или шареноликом хемијом, неби ли остали послушни своме газди и просили за њега ради следеће дозе.

Најбогатија трпеза за њих је сува, и бубрегу њиховом нема лоја. Сагоревају и осећају се попут уличне лампе, која ће, када дотраје - иако то, можда, и неће бити тако скоро - бити бачена.

[Иван Недић]

21. новембар 2012. године, трећи дан зубобоље

На шестици горе лево приметим две тачке каријеса и бол на слатко. Зуб је поправљан већ неколико пута, последњи пут пре годину и по или две, када је, наводно, извађен живац. Одем, отворе, поново очисте канале и ставе лек на недељу дана. Беше то у понедељак. Бол све време, али од данас у подне ужасан. Савет зубара: чекамо и посматрамо. Самоиницијативно аналгетик (пенталгин - нема га код нас, набављен из Русије) и орважил. А бол на слатко је био тако дискретан...

Наравоученије: не идите код зубара док вам макар једно око не искочи од болова

[Иван Недић]

Следећи пут пре но што баците котур од истрошене ролне тоалет-папира призовите у сећање ову уметницу, чије име нас подсећа да је буњиште плодно место: http://2photo.ru/ru/post/29580

[Иван Недић]

Усудићу се да у теолошки дискурс нашег поднебља овим путем покушам да уведем један нови израз.

Тај израз би означавао свакога ко је убеђен да је еклисиолошки нужно неисправно:

- бити редовни члан литургијске заједнице којој особа не припада у смислу места живљења;

- не причешћивати се на свакој литургији;

- исповедати се често и то чинити пред причешће;

- да ожењени ђакон или свештеник носи бурму због тога што се "у Царству Божијем нити жене нити удају";

- ако црквене свеће нису од чистог воска;

- да се пева Мокрањац, да на литургији пева класични вишегласни хор;

- да се причастен замењује "побожним песмицама".

Још много тога би се могло додати. Можда би нешто требало и одузети - време ће показати.

Углавном, такве особе бих се - уз високо поштовање према часном и православном старцу, митрополиту Јовану, чије име и наук ове особе срамоте - дрзнуо да назовем зизјуласоиди.

[Иван Недић]

Скоро било који руски црквени квартет до октет звучи неупоредиво боље од огромне већине српских црквених хорова и певница

http://vk.com/video_ext.php?oid=5496135&id=163115291&hash=7536343c2cdd9583

[Иван Дабижљевић]

На сопственој кожи искусио сам да без Бога не можемо ни веровати у Њега, а без Њега смо прах и пепео. Сва та философирања и расправљања има ли нема ли на крају се заврше са тим да Бога има, само што та два или више њих што су о томе расправљали или су остали са Њим или су се сами себе помрачили у тој сулудој расправи.

 

Што рече св. владика Николај - веруј што више можеш! 

[Лазар Нешић]

Скоро било који руски црквени квартет до октет звучи неупоредиво боље од огромне већине српских црквених хорова и певница

 

С обзиром какво је (не)залагање јерархије за неговање појања и музичка необразованост активних ентузијаста, имамо више него што је реално замисливо.

Дакле, имамо индиферентност и егзибицију - одатле и никакво појање.

[Иван Недић]

Још једна химна у изведби истог хора. У питању је Храм Свете Тројице у граду Електроугљи, на не тако далекој периферији Москве

http://vk.com/video5496135_163115570

[Иван Недић]

Meine Frau und ich lernen deutsche Sprache mit der Deutschen Welle.

Српска верзија: http://www.dw.de/učite-nemački/deutsch-warum-nicht/s-3787

Нека друга верзија се може одабрати на следећи начин. На дну странице http://www.dw.de/learn-german/s-2469 одабирате језик, затим десно горе проналазите Kursfinder, и тамо проналазите "Deutsch - warum nicht?" Одличан курс, веома лепо конципиран.

[Иван Недић]

Нема другог поузданог ослонца осим Бога.

Наравно, то ни издалека не доказује постојање Бога. Рећи да доказује био би знак крајње емотивне и интелектуалне незрелости.

То доказује само нашу незајажљиву потребу за ослонцем.

Постојање Бога ништа не доказује. На постојање Бога веома много тога указује, што поиздаље што поизближе, али ништа не може бити узето као доказ.

Као што нема ни контрадоказа.

[Иван Недић]

Ако бих икада градио кућу, градио бих ово:

http://brvnare.rs

[Иван Недић]

Данас сам се у Москви упознао са овим сликаром

http://www.atoalbert.com/

Да се нисам упознао, рекао бих да су његови радови изложени на сајту гомила бесмислица.

Међутим, упознао сам се, и једино што могу рећи је да сам коначно и неопозиво схватио да ни најмање не разумем ликовну уметност.

И то је нешто. Могућ почетак. Увидети шупљину у себи и систематски започети са њеним попуњавањем.

 

Много је шупљина. Одакле почети, а не задржати се на овом питању доживотно?

[Иван Недић]

Данас је сестра Јелена (https://www.pouke.org/forum/user/7482-j%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0/) у свом статусу написала: "У вртићу моје ћерке децу уче да плешу уз СЕВЕРИНИНЕ песме. Такође сам лично чула и оно "gangnam style", као и песму оне грандовке и оног водитеља са Пинка. О, жалости..."

Не желим да звучим патетично, али жалост је уистину стегла моје груди.

С тим у вези, пожелео сам да са вама поделим једну песму чувеног совјетског кантаутора, по националности Грузина, Булата Окуџаве.