Uvođenje slova ś i ź je kulturno samoubistvo za Crnogorce

[Срђан Шијакињић]

A ja mislio da su bitni rad, obrazovanje, inovacije, ideje i pamet.

А ја рекао да нису? Свакако да јесу али да би се све то применило на корист државе и народа потребна је и љубав и осећај дужности који из ње истиче да се све то примени на корист своје државе и свога народа. Да се разумемо, говорим пре свега у нашим и оквирима нашег окружења, видели смо чиме је резултирало што смо ствари које си навео ми улагали у југословенство, а остали у своје уже, националне, интересе.

Е сад, има и моменат да никоме не би требало анметати шта ће радити и чему и коме доприности својом памећу, спсобностима и идејама. Ја верујем да је слобода појединца на првом месту, тако да остаје само да желимо да појединац сам одлучи да буде родољуб, хуманиста и све остало позитивно.

[Grizzly Adams]

Оно што је споља диктирано је оним што је изнутра. Америчка спољна политика не би била таква каква јесте да САД не почивају на одређеном духу и идеологији, која је данас само у ратним говорима америчких председника слична оној философији која је водила оне који су стварали државу пре 3 века.

Хтео сам да ти одговорим на пост у коме кажеш да мешам тезе јер се осврћем на америчку спољну политику. Ја кажем да је страна Америке коју сам истакао нераздвојна од оних предности Америке у односу на Европу које си ти поменуо.

Ако сам добро разумео, да прокоментаришем...

Оснивачи САД су били изричито против било каквих "војних интервенција". Ово што имамо данас је потпуно супротно принципима на којима су они засновали нову државу, тј. "идеологији" на којој почива. Ево само пар цитата:

"The great rule of conduct for us in regard to foreign nations is in extending our commercial relations, to have with them as little political connection as possible. So far as we have already formed engagements, let them be fulfilled with perfect good faith. Here let us stop. Europe has a set of primary interests which to us have none; or a very remote relation. Hence she must be engaged in frequent controversies, the causes of which are essentially foreign to our concerns. Hence, therefore, it must be unwise in us to implicate ourselves by artificial ties in the ordinary vicissitudes of her politics, or the ordinary combinations and collisions of her friendships or enmities." (G.Washington)

"Peace, commerce, and honest friendship with all nations - entangling alliances with none." (T.Jefferson)

"In the wars of the European powers, in matters relating to themselves, we have never taken part, nor does it comport with our policy, so to do. It is only when our rights are invaded, or seriously menaced that we resent injuries, or make preparations for our defense." (J.Monroe)

У суштини, могло би да се каже управо супротно - њихова данашња спољна политика је неспојива са филозофијом њихових оснивача. Што се види и у ерозији индивидуалних слобода (које су темељ те филозофије) у самој САД.

[Срђан Шијакињић]

Ако сам добро разумео, да прокоментаришем...

Оснивачи САД су били изричито против било каквих "војних интервенција". Ово што имамо данас је потпуно супротно принципима на којима су они засновали нову државу, тј. "идеологији" на којој почива. Ево само пар цитата:

"The great rule of conduct for us in regard to foreign nations is in extending our commercial relations, to have with them as little political connection as possible. So far as we have already formed engagements, let them be fulfilled with perfect good faith. Here let us stop. Europe has a set of primary interests which to us have none; or a very remote relation. Hence she must be engaged in frequent controversies, the causes of which are essentially foreign to our concerns. Hence, therefore, it must be unwise in us to implicate ourselves by artificial ties in the ordinary vicissitudes of her politics, or the ordinary combinations and collisions of her friendships or enmities." (G.Washington)

"Peace, commerce, and honest friendship with all nations - entangling alliances with none." (T.Jefferson)

"In the wars of the European powers, in matters relating to themselves, we have never taken part, nor does it comport with our policy, so to do. It is only when our rights are invaded, or seriously menaced that we resent injuries, or make preparations for our defense." (J.Monroe)

У суштини, могло би да се каже управо супротно - њихова данашња спољна политика је неспојива са филозофијом њихових оснивача. Што се види и у ерозији индивидуалних слобода (које су темељ те филозофије) у самој САД.

Да, наравно, мислио сам и ја да је једина веза данашње америчке спољне политике са философијом која је покретала очеве осниваче то што се и данашњи амерички председници позивају на континуитет који заправо у пракси одавно не постоји. Не постоји континуитет ни са оном Америком Вудроа Вилсона која је после Првог рата одбила да се меша у револуцију у Русији, и на четврту годишњицу напада АУ на Србију истакла српску заставу на Белој кући у знак сећања на народ који је, парафразирам, храбро одбио да прихвати мешање силника у своје унутрашње ствари.

Изгледа да сам се ја нејасно изразио чим Дарку није било јасно а и Ви сте осетили потребу да лепше истакнете оно што и ја сматрам. Хтео сам да кажем управо то, да и у самој Америци влада неки дух који је стран принципима на којима је саздана пре 3 века, а који се манифестује и кроз њену империјалистичку политику.

[Срђан Шијакињић]

Извор : http://serbian.serbia.usembassy.gov/kada-se-na-vrhu-bele-kuce-vijorila-srpska-zastava.html

KADA SE IZNAD BELE KUĆE VIJORILA SRPSKA ZASTAVA

28. jul 2011.

Tomas Vudro Vilson (1856. - 1924.) 28. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, od 1913. do 1921.

28. jula 1918, Predsednik Vudro Vilson izdao je sledeće saopštenje američkom narodu. Pročitano je u crkvama širom zemlje i objavljeno u skoro svim uticajnim dnevnim novinama. Srpska zastava je podignuta iznad Bele Kuće kao i u svim zgradama javnih institucija u glavnom gradu SAD. Poruka je glasila:

Narodu Sjedinjenih Država:

U nedelju 28. jula navršava se četvrta godišnjica od dana kada je odvažni srpski narod, pre nego da se izloži lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog neprijatelja, objavom rata Austrougarske bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta od neprijatelja rešenog da ga uništi. Plemeniti je taj narod odgovorio. Tako čvrsto i hrabro oduprli su se vojnim snagama zemlje deset puta veće po broju stanovništva i vojnoj moći, i tek kada su tri puta proterali Austrijance i nakon što su Nemačka i Bugarska pritekle u pomoć Austriji, bili su primorani da se povuku preko Albanije. Iako je njihova zemlja bila opustošena i njihovi domovi razoreni, duh srpskog naroda nije bio slomljen. Mada nadjačani nadmoćnijim silama, njihova ljubav prema slobodi ostala je neumanjena. Brutalna sila nije uticala na njihovu snažnu odluku da žrtvuju sve za slobodu i nezavisnost.

Jedan od plakata kao apel za pomoć srpskom narodu tokom Prvog svetskog rata.Primereno je da narod Sjedinjenih Američkih Država, privržen očiglednoj istini da je pravo naroda svih država, malih i velikih, da žive sopstvenim životom i da biraju svoje vlade, prisećajući se da su načela za koje se Srbija viteški borila i propatila ista ona načela za koja se zalažu Sjedinjene Države, povodom ove godišnjice izrazi na adekvatan način saosećenje sa ovim potlačenim narodom koji se tako herojski odupirao težnjama germanske nacije da dominira svetom. U isto vreme, ne bismo smeli zaboraviti ni istorodne narode velike slovenske rase – Poljake, Čehe i Jugoslovene, koji sada pod vladavinom tuđinaca, čeznu za nezavisnošću i nacionalnim jedinstvom.

Ovo se ne može obeležiti na više prikladan način do u našim crkvama.

I, zato, pozivam narod Sjedinjenih Američkih Država, svih vera i veroispovesti, da se okupe na svojim mesnim bogosluženjima, u nedelju 28. jula, u cilju iskazivanja saosećanja sa ovim podjarmljenim narodom i njihovim istorodnicima u drugim zemljama, I da prizovemo blagoslov svemogućeg Boga za njih same kao I za cilj kojem su se posvetili.

Vudro Vilson, predsednik

Bela kuća, jul 1918.

[Grizzly Adams]

Изгледа да смо се коначно споразумели...

[nishizawa]

????

Ne razumijem! Nishi, srcee , pričaj srpski!

Односило се на садржај чланка који си објавила.

Faceplam је оно кад загњуриш лице у шаке, кад неко одвали толику глупост да не знаш шта да одговориш.

А Epic facepalm је facepalm епских размера, будући да одлука да се избаце српски писци из наставног плана и програма и убаце ови анонимуси јесте глупост епских размера.

[Биљана]

Односило се на садржај чланка који си објавила.

Faceplam је оно кад загњуриш лице у шаке, кад неко одвали толику глупост да не знаш шта да одговориш.

А Epic facepalm је facepalm епских размера, будући да одлука да се избаце српски писци из наставног плана и програма и убаце ови анонимуси јесте глупост епских размера.

Hvala

U suštini sam htjela da se vidi ovaj prvi dio članka u kojem profesorica Jelica Stojanović, inače veliki stručnjak za srpski jezik , iznosi svoj stav i svoje mišljenje vezano za crnogorski jezik! :bla:

[RYLAH]

"The great rule of conduct for us in regard to foreign nations is in extending our commercial relations, to have with them as little political connection as possible. So far as we have already formed engagements, let them be fulfilled with perfect good faith. Here let us stop. Europe has a set of primary interests which to us have none; or a very remote relation. Hence she must be engaged in frequent controversies, the causes of which are essentially foreign to our concerns. Hence, therefore, it must be unwise in us to implicate ourselves by artificial ties in the ordinary vicissitudes of her politics, or the ordinary combinations and collisions of her friendships or enmities." (G.Washington)

За његово време је почела Виски побуна коју је угушио, и имао је пар чарки са Француском, које су биле назване "необјављени рат" са Француском. А то ако не рачунамо рат за ослобођење.

"Peace, commerce, and honest friendship with all nations - entangling alliances with none." (T.Jefferson)

Први Берберски рат.

"In the wars of the European powers, in matters relating to themselves, we have never taken part, nor does it comport with our policy, so to do. It is only when our rights are invaded, or seriously menaced that we resent injuries, or make preparations for our defense." (J.Monroe)

Водио први Семинола рат.

У суштини, могло би да се каже управо супротно - њихова данашња спољна политика је неспојива са филозофијом њихових оснивача. Што се види и у ерозији индивидуалних слобода (које су темељ те филозофије) у самој САД.

Управо супротно - било која земља која тежи да буде велика и да влада светом попут САД, мора да води ратове. Изјаве попут ових могу звучати лепо, али не значе било шта када имаш конкретну ситуацију пред собом. Изолационистичка политика и политика немешања коју су САД формално прокламовале се дефинитивно завршила Првим светским ратом, али је почела да се нагриза још давно пре тога, ако је икада и постојала. Ипак мислим да је код њих политика "немешања" у туђе ствари више била условљена проблемима које су имали у унутрашњој консолидацији (решавање проблема са домицилним становништвом, решавање претње која је долазила из Мексика, и на крају учвршћивање институција након Грађанског рата).

А што се тиче идеала њихових оснивача, они су само еволуирали, о неким аспектима тога смо и причали онда када смо дискутовали о њиховом Уставу и о тумачењу њиховог Устава, али и њихови оснивачи и њихови први председници се нису либили војне силе кад год су били у прилици да нешто тим путем добију.

Нисам ово написао из било ког другог разлога, него да престанемо већ једном да идеализујемо било кога и било шта. Нема добрих или лоших нација, ни раније ни сада, нити нација са не знам колико великим или узвишеним идеалима који их воде. Свака се нација сналази у тренутку онако како најбоље уме и зна, и нема превише обзира за било шта друго, сем за свој колективни опстанак. Тако је и са САД, од почетка, иначе не би била најмоћнија земља на свету, нити би, рецимо, имала Тексас у свом саставу. Тако је и са свим другим земљама, само што друге земље трају доста дуже, па се код других види и цикличност која код САД још увек није видљива.

[Grizzly Adams]

А где си видео да је било ко било шта "идеализовао"?

Само сам написао неке чињенице о њиховим оснивачима и филозофији коју су имали. Да, свака земља која жели да "влада светом" очигледно мора да ратује, али Вашингтон није хтео да влада светом. Он није хтео ни да влада САД-ом. Њему су прво предлагали да се прогласи за краља, што је човек одбио јер је желео да направи државу у којој ће владати слобода појединца.

Дакле, тачно је да САД сада има врло негативну и лошу спољну политику, али то је одступање од онога што њу њихови оснивачи хтели. Они су ишли у рат само када је требало одбранити своје грађане или да угуше неке побуне. Није им падало на крај памети да се мешају у сукоб неких балканских племена или "шире демократију" на Блиском Истоку.

[RYLAH]

Ја сам управо и написао да то није одступање од зацртаних идеала. Ниједна једина земља на свету се не влада идеалима, него могућностима. Тако исто и САД. Само што се слабост може прикрити идеалима. Као што је под плаштом преузимања на леђа терета белог човека Велика Британија освајала колоније.

У то време, док нису учврстили своју власт на свом континенту, из техничких разлога нису ишли даље у освајања. Дакле, не из идеала било које врсте, него нису могли. Док нису ојачали.

А спољна политика САД није ни негативна ни лоша, него прилагођена интересима глобалне силе. Иста је попут спољне политике Византије, Рима, Ватикана, Русије, Француске, и осталих земаља које су икада претендовале на статус светске суперсиле. Једноставно, таква је политика нужност и сплет историјских околности.

Са друге стране, да САД нису водиле такву политику после Другог рата, Европа би се сломила под Совјетским савезом, који под плаштом "идеала" није смео да нападне Европу и уђе у отворен рат са САД, нити је у време Кубанске кризе смео да баци атомске бомбе на САД, опет из "идеала" очувања светског мира.

А рећи да се било која земља икада у историји водила идеалима, а не интересима, је идеализовање и те земље и људи који су је водили.

[Grizzly Adams]

Па није тачно, пишеш напамет. Оснивачи САД нису ратовали не "из техничких разлога", него управо из уверења да треба да гледају своја посла и не мешају се у туђа. То је била њихова званична политика све до прве половине XX века и појаве прогресивизма.

Шта би било са Европом је европски проблем. Што би неки Американац или Мексиканац долазио да гине за мене и тебе. Да л` би ти иш`о да гинеш за њега?

[RYLAH]

Па није тачно, пишеш напамет. Оснивачи САД нису ратовали не "из техничких разлога", него управо из уверења да треба да гледају своја посла и не мешају се у туђа. То је била њихова званична политика све до прве половине XX века и појаве прогресивизма.

Шта би било са Европом је европски проблем. Што би неки Американац или Мексиканац долазио да гине за мене и тебе. Да л` би ти иш`о да гинеш за њега?

Не пишем напамет. Пишем онако како јесте, и како увек било, са свим државама које су постале велике, и које су на крају постале и глобалне силе, попут САД. Ни Рим се није ширио док није решио проблеме на чизми, па је после постао глобална сила, и нема ту било каквих идеала, ради се о могућностима.

А то шта би било са САД када би Европа којим случајем отпала од САД или пала под Совјетску доминацију нека ти каже Бжежински у Великој шаховској табли, феноменална је књига да би видео како мора да размишља једна светска суперсила уколико би хтела да задржи своју хегемонију. Једноставно, нису они добри што чувају Европу, него им је то у интересу. А шта раде по Блиском Истоку, опет можеш да видиш код Бжежинског, који јесте мало превазиђен за данашње услове, али одлично поставља ствари у контексту разумевања глобалног значаја појединих региона.

Да не буде да је Бжежински савремен а да су ови пре њега били неки идеалисти, он је само преписивач раних америчких писаца у области геополитике. Само их је "надградио".

Само што су САД имале проблем како се опоравити од Грађанског рата, који су морале да воде да би учврстиле и институције и државу. Тек након тога, мало пре Првог светског рата, су почеле да играју озбљиљнију улогу, али када су донеле превагу у Првом светском рату, постале су глобални играч са којим се морало рачунати.

Изолационистичке струје у САД су увек постојале, али никада њихов глас није био одлучујући, посебно не откад је САД добила довољно снаге да делује и ван своје територије.

Кажем ти, нема ту било какве филозофије, и није то нешто што није виђено, само је сплет околности. И нема идеологије у вођењу државе, никада и нигде тога није било (сем можда мало код нациста, али они су посебна прича), а верујем да неће ни бити било када.

[Grizzly Adams]

ОК, слажем се са тобом да је свака држава, а посебно велика, склона да прерасте у империју и да је то можда и неизбежно...

Само хтедо` да кажем да верујем, на основу онога што сам о њима читао, да су оснивачи САД заиста били искрени у намери да направе државу која би гледала своја посла. Можда сам наиван, а можда су и они били.

[Juan Valdez]

Шта би било са Европом је европски проблем. Што би неки Американац или Мексиканац долазио да гине за мене и тебе. Да л` би ти иш`о да гинеш за њега?

Опет те питам, како ово може да буде став једног либерала? Зашто да не гинеш за Амера или Мексиканца? Зар није битно да су они индивидуе, људи који су рођени са правом на слободу, и које неки силеџија угњетава, а не који пасош имају? Да ли као либерал треба да упаднеш у комшијину кућу и одбраниш жену коју он туче на свом приватном власништву? Ваљда је одговор позитиван. Да ли би као Нишлија бранио грађане Крушевца ако би их неки лудак затворио у зидине града и малтретирао? Ваљда је одговор да. Па зашто онда да не браниш Корејанце или не знам кога другог? Све границе су последица једном почињеног државног насиља. Држављанство је државно насиље. По чему то обавезује либерала да одустане од свог идеала индивидуалне слободе и поштује суверенитет друге државе (суверенитет је само еуфемизам за оно што либерали сматрају насиљем, јер та иста суверена држава има веће право на моје двориште од мене самог)? Не питам те са аспекта тренутно важеће политике, суверенитета држава и осталог. То ми је, наравно, јасно, иако је чак и то мало замућено у пракси. Није ми јасно какве то везе има са либералним учењем на чијим темљима је изграђена Америка. Либерализам ми је јасан. Али ми није јасан амерички изолационизам, конституционализам и федерализам. Чини ми се да Амери (типа Рон Пол) и ти пре бирате ова три, чак и ако су супротни либералним идеалима. Либерализам значи да гледаш своја посла у смислу да не силиш било кога на било шта, а не да гледаш како други човег страда, јер то није твој проблем.

[Grizzly Adams]

Можда нисам био довољно јасан. Хтео сам да кажем да држава САД (или било која друга) нема права да присиљава своје грађане да иду у Европу, Авганистан или Кореју да бране некога. Сваки грађанин има права - и требало би - да ради шта може да одбрани своје ближње од зла, укључујући и да оде у добровољце итд. Ту се слажемо сасвим.