Uvođenje slova ś i ź je kulturno samoubistvo za Crnogorce

[Срђан Шијакињић]

Da ali zato oni nikada nisu imali ni Hitlera, ni Musolinija, ni Franciska Franka, ni Ratka Mladića, ni Anta Gotovinu, ni Arkana, ni Pavelića, ni nacizam, ni fašizam, ni građanske ratove u ex-Jugoslaviji, ni Vukovar niti su se Svetski ratovi odvijali na njihovoj teritoriji, ni totalitarizam, ni tajne policije za eliminacije politički nepodobnih, niti su slušali koliko je Srba/Albanaca ranjeno/ubijeno na Kosovu... ništa od divnih blagodati programa sa nacijom kao platformom i generalno kolektivističkih ideologija.

A u Evropi - vekovi pokolja, osim perioda omražene vam EU, nakon najvećeg međ pokoljima.

Хм, али су имали покољ Индијанаца, ропство па расну сегрегацију до пре 40 година, па логоре за Јапанце, па Хирошиму и Нагасаки, па су имали Вијетнам, па су имали Панаму, па су имали БиХ, па Ирак, па Србију, па су имали лов на црвене вештице, па Авганистан, па Сомалију, па доледно спровођење политике светке каубојштине и непоштовања принципа УН-а, мешања у унутрашње ствари многих држава, а нису слушали колико су Срба/ Ирачана/ додај по жељи убили/ранили (част изузецима) и тааакооо... чисто да се осврнем на онај део који не поменеш, кад те допуним тек је онда права ствар.

[Драган orthodox]

[Аурор]

Слажем се. родољубље = колективно самољубље

Eto suštine problema, ko razume shvatiće.

[Аурор]

Хм, али су имали покољ Индијанаца, ропство па расну сегрегацију до пре 40 година, па логоре за Јапанце, па Хирошиму и Нагасаки, па су имали Вијетнам, па су имали Панаму, па су имали БиХ, па Ирак, па Србију, па су имали лов на црвене вештице, па Авганистан, па Сомалију, па доледно спровођење политике светке каубојштине и непоштовања принципа УН-а, мешања у унутрашње ствари многих држава, а нису слушали колико су Срба/ Ирачана/ додај по жељи убили/ранили (част изузецима) и тааакооо... чисто да се осврнем на онај део који не поменеш, кад те допуним тек је онда права ствар.

Pričam o onome što je "iznutra" a ne "spolja", zato nemoj menjati teze.

[Pantera]

Rodonačelnik nemanjićke hrišćanske Srbije, Stefan Nemanja, ostavio je svom potomstvu jednu veliku besedu o jeziku kao nezamenljivoj odrednici srpskog naroda. Deo besede glasi:

'' Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?

Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznačajniju reč svoga jezika.

Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio.

Narod koji izgubi svoje reči, prestaje biti narod.

Postoji, čedo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza telo. Pamtim ja takve zaraze i morije jezika. Biva to najčešće na dodirima jednog naroda sa drugim, tamo gde se jezik tare o jezik drugog naroda... ''

[Grizzly Adams]

Онда смо га потпуно изневерили... Наш данашњи језик и писмо су скоро сасвим различити од оних које је користио Стефан Немања.

[Млађони]

Онда смо га потпуно изневерили... Наш данашњи језик и писмо су скоро сасвим различити од оних које је користио Стефан Немања.

Дап

Врањанци пироћанци и лесковчани највише вуку ка том језику... али и они су тотално друга прича.

[Ignjatije]

Онда смо га потпуно изневерили... Наш данашњи језик и писмо су скоро сасвим различити од оних које је користио Стефан Немања.

Aaaaa pa zato se nama država raspada i propadamo dok se Ameri šire i napreduju, jer im je jezik toliko dugačak da su ceo svet užvalavili njime.

[nishizawa]

Rodonačelnik nemanjićke hrišćanske Srbije, Stefan Nemanja, ostavio je svom potomstvu jednu veliku besedu o jeziku kao nezamenljivoj odrednici srpskog naroda. Deo besede glasi:

'' Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?

Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznačajniju reč svoga jezika.

Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio.

Narod koji izgubi svoje reči, prestaje biti narod.

Postoji, čedo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza telo. Pamtim ja takve zaraze i morije jezika. Biva to najčešće na dodirima jednog naroda sa drugim, tamo gde se jezik tare o jezik drugog naroda... ''

Лепа беседа.

Само што је није писао Стефан Немања.

[Juan Valdez]

Лепа беседа.

Само што је није писао Стефан Немања.

Што би ти рекао, ”пише Немања, ал пише и Мииииле (Медић)”.

[Oglo]

eh,

pored vas bi se mogla uvest još tona slova

[Срђан Шијакињић]

Pričam o onome što je "iznutra" a ne "spolja", zato nemoj menjati teze.

Оно што је споља диктирано је оним што је изнутра. Америчка спољна политика не би била таква каква јесте да САД не почивају на одређеном духу и идеологији, која је данас само у ратним говорима америчких председника слична оној философији која је водила оне који су стварали државу пре 3 века.

[Аурор]

Америчка спољна политика не би била таква каква јесте да САД не почивају на одређеном духу и идеологији, која је данас само у ратним говорима америчких председника слична оној философији која је водила оне који су стварали државу пре 3 века.

Ajde organizuj svoje misli pa fino objasni Darku šta si hteo da kažeš.

[Срђан Шијакињић]

Ја не доживљавам родољубље као једно како кажете колективно осећање усмерено на себе, које постоји да бисмо се осећали боље и гладили једни друге по надменим главама. Ја га доживљавам као љубав усмерену према другима, према заједници у којој живимо, према онима који су нам блиски на неки начин. Наравно, нормалном човеку може бити много ближи припадник другог народа, и група Холанђана рецимо него група Срба, само ако деле исте вредности, укусе, осећања или шта год. Међутим, у свету у коме је етничка подељеност једна тужна реалност, у коме се доста односа и даље одвија по ситему тимског надметања између нација, ако свако од нас не учини све што може да помогне свом "тиму" нико други то неће урадити. Лепо је, и велики је задатак коме ће се човечанствно надам се некада одазвати, усвојити поглед на све људе као на браћу, као на једнаке. Али живећи у свету у коме је то само утопија и у коме сви пре свега гледају своје, нама се намеће извесност да ако ми не урадимо све пре свега за своје, доћи ћемо до тога да нашима неће нико помоћи. Зато ја доживљавам родољубље као једну активну љубав, једно примењено човекољубље, једно само позитивно осећање које у себи ен носи ни надменост, ни мржњу ни гордост. Бар не би требало. Да ли сам у праву ја или ви, са у основи тачним схватањима, само мало чини ми се испред нашег времена, остаје сваком да просуди. Ја се први надам да ће доћи време да нација, вера, раса и све остало буде битно колико и , што би се популарно рекло, боја очију.

[RYLAH]

Ajde organizuj svoje misli pa fino objasni Darku šta si hteo da kažeš.

Јел могу ја? :)