...

[Ведран]

Старец Емилијан пишува дека: Човечката љубов кон Бога е вистинско соединување, зашто е резултат на вистинското познавање на Бога, кое се постигнува со Негово учество, со тоа што Го јадеш и пиеш Него, со Неговото дејство врз нашето битие. Според тоа колку, нашето битие е заквасено со Бога, толку и сме Го возљубиле. И колку што сме Го љубеле, толку и сме добиле.

[Vaske]

Иван Недић, on August 31 2012 - 01:29, said: Изузетно интересантно, Лазаре. Ако сме да се наручи, волео бих да видим једну казалицу на тему масовног страдања невиних

Ух, волео бих, али пост-теолог то не зна нити сме да се упушта у такве ствари. Можда је најбоље послушати Буковског, који негде каже: нема невиних

Ево да јао као велики фан пост-теолога покушам да одговорим на ово.

А ако се пост-теологу не свиди, слободан је да све прекрижи.

Масовно страдање невиних је суштински начин егзистирања Другог у историји. Бити Други у историји, значи бити стран историјском калупу саморазумјевања, те утолико значи бити неразумљен, неприхваћен, па утолико и отсутан и са лакоћом поништен у тој отсутности. Бити други значи бити дарован жртвеном судбином историјског страдања Другог. Страдање других као других је жртвено даривање оног Једног и Истог Другог, јер тај Други увијек упада ниодкуда и никада не израста, уза све прорицања, са запосједнутог и познатог тла које нам даје лажну сигурност. Други је стога увијек скандалозан и инцидентан као и Онај Цар који долази као Слуга на магарцу.

Голгота, Аушвиц, Јасеновац, су једно те исто егзистирање Другог у историји, егзистирање Невиног, јер не долази као каква идеја, као какав пројектујући смисао, већ се само даје у огољености свога лица и својим постојањем нарушава смисао самодовољног.

Зато пут до Другог није техничко-сазнајни пут, већ пут прихватања другости другог и љубавног трансцедирања у његову другост.

Други се не сазнаје, Други се живи!

Сазнати Други је изгубљен Други, исти онај други који ће завршити на каквој инквизиторској ломачи или Онај Други који ће бескрајно иритирати својим осмјехом Великог Инквизитора.

Други је граница мог свијета али и мост и пут који позива у неки други свијет, који се не може сазнати, те утолико тражи храброст да се упусти у оно ново и страно, чиме се не може владати. Тај други и далеки свијет који долази као позив у живот сваког од нас, сија на лицу другог/Другог и собом храбрима дарује жртвену судбину, а кукавицама судбину Јуде.

[Ведран]

Ево да јао као велики фан пост-теолога покушам да одговорим на ово.

А ако се пост-теологу не свиди, слободан је да све прекрижи.

Масовно страдање невиних је суштински начин егзистирања Другог у историји. Бити Други у историји, значи бити стран историјском калупу саморазумјевања, те утолико значи бити неразумљен, неприхваћен, па утолико и отсутан и са лакоћом поништен у тој отсутности. Бити други значи бити дарован жртвеном судбином историјског страдања Другог. Страдање других као других је жртвено даривање оног Једног и Истог Другог, јер тај Други увијек упада ниодкуда и никада не израста, уза све прорицања, са запосједнутог и познатог тла које нам даје лажну сигурност. Други је стога увијек скандалозан и инцидентан као и Онај Цар који долази као Слуга на магарцу.

Голгота, Аушвиц, Јасеновац, су једно те исто егзистирање Другог у историји, егзистирање Невиног, јер не долази као каква идеја, као какав пројектујући смисао, већ се само даје у огољености свога лица и својим постојањем нарушава смисао самодовољног.

Зато пут до Другог није техничко-сазнајни пут, већ пут прихватања другости другог и љубавног трансцедирања у његову другост.

Други се не сазнаје, Други се живи!

Сазнати Други је изгубљен Други, исти онај други који ће завршити на каквој инквизиторској ломачи или Онај Други који ће бескрајно иритирати својим осмјехом Великог Инквизитора.

Други је граница мог свијета али и мост и пут који позива у неки други свијет, који се не може сазнати, те утолико тражи храброст да се упусти у оно ново и страно, чиме се не може владати. Тај други и далеки свијет који долази као позив у живот сваког од нас, сија на лицу другог/Другог и собом храбрима дарује жртвену судбину, а кукавицама судбину Јуде.

глас фанова пост теолога је подједнакво фасцинантан као код учитеља!

но би го издвоил она за насмевката=осмјех пред Великиот Инквизитор. Таквиот ведар насмевнат лик пред олицетвореното зло и ништавило секогаш ме трогнувал. Еден атонски монах вака вели: И очигледно, сето тоа е скриено зад насмевката, зад нашата вистинска радост, зад чекорот на човек кој за Другиот сведочи со својот мир, со својата ведрина, вистинитоста своја, бидејќи знае дека Другиот за него е сè.

[Лазар Нешић]

...

[Vaske]

@@Vaske,

Немам шта да додам, нити прецртам. Амин!

Али, значи ли ово што си написао следеће: на прастаро узнемирујуће питање "Где је био Бог за време Аушвица/Јасеновца/итд?", твој одговор је: ту/тамо/међу њима/у страдањима?

Да, значи.

Требало би да је био са својима :10500:

и да је увијек тамо, јер је Он тај који, како рекох, дарује жртвену субину Другог.

Јер пред сјајем Његовог лица, а по сопственој "храбрости", неко постаје Павле, а неко Јуда.

[Лазар Нешић]

...

[Ведран]

...и јас.

[Јанко]

Да се скромно сложим са вама. Маса невиних=Тело Христово. Дакле, баш ту и баш тада поново страда и поново васкрсава Христос.

Васке, 138999

[Лазар Нешић]

...

[Тихон]

Заратустријански! .smesko.

[Александар Милојков]

Казалица четрнаеста:

Каква штета што на путу ка Другом морамо проћи кроз појмове.

Тако је говорио пост-теолог.

Тачно. "Етика као етика" је пут ка другом кроз појмове. Јеванђеоски етос је пут ка другом без ограничавајућих појмова - слобода.

[Лазар Нешић]

...

[Ведран]

Казалица четрнаеста:

Каква штета што на путу ка Другом морамо проћи кроз појмове.

Тако је говорио пост-теолог.

свесно ќе направам дигресија која на крајот од мојов монолог со сам себе, можеби и ќе биде во контекст со запаската на пост-теологот, незнам

...како и да е, мене оваа мисла на мојот омилен лик на форумов, операторот во епохата на постмодерната епоха, неговото превосходство пост-теологот, ме однесе кај галилејските рибари кои во средбата со Другиот, не поминаа преку поимите, туку лице во лице со воплотениот и вочовечениот Логос.

си велам сега, од каде толку ни навлегоа овие поими од теолошките системи кои иако се на смртна постела, факт е дека не умираат, затоа што се приклучени на апарати и во континуитет еве веќе неколку векови, примаат секојдневно схоластичка инфузија?

како ни се случи после дваесет и едно столетие од Благата Вест: дека Бог стана Човек, човекот во Црквата да мора да минува преку сувите бесплодни системи на поимите-блокатори за да стигне до Лицето на Живиот Бог?

(целосниот одговор на овој проблем не лежи само во објаснувањето со пенетрација на схоластиката, затоа што ако е така, следи второ прашање, зошто ако таа не е наша, се чува негувано во нашиот хабитус?....)

не ли има колатерални жртви и штета на тој пат од историјата кон есхатонот?

и ако има кој од Црквата ќе ја преземе одговорноста за тоа?

(велам од Црквата затоа што овие системи на поими иако паразити сепак сраснале со ткивото на богочовечкиот организам)

и кој ќе го земе хируршкиот нож за да оперира, кога канцерот се заканува да нанесе смртна штета, а Другиот Дојде за да имаме Живот и тоа во изобилие?

секако дека сите имаме одговорност, што благословениот поредок на „дојди и види“ од кој произлезе средбата „лице во лице“ се супституира со поими и категории од системите, но сепак „некој“ од нас има поголема одговорност од сите, иако тој „некој“ стана недопирлив, недофатлив и болно загледан во култот на златното теле (имуните на овој опасен вирус од тој род, се редок еклесиолошки феномен, но фала Богу сеуште ги има)

Ние сме во сериозна криза и во оваа критична фаза кога Го имаме Евангелието, Путирот и очите на ближниот, час поскоро со ножот, да почнеме да расчистуваме со себе, за да не го изгубиме и она што мислиме дека го имаме.

толку од мене и од мојот монолог, кој на крајов увидов дека сепак остана дигресија, почитуван мој пост-теологу!

голем поздрав од јужните топли краишата

[Лазар Нешић]

...

[Ведран]

Казалица петнаеста, за Ведрана

Укус Другог је сладак.

Тако је говорио пост-теолог.

вкусите и видите јако Благ Господ......