Jump to content

Српска поезија

Оцени ову тему


Guest ja

Препоручена порука

Не могу описати какву њежност осјетим када прочитам "Алекса Шантић" негдје! Његове пјесме су предивне, пуне нечега са чим се поистовјећујем-чежње за љубави, бола због неузвраћене љубави и туга због драгих људи који су давно умрли...и опет он нађе мјеста за вјеру, да је поред свега тога стави у пјесму, за родољубље,за нешто лијепо ( а ти што пола турског научиш док га прочиташ, анрочито у пјесми "Емина" да не спомињем )

А Дис...ах, Дис...тако мрачан и депресиван...али опет има љепоте код њега. И он протури љубав тако да, не да дотакне човјека, него га ошамари из све снаге sFun_bat

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Волим 1

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

nacionalna-periodika-izmedju-dva-svetska-rata-1.jpg

ЈЕДИНОЈ

Пјан тобом,

смешак је врели.

Тамом на зенице

отворим твоју таму,

ја, о једини ја.

Чедну ми пролет,

паклени пламен навестиш,

ти, о једина ти.

Чедни то пресахнути у плоду,

ил’ иза пламена гар

јадовно голотињом у небо,

једно је, о једина:

до у беспуће, знај,

путем је овим грење.

И дубље ли нас нема,

дубље се отвори спасење.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Волим 1

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mомчило Настасијевић - МОЛИТВА

Смагнем ли ово дубином у вечерњу,

или је тихи пој,

ил' дубина се отвори где болело?

Тихо по муци бродим смерни раб.

Пакао, мени, оче,

бољезан, драчу на пут.

Расточи о расточи раба.

Дубље дно души но страдању,

без дна реч ова смерна у вечерњу.

Корен је ово,

црва ми, оче, у нагризање,

расточи о расточи раба.

Јер и пакао је твој,

и пропоје.

Залапим топло из ове опорине тела.

И корен по корен мање

моме страдању.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ух... има много тога што бих могао да извадим из bookmarksa.... Ово за почетак, наставак кад се наканим : )

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...