Космологија Св. Максима Исповедника, Марко Ђурђевић

[Anette]

Савремено богословље је у склопу неопатристичке синтезе заиста осетило једну озбиљну потребу за својеврсном рестаурацијом светоотачких дела, а да ли је у томе успело и да ли је то био једини задатак неопатристичке синтезе, није наше да се у овом раду бавимо тиме. Као један од најзанимљивијих али и најсложенијих Отаца, показао се свети Максим Исповедник и истог тренутка постао личност чије ће дело бити незаобилазно за сваког савременог богослова нашег времена. За 20. век, дело св. Максима представљало је заиста једну нову стварност, те је због свог доприноса постао једна од најреспектабилнијих личности у историји Цркве. Мноштво сјајних студија о теологији св. Максима написано је у 20. веку и то интересовање православне теологије за дело овог светог Оца ни данас не престаје.

Један заиста занимљив и важан аспект теологије св. Максима је и учење о свету, његовом настанку, опстанку и циљу, или језиком теологије, православна космологија[1]. Допринос св. Максима овој проблематици огледа се у много праваца, бавићемо се само некима који могу бити обрађени обимом овог рада.

Главна инспирација читаве Максимове теологије било је пре свега Свето Писмо. Из Светог Писма он црпи читаву своју теолошку и философску мисао, од њега почиње и њему се враћа у свим својим делима. Сигурно је да св. Максим предаје велики значај читавом Светом Предању, али је за њега ,,Писмо апсолутно примарно“[2]. Врло је важно данас нагласити и то да св. Максим није игнорисао друга знања и световно образовање што му је било од велике користи при формулисању православног учења, што се може видети и из његовог живота али и из самих дела[3]. Синтеза библијске космологије и научног образовања родила је код св. Максима једну целовиту и свестрану хришћанску космологију која ће заправо бити сумирање учења претходних Отаца у смислу коришћења ранијих космолошких достигнућа и коначне формулације православне космологије.

Занимљив је аспект Максимове космологије који нас доводи у дијалог и са савременом науком (особито физиком и екологијом), што ми због ограничености обима овог рада нисмо у могућности да обрадимо. Свети Максим је дао одговоре не само свом времену већ и свим хришћанима који ће живети после њега јер његова космологија је у самој својој сржи пре свега литургијска, а самим тим и од егзистенцијалне важности за све хришћане. Зато није случајно да савремена теологија често има претензију да говори о Максимовој космологији као космичкој Литургији, где се сва твар сједињује у Христу.

Сматрамо да је важно да нагласимо да нагласимо и чињеницу да је Исток светог Максима углавном тумачио у библијским оквирима и у односу на свете Оце као што су св. Атанасије Велики, Кападокијци и Дионисије Ареопагит, док је на Западу преовладало једно потпуно другачије сагладавање Максимове теологије. Западни теолози су се углавном бавили питањем односа Максима и Платона као основног чиниоца Максимове теологије, што се увек своди на питање да ли је св. Максим био платониста или не, превиђајући тако много озбиљније аспекте Максимове теологије и тумачећи Максимову космологију увек оригенистичким духом а не есхатолошки, што ће у западној космологији створити проблем мистичне логократије[4]. Још једна озбиљна препрека за озбиљније бављење Максимовом теологијом на Западу је и предрасуда о теологији св. Григорија Паламе, јер је тада јако тешко протумачити Максимову космологију која је заједно са читавом теологијом IV и VI Васељенског сабора представљала један од најбитнијих чинилаца Паламиног богословља кроз које можемо најпотпуниије протумачити космолошка достигнућа св. Максима Исповедника.

У том смислу, овај рад неће представљати неко систематско излагање космологије светог Максима јер такви радови већ постоје, већ ће имати за циљ да се изнова концизно и сажето обраде теме које аутор сматра посебно важним у савременој теологији. Ни обрада тих тема неће представљати некакав нови допринос аутора већ ће имати један анамнетички карактер са одређеним личним примедбама аутора. Сходно томе, прво поглавље овог рада посвећено је обнављању градивау циљу потпунијег разумевања осталих поглавља.

Наставак на линку

This post has been promoted to an article

[Лазар Нешић]

Одличан и ретко занимљив чланак, читао сам јуче.

Браво за нашег Балтазара

[Ведран]

Одличан и ретко занимљив чланак, читао сам јуче.

Браво за нашег Балтазара

значи Балтазар е Марко

[Balthasar]

@, @@Ведран,

Ето, откристе ме сад, мада моје име свакако ником ништа не значи овде јер ме нико не зна, тако да се не буним, као да ме и нисте открили :0104cheesy:.

Па сад, рад је писан у току зимског распуста отприлике у даху за неких недељу дана што је незгодно за овакву тему али је морало тако.

Додатак томе је било и фактор ограниченог обима рада на 20 страница, што је са навођењем литературе, реално мало.

То је само покушај да се неке теме сумирају и спакују на нешто минимално, просто као подсетник за неке теме.

Искрено, многе ствари бих и ја мењао у раду али тако је морало да буде због комисије која је прегледала и због саме природе рада који је био годишњи темат за такмичење.

Имам у плану да једног дана озбиљније разрадим тему и продубим је у неком другом правцу.

Али ето, хвала на похвалама, није баш заслужено, више су по икономији :0104cheesy:.

[Лазар Нешић]

Да, нормално је да рад мора мало да буде уштогљен, поготово што иде кроз руке комисије из богословије.

Али, пошто си то окончао, сад се баци на разраду и надам се да ћеш се ослободити полако с временом.

Иначе, што се тиче светог Максима, тј. његовог теолошког опуса, мислим да његово време тек долази.

Оци пре нас су га прочитали како су и колико су могли, а на нама је да га читамо даље и још више продубљујемо.

Свакао, требало би пре свега почети од превода целокупног опуса на српски, јер без тога нема озбиљног бављења теологијом ма ког аутора.

Ту негде и лежи одговор зашто је Максим (код нас) попрлично парцијално прочитан и зашто су се преводили само одређени текстови; а и оно што је преведено није све за похвалу и има доста грешака и непрецизности, како је то скоро изнео и показао (на једном предавању) мој драги колега Марко Делић.

Но, о томе на другом месту.

[Balthasar]

Видећемо, већ сам почео да правим неке скице како би та разрада изгледала и мислим да би то временом могло да порасте врло солидно, али треба много времена, ипак то није нешто што се ради тек тако.

Моја жеља, односно најужи круг мојих интересовања поред сталног читања и проучавања светог Максима је заправо анализа изучавања светог Максима на Западу у 20. веку.

Највероватније ћу се тиме највише бавити у будућности, ако не и целог живота.

Питање да ли ће то икада бити код нас нешто нарочито популарно али мислим да временом може да отвори неки дијалог који ће имати озбиљније последице и дотаћи и однос Истока и Запада у тумачењу многих других светих Отаца, но, да не летимо много високо, нека то остане за сада само на идеји а ја ћу цео свој рад у животу посветити томе.

[Ведран]

да, се согласувам со Лазар дека можеш понатаму поопуштено да се вратиш на темата и да ја доработиш како што ти мислиш и можеш, зато што ова што досега го прочитав, ветува многу и дава надеж дека пред нас стои сериозен мислител.

исто се согласувам со коментарот горе дека при толкувањето на светоотечката мисла, треба да се оди директно до изворот, затоа што добрите квалитетни преводи на Оците се ретки на нашето поднебје.

драг Марко, ти посакувам понатамошен успех во словењето за Бога.

[Balthasar]

Вратићу се сигурно када будем имао времена, за сада не, већ радим на неким другим стварима.

За изворе и преводе се апсолутно слажем, немам шта да додам.

И хвала на лепим жељама, уз Божију помоћ и заједно, све можемо постићи .smesko..

[drvce]

Na prvoj sam trecini postavljenog teksta, pa me muci jedna stvar: Ako podjemo od hriscanskog ucenja (Bog stvorio svet ...), kako mozemo da se sluzimo logikom da pokazemo da Bog ima/nema slobodu da uradi ovo/ono. Tipa: "Православно предање не би имало никакав проблем са Платоновим светом идеја да он не ограничава слободу Божију." Da li to znaci da je Bog rob logike (koju je u najboljem slucau stvorio On ili ,u nesto gorem slucaju, ljudi kako bi opisali regularnosti koje uocavaju) tj, da li mozemo da utvrdjujemo sta On moze ili ne moze na osnovu alata koji nam je dao (ili alata koji smo mi izmislili)? Ili tu baratamo sa nekakvim modelima/igrackama, pa kazemo, ako Bog izgleda kao ovaj nas pojam Boga i ako tamo negde mogu da se primene ovi odnosi odavde, onda mozemo da zakljucimo da... Mi zapravo ne mozemo da kazemo da li sva ona prica zaista opisuje odnos Boga, sveta, ideja, haosa... osim ako ne dobijemo potvrdu odonud? Nego da nastavim, mozda bude odgovor do kraja teksta...

[Balthasar]

Па не ради се о томе да Бог има или нема слободу да уради ово или оно.

Већ Православно предање као свој основни проблем са платонизмом има управо платонистичко ограничавање Божије слободе, тј. има проблем са тим да код Платона Бог не може да уради ништа што није у складу са идејама.

А да ли робијемо логици, рекао бих да не. Али наш разум мора некако да изрази сазнања која имамо само на основу Божије пројаве у Христу.

Све што причамо не причамо на основу неких измишљених или по логици скрпљених наших флоскула, него на основу Оваплоћења Христовог које је показало да је Бог апсолутно слободан, чак толико да не можемо ни рећи да је слободан (Ареопагит) јер га и то ограничава као Творца слободе.

Али оно што су нам показали свети Оци, то је да платонистичка космологија не може бити прихваћена, у највећој мери због поимања Бога као суштински неслободног бића.

Ако нисам био довољно јасан, радо ћу допунити одговор.

[Milan Nikolic]

Ствар је решена поистовећењем ,,логосâ твари/бића'' са вољом Божијом.

[Balthasar]

@@Milan Nikolic,

Управо тако, зато сам ја и потенцирао у том одељку на решењу ,,идеја" ,,логосима"...

[Milan Nikolic]

@@Milan Nikolic,

Управо тако, зато сам ја и потенцирао у том одељку на решењу ,,идеја" ,,логосима"...

Да, то је тако.

Само сматрам - као и други - да постоји разлика између енергије (тј. енергија Божијих) и логосâ твари. О томе треба знатно сложеније разговарати.

Што се тиче самог наслеђа светог Максима, верујем да ће Црква тек доћи до пуног разумевања и тумачења одређених Максимових објашњења. Зато су превођења изузетно тешка.

Данашњи изазов је потреба да се Максимово учење поједностави и обогати, и потврди савременим појмовима. Моје је мишљење да Максимово учење садржи основу и правац у разумевању теолошко-космолошких питања.

[Balthasar]

Наравно да постоји разлика, али то је врло опширна тема и захтева цео рад посвећен само њој.

Мислим такође да Максимова космологија садржи одличне основе за дијалог са савременим космолошким достигнућима.

[Milan Nikolic]

То је изводљиво само ако теологија заузме исправан став. Јер некакво ,,доказивање'' од стране теологије само ће нас вратити на раније грешке.

Зато теологија мора да ограничи себе (у смислу да не посветовњачи, да не глуми науку). Поље у којем теологија делује јесте метафизика.

Данас је време сазрело за такав дијалог.