Дневник непримјетног форумаша :)

[Драган άσημος :)]

https://www.pouke.org/forum/blog/34/entry-616-о-чудима/

[Драган άσημος :)]

И зла помисао је грех....Нека се нико, дакле, не правда: ја нисам грешан, јер нисам никога убио, ни опљачкао, ни оскврнио. ни слагао. Гле, ми смо пуни мисли убилачких, пљачкашких, скврнавних, и преварних! Ако ли нисмо делом учинили грех, то је само ствар милости Божје и спољашњих прилика. Да је Бог попустио и да су прилике подесне биле, ми бисмо учинили све оне грехе које смо и помислили. Није змија отровна само онда када уједе него и када не уједе, јер носи отров у себи.

 

из Охридског пролога

[Драган άσημος :)]

Дирљива историја ове четири свете душе јасно показује како Господ дивно руководи судбом оних, који у Њега верују; како попушта на њих муку и жалост, да би их после, још већма ојачане у вери, увео у што већу радост. 

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=01&d=26&a=1&date=01-2013

[Драган άσημος :)]

Знате оно стање, кад је човјек покушај теоретског хришћанина.

 

Није чак ни теоретски, а практикант, делатељ јеванђеља ни близу.

[Драган άσημος :)]

Знате оно стање, кад је човјек покушај теоретског хришћанина.

 

Није чак ни теоретски, а практикант, делатељ јеванђеља ни близу.

Ако би тако и остало, такав може очекивати да теоретски буде у Царству Божијем.

[Драган άσημος :)]

Неки људи кажу несретан случај, што значи да се све десило случајно.

Неки људи кажу судбина, што значи да другачије није могло бити јер је тако одређено, тако записано и морало је да се деси.

Неки људи кажу ништа се не дешава случајно, све има свој разлог, зашто се дешава, па тако и неочекивана и изненадна дешавања која те погоде као гром из ведра неба.

Момак са својих 28. година, завршио факултет, оженио се, нашао посао, ујутро са родитељима у разговору, износећи своје планове за предстојећи период свога живота, а поподне сви у шоку.

Зар је могуће да више није са нама, да више нећемо чути његов глас...људи не могу да вјерују да им се то дешава, да се то десило, да их је задесила несрећа, страдао је син, муж, брат, пријатељ, комшија, раднии колега...и неизбјежно питање које разара, које уноси немир, које раздражује...ЗАШТО...питање које не да човјеку да се помири са оним што се десило, да то прихвати...Питањ које продубљује тугу, које изазива јаук, крик из дубине...Господе зар је твоја одлука да нам га узмеш, кад на овом свијету има више оних који не заслужују да живе, ропће немоћан човјек, немоћан да прихвати стварност...скрхани од бола, од жеље да се није десило оно што јесте, од немоћи да измјене стање.

Прво што ми је речено у лице , у гњеву и мржњи, у болу и јауку, вриштећим гласом, гдје тај Бог, да није можда на годишњем.

Читајући "Символи и сигнали" од нашег св. Николаја, схватио сам да дешавања могу да послуже као сигнали. Питам се какав им је то сигнал Бог послао?

Бојан је страдао тако што је скочио у базен, при том држећи руке уз тјело, на дубини од око 1м. Ударио је главом о дно, пукла су му два пршљена и био је мртав у моменту. Иначе, скакао је гдје нико није и говорио је да свака будала може скочити на 2м дубине, али треба бити махер па знати скочити на пола метра.

[Драган άσημος :)]

...Сва наша беда у овоме животу долази отуда што ми не спроводимо вољу Онога који нас је и послао у свет. А Његову вољу ми не спроводимо зато што немамо љубави према Њему. Јер ко год некога љуби, чини му по вољи. Сам је Господ рекао: ако имате љубави к мени, заповијести моје држите (Јов. 14, 15). Чиме би Господ Исус могао јавити љубав своју према Оцу, ако не вршењем воље Очеве? И чиме ми можемо јавити љубав нашу према Господу Исусу, распетом за нас на крсту, ако не вршењем воље Његове?...

 

из Охридског пролога

[Драган άσημος :)]

...Помоћу ђавола и пророковао је, и то само злочине, отмице, паљевине и остала зла дела, која су ђаволу позната отуда што и он у њима учествује...

 

из Охридског пролога

[Драган άσημος :)]

...рекао је св. Нифонт: "Чедо, место нити спасава, нити губи човека, него дела спасавају или губе. Нема користи ни од светог места ни од светог чина онај ко не испуњава заповести Господње. Саул је живео усред царске раскоши — и пропао је; Давид у таквој истој раскоши — добио је венац. Лот је живео међу безаконим Содомцима — и спасао се; Јуда је био међу апостолима и отишао је — у Пакао. Ко год говори да је немогуће спасти се са женом и децом, тај се вара. Аврам је имао жену и децу, и 318 робова и робиња, и мноштво злата и сребра, па — ипак је назват другом Божјим. О колико се спасло служитеља цркве и љубитеља пустиње! колико велможа и војника! колико занатлија и тежака!... Буди побожан и човекољубив, и спашћеш се."...

 

из Охридског пролога

[Драган άσημος :)]

Знате оно кад кажете Господе, опрости ми, а немате искрен и јак осјећај да сте грешни, а самим тим ни жеље да вам се опрости, већ је то онако формално, шупље, само умом учињено, безживотно. Е тако је мени.

[Џаст Жиле]

Неки људи кажу несретан случај, што значи да се све десило случајно.

Неки људи кажу судбина, што значи да другачије није могло бити јер је тако одређено, тако записано и морало је да се деси.

Неки људи кажу ништа се не дешава случајно, све има свој разлог, зашто се дешава, па тако и неочекивана и изненадна дешавања која те погоде као гром из ведра неба.

Момак са својих 28. година, завршио факултет, оженио се, нашао посао, ујутро са родитељима у разговору, износећи своје планове за предстојећи период свога живота, а поподне сви у шоку.

Зар је могуће да више није са нама, да више нећемо чути његов глас...људи не могу да вјерују да им се то дешава, да се то десило, да их је задесила несрећа, страдао је син, муж, брат, пријатељ, комшија, раднии колега...и неизбјежно питање које разара, које уноси немир, које раздражује...ЗАШТО...питање које не да човјеку да се помири са оним што се десило, да то прихвати...Питањ које продубљује тугу, које изазива јаук, крик из дубине...Господе зар је твоја одлука да нам га узмеш, кад на овом свијету има више оних који не заслужују да живе, ропће немоћан човјек, немоћан да прихвати стварност...скрхани од бола, од жеље да се није десило оно што јесте, од немоћи да измјене стање.

Прво што ми је речено у лице , у гњеву и мржњи, у болу и јауку, вриштећим гласом, гдје тај Бог, да није можда на годишњем.

Читајући "Символи и сигнали" од нашег св. Николаја, схватио сам да дешавања могу да послуже као сигнали. Питам се какав им је то сигнал Бог послао?

 

 

Neka mu Gospod podari rajsko naselje!

 

Kada se o smrti radi, ona nije strasna strasna je nemogucnost da se umre pa da se vrati i preprica iskustvo sa jedne strane. Sa druge strane bliznji tesko prihvataju cinjenicu da nastavljaju da plivaju morem zivota bez drage osobe, sina brata, oca, muza...

 

Rani hriscani su drugacije shvatali pojavu smrti dotle da su se skoro veselili kada neko umre jer se pretpostavljalo da je taj hriscanin ziveo u vrlini i da se seli iz tvarnog u netvarno tj. iz prolaznog u neprolazno.

 

Neka ova recenica bude za utehu rodbini i prijateljima.

[Драган άσημος :)]

Како ви, не знам, али ја све чешће и све лакше губим стрпљење у комуникацији са људима.

[Драган άσημος :)]

о руководству Духа Божјега

Исус пак пун Духа Светога врати се од Јордана,
и одведе га Дух у пустињу (Лк. 4, 1)

Видите, браћо, шта значи бити испуњен Духом Божјим Светим. Без Духа Божјега човек је испуњен бригама, куда ће и како ће? А с Духом Божјим човек је без тих брига. Јер тада сам Дух упућује човека куда ће ходити и како ће деловати, и човек постаје непогрешан у кретању и у деловању своме, зато што је непогрешан Дух који га води и руководи. Не може човек ни право ходити ни право деловати, ако му то свемоћни и свевидећи Дух Божји не каже. Ко год се не руководи Духом Божјим Светим, тај се руководи или својим сопственим духом, или духом злим демонским, због чега бива немоћан, озлобљен, ожалошћен, гневан и очајан. Ми не можемо поднети Духа Божјега у пуноћи као Христос Господ, али Га можемо задобити у онолико у колико нам треба, да бисмо знали куда, шта и како. Према чистоти срца Дух се усељава у срце и из срца управља човеком.
Зато црква тако често понавља ову молитву Духу Светоме: Царе небесни, Утешитељу, Душе истине! приђи и усели се у нас. Боже, Душе Свети, Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

из Охридског пролога

[Драган άσημος :)]

о Духу Божјем који говори кроз духоносце

Не брините шта ћете говорити...
јер Дух Оца вашега говориће из вас (Мат. 10, 19-20)

Ово су речи Онога, који све зна, и који је објавио свету знања, која нико пре Његове посете људима није знао. Ако је неко испуњен Духом Божјим, онда не говори он од духа човечјег него Дух Божји говори из њега и кроз њега. Онда је он само справа или лира Духа Божјега, кроз коју Бог Дух говори. И кад говори такав човек, говори непогрешно, и нико не може наћи лажи у говору његовом осим оних који по сувраћености ума свога сматрају истину за лаж. Како говоре људи, испуњени Духом Божјим, то се показало јасно на примеру пророка, и још јасније на примеру апостола. Толико су изгледале чудне и невероватне речи апостолске туђинцима, тј. онима, који нису имали Духа Божјега у себи и који су знали да говоре само од земље, да су сматрали апостоле пијаним. Уосталом, пијаним и смешним изгледали су незналицама и сви они људи, који су први почели говорити о скривеним чудесима овога физичког света, о снази паре, магнетизма, електрике, бежичне телеграфије, разговора на даљину. Како тек да не изгледају пијаним и смешним духовни људи, који Духом Божјим говоре о безбројним скривеним тајнама царства духовнога! Ко год се скруши пред Богом, Бог га чини силним. У скрушено срце Дух Божји се усељава и одатле говори кроз уста човечја. То је потврђено не само на пророцима и апостолима него и на многобројним Божјим синовима и кћерима.
Господе благи, не ускрати нам Духа Твог Светог. Теби слава и хвала вавек. Амин

 

из Охридског пролога

[Драган άσημος :)]

Данас моја породица прославља у Богу прослављенога светога Симеона Богопримца.

Његовим молитвама да заживи Христос у нама и ми у Христу. Амин