Какав је аутентичан, истински хришћанин

[Guest - . . .-]

Са блога нашег оца Љубише Костића:

…Јер, Хришћани се од осталих људи не разликују ни земљом, ни језиком, ни одевањем. Јер нити живе у својим (посебним) градовима, нити употребљавају неки посебан дијалекат (у говору), нити воде неки посебно означен живот. Њихово учење није пронађено измишљањем људи сваштара (радозналаца) нити су они, као неки други, присталице људске науке.

Они живе у јелинским и варварским градовима, како је свакоме пало у део, и у своме одевању и храни и осталом животу следују месним (локалним) обичајим, али пројављују задивљујуће и заиста чудесно стање живота (и владања) свога.

Живе у отаџбинама својим, али као пролазници, као грађани учествују у свему, али све подносе као странци. Свака туђина њима је отаџбина, а свака отаџбина туђина.

У брак ступају као и сви, и децу рађају, али рођену децу не бацају.

Постављају заједничку трпезу, али не и нечисту.

Бораве у телу, али не живе по телу.

На земљи проводе дане, али им је живљење на небу.

Покоравају се постојећим законима, али својим животом превазилазе законе.

Воле све (људе), а сви их гоне.

Презиру их, и осуђују; убијају их, а они оживљавају.

Сиромашни су, а многе обогаћују. Свега су лишени, а у свему изобилују.

Понижавају их, а они се у понижењима прослављају. Клеветају их, а они се показују праведним.

Руже их, а они благосиљају. Вређају их, а они (све) поштују.

Када чине добро, кажњавају их као злочинце. А када их муче, радују се као да живот поново добијају.

Од Јудеја нападани су као туђинци, и од Јелина прогоњени, али разлог непријатељства мрзитељи (њихови) не могу навести.

Посланица Диогнету 5, 1-17.

ЖИВИМ ЗА ЕСХАТОН

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[w.a.mozart]

uvek se setim reči- zadatak hrišćana nije da rade neobične stvari već da obične stvari rade na neobičan način (tj. sa Bogom)

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Kako izgleda kada je neko stvarno prepodoban?

Izgleda ovako:

[Биљана]

Ријеч "уподобити" значи; упоредити, представити сличним, или бити сличан, а "уподобити се"; учинити се сличним, учинити се да личиш. Чешће кориштена ријеч је подобан што значи; сличан, или одговарајући, тј. погодан. Руско "тому подобное" значи; томе сличан, или и сличо. Према томе, преподобан би био неко ко је превише погодан, тј. одговарајући. У неком ширем смислу, преподобан би био неко ко је праведан, честит, свет... 

Обично се овај појам везује за монахе, мада и међу мирјанима има оних који су преподобни. Познајем само једну дјевојку за коју мислим да је преподобна, али ни она неће још дуго бити мирјанин, тачније и она ће јако брзо у монаштво.

 

Е, сада, што се тиче пренесеног значења ријечи преподобан, то би се могло окарактерисати овако; онај који се претвара, обмањује, лицемијер и сл. Лако се такви могу препознати. Огромна је разлика између истински преподобних људи, и ових који то нису, а који се праве да јесу. Да ли на форуму има оних који се праве да јесу!? Па има. Уосталом, таквих има свугдје, па зашто не би било и на форуму

[Odonata Ressurecta]

rečeno je, svako vrijeme vapi za prepodobnima i svetima...ima u psalmu 11 : "Spasi me, Gospode, jer nesta prepodobnoga; jer se umanjiše istine od sinova ljudskih."

 

Sijenka ili bolje rečeno tragovi prepodobnih se dijelom nalaze u žitijiama svetih. koje su velika utjeha i ukrepljenje svima koji su žedni Logosa, recimo:

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih0128.htm

[Иван Ивковић]

"Човјек, биће на границама свјетова" - мини серијал радио емисија надахнут делом митрополита Н. Хаџиниколауа.

 

http://www.svetigora.com/category/2/167

[JESSY]

@,  :good2:

[Volim_Sina_Bozjeg]

Autentičan Hrišćanin, je onaj kojeg Bog voli.

[Иван Ивковић]

@@Volim_Sina_Bozjeg, мислио сам да нас Бог воли све... 

[Volim_Sina_Bozjeg]

@@Volim_Sina_Bozjeg, мислио сам да нас Бог воли све... 

Ja sam ubedjen u to dok sam ovo pisao.

[Иван Ивковић]

Хоћеш да кажеш да је сваки човек аутентични хришћанин?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Хоћеш да кажеш да је сваки човек аутентични хришћанин?

Autentični Hrišćanin je onaj koga Bog voli.

 

To hoću da kažem, evo već drugi put

[Arsenija]

Svetac.

Salim se.Ocekuje se da bude svetac. Ali on je gresnik koji se kaje.

[Дијана.]

Njegova vjera je manje spolja a mnogo više iznutra. Ona je prožela njegovo unutarnje biće a nije se pokazala samo u ponašanju govoru ili izgledu. Autentičan, istinski hrišćanin ima vrlo malo ili ništa od upadljivih obilježja (ogroman krst, brojanica, monaška odjeća u svijetu), i isto tako manje koristi u govoru uobičajene monaške forme (Slava Bogu, Bogu hvala i sl.). Ne želi da nameće svoju vjeru, da njome dosađuje, opominje, ispravlja, ističe sebe i sl, pa o njoj radije ćuti. Malo zato što ne želi da se gordi, a malo zato i da zaštiti svoj biser od obesvećenja. Šta god da radi, on to radi posvećeno i osjeća kao službu Bogu. Pažljiv je prema ljudima i trudi se da bude od koristi i da pomogne. Uklanja se od praznoslovlja i ogovaranja ali ne izbjegava ljude. Skroman je i ima mir, dobrotu i toplinu koji privlače ljude njemu a da ne znaju ni zašto. Svjestan je koliko je vjerom postao bolji čovjek (ne u odnosu na druge  nego na sebe  bivšeg) i razumnije i umjerenije i trpeljivi sudi o slabostima drugih. Sposoban je da uvidi svoju grešku i da je prizna i traži pomirenje sa okolinom. Uvijek gleda da smiruje sukobe među ljudima i olakšava muke ljudima. Radije pretrpi nego da on povređuje. Ćutljiv je ali nije mizantrop, pogled i lice su mu mirni. Što je više on lično napredovao sve više je zahtjevan prema sebi a trpeljiviji prema drugima. Odgovoran je i brine se ne samo u običnom smislu nego i za spasenje svojih bližnjih, ali manje strahom i brigom opterećuje sebe i druge jer svoje slabosti i terete polaže na Krepkog.   

[Иван Ивковић]

Немогуће је да схватимо, на пример, тајну оваплоћења Господњег одакле год да јој приступимо. "Сваки језик занеми" када треба да је изрази и поимање те тајне превазилази сваку интелектуалну способност. Покушаваш да је разумеш и не можеш. Смираваш се и она ти се открива а то откровење је толико јако да потврђује да је вера, као пут знања, потпунија и прикладнија од мисли.

 

Из перспективе вере читамо и отачке текстове. Не читамо их да бисмо их упамтили, нити да бисмо их напамет научили као да треба да полажемо неки испит. Нити их пак читамо како бисмо применили оно што се у шима говори, будући да већи део написаног не можемо да применимо. Читамо их да би нам били суд и да бисмо се смиравали. А када се душа наша смирава, када може да пусти сузу због своје мањкавости и да то у миру прихвати, онда она лакше може да се обрати Богу и затражи Божју милост. А када дође Божја милост, тада искуство унутрашњег преображаја почиње да бива "нова" стварност.

 

Која је то стварност? Бог и Његови одбљесци, оно што личи на Њега и оно што долази од Њега. Он је Онај Који Јесте, Он је истинска стварност. Стварност нису наше страсти и немоћи - оне, уколико остајемо привезани за њих, представљају једну болесну стварност. Сав наш циљ, сво наше усмерење, сва наша борба јесте у томе да откријемо које су то наше страсти и да смиравајући се пред Божјом милошћу затражимо Његово дејство у нама...

"Човек, биће на границама светова"