...

[Лазар Нешић]

...

[Милан Меденица :)]

ал га закoмпликова

[Александар Милојков]

И подвиг и други - то је истина. Свака искључивост је погрешна.

[Лазар Нешић]

...

[Тихон]

Буберовски.

[Ведран]

Контекст је другачији и повезан је са разумском идолатризацијом Бога, те стављањем истог у онто-тео-логичке сфере једне неживе и објективизиране Суштине/Силе/итд, а чему пост-теолог супроставља жив однос са Другим/Личним/Живим (који је наравно и подвижнички).

С друге стране, ово су само казалице

по мене овие твои „казалици“ докторе, се свесно хируршко остранување на сите теолошки поими на традицијата, при што ја потврдуваш нужноста од нивната употреба, барем како прецртани.

пример: апофатика кај тебе е апофатика

[Лазар Нешић]

...

[Ратко :(]

Браво, Лазаре, још једна операција на живо. Браво!

Нека се склоне они који мисле да анестезија ишта објашњава. Нека се изгубе у својим јехтичавим ескапизмима ти нејунаци.

На живо! На живо!

[Желе Зека]

Казалица прва

Првог дана приступих пост-теологу и упитах га:

како се постаје верник?

Погледавши према празном небу пост-теолог рече:

ко се без надахнућа Другог приближи дверима верничке егзистенције, мислећи да ће својим подвигом постати ваљан верник, тај остаје шепртља, те његову идолатрију, као разумску ствар, превазилази вера онога који живи у занесености Другим.

Ко може да свари, нека свари!

Тако је говорио Заратустра.

Мислим да ће се ускоро појавити и постхришћани, без искуства "претходне фазе".

[Тихон]

Казалица друга

Знаш за шта се молим? - рече ме пост-теолог.

Да сваког дана изгубим по једну извесност.

Ко може да свари, нека свари!

"Зато се моли, заточнице,

За опрост мојој злости, кости

За васкрсење, оног дана

Кад све у свему буде Бог."

[Лазар Нешић]

...

[Ведран]

Казалица трећа

А догоди се и следеће:

излазећи једном из празне зграде, што неки и храмом Божијим зову, рекох пост-теологу: вера је изгубила снагу и далеко је од наших живота.

Пост-теолог одговори: Заиста, истину говориш. Уместо да буде један свеж дах противтеже структурама моћи, она често постаје цемент истог. На ово црква не остаје имуна, и то увек када елемент бирократске администрације и послова надјача елемент знака Оног Долазећег.

Ко може да свари, нека свари!

Амин!

[Иван Недић]

Са неизвесношћу чекамо нове пост-казалице

[Ведран]

Казалица трећа

А догоди се и следеће:

излазећи једном из празне зграде, што неки и храмом Божијим зову, рекох пост-теологу: вера је изгубила снагу и далеко је од наших живота.

Пост-теолог одговори: Заиста, истину говориш. Уместо да буде један свеж дах противтеже структурама моћи, она често постаје цемент истог. На ово црква не остаје имуна, и то увек када елемент бирократске администрације и послова надјача елемент знака Оног Долазећег.

Ко може да свари, нека свари!

Оваа „казалица трета“ и дијалогот со пост-теологот ме разнесе денес....

првата причина е вистината дека верата ја изгуби снагата и е далеку од нашите животи.

втората причина е повторно вистината, дека дел од црковно-административната бирократска апаратура, за жал се угледа на секуларниот модел на устројство на центар на моќ во општестото и од таму емитува не свеж-есхатолошки флуид, туку нешто што е иманентно на мирисот овој свет.....

[Лазар Нешић]

...