Jump to content

Дневник непримјетног форумаша :)


Препоручена порука

Голубови се удаљавају са места на коме завлада нечистоћа и пчеле се клоне дима; тако се и благодат Божија удаљава од срца којим блуде нечисте мисли и у коме се, да тако кажемо, диме злежеље. 
Постоје четири ствари којима се подстиче похота тела: претерани сан, обилна храна, празнословље са шалама и разметљивост
(авва Исаија)

 

Онај ко хоће да угађа стомаку и хоће да победи демона блуда, налик је оном ко уљем хоће да угаси ватру (св. Јован Лествичник).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Преподобни Кирил, епископ катански, у Сицилији.

Тако је неку горку воду, која се није могла пити - а у том месту друге воде у лето није било - молитвом претворио у слатку, пијаћу воду.

 

 

Серапион хтеде грешницу да спасе, 
Па образ грешника и он узе на се, 
И грешници уђе као грех да створи, 
Но пре греха он joj овако прозбори: 
— Ти очекуј мало, ноћ имамо целу, 
Док молитву свршим, па ћемо к неделу! 
Серапион поче молитве да чита 
Ум дижући к Богу, никуд да не скита. 
Па молитву једну за молитвом ниже, 
Уздах за уздахом Свевишњем уздише. 
Сав прочита Псалтир и молитве друге. 
Па молитве поче за грешницу дуге: 
Плачем и уздахом молитве пресеца, 
Док и грешна жена отпоче да јеца. 
Да јеца и плаче ко никад за века. 
Позна да не дође светитељ због греха 
Heгo да њу спасе од њена разврата 
И уздигне к' Богу, и спере од блата. 
Па узвикну жена: шта треба да радим? 
Ево сама себе стидим се и гадим! — 
Серапион тада упуте joj даде, 
И сестрама мудрим на бригу предаде, 
Па он за пустињу пут узе преда се, 
Весео што једну грешну душу спасе.
 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Откуда зло?

Зло не потиче од Бога, него од архангела бунтовника, који се звап Луцифер (на црквенословенском Денница). Он је зачео у себи први грех: завист на Свету Тројицу. Зежелео је немогућу ствар, да он, ограничено биће са почетком, буде беспочетан као Бог. О злоупотреби слободе код бившег архангела Луцифера (Сатане) је најтеже говорити, јер је необјаснив избор добра и зла. Значи, једна ангелска личност је узрок зла, а не сама структура космоса.

 

Владика Данило Крстић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ти си диван ловац, o Христе Господе, 

Разап'о си мреже по свету васцелом, 

Чисти бисер ловиш из дубоке воде, 

Невидљивом мрежом, духом исплетеном. 

Љубављу везеном, сузом покапаном, 

Ангелским рукама свуда подржаном. 

Све што мајка роди и Дух однегова, 

Све прекрасне душе што свет може дати, 

Све то y број уђе Твог богатог лова, 

Све то Твоја мрежа свилсна ухвати, 

Кад уздигнеш мреже из животног мора 

Ништ'преостат нсће сем каљава кора. 

O предивни ловче бисера чистога. 

И ми грешни некад Твој смо бисер били. 

Сада смо далеко од престола Твога 

Под талогом страсти тамом се покрили. 

Но нек и нас мрежа Твоја подухвати, 

Од Твог ћемо лица ко звезде засјати.  

 

 

РАСУЂИВАЊЕ spacer.gif Чак ни у мукама на крсту Господ Исус не осуди грешнике него изнесе пред Оца Свога извињење за њихов грех говорећи: не знају шта раде! Да и ми не судимо никога, да не би били осуђени. Јер нико није сигуран, да неће и он до смрти учинити онај исти грех за који осуђује брата свога. Св. Анастасије Синајски учи: "Ако и видиш некога да греши, не осуђуј, јер не знаш како ће он довршмти свој живот. Овај разбојник, распети с Исусом, беше човекоубица, Јуда пак беше апостол Исусов, па ипак разбојник уђе у Царство, а апостол оде у пакао. Ако и видиш некога да греши, ти не знаш и његова добра дела. Јер многи сагрешише јавно а покајаше се тајно, и ми видимо грехе њихове а покајање њихово не знамо. Зато, браћо, никог да не осуђујемо, да не бисмо били осуђени."

 

 

СОЗЕРЦАЊЕ spacer.gif Да созерцавам Господа Исуса на крсту распета и то: 

1. како је безгранична туга Његова за људима заслепљеним грехом, 

2. како су Његове мисли на крсту више управљене ка Оцу небесном него к Себи, 

3. како су Његове бриге на крсту више управљене на људе него 

на Себе, 

4. како је Он и на крсту сигуран у Своју победу и васкрс.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Благодат Божија када је у човјеку, тј. када је човјек у благодати, од кога зависи, тј. до кога је, Бога или човјека, или колико је до кога да тако и остане? У чему је човјекова одговорност и труд, а шта је до Бога?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Заиста ми је у животу битно бити у истини, јер ако нисмо у истини онда смо у неистини. Вријеме живота на земљи брзо прође, а да ли га проведемо у истини, у истинском смислу нашег постојања, нашег живљења. Истина је једна и многи полажу право на њу, тј. као да су они у истини. Они своје живљење сматрају истином. Тако да испаде да имамо многе истине, а истина је само једна. Истина као истински смисао постојања, живљења. :) Не замјерите ако сам се налупао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

СОЗЕРЦАЊЕ spacer.gif Да созерцавам Господа Исуса на крсту распета и то: 

1. како састрадална љубав према људима није се у Њему смањила 

од Његових мука, 

2. како с љубављу пружа Мајци утеху указујући јој на Јована као 

на сина место Себе, 

3. како се с љубављу моли Оцу за људе: Оче, опрости им јер не 

знају шта раде!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово је прича пуног стомака.

 

 -Свјестан Јуде, свјестан покајаног разбојника, свјестан да ништа није сигурно страхујем пред неизвјесношћу. Свјестан да ништа није загарантовано и да је на мени одговорност велика, страхујем.  Можда сам превише пута употребио ријеч свјестан, али свјестан сам тога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Свјестан своје немоћи иштем од Тебе да тренутак растанка душе и тијела, тренутак пресељења из временог у вјечно буде тренутак покајаног разбојника, а не раскајаног Јуде. Како за себе, иштем тако и за све моје.

Можда ово моје искање и нема смисла, јер ти сам био  си на земљи и нису сви препознали у теби оно што ти јеси.

Мада ипак напуштајући ранама прекривено тијело, из твога љубави препунога срца, "Оче опрости им јер не знају шта чине" чуло се.

Свјестан да неће сви моји прије растанка са земљом, препознати у теби оно што ти јеси, а и свјестан неизвјесности за самога себе, ћутим и не знам даље.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

gallery_4184_40_22228.jpg

 

http://www.prijateljboziji.com/index.php?p=Filmovi&id=48

 

О ПРИЧЕШЋУ

 

 

...Јер у тјелу Христовом су сакривене све ове енергије које пише, ове зраке. То пише љубов Божија, мудрост Божија, љепота Божја, доброта Божја, стваралаштво Божијe, све те енергије су сакривене у Христовом човјечанском тијелу. Значи у његовоме мозгу је енергија свезнања Божијег или премудрости Божије без школе, у његовим очима је енергија љепоте Божанске која је надсексуална. И кака се Марија Магдалина која је била дворска блудница дубоко загледала у христове очи, блудница је постала калуђерица......У његовом срцу сам огањ Божанске љубови, то је нама храна, причешће када се причешћујемо. А он је зашто је рекао Господ Христос, Син Божији, Ја сам хлеб са неба, а Његово тијело није са неба оно је из утробе те јеврејке девојке коју ми називамо Богородица Марија, јер је она Бога родила. На Божић се родио Богић, а не јеврејче......Као што Христос може да буде истовремено ван космоса, послије вазнесења  и у космосу на хиљаде олтара а да остане једно тјело ван космоса, Зато нама не треба римски папа као његов замјеник. Јер је он и тјелесно присутан у свакој парохији.......Под небом Христос је присутан на литургији под видом хљеба и вина, тјелесно, у Јерусалиму гдје православни Грчки патријарх служи, у Београду гдје српски, онамо у Москви гдје Руски, у Токију гдје мој колега Јапанац православни владика служи на јапанском у Јоханесбургу, у Вашингтону гдје год има православних олтара, на сваком олтару се хљеб и вино претворе у тјело и крв. Али нема толико хиљада тјелеса Христових колико има хиљада олтара православних. То је увјек оно једно тијело ван простора које тамо стоји. То је ново, кад је Син Божији постао човјек он је у своме тјелу које је као наше имао нове способности. Зато се зове нови Адам и Нови завјет. Шта је ново? Он може да изађе из утробе своје маме на божић без царског реза, а да она остане дјевојка. Тако он излази кроз камену плочу из гроба, а печати остају не дирнути. Улази кроз закључана врата у собу гдје је био Тома који је сумњао у васкрсење и диже се на Вазнесење пред на очиглед својих ученника око 300 и пролази кроз облаке без икаквог авиона, без икаквог скафандера, а послије пролази кроз усијане звјезде да напусти космос. Енглези разликују sky - небо и heavens ми кажемо небеса- у множини. Значи Бог није  на небу него на небесима, то је ван простора. Тамо не тече вријеме и зато Господ Исус Христос враћа се опет млад, опет 33 године, као што се и вазнео.......и сада то под небом и под непцем, да наставим тајну нашег причешћа да имамо њега за храну лично, јер он је рекао, ја сам хљеб са неба. Значи онај златни круг, други, сакривен у његовом тјелу, то је наша храна, Он лично као Божанска личност. Значи са хљебом тим, са тјелом тим ми добивамо његову личност, јер његова личност, Сина Божијег се разликује тиме што је постао човјек. Зато више не можеш наћи Сина Божијег као голог само у Божанству. Неки од тих секташа су говорили, ја хоћу да се причестим само логосом, без његовог тјела, као само мудрошћу Божијом, такав какав је он био прије оваплоћења, а то је немогуће. То је тражити да се он одрекне свога оваплоћења. Тако да је бити човјек зато велико, што је Бог постао човјек, а не ангео.......и тако значи под непцем је то, да као што тамо под небом има  хиљаде километрара међу олтарима и на сваком је Христово тијело, а овде кад је гризем као поп који служи литургију онај четвртасти део који је извађен на проскомидији, тамо пише ИС ХС Исус Христос НИ КА, значи има четири дјела то се зове јагње Божије. Сад ми расцјепимо, раздвојимо у четири дјела. Исус ставимо одмах у златну чашу, у ону крв Христову, Христос то је за овог попа који служи, а НИ КА за причеснике, за ове који ће доћи послије на причешће. Значи ја имам једну четвртину, ако ја служим сам литургију. Кад ја гризем, они нама кажу, они који не знају тајну Божију, који су само логика. Кажу, па ако ви вјерујет де са тај хљеб промјенио у тијело Христово онда сте ви људождери. А ми кажемо не драги моји, има нешто ново па им кажемо да он може да прође кроз утробу своје мајке да она остане дјевојка и да је његово тјело непрегризиво, а ми не можемо да будемо људождери, него ми знамо да је његово тјело не прегризиво и нас интересују енергије Божанства сакривене у његовом тијелу, то је наша храна . И то је занчи да ја онда желим да упијем из његовог мозга у мој мозак нешто од његове бескрајне мудрости и прмудрости Божије, нешто од његове љепоте Божанске надсексуалне у моје очи, нешто од његова огња љубови Божије у моје срце. То је значи нама небеска храна. Ја сам ваша храна која је с неба дошла......А ми кажемо, свака мрвица коју је гризем , једем од онога што ја добијем, његово тијело Христово је опет цјело тјело Христово, а то су само центиметри раздаљине под непцем, тамо су хиљаде километара под небом, а то су центиметри раздаљине. Значи није важна количина тога хљеба који се промјенио у његово тјело, колико је парче, јер ако ти узмеш јако мало на оној кашичици, добијеш мало, али добијеш са крвљу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Човјек мора да се гради и изграђује!!!!!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не могу да нађем одговор, да дођем до одговора на питање, зашто је Бог створио свијет.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тај разлог је у власти Божијег знања, људима је недоступан. То је одговор о суштини Бога који је људима недоступан.

Али оном који доживи дејство Божије на себи, у свом животу, постаје небитан одговор на то питање.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...