Дневник непримјетног форумаша :)

[Oglo]

Valja li ti onaj odgovor na statusu Aleksiću?

Da li si zadovoljan?

[Драган άσημος :)]

n?

 

 i tek kada se vratimo Bogu Ocu moći ćemo da vidimo odakle smo izašli, i kolika je veličina slave Njegove.. jednostavno zar ne?

 

Ово прифаћам, али љубав  ми је недовољна, нејасна, не знам, некако не може да ми легне на душу као разлог стварања свјета.

[Драган άσημος :)]

Да се разумијемо, говорим из угла човјека чије је срце испуњено страстима многим, чија је душа оптерећена гријесима многим, чији је ум замагљен нечистотом, који ради нечистоте сасуда има ли имало благодати?

Хришћанин у покушају мој ти Огло.

[Драган άσημος :)]

Прозорљиви Јован, учитељ смерности. 
O смерности рече, сa плачем радости: 
— O љубезна чеда, децо правоверна. 
Богу сте милија што сте више смерна 
Без смерности подвиг ништа не помаже, 
Охол душу своју ђаволу предлаже. 
Ако душу своју испразниш од себе. 
Тад he Господ живи испунити Тебе. 
Шта смерније има од самога Бога? 
Он нигде првенства не истиче Свога. 
Потајно, без вике. Он свет сав успреми. 
Зато луди мисле да Га чак и нема. 
Ваздух да не дува, не цичи, не вије, 
Луди би и за њ'га рекли да га није! 
Ко смерност имаде, себе укорева, 
У свакој врлини тај лако успева. 
Смерност ништа није до нишчста духа, 
Спасова је она блажена поука: 
Немати у себе никаква уздања. 
У Бога положит сва своја надања, 
To je света смерност. Kо год њу наруши 
Taj најцрњу пропаст спрема својој души, 
Свих светаца мисли у томе су строге. 
Нико се не спасе без смерности многе! 
Смеран је радостан, јер Бог њиме влада. 
Смеран што и спасен, o љубазна чада!

 

Бити хришћанин у правом смислу значи уложити дивовски напор на очишћењу срца свога, и ума свога, од злих помисли. Какав је то напор, о томе постоји читава наука. која је у наше дане постала готово сасвим закључана, чак и за хришћане, и једно огромно стварно искуство светих људи и жена, које ту науку оправдава. Очистити себе од злих и нечистих помисли, овога корена свију зала, био је циљ великих подвижника, пешчерника и безмолвника.

 

 

БЕСЕДА о хришћанима као царевима и свештеницима 
И учинио си нас Богу нашему цареве и свештенике (Откр. 5, 10) 
Господ Исус хоће да све људе учини сличним Себи. Као Син Божји Он хоће да сви људи буду Богу усиновљени. Као Цар Он хоће и њих да Му буду сацареви. Као свештеник - да му буду сасвештеници. Као Свемоћан - да участвују у моћи Његовој. Као Бесмртан - да участвују у бесмрћу Његовом. Као Свети - да участвују у светостн Његовој. Као Васкрсли - да сви буду деца васкрсења. То је Господ хтео. и зато је и сишао на земљу, да нас издвоји од животиља, да нас уздигне над животом животињским. и да нам да достојанство над свом видљивом твари, какво је достојанство Адам имао у Рају пре греха. 
Због овог Свог човекољубивог и за људе спасоносног плана Господ је био од јеврејских старешина на крст распет, а и од нас хришћана Он је до данас пожњео небројено пута трње неблагодарности и неразумевања. Ми се показујемо неблагодарни и неразумни кад год подништавамо и газимо заповести Његове. Својим гресима сваки грешник плете нови трнов венац и ставља на свету главу Његову. Кад нас је то Он увредио, да тако чинимо? Кад је Он ма и једном од нас помислио зла, да Му злом враћамо? Он се спустио у нашу смрадну јаму, где смо ми привикли на живот са змијама и акрепима, и повукао нас навише, на висину, на светлост и чистоту, у царство. Он хоће да нас учини царевима и свештеницима, а ми отурамо спасавајућу руку Његову и враћамо се у јаму ка змијама и акрепима. 
О браћо, доста и предоста овога понижавања Њега и потирања себе! Ухватимо се крепко за руку свога Спаситеља и хајдмо за Њим. Он нам добро жели. Он нам добро чини. Он је за наше добро пострадао. Он је једини, једини наш пријатељ који се не мења. Господе, Теби слава и хвала вавек. Амин

[Драган άσημος :)]

Ко од нас има труда у духовном животу, у молитви као монах Калист, као Свети Николај наш, као Серафим Саровски и још многи?

[Драган άσημος :)]

Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Дјеве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: Гле, девојка ће зачети и родиће сина! (Ис. 7, 14). Јави јој се Гаврил у светлости архангелској и рече јој: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! и остало све редом како пише у Еванђељу божанственог Луке (Лк. 1, 26—38). Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари. Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! да ознаменује тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар.

 

 

БЕСЕДА

О свемогућству речи Божје 
У Боги је све могуће што рече (Лк. 1, 37). 
И рече Бог да буде светлост и би светлост: Док Бог не рече, светлости не би. Нити ма кога би ко би знао шта је то светлост, док Бог не рече и док светлост не поста. Исто тако. кад Бог рече, онда поста вода и суха земља, и свод звездани, и биље, и животиње, најзад и човек. Док Бог не рече, ништа од свега тога не би,нити ма кога би осим Бога, ко би знао да све то може постојати. Силом речи своје Бог створи све што се створи на земљи и на небу. Што год Бог захоће да буде,и рекне да то буде, то мора да буде, и не може а да не буде, јер је реч Божја неодољива и стваралачка. Створење света велико је чудо речи Божје. 
Створивши све твари, Бог је опет речју Својом поставио ред и начин постојања свих твари и опхођења и одношаја твари према твари. И тај ред и начин што Бог постави велико је чудо речи Божје 
Но постоји ред и начин међу тварима, видљиви и докучиви за нас људе, а постоји ред и начин невидљиви и недокучиви. По томе невидљивом и недокучивом реду и начину, који је тајна у Светој Тројици, десише се и дешавају се оне појаве, које људи називају нарочитим чудесима. Једна таква појава јесте безмужно зачеће Господа Исуса Христа у утроби Пресвете Деве Марије. То изгледа упадица у видљиви и докучљиви ред и начин, но то није никаква упадица за невидљиви и недокучљиви ред и начин. То рођење ваистину је велико чудо, ваљда највеће чудо које је нама смртним откривено. Но и сав створени свет је чудо, и сав видљиви и докучљиви ред и начин је чудо, и свуколико то чудо постало је речју Божјом, дакле онако исто као што се и Господ зачео у девичкој утроби. И ово и оно збило се силом речи Божје. Зато дивни Гаврил и одговара Пречистој на њено питање, које је питање свих поколења: како то може бити, одговара јој: у Бога све је могуће што рече. 
О Господе Боже, Створитељу наш, бесмртни и постојани Чудотворче, уразуми наш разум да више не сумња но да верује, и уразуми наш језик да више не пита него да Тебе прославља. Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

из Охридског пролога

[Драган άσημος :)]

Је ли ово Хришћански? Изгладњивањем до сопствене смрти.

 

Преподобни мученик Евстратије Печерски. Богат би врло, но ганут љубављу Христовом све имање раздаде Христа ради, ступи у Печерски манастир и замонаши се. Када Половци завојеваше на Кијев 1097. године, опљачкаше манастир, многе хришћане и монахе посекоше, и Евстратија са још неким верним продадоше у ропство некоме Јеврејину у град Корсун. Тај Јеврејин ругаше се вери Христовој и примораваше хришћане да пређу у јеврејску веру. Видећи да им нема другог изласка, сви се реше да сами себе глађу уморе, али да се вере праве не одрекну. На ту одлуку охрабри хришћане Евстратије. И сви помреше од глади, неко после три, неко после четири а неко после седам дана.

[Драган άσημος :)]

Треба бити искрен према себи. Тешко је признати да си крив-одговоран и поднијети осјећај који оптерећује. Али у томе је уједно и ослобођење.

[Драган άσημος :)]

Јунак Господ све збира јунаке, 
Све кој' може веру одржати, 
Веран Богу до смрти остати; 
И кој' може муку претрпети 
Благодарност Богу узносећи 
Мукама се својим поносећи; 
И кој' може другом опростити 
И увреду примит ка' похвалу; 
Још кој' може другог научити 
C грешног пута правди повратити 
Са жалосном душом жалостиван, 
И кој' може бити милостиван, 
Радости се туђој радовати, 
A са плачним срцем заплакати; 
И кој' може уздржати себе 
Од злог дела, речи и помисли, 
Од излиштва у пићу и јелу — 
Који своме не угађа телу, 
Но сматра га временим колима, 
Из којих се бори на мегдану 
Да очува душу богомдану, 
Да очува веру Христијанску, 
Те да уђе у градину Рајску, 
Где је царство Господа Јунака, 
Где царује Јунак c јунацима. 
C јунацима не од овог света.

 

О браћо, нико од нас неће имати ни најмањег изговора за неверовање у живот после смрти. 

О Господе премилостиви. утврди верне у вери, и обрати неверне у веру. Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

из Охридског пролога

[Драган άσημος :)]

Јунак Господ све збира јунаке, 

Све кој' може веру одржати, 

Веран Богу до смрти остати; 

И кој' може муку претрпети 

Благодарност Богу узносећи 

Мукама се својим поносећи; 

И кој' може другом опростити 

И увреду примит ка' похвалу; 

Још кој' може другог научити 

C грешног пута правди повратити 

Са жалосном душом жалостиван, 

И кој' може бити милостиван, 

Радости се туђој радовати, 

A са плачним срцем заплакати; 

И кој' може уздржати себе 

Од злог дела, речи и помисли, 

Од излиштва у пићу и јелу — 

Који своме не угађа телу, 

Но сматра га временим колима, 

Из којих се бори на мегдану 

Да очува душу богомдану, 

Да очува веру Христијанску, 

Те да уђе у градину Рајску, 

Где је царство Господа Јунака, 

Где царује Јунак c јунацима. 

C јунацима не од овог света.

Подсјетник за исповјест.

[Драган άσημος :)]

 Преподобни Јован Лествичник.

Његов ученик Мојсеј заспа једног дана у хладу једног великог камена. Јован на молитви у својој ћелији виде да је његов ученик у опасности, и поче се за њ Богу молити. Када доцније дође Мојсеј, паде на колена и заблагодари своме духовном оцу што га спасе од сигурне смрти. И исприча како у сну чу где га Јован виче, па скочи, и у том часу онај камен паде. Да није скочио, камен би га убио.

 

 

Спомен на монаха. Спомен на монаха, који радосно умре, јер никога у животу не осуди. Овај монах беше лењив, небрижан, немолитвен, али кроз цео живот ниједног човека не осуди. И кад умираше, би весео. Кад га братија упиташе, како при толиким гресима умире весео, он одговори: "Видех сад ангеле који ми показаше хартију са многобројним гресима мојим. Ја рекох њима: Господ је рекао: 'не судите да не будете осуђени'. Ја никада никога не осудих и надам се у милост Божју да ме неће осудити". И ангели исцепаше ону хартију. Чувши ово монаси, удивише се и поучише се.  

Примамљиво веома.

[Драган άσημος :)]

У које сам достојанство позван, а ваљам се у блату ко крмача. Ма крмачи је то у опису природе па јој дође ко нормално. Али мени је у опису природе да будем ко Христос-син по благодати, а ја дангубим. Питаће вјечност гдје ти је била временост.

[Драган άσημος :)]

Ђаво може да побједи Бога у човјеку само ако човјек то дозволи. То је моја одговорност.

[Драган άσημος :)]

Свештеномученик Ипатије епископ гангрски

 

Враћајући се једном из Цариграда, Ипатије би нападнут у једном теснацу од јеретика, Новатијана, и отиснут с друма у неко блато. У том једна жена из те дружине удари га каменом у главу, и тако светитељ сконча свој земаљски живот. Но она жена наједном полуди, и узе онај исти камен и удараше њиме саму себе. Кад је доведу на гроб светог Ипатија и помоле се Богу за њу, исцели се по великом милосрђу духа Ипатијева, и поживе остатак живота у покајању и молитви.

 

-Брзе реакције Божије, на нечије злорађење.

[Драган άσημος :)]

Свети Јона, митрополит московски

 

У дванаестој години постане инок и као такав дуго поживе у Симоновом манастиру у Москви.

 

 Преподобни Аполоније. 

Знаменити пустињак мисирски. У петнаестој години одрекао се света и повукао на неку гору где је четрдесет година проживео, хранећи се само растињем пољским. Потом основао манастир, у коме је имао петсто монаха. Упокојио се мирно 395. године.

 

 

-Има их још, није он једини као врло млад дошао да живи у манастиру.

 

КОНТРА

 

Анализа фотографије.

 

Синоћ гледам фотогрфију из ноћног клуба.

Полугола плесачица у центру пажње. Около мушко-женска публика око 20 година + -.

Мушки гледају у плесачицу, не трепћу, и сексуално се узбуђују. У тим годинама главна преокупација.

Кад скину поглед са плесачице сваку од присутних женских, будући надражени плесачицом, желе само у сексуалном смислу и свакој, још подгријани алкохолом, прилазе само са том жељом.