Crkve mire Ruse i Poljake, kada će Srbe i Hrvate?

[Marjanovic]

И СПЦ и РКЦ имају велики ауторитет и утицај. Православље је од суштинског значаја за идентитет српског народа као што је католичка вера од суштинског значаја за хрватски идентитет. Уколико би цркве учиниле значајаније кораке у правцу искреног помирења то би било од изузетног значаја и до помирења би заиста дошло. Само не треба изгубити из вида, помирење не значи неко ново "братство и јединство", нити заједничку државу Срба и Хрвата, већ престанак мржње која је данас масовно распрострањна као и могућност за миран и нормалан живот два народа који живе један поред другог и један са другим вековима. Наравно, пут је дуг али њим треба ићи.

[Ignjatije]

Kad se samo setimo ovoga :

I pomislimo da takva razmisljanja postoje na obe strane jos uvek...... tesko je...... ali ima nade ako se trudimo.

[Marjanovic]

Јесте, тешко је, али има и помака у том правцу:

http://www.spc.rs/sr...ebu_8_juna_2012

[Ignjatije]

Јесте, тешко је али има помака у том правцу

Ima pomaka. To su radeli i Tadic i Josipovic. Resenje je da "obican" narod, svestenici i politicari krenu tako da rade. Ako ne mozemo ili necemo da zivimo u zajednickoj drzavi, to ne znaci da ne trebamo da se druzimo. Imamo puno toga zajednickog, kao sto je jezik i druge stvari koje bi omogucile odlican pozitivan odnos. Problem su lose stvari koje su nam zajednicke i stalno podsecanje na njih. To zaista traje vekovima. Ali, kao sto rekoh, ima nade za bolje odnose i dobro je sto se ide ka tome.

[Marjanovic]

Срби и Бугари су далеко више ратовали и убијали се и поред исте православне вере и заједничког словенског порекла, па опет нема мржње тог типа као кад је реч о односу Срба и Хрвата. Дакле, могуће је некакво помирење. Наравно, то неће избрисати прошлост, али може се створти нека основа за нормалан комшијски однос.

[Nikola Knezevic]

Људи, нема нам другог пута осим мира и суживота. На то нас позива света хришћанска вера и сам Христос који је возглавитељ Цркве Христове. Цркве имају огроман капацитет за развој помирења у региону само он није искориштен. Нажалост, он стоји утаворен а до изражаја излазе разне врсте политизације религије и амалгамације верског и националног. О богословљу и да не причам. Таквог контекстуализованог - делатног богословља на овим просторима готово и да нема, без обзира на конфесију. Ипак, верујем да се ствари помичу у добром смеру.

[Malina]

Možda kad pojedini sveštenici prestanu da razmišljaju na ovakav način.

http://www.jutarnji....atiste/1049026/

[Zawisza]

Ma Srbi istorijski nisu nikad imali problema sa Hrvatima, na protiv, njihovi banovi i kler su dolazili u pomoć Srbima u ratovima protiv Turske. Problem je nastao sa konvertitima.

[Бојан Басарин]

Medju ljudima svakako treba da bude mir, a sto se crkve tice pogldacemo kakva je bila pre 2000 godina a kakva je sad ako je ostala ne promenjena ja ostajem u njoj i imam volje da je cuvam, jer imam sta da cuvam! Prave vrednosti se nikad ne menjaju te vrednosti se cuvaju u Pravoslavnoj crkvi koja uvek zove da se vrate, oni koji su se odvojili od nje kroz istoriju i da budu bolji nego sto su bili.

[Marjanovic]

Ma Srbi istorijski nisu nikad imali problema sa Hrvatima, na protiv, njihovi banovi i kler su dolazili u pomoć Srbima u ratovima protiv Turske. Problem je nastao sa konvertitima.

И са заједничком државом Југославијом. Парадоксално, уместо да зближи Србе и Хрвате, она их је још више раздвојила и још више завадила. Али шта је ту је, и треба видети шта даље...

[Давидова]

Срби и Бугари су далеко више ратовали и убијали се и поред исте православне вере и заједничког словенског порекла, па опет нема мржње тог типа као кад је реч о односу Срба и Хрвата. Дакле, могуће је некакво помирење. Наравно, то неће избрисати прошлост, али може се створти нека основа за нормалан комшијски однос.

Могуће је помирење, али је потребна искреност у дијалогу. Када Глас Концила, чији је оснивач Надбискупски духовни стол, објављује и промовише књигу где се Јасеновац и Глина проглашавају митом, и то се сматра "доприносом стравању објективне слике новије хрватске повијести", не видим да постоји искреност у дијалогу.

http://www.glas-konc...=27432&act=view

[Manolis]

Поједини католички свештеници у Хрватској се понављају као покварене плоче, уместо да се посвете Богу и миру они се бацају у политику и историју НДХ. То је за мене као припадника римокатоличке цркве у Србији мало више болесно и срамотно. Испади као што су " госп. повјесничара" Стјепана Разума су скандалозне и враћају нас "100 година" у назад.

[Давидова]

Поједини католички свештеници у Хрватској се понављају као покварене плоче, уместо да се посвете Богу и миру они се бацају у политику и историју НДХ. То је за мене као припадника римокатоличке цркве у Србији мало више болесно и срамотно. Испади као што су " госп. повјесничара" Стјепана Разума су скандалозне и враћају нас "100 година" у назад.

Докле год постоје људи који су објективни, попут тебе, нада није изгубљена. Али бих поново скренула пажњу на то да није у питању само тај Разум, него се то износи и у књизи коју је објавио и промовише Глас Концила. А Глас Концила је ваљда службени лист Загребачке надбискупије. Ту је проблем.

Погледај линк који сам поставила.

[Nikola Knezevic]

http://www.cirelstud.org/page/preporuke-novoj-vlasti-u-suocavanju-sa-prosloscu

Bez sumnje, ako nova vlast želi da bude odgovorna prema prošlosti trebalo bi da pokaže mnogo više razumevanja i podrške u procesu institucionalizacije REKOM-a. Politička odgovornost prema prošlosti nužno implicira podršku procesu koji želi da u zemljama bivše Jugoslavije formira celovitu Komisiju za istinu i pomirenje. Korenito i istinsko pomirenje nije moguće bez stvaranja institucija koje bi sistemski delovale na promeni svesti u zemljama regiona, radile na utvrdjivanju svih činjenica o zločinima počinjenim na prostorima bivše Jugoslavije u periodu između 1991 - 2001. Izlišno je govoriti da REKOM u ovom slučaju predstavlja conditio sine qua non - uslov bez koga pomirenja jednostavno ne može da bude.

Potrebno je dakle, da se nakon formiranja nove vlade učine konkretni pomaci koji bi pokazali jasnu opredeljenost da državne institucije stanu iza REKOM-a i započne proces institucionalizacije ove komisije. Novi predsednik Srbije, Tomislav Nikolić bi trebalo da svoje opredelje ka evropskim integracijama, miru i stabilnosti i dobrim dobrosusedskim odnosima da pokaže i tako što bi u bliskoj budućnosti primio delegaciju REKOM-a i predstavnicima delegacije razgovarao o pitanjima konkretne podrške državnih institucija REKOM-u. Bilo bi takođe veoma značajno da novi predsednik svoj mandat započne posetom memorijalnom centru u Potočarima i oda počast ubijenim Bošnjacima i ubijenim pripadnicima srpske nacionalnosti u Bratuncu. Odnos Srbije prema prošlosti uticaće u velikoj meri na proces evrointegracija jer nije moguće u isto vreme praviti krupne korake ka punopravnom članstvu a sa druge strane nositi balast nacionalističke prošlosti i retorike. Imajući to u vidu spoljna politika Srbije mora da bude potpuno jasna, dobrosusedska i lišena bilo kakvih nacionalističkih naboja.

Uzimajući u obzir ulogu crkava i verskih zajednica (o čemu sam ranije pisao u tekstu Uloga religija u tranziciononoj pravdi) unutar procesa pomirenja i odnosa prema prošlosti treba istaći činjenicu da dugotrajno i temeljno pomirenje među narodima na prostoru Balkana nije moguće bez aktivnog učešća religija koje su na ovim prostorima imale značajnu ulogu u kreiranju verskih i nacionalnih identiteta i konsenzusa. Polazeći od temeljnje teze poznatog rimokatoličkog bogoslova Hansa Kinga (Hans Küng) da „nema mira među narodima bez mira među verama" jasno je da verske institucije moraju značajnije da budu uključene u proces pomirenja na Balkanu, samim tim i REKOM-a. Sukobi u bivšoj Jugoslaviji nebi se mogli okarakterisati kao religijski, ipak treba istaći da su religije imale određenu ulogu u kreiranju nacionalnih tenzija u kontekstu podizanja verske i nacionalne svesti. Sukobi su bili pre svega političke prirode ali uz prisustvo religijskog nusa koji je služio kao svojevrsni katalizator konflikata.

Stim u vezi religije bi trebalo mnogo više da posvete pažnju suočavanju sa prošlosti i pitanjima nacionalizma, nego što to trenutno čine, budući da se u javnom diskursu i dalje mnogo manipuliše pojmom svetoga kako od strane političkih, tako i od strane religijskih elita. Moram da konstatujem da u javnom govoru religijskih velikodostojnika izostaju kritički osvrti prema prošlosti i zločinima. Primetna je jedna vrsta selektivnosti pamćenja, gde se empatija pokazuje za pripadnike svog naroda a izbegava pominjanje tuđih žrtava. Primera radi, isuviše malo reči možemo čuti o Oluji od pripadnika intelektualne elite ili klira Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj, suviše malo od njihovih kolega iz SPC o Oluji ili Srebrenici, a gotovo ništa od Rijaseta Islamske zajednice BiH o zločinima koje su počinili pripadnici bošnjačke nacionalnosti. Nasuprot tome u feljtonima Glasa Koncila bave se dekonstrukcijom komunističke istoriografije i prebrojavanjem žrtava „navodnih" ustaških zločina bez ikakve tendencije da se o Oluji govori na drugačiji način, osim onog koji se nalazi u okvirima državotvorne ideologije i praznične scenografije. Tako se primera radi u jednom komentaru GK povodom Oluje (Dan pobjede i domovinske zahvalnosti) navodi kako su Srbi napustili svoje domove na „nagovor svojih vođa". Postavlja se pitanje, da to nisu uradili, da li bi i oni doživeli istu sudbinu kao i oni koji su se usudili da ostanu? Oni koji se usude da se kritički osvrnu na odnose religija prema prošlosti te amalgamacije verskog i nacionalnog u javnom diskursu religijskih ili političkih elita od većine se percipiraju kao nekakvi disidenti, marginalci ili klirofobi.

Nažalost, kritičke svesti religija prema devijantim društvenim pojavama na prostoru Balkana gotovo da i nema. Bogoslovlje stolji uljuljkano iza kulisa transcedentalne, univerzalističke i dogmatske tematike, lažnog trijumfalizma, bez hit et nunc, apatično i naizgled nemoćno da svojim teorijskim doprinosom uzdrma temelje hegemonije povlaštenih elita i uzdigne marginalizovanog čoveka, koji lišen svakog dostojanstva ostaje da tavori na marginama društvene lestvice. Stiče se utisak da Crkve i verske zajednice ne samo da ne žele da se suoče sa prošlošću, konfliktima, koketiranju sa nacionalizmom, već izostaje adekvatan odgovor na društveno - političke probleme sadašnjosti. Proročki glas u tom pravcu možda predstavlja knjiga "Opasna sećanja i pomirenje" (Sremac, Grozdanov, Knežević, Ex-Libris, Rijeka) koja je upravo izašla.

Dug i mučan period tranzicije se nalazi i dalje ispred zemalja bivše Jugoslavije. Bez obzira na nivo evrointegracija u kojem se ove zemlje trenutno nalaze, mnoštvo pitanja kojima koja su opterećena balastom minulih sukoba ostaju i dalje otvorena, o čemu govore razna nerešena pitanja, poput povratka raseljenih Srba u Hrvatsku. Stepen evrointegracija ne može da bude pokazatelj moralnog odnosa nacije prema prošlosti. Metafizička odgovornost nacije prema sukobima i zločinima o kojoj je Jaspers svojevremeno govorio mora da postoji među svim sukobljenim stranama bivše Jugoslave, izbegavajući tako bilo kakvu vrstu selektivnosti i istoriografske dramaturgije. Ovo je moguće jedino ako stožer ovakve vrste odgovornosti prema minulim sukobima bude komisija regionalnog karaktera koja će imati dugogodišnji mandat poveren od zemalja bivše Jugoslavije da se sistemski i institucionalno bavi izbalansiranim i nepristrasnim odnosom prema ovim pitanjima. Mišljenja sam da Komisija za REKOM poseduje ovakav kapacitet i da bi daljom institucionalizacijom i angažovanjem značajnih društvenih činilaca ova komisija mogla da bude istorijski mirovni projekat koji doprioneo daljoj stabilizaciji zemalja Zapadnog Balkana i dugotrajnom miru.

Izvor: !Glas Inicijative Za REKOM 7/2012

[Manolis]

Докле год постоје људи који су објективни, попут тебе, нада није изгубљена. Али бих поново скренула пажњу на то да није у питању само тај Разум, него се то износи и у књизи коју је објавио и промовише Глас Концила. А Глас Концила је ваљда службени лист Загребачке надбискупије. Ту је проблем.

Погледај линк који сам поставила.

Е то јесте заиста катастрофално али није ништа ново, као што сам и рекао, свештеницима у Хрватској није први такав испад, мора се неко побунити, указиати да то није у реду. Мора да реагује неко из врха, не битно да ли је то СПЦ или РКЦ или чак из политичких структура. Ја сам само обичан верник ја не могу ништа више осим пискарати овде на форуму и дискутовати о томе са вама.