Шта је то хришћанска етика?

[Александар Милојков]

Да, ово је једно веома важно питање. Око њега има много неспоразума и многа се копља у теологији ломе због тога. То је онај чувени сукоб између онтологије и етике. Етици се (надам се да је сада јасније о чему говорим) хришћанство мора супротставити, уколико мисли да остане Црква и уколико мисли да задржи јеванђеоски етос.

[Александар Милојков]

Koje vrline karakterisu jevandjeosku etiku a koje etiku ko etiku? Koje su konkretne razlike, mislim na neki prosti primer iz svakodnevnog zivota?

"Етику као етику" чине начела која разум доноси, праведно судећи шта је добро а шта зло, шта је исправно а шта неисправно. Суштина "етике као етике" је правичност, јуридика. Примениш ли такву "етику као етику" постајеш неспособан за јеванђеоски етос. Јер, праведност као врлина, како је то још Платон оштроумно дефинисао, значи да свако ради оно што треба и да се свакоме да оно што заслужује. Ако свакоме будемо давали оно што заслужује, како ћемо живети јеванђеоски етос? Како да љубимо непријатеље? Непријатељи не заслужују љубав. Праведно је мрзети непријатеље. Како да окренемо други образ? Праведно је бранити се. Како да уделимо просјаку? Дајемо му оно што не заслужује. Око за око, зуб за зуб. То је етика. То је правда.

Шта је онда наша етика и наша (хришћанска) правда? Нису ли то љубав и слобода? Само у тим категоријама јеванђеоски етос има логике. У сваком другом контексту је лудост.

[Александар Милојков]

Хришћанска етика:

1. Ко верова проповедању нашем, и мишица Господња коме се откри?

2. Јер изниче пред Њим као шибљика, и као корен из суве земље; не би обличја ни лепоте у Њега; и видесмо Га, и не беше ништа на очима, чега ради бисмо Га пожелели.

3. Презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да Га низашта не узимасмо.

4. А Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да Га Бог бије и мучи.

5. Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо.

6. Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим путем, и Господ пусти на Њ безакоње свих нас.

7. Мучен би и злостављен, али не отвори уста својих; као јагње на заклање вођен би и као овца нема пред оним који је стриже не отвори уста својих.

8. Од тескобе и од суда узе се, а род Његов ко ће исказати? Јер се истрже из земље живих и за преступе народа мог би рањен.

9. Одредише Му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатим, јер не учини неправду, нити се нађе превара у устима Његовим.

10. Али Господу би воља да Га бије, и даде Га на муке; кад положи душу своју у принос за грех, видеће натражје, продужиће дане, и шта је Господу угодно напредоваће Његовом руком.

11. Видеће труд душе своје и наситиће се; праведни слуга мој оправдаће многе својим познањем, и сам ће носити безакоња њихова.

12. Зато ћу Му дати део за многе, и са силнима ће делити плен, јер је дао душу своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и сам носи грехе многих, и за злочинце се моли.

[N.Petrovic]

Ako sam dobro razumeo, mogli bi reci da je "etika ko etika" cinjenje dobrih dela bez Hrista, a jevandjeosku etiku cine u stvari Njegove zapovesti?

[Александар Милојков]

Хришћанска етика:

"Носите бремена један другоме."

"Од ове љубави нико нема веће да ко положи живот свој за пријатеље своје."

Други човек. То је хришћанска етика. Строг према себи и благ према другима. То је јеванђеоски етос. Слободан од сваког кодекса, тако да може да воли и непријатеља. Али, на јеванђеоским вратима пише: лицемерима приступ забрањен. Када убијемо лицемерје, онда једина заповест остаје: љубав. Докле постоји лицемерје, потребне су узде и жвале, потребна је "етика као етика". Да нас дресира, јер слобода није за лицемере.

[Toma]

"Зашто радије не трпиш штету? Зашто радије не трпиш неправду?"

[N.Petrovic]

...ko ne sabira samnom, rasipa. (Mat: 12,30) rece Gospod " eticarima ko eticarima".

"Ko ima zapovijesti Moje i drži ih, to je onaj koji Me ljubi; a koji Mene ljubi, toga će ljubiti Otac Moj; i Ja ću ga ljubiti i javiću mu se sam." (Joban.14:21)

"Ako Me ljubite, zapovesti Moje držite." (Jovan.14:15) .....rece Gospod Hriscanskim eticarima.

[Александар Милојков]

Јесте. Његове заповести треба држати. У њима се крије живот, та чувена онтологија о којој се толико прича.

[Александар Милојков]

Нажалост, ми смо реч љубав отрцали и обесмислили па нам две заповести "о којима висе Закон и пророци", Љуби Бога и Љуби ближњег свога, нису довољне. Зато се "ревносни" хришћани данас срде кад се етика (хришћанска) поистовећује са љубављу. Љубав је постала флоскула, отрцана фраза, зато не осећамо пуноћу, тежину и довољност ове две Заповести. А те две Заповести су једино потребне. Нема других. Све друго је "етика као етика".

[N.Petrovic]

Ok. Sad mi je tema malo jasnija. U sustini se radi o veoma jednostavnim stvarima. Ili drzimo zapovesti ili ne. Ili rasipamo ili zbiramo.

Zbog cega bi se tu oko necega lomila koplja i bilo nesporazuma u modernoj teologiji?

[Александар Милојков]

Љубав. Тајна је то велика. Слобода. Тајна је то велика. Ово двоје је Бога одвело на Крст. Не принципи и кодекси. Анселмо Кентрберијски није био у праву. Слобода и Љубав одвели су Цара Славе на крст. То је хришћанска етика. Бити јеванђеоски етичан, значи поистоветити се са Христом, са Његовом слободом и Његовом љубављу:

[Александар Милојков]

Ok. Sad mi je tema malo jasnija. U sustini se radi o veoma jednostavnim stvarima. Ili drzimo zapovesti ili ne. Ili rasipamo ili zbiramo.

Zbog cega bi se tu oko necega lomila koplja i bilo nesporazuma u modernoj teologiji?

Зато што неки теолози критикују "етику као етику", а неким теолозима се учини да они критикују хришћанску етику, па онда избије куршлус. Нажалост, има и оних који су хришћанску етику заменили "етиком као етиком".

[N.Petrovic]

Hvala!

Izgleda da je potreban malo jednostavniji jezik u teoloskim raspravama. Mislim da bi tad stvari bile mnogo jasnije i i pravilno shvatane od svih ucesnika diskusija.

Ko sto su Sveti oci radili. Jednostavno uz mnoge citate Pisma.

[Александар Милојков]

Хришћанска етика је кад на зимском путу подаш капут другоме да се не смрзне, не марећи што ћеш и сам да озебеш.

Хришћанска етика је када постиш да би другима (потребитима) остало више хране.

Хришћанска етика је кад цео живот проживиш у бризи за другог, не марећи много за себе.

Хришћански етичан човек је онај због којег се неки радују кад се роди, али зато многи плачу када умре.

Хришћанска етика је вера да си дужан да чуваш другог, а не себе. Тебе ће сачувати Бог.

Хришћанској етици нису циљ кодекси, већ радост и осмех на лицу другог.

[Grizzly Adams]

Љубав. Тајна је то велика. Слобода. Тајна је то велика. Ово двоје је Бога одвело на Крст. Не принципи и кодекси. Анселмо Кентрберијски није био у праву. Слобода и Љубав одвели су Цара Славе на крст. То је хришћанска етика. Бити јеванђеоски етичан, значи поистоветити се са Христом, са Његовом слободом и Његовом љубављу:

Амин! Ал' оно друго је много лакше и безбедније...