Molitvama protiv bele kuge

[Дејан]

Beograđanka, koja je posle dve decenije braka, dobila porod, svake godine dolazi da se pokloni moštima svetog Petra, a u pećini izvire voda koja, kažu, leči oči i otklanja glavobolju.

Proslava Petrovdana u Crnoj reci

Pećinski manastir Crna reka, duboko uklesan u litice planine Mokra gora, mnogi zbog sličnosti i značaja upoređuju sa najpoznatijom pravoslavnom svetinjom u Crnoj Gori, a neki ga i nazivaju srpskim Ostrogom. Osim što pleni neobičnim ambijentom u kome se nalazi, tišinom i specifičnom arhitekturom, ovaj hram i sveti Petar Koriški Čudotvorac, čije mošti se ovde čuvaju, pomažu nevoljnicima svih vera i nacija, iz svih krajeva bivše Jugoslavije, a u poslednje vreme i iz mnogih delova Evrope. Dolaze Nemci, Turci, Slovaci, Rusi...

Od prošle jeseni, kada je asfaltiran put od Ribarića na Jadranskoj magistrali, do manastira se dolazi lako i brzo - putničkim vozilom, a može i pešice za oko sat hoda. Asfalt je doprineo da se broj posetilaca ovoga leta udvostruči.

Hvala iz Istanbula

Ne zna se ko je i kada manastir uklesao u ogromnu stenu, ali se zna da su 1687. godine ovde, iz Sopoćana, donete mošti svetog Stefana Prvovenčanog i da tu, daleko od zlih očiju i loših namera, ostale 14 godina, dok mir nisu našle u Studenici. Zna se i da je u manastiru bila neka vrsta škole za monahe, i ne samo za njih, da su i knjige prepisivane. U crkvi je sačuvan i lik ktitora-živopisca, izvesnog Nikole, znalci tvrde da su zidovi oslikani u 16. veku. Oštećeni ikonostas nemo kazuje da je manastir zapamtio požar, ne zna se koje godine.

Kada su sa Kosova 1840. prenete mošti svetog Petra Koriškog Čudotvorca, nevoljnici su počeli da dolaze u manastir i traže ono što im lekari nisu mogli dati. U narodu ovog kraja, a i u drugim delovima Srbije, vlada verovanje da će ko prespava u manastiru, ili bar za trenutak zaspi ispod svetiteljevih moštiju, izlečiti sve bolesti, kaže iguman Jovan.

Izvor lekovite vode

- Po lek i spas ovde dolaze nevoljnici sa svih strana. Početkom jula posetio nas je i jedan Turčin, čuo je da sveti Petar čini čuda, doveo je mališana koji mesecima nije spavao, a kad bi zaspao, vrištao je u snu. Čitali smo mu molitve i dete je zaspalo ispod moštiju, javio nam se iz Istanbula, srećan i zahvalan, jer je sa njegovim sinom sada sve u redu. Još mnogo muslimana i pripadnika drugih vera posećuje manastir, tako je vekovima. Dvadesetogodišnja Dragana iz Beograda poslala nam je pismo kojim nas obaveštava da je odmalena imala problema sa sluhom, da ništa nije čula, kao i da je letos bila u manastiru i da o svojoj nevolji nije htela ništa da nam priča. Spavala je ispod moštiju, molila se svetom Petru i sada je odlično, želi da dođe, da je bolje upoznamo i da se zahvali manastiru i svetom Petru Koriškom - priča iguman Jovan i naglašava da je ovakvih primera na stotine.

U jednom uglu, u tami, zatičemo mladog čoveka, tridesetih godina, koji kleči pored sveca i krsti se dok mu molitvu čita monah Zaharije. Zove se Dragan, iz okoline Kragujevca je, ne želi da govori o muci koja ga pritiska, ali ne krije da je uveren u ozdravljenje.

Od radnika do lekara

Ispod kovčega sa moštima svetog Petra zatičemo i Miru iz Beograda koja je došla sa porodicom da se pomoli Bogu i zahvali svecu što je, posle dvadesetak godina braka, dobila decu. Danas ima dva odrasla sina i ćerku i svake godine bar po jednom dolazi u Crnu reku.

- Bog i sveti Petar Koriški su mi pomogli. Postoji neka sila, neka čudna moć svevišnjeg koja ovde pomaže ljudima u nevolji - ističe Mira dok kleči ispod kovčega sa moštima.

Beograđanka Mira pored moštiju sv. Petra Čudotvorca

- Beležimo decenijama sve ovakve i slične slučajeve, puno ih je i teško ih je sve nabrojati, dvoje mladih Beograđana dugo nisu imali decu, ali nisu želeli da ostanu bez poroda, sveti Petar je uslišio njihove i naše molitve, dobili su - trojke, dvojicu dečaka i devojčicu, profesori su na univerzitetu i učeni ljudi, dolaze ovde i lekari, inženjeri, piloti, radnici, seljaci - kaže monah Zaharije.

Najveća gužva u Crnoj reci je nedeljom i uoči Petrovdana, manastirske slave, kada je na spavanju i po nekoliko stotina nevoljnika, kaže monah Mitrofan.

- Sigurni smo da i psihički bolesnici, koji ovde takođe dolaze po lek i spas, iz hrama izlaze bodriji i zdraviji, a neki i potpuno izlečeni. U jednom uglu manastirskih odaja, duboko u pećini, niz stenu se tiho sliva voda koja leči oči i otklanja glavobolju, puno sveta se ovde izlečilo - dodaje monah Mitrofan.

Stamenko Andrijanić, penzionisani agronom iz Raške, kaže da u narodu vlada verovanje da ko ovde zaspi, ma koliko bio bolestan, odlazi zdrav.

- Možda je to samo legenda i uteha za bolesne i zlosrećne, a možda se, uz božju pomoć, ljudi zaista izleče. Teško je objasniti sve to, ja mislim da ovaj mir i ambijent u kome se manastir nalazi psihološki deluju na ljude, jačaju njihovu dušu i ulivaju im nadu da je sve moguće. Nešto, ipak, postoji, zato i dolazim ovde - ističe Stamenko Andrijanić.

San o udaji

Za Petrovdan, manastirsku slavu, održava se sabor. Čast je biti domaćin manastirske slave. Uveče se priredi večera, diže se slava, tu je i vladika Teodosije, monasi, zvanice, a tu su i devojke koje služe goste. Obično su nešto starije, jer im mlađe prepuštaju tu čast pošto se veruje da će se devojke koje služe na manastirskoj slavi iste godine i udati. Tridesetogodišnja Milanka iz okoline Tutina često dolazi u Crnu reku.

- Služila sam poslednje dve-tri godine, ali još nije naišao pravi. Mnoge koje su služile pre mene sada su udate žene, verujem da ću i ja, uz božju pomoć, naći svoju sreću. Služiću i iduće godine na Petrovdan - nada se Milanka.

Jača od bombi

U vreme NATO-bombardovanja drhtala je zemlja oko Crne reke, podrhtavale su litice, samo zahvaljujući božjoj volji, svetinja nije oštećena. Jedna gromada, teška nekoliko tona, survala se u dvorište manastira i tu je stala, na samo desetak metara od crkve. Nije oštetila ni most, nije se zaletela ni na obližnji konak. Kao da ju je neka moćna ruka baš tu zaustavila. Blizu manastira stizali su, preko Mokre gore, i Albanci iz Metohije, ali napada na manastirsko bratstvo nije bilo.

[Милан Меденица :)]

исправка, црква се налази унутар литице, а стена је стала на 10 метара од конака.