ЖРУ Анкета: Колико смо спремни да помогнемо другом?

[Guest - . . .-]

Одговорите и прокоментаришите.

Мислим да су људски односи захладнели, веома мал љубави и искрености.

Ево, имали смо ситуацију пре неки дан да је неко на ЖРУ написао да се НИКО није нашао да помогне трудној жени када јој се слошило на улици. Сви су пролазили као да се ништа не дешава.

Са друге стране, сведоци смо навале лажних просјака који куну и проклињу ако им не даш неку пару а када им даш колико имаш они траже још и отимају да ти све покупе.

Како да се поступи? Шта радити?

Да ли мислите да Црква треба да узме активнију улогу у помоћи невољнима? Да ли мислите да и ми на ЖРУ треба да урадимо нешто, неки онлајн сервис, преко кога ће се помагати невољнима? Да ли треба да постоји боља сарадња Цркве и државе и плашите ли се злоупотреба нечије љубави и милости?

[GeniusAtWork]

Mislim da ne može da se da neka opšta definicija koliko su ljudi spremni da pomognu jedni drugima. Ipak sve zavisi od okolnosti date situacije, mnogo faktora tu ima. U globalu mi se ipak čini da je manje onih koji su spremni u svakom trenutku da pomognu drugom. Ne znam, moj utisak, nadam se da grešim...

A što se tiče onih koji kunu i prete ako im se ne udele pare - takvi vrlo brzo uvide, i to često na veoma grub način, da im je metod pogrešan (mada iskreno, nisam dosada imao susrete sa takvima).

[Николa]

Prosjacima po ulici stvarno treba pomoć, a ne 50 dinara da kupe unuče rakije ili vinjaka.

Stvarno bi trebalo da se nekako organizujemo, ne samo da skupljamo pare, već i da pronalazimo ljude kojima je pomoć najpotrebnija.

[Драгана Милошевић]

Ima vise opcija ali mi nekako najbolje kada se pomolim i sto je jako cudno za mene pregresnu dobijam dobre povratne informacije o tim ljudima.

[Mилена КШ]

Mislim da ne može da se da neka opšta definicija koliko su ljudi spremni da pomognu jedni drugima. Ipak sve zavisi od okolnosti date situacije, mnogo faktora tu ima. U globalu mi se ipak čini da je manje onih koji su spremni u svakom trenutku da pomognu drugom. Ne znam, moj utisak, nadam se da grešim...

A što se tiče onih koji kunu i prete ako im se ne udele pare - takvi vrlo brzo uvide, i to često na veoma grub način, da im je metod pogrešan (mada iskreno, nisam dosada imao susrete sa takvima).

ja jesam imala i jos uvek imam iskustva. doslo je dotle da svaki dr.dan mi kucaju na vrata.razumem ja da neko nema,ali da budem iskrena ne zelim da dam milostinju (npr) ciganima koji vuku decu po prevozu i teraju ih da pevaju i prosi iz razloga sto u skoro 99% ta deca ne vide ni d od dinara.To je moje misljenje.

Drugo,govoreci uopsteo milostinji materijalnoj,i pomaganju,ako se gleda iz ugla moje porodice,uzdrzani smo zato sto imamo jako velikih problema zbog toga sto smo pomagali nekome 30 g da bi nas taj ponizio.

[brana]

Ниједно време није идеално за сиромашне, увјек их је било и увјек ће бити.

Свако од нас може изгубити посао и наћи се у ситуацији да не зна како ће преживјети, наредни дан.

Или у материјалној, или се болест сручи или нешто сасвим треће.

Нико од тога није поштеђен. Требамо увјек са самилошћу гледати, на оне који требају, било материјалну било

духовну милостинју. А не понашати се као свеетски монетарни фонд, кад дијеле кредите, па контролишу,

трошење. Мислим да такав однос имају и протестанти, кад гледају коме удијелити милостињу.

"левица не треба да зна шта даје десница!" и нас није брига, камо ће онај који проси са тим новцем.

јер смо у противном лицемјери.

А са друге стране и неки просјаци проклињу, јер их сиромаштво није оплеменило него их је извитоперило.

Није Лазар отишао Авраму у крило зато што је био сиромашан, него зато што није хулио на своју тренутну ситуацију,

и није мрзио богаташа.

Свако од нас, свакодневно доживљава Јеванђелске приче, само смо често, забављени сами собом, и не осврћемо

се на оне, које је Бог, посало нама у сусрет.

[Драгана Милошевић]

Ja rekoh prepustite Onom ko poznaje srca ako treba da dobije pomoc dobice je a mislim da je svako spreman za lepe gestove

[Ignjatije]

Mnogi se pravdaju siromastvom : " Nemam ni za mene a jos i njemu da dajem, neka radi nesto, ni meni niko ne daje..... da imam dao bih.... " I onda ode ispred prodavnice i popije 4-5 piva ( minimum ). A cena jednog piva je koliko vekna hleba.

"Ohladnela su srca mnogih "

[Млађони]

Гласах да смарају.

Не кажем да не треба помоћи, али некад стварно са тим апелима за помоћ свуд редом. Увек кад апролазим кроз град 20 просјака и 50 девојака и неких који продају неке разгледнице за неку децу наводно.

Сумњиво ми све то помажем само људима које знам или за које сигурно знам да им је помоћ потребна.

Нисам гласао ѕа - колико је у мојо моћи јер ми је тај одговор увек политички коректан. Нико не помаже заправо колико је у његовој моћи већ колико је спреман да се одрекне својих ствари. У мојој моћи је да продам све што имам и да живим као бедник а те паре да дам неком другом, али нисам једноставно спреман то да урадим. То није моја немоћ то је да не желим то да урадим.

[Млађони]

Mnogi se pravdaju siromastvom : " Nemam ni za mene a jos i njemu da dajem, neka radi nesto, ni meni niko ne daje..... da imam dao bih.... " I onda ode ispred prodavnice i popije 4-5 piva ( minimum ). A cena jednog piva je koliko vekna hleba.

"Ohladnela su srca mnogih "

А кажи ми, колико просјака за паре које им даш купи заправо хлеба а колико њих купи цигаре или пиво? Просе неки циганчићи по граду и видим после пола сата иду пуше цигаре. Јел за то да им дајем?

Али сам увек радо давао циганчићима који перу шајбе например. Ради, труди се... па иде купи сладолед сок и пљескавицу.

Један део просјака стварно не цени себе и зато проси, њима не треба материјална помоћ њима треба духовна.

[Перса]

Изговори, оправдања и сумња да помоћ не иде тамо где ми мислимо да треба.

Давање није чин одлуке коју ми усмеравамо где колико и када.

Треба дати кад год се има шта дати, помоћи када смо у ситауцији да можемо и имамо шта дати.

Радовати се што смо што смо на обали дароваоца а не примаоца. Временом се обале мењају, понекад нам је насушно нешто потребно што не можемо купити, већ само од неког добити.

Такав је живот мењају се времена па дођу времена када желимо дати али немамо коме.

Ако пребројавамо, ако "трубимо" о нашим делима, пруженој помоћи, жртвама,

помоћ се поништава као дар, постаје роба, продата зарад нечег и она се не рачуна,

обезвређује се.

[R.Žiskar]

Прво бих нагласио да ми је жао што нису омогућени вишеструки одговори јер је питање доста сложено.

Ја се трудим и покушавам да помогнем коме је помоћ потребна, углавном конкретним радом а мање новцем. Такође се трудим да људе који траже помоћ нечему научим (молим да се не тумачи као препотенција) јер онда ће сами да "лове рибу".

Просјацима на улици који изгледају здрави и прави, понудим посао (прање кола, на пример) за новчану накнаду. Нико до сада није пристао да заради на овај начин. Они који су очигледно хендикепирани добију сендвич или сок, зависи која продавница је ближа. Паре не, јер кад год питам за шта им треба, кажу "за храну". Па храну и добију.

Међутим, питање помоћи онима којима је стварно потребна помоћ је веома комплексно. Често се чује "па ту је држава, нека им она помогне, то је по закону, ја плаћам порез". И има у томе истине али тако нешто би било могуће да се појаве политичари којима ће стварно бити до напретка народа и државе. Дакле, до тада, ово је само оправдање у сопственим очима.

За то сам да се људима помаже да стану на своје ноге, да почну да привређују, зарађују за себе и да се усправе до стања у којем ће они сами моћи да пружају помоћ.

У том смислу сам гласао за последњи предлог али мислим и да Црква може и треба да има улогу организатора и дистрибутера те помоћи.

Велики број људи мисли да Црква треба да пође од својих добара и да их раздели сиромашнима. То је већ сложено питање које би можда расплинуло тему.

[DankaM]

Hm, dugo sam bila član nekoliko humanitarnih organizacija, i nažalost, često i svedok zloupotreba i izvrtanja originalnih namera. Užasno je gledati kako si se ti trudio da sakupiš pomoć za nekoga kome je najpotrebnije, a ta pomoć završi u nečijim tuđim rukama, naravno za materijalnu korist.

Sad pomažem po savesti, pa i ako me neko slaže, ne jedim se

A kad vidim nekog da mu nije dobro, obavezno priđem i pitam, i meni su sto puta nepoznati ljudi pomogli kad mi je bilo loše. Trudim se da izbegenem bystander-efekat, kao neko drugi će pomoći. Neće. Možda i hoće, ako vide drugog da je spreman da pritrči. Inače ljudi oklevaju. Ali šta ćeš. To je život...

[Биљана]

Žao mi je što nema mogućnosti za više odgovora! A moj odgovor je bio; Svim srcem sam za to da pomažem ljudima! I ovdje bih se nadovezala; koliko ja to mogu; molitvom, novcem, uslugom, bilo čime!

To je za mene velika radost! I ni u jednom momentu mi nije teško nešto napraviti za drugoga! Nije mi se jednom desilo da mi neko traži novce u zajam, a ja da nemam! U stanju sam ja pozajmiti da bih pozajmila!

A najviše bih voljela da mogu otvoriti gradsku (javnu) kuhinju i nahraniti ovaj (sve više) gladni narod!

Velika mi je i radost i zadovoljstvo i čast kada drugome mogu izaći u susret bilo čime! Po tome sam na svog pokojnog oca kojemu nikad nije bilo teško bilo šta uraditi za bilo koga u bilo koje doba!

[Ignjatije]

А кажи ми, колико просјака за паре које им даш купи заправо хлеба а колико њих купи цигаре или пиво?

Nisam mislio na prosjake alkoholicare. Nego na invalide, siromasne ljude... one za koje znas da nece kupiti pivo ili heroin.

Bitno je dajes iz srca.