Значи ипак је право на приватну својину ”јаче” од права на живот? То је твој став?

[Срђан Шијакињић]

Не мислим да је било које право "јаче", али човек има права да се брани од агресије.

Ако ћемо у разраду - моја својина је производ мог живота, за све што имам морао сам да уложим своје време. Када ми, на пример, неко украде ауто, он у ствари краде део мог живота који сам посветио да зарадим тај ауто. У том смислу је "право на својину" у ствари само логична последица "права на живот".

Али права се могу рангирати и рангирају се. Право на живот је највише, сва остала су испод. Ако затекнете неког да Вам краде ауто, имате право да га браните наравно али не по цену живота нападача (под условом да он Вама не угрожава живот, али то је друга прича), јер право својине се не може тумачити толико себично, јер би последице биле баш лоше...

[Grizzly Adams]

Слажем се да постоји прекорачење нужне одбране, нисам рекао да можеш да упуцаш некога ко ти пипне ауто или покуца на врата. Али имаш права да браниш своју имовину у оној мери која је довољна да је заштитиш.

Уз напомену да ја као хришћанин то своје право највероватније не би искористио, али то не значи да га негирам као принцип.

[Александар Милојков]

Све је то ОК, али теби остаје могућност да зарадиш нови ауто или да урадиш нешто друго са животом који ти остаје, док он остаје мртав, без обзира на то шта га је нагнало да краде и без обзира на то што му можда никада не би пало напамет да те убије. Постоји нешто што се зове прекорачење нужне одбране. Не разумем како можеш да будеш против смртне казне (чак и за најтежа дела), а да истовремено правдаш убиство некога ко ти краде ауто.

Све је то у реду и ја се слажем са овим што си рекао. Само, примењујући овакаве принципе, увек се деси да се фукара извуче а поштен надрља. Тако, лопов остане жив а поштен без аута. Мало је парадокдално.

[Срђан Шијакињић]

Све је то у реду и ја се слажем са овим што си рекао. Само, примењујући овакаве принципе, увек се деси да се фукара извуче а поштен надрља. Тако, лопов остане жив а поштен без аута. Мало је парадокдално.

Без аута али такође жив. Што је боља од две лоше варијанте.

[Juan Valdez]

Све је то у реду и ја се слажем са овим што си рекао. Само, примењујући овакаве принципе, увек се деси да се фукара извуче а поштен надрља. Тако, лопов остане жив а поштен без аута. Мало је парадокдално.

Како год било, ја бих радије (ако баш морам да бирам) да останем без аута него да будем убица и не бих се кајао. Ауто могу увек поново да купим или могу да идем пешке. Као убица не бих никада могао да наставим нормалан живот. Џаба би ми био тај ауто кога сам сачувао.

[Grizzly Adams]

Али права се могу рангирати и рангирају се. Право на живот је највише, сва остала су испод. Ако затекнете неког да Вам краде ауто, имате право да га браните наравно али не по цену живота нападача (под условом да он Вама не угрожава живот, али то је друга прича), јер право својине се не може тумачити толико себично, јер би последице биле баш лоше...

Постоји само једно основно право - право на сопствени живот. Све остало следи из њега па и право својине како сам, надам се, укратко објаснио.

Е сада, то треба правилно разумети. "Право на живот" не значи "право да преживиш без обзира на своје поступке", већ "право да управљаш својим животом како желиш, све док не угрожаваш исто то право других". Значи, то право подразумева да свој живот можеш да браниш од онога ко га угрожава. Он је иницирао насиље и одговоран је за насиље.

[Срђан Шијакињић]

Постоји само једно основно право - право на сопствени живот. Све остало следи из њега па и право својине како сам, надам се, укратко објаснио.

Е сада, то треба правилно разумети. "Право на живот" не значи "право да преживиш без обзира на своје поступке", већ "право да управљаш својим животом како желиш, све док не угрожаваш исто то право других". Значи, то право подразумева да свој живот можеш да браниш од онога ко га угрожава. Он је иницирао насиље и одговоран је за насиље.

Подразумева право да преживиш без обзира на своје поступке све док ти постпуци не угрожавају туђи живот. Иначе, мислим да се сви слажемо у вези са овим, само користимо различите речи...

[Grizzly Adams]

Требало би да разумемо да ту постоје две сасвим различите ствари, мислим да се то превише често меша. Постоји етика коју изводимо из неких емпиријских постулата од којих је основни ово што стално помињемо - право на живот. Онда постоји хришћанска "етика" која, како је лепо брат Аца објаснио на другом месту, уопште не може да се назове "етика". Она превазилази логику овог света. Јер није "праведно" да човек кога су опљачкали и претукли трчи за разбојницима да би им дао нешто што су "заборавили". А такве ствари су управо радили хришћански светитељи...

Е сада, хоћу да посебно нагласим - те две ствари не треба мешати. Управо то је величина Хришћанства што потпуно превазилази све овосветске "етике" и немогуће га је претворити у "норме". Морамо да будемо свесни да су наше одлуке на основу хришћанске љубави на овом свету потпуно нелогичне. Јеванђеље је немогуће представити у облику закона и сваки такав покушај завршава се комично или чешће - трагично. То значи такође да када уређујемо "друштво", тј. "државу" онда су ту јеванђелски принципи непримењиви. Разбојник јесте "по закону" заслужио смрт. Он се одрекао свог живота оног тренутка када је насрнуо на живот другог. И тај има свако "право" да се брани. То је једначина. Али када се ту појави Христос, Он не "мења једначину". Он је потпуно превазилази. То је она велика тема Новог Завета која се на више места понавља о закону и љубави.

[Grizzly Adams]

Подразумева право да преживиш без обзира на своје поступке све док ти постпуци не угрожавају туђи живот. Иначе, мислим да се сви слажемо у вези са овим, само користимо различите речи...

Да, само мој ауто и мој дом су део мог живота. Уложио сам године свог живота да их створим. Када угрожаваш њих, ти угрожаваш мој живот.

[Grizzly Adams]

За хришћане је свако одузимање живота трагедија.

[Juan Valdez]

Да, само мој ауто и мој дом су део мог живота. Уложио сам године свог живота да их створим. Када угрожаваш њих, ти угрожаваш мој живот.

Да, али казна мора да буде адекватна. Ако угрожава део твог живота, треба да му се узме део његовог за казну - да се пошаље у затвор, а не цео живот - да се убије. Ти си баш за дивљи запад, колико видим...

[Juan Valdez]

За хришћане је свако одузимање живота трагедија.

И за већину људи који нису хришћани. Прота Горас је мало специфичан лик...

[Срђан Шијакињић]

Да, само мој ауто и мој дом су део мог живота. Уложио сам године свог живота да их створим. Када угрожаваш њих, ти угрожаваш мој живот.

Да, али под угрожавањем живота се у законима мисли у ужем смислу, зато и постоји право на својину, које је угрожено када се угрожени дом и кола и друга права. Овако широко тумачење води изједначавању угрожавања својине и угрожавања живота, што онда даје опет за право људима да убијају због имовине.

[Grizzly Adams]

Хајде овако да те питам - да ме неко, попут робовласника у старо време, зароби и присиљава да радим за њега, имам ли онда право да применим силу да се ослободим?

Укључујући ту и смртоносну силу ако немам избора?

[Александар Милојков]

Без аута али такође жив. Што је боља од две лоше варијанте.

Али ипак у најбољој варијанти за лопова - ем жив, ем се офајдио. Зато, нисам за убијање, али за слање на мало дуже лечење јесам. Па нек се преиспитује после у болници док му кости зацељују (не би ми га било жао, заиста). Крађа туђе имовине, поготово у нашим околностима где поштен човек једва крај с крајем саставља, је безобзирни злочин.