Дневник непримјетног форумаша :)

[Драган άσημος :)]

Данас је служен парастос за четрдесет дана од упокојења моје баке Бојане.

 

На дан сахране, деда Васкрсија је говорио, послије свештеника, а свештеник је његов говор оквалификовао као проповјед која је проистекла из његове љубави према својој жени и из вјере у Бога.

Деда ми је причао послије да му је у тренутку спао сав терет којим је до тада био притиснут и да је осјетио потребу и  добио снагу (како он каже од Бога) да говори. И говорио је са сузама у очима, са јецајем у гласу. Тражио је од Бојане да опрости свима нама који смо погријешили некад према њој, тражио је од нас присутних да опростимо њој ако ли има шта да је погријешила према нама. Тражио је од ње да поздрави њихове родитеље и све сроднике њихове који су с оне стране живота и рекао да ће и он брзо к њој, јер велике су године његове,а и здравље је нарушено. 

 

Данас на четрдесетодневном парастосу, опет је говорио.

Казао је да смо сви ми присутни свједоци, који свједоче у њену одбрану пред судом Божијим, јер у четрдесети дан Господ души додјељује мјесто боравка до свог другог доласка.

Тражио је од Бога да је прими к себи, међу праведнике и то је тражио свим бићем својим.

[Драган άσημος :)]

Велики дар нам је дарован, живот у благодати, а чиме се ми задовољавамо, животом тјелесним.

Трагедија постојања човјечијег.

[Драган άσημος :)]

Оно што се добија учествовањем у  Светим Тајнама не може да се плати, може само да се плати труд свештеников.

[Драган άσημος :)]

Јутрос, први пут, питам се, да ли сам средством достигао циљ?

[Драган άσημος :)]

Душо, докле ће ти бити милија храна тјелесна од хране духовне?

[Драган άσημος :)]

 

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1474816809400483&set=a.1377711455777686.1073741838.100006165332303&type=1&theater

[Драган άσημος :)]

 

Колико се син Божији понизио, до страдања и до смрти,

и потврдио своју љубав овим ријечима.

 

[Драган άσημος :)]

Бог Отац каже да не можемо к њему него кроз Сина његовог, тј. подвигом Сина његовог, а његов подвиг је, да није дошао да твори вољу своју него онога који га је послао-Оца свога.

Син рече да га као Сина Божијег може познати само онај коме Отац његов дадне.

Вољу Божију творимо присуством Духа Светога у нама, Исуса Христа познајемо као Сина Божијег присуством Духа Светога у нама.

[Драган άσημος :)]

Сконто сам да кад се "молим", ја се у ствари не молим, већ само изговарам ријечи молитве.

Не обраћм се неком.

Покушавам да се обраћам Христу и доживљавам сву испразност мог досадашњег мољења.

 

Хвала му што ми отвара очи! 

[Драган άσημος :)]

Боже, милостив буди мени грешном!

 

Грешан сам док год не љубим Бога свим умом својим, свом снагом својом, свом душм својом, свим срцем својим, док год не љубим ближњег као самога себе.

Грешан сам док год не говорим ријечи Оца небеског, док не творим вољу Очеву.

Грешан сам док год нисам глава жени, као што је Христос глава цркви.

Грешан сам док год не достигнем у мјеру висину раста Христовог.

 

Ако за живота заживим овом пуноћом, то ће бити одговор Божије милости на мој труд.

[Драган άσημος :)]

Како је демон поган, само гледа да заметне свађу, нетрпељивост, гњев, напетост, немир и разна зла остала!!!

 

Како је човјек слијеп за његов утицај!

[Драган άσημος :)]

Да ли је Богу битно којим се послом бавимо, тј. које смо професије или му је само битно да, чиме год да се бавимо то радимо честито и поштено или обоје?

[Ненад Р.]

Битна је љубав и од тога настају све остале позитивне ствари.

[Драган άσημος :)]

Како јадни човјек ослаби, и постане плијен демона.

 

Помози нам Господе да постанемо свјесни да без тебе не можемо ништа чинити.

Ни бити савршени као што си савршен ти Отац наш небески,

ни бити дјеца свјетлости и наследници Царства Небеског,

ни вјере имати,

ни проповједати и исповједати тебе

ни имати смирења,

ни искреног покајања.

 

Ништа без присуства Духа Светога у нама.

 

Морамо да тражимо, да куцамо, да иштемо, то је наш труд.

[Драган άσημος :)]

Мислим да Бог човјеку не даје неке дарове, да они човјеку не би били на пропаст, јер би се њима погордио.

Тек кад се човјек смири и схвати да ништа не може без Бога и сву своју наду положи на Бога, а не на себе, да онда може духовно да напредује, тј. да узраста у све већој и већој вјери, нади и љубави.