...

[Ведран]

Казалица пета:

мислиш четврта

[Лазар Нешић]

мислиш четврта

Е, јесте, збунио сам се. А могао би и да буде трик, нпр: намерно нећу да саопштим четрвту јер је много јака или је тајновита

Шалим се, исправићу сад.

[Ведран]

Казалица пета:

Полемисах једног дана са пост-теологом, па рекох први:

религија је лажна утеха незрелих људи, који не могу мужевно да поднесу несигурност живота и његове захтеве.

Још додадох: она је ескапизам уплашене масе, отргнуте од мајчине утробе и снаних руку оца. Религија је прибежиште кукавица.

А пост-теолог рече: Напротив, вера је немогућа без неизвесности.

Ко може да свари, нека свари!

православието е начин на живот, modus vivendi, τροπος υπaρξης и затоа не е религија.

но доколку сме приморани условно да го наречеме религија, тогаш тоа е „религија без религија“

[Ведран]

.....и тогаш, како што вели нежниот но остромислив Валтер Бенјамин, можеме да согледаме дека силата на Бога не се исполува само во религиските традиции, туку таа се покажува, бар во еден освестен и освештен облик, во секојдневниот живот, па дури и кога мислиме дека Бог не’ напуштил... кога стравувавме дека ние сме се оддалечиле од него.

Треба да се биде храбар и да се прифати дека токму противречноста на мислата е таа која го потврдува нашето битие, особено, она кое се обидува да се прозира и со тоа да продложи со деконструктивистичкиот принцип – да ја исповеда својата прецртаност. Немоќта, болеста на времето се согледува преку тоа што ние сите страдаме од некоја разорна историска грозница (треска) која го блокира мислењето, а со тоа не дозволува продор на парадоксот и врши ритуално убиство на духот. Создава безлична маса која е покорна на моќта...

Мораме да застанеме во одбрана на парадоксите, на противречностите, на разликите и на разлуките! Да не се разбереме погрешно – овде не станова збор за раскол – станува збор за благороден процес а човекот без тој процес не може да биде спокоен и да се движи по патот...

„Човекот е само трска, најслаба во природата.

Но тој е трска која мисли.

Целото наше достоинство се состои во мислењето.

Значи не треба од просторот да го барам своето достоинство, туку од вистинитоста, од копнежот и од противречноста на својата мисла.

Нема да имам предност ако цврсто се држам за земјата – со својот простор, космосот ме опфаќа=обухвата и ме проголтува како една точка;

со мислата јас го опфаќам=обухватам космос-от.“ Блез Паскал

[Лазар Нешић]

...

[Ведран]

Да, и овде морам нешто да додам:

пре неки дан сам био на предавању Њ. Преосвештенства епископа Давида Крушевачког у Крушевцу.

http://www.eparhijak...е-Лазарице.html

То предавање је било невероватно, а епископ Давид се наметнуо као највећи живи теопоета Православне Цркве, и то не само у њеној помесности, већ и у васељенскости.

Радило се је о потпуној расклапању идеолошке теологије (оно што ја зовем "папагајштина" - тј. бесконачно понављање, преписивање, цитатологија, итд. без креативног мишљења и стваралаштва), а у корист живог сусрета са Другим-Христом-Светом Тројицом и певањем о томе сусрету у једном језику потпуно отвореном за живот и за разумевање.

Било је невероватно, али мало ко ће поћи тим путем.

Да додам: данас је то једини пут да нешто остане од хришћанства, вере и Цркве, као и њене живе речи - теологије.

благо вама са епископом Крушевачким г. Давидом.

његова реч је свежа и увек актуелна и веруј ми, није непозната ни нама овде у Македонији....

слажем се са тобом да је „највећи живи теопоета Православне Цркве, и то не само у њеној помесности, већ и у васељенскости“.

и оно што га чини велик у мојим очима је дух очинства, који мислим да је наследио од Патријарха Павла и то у оном сегменту где је његова реч, упућена на рађање и обнове унутарњег човека у Духу...

.....оно што ме брине је твоја констатација да „мало ко ће поћи тим путем“ али то је то...

[Лазар Нешић]

...

[Лазар Нешић]

...

[Ведран]

Казалица пета:

И у лешу има више живота него у шаблонско-концептуалистичком теологу! Не заборави то - подсети ме пост-теолог.

Ко може да свари, нека свари!

у шаблонском концепту схоластике пребива смрт која убија дух човека а у лешу који се распада, раскида се састав људски и земја припада земји а личност иде својим путем....

[Јанко]

Лазаре, најдражи хирурже мој,

бацаш ме у епидуралну анестезију.

Не да не боли наживо, него са радошћу учествујем осећајући порођајне напоне док (наизглед беспотребно, безумно и сурово, али суштински крајње најчовекољубивије) правиш царски рез...

И будиш наду у мени да оно што се Очевим допуштењем заметнуло у Мајчиној утроби није још замрло...

Измењено Август 5, 2012 од Јане

[Лазар Нешић]

Лазаре, најдражи хирурже мој,

бацаш ме у епидуралну анестезију.

Не да не боли наживо, него са радошћу учествујем осећајући порођајне напоне док (наизглед беспотребно, безумно и сурово, али суштински крајње најчовекољубивије) правиш царски рез...

И будиш наду у мени да оно што се Очевим допуштењем заметнуло у Мајчиној утроби није још замрло...

Хвала ти, благодарим на подршци, дошла је у право време (кад почињем да сумњам да ли све ово има смисла).

[Јанко]

Хвала теби на благовременом резу, који је дошао у право време (јер сам и ја почео да се питам да ли све ово има смисла)

Прва ме подсећа на Картагину, док друга, трећа и пета имају тежину математичких аксиома, наравно у теолошком домену...

[Лазар Нешић]

...

[Јанко]

Је ли то оно трухљење што изазива гангрену у живом организму, или оно кад се кроз умирање ствара хумус као храна (еко)система? Ово бре озбиљно дрма...

[Лазар Нешић]

...