Света царска породица Романов

[JESSY]

ЦАРСКИ ПОСТ

Христос посреди нас! И есть и будет!

 

Драги у Христу оци и браћо, мајке и сестре!

Уочи Царских дана, обраћам вам се са молбом да се присаједините саборној молитви и тридневном царском посту (1./14., 2./15., 3./16. јул), који се последњих година уобичајио код свих оних који желе препород православног самодржавља (монархије) у Русији.

Царски пост – то је добровољни израз руске душе – која се каје, нада, која воли свог владара, царску породицу и све што је царско. Царски пост – то је пост добровољни, ван установљених постова.  

По речи Божијој, ми се надамо да ћемо постом и молитвом приклонити Божије милосрђе и надамо се да ће нам, за наше покајање, Бог дати православног руског цара, дати ослобођење нашем страдајућем Отачаству и васкрснути свету троједину Русију. Царски пост је за живота благословио старац о. Николај Гурјанов. После његовог одласка у вечност, благослов верујућима предаје баћушка о. Рафаил (Берестов).

Нека се нико не смућује! Овај се пост савршава по доброј вољи, он је израз наших срца. Ако неко није у могућности да пости – не смућујте се, то није грех, не унивајте. Ако можете, постите дан или два. Ако не можете да постите, просто се присаједините Саборној молитви, како бисмо сједињених душа и срца наших умолили милостивог Спаситеља.   

Ако неко не може да се моли по предложеним молитвама, нека се помоли Богу, Пречистој Божијој Мајци, св. Царским Мученицима, читајући акатисте, каноне и друге молитве, или својим речима. Принесите своју малу лепту у Саборно дело покајања руског народа.

Молим вас, присаједините се Саборној молитви, макар својим срдачним уздасима.

Соборная молитва в дни Царского поста

Господи Иисусе Христе, Сыне Божий, Ты бо рекл еси пречистыми усты Твоими: «Аминь глаголю вам, яко аще два от вас совещаета на земли о всяцей вещи, еяже аще просита, будет има от Отца Моего, Иже на Небесех: идеже бо еста два или трие собрани во Имя Мое, ту есмь посреде их». Непреложны словеса Твоя, Господи, милосердие Твое безприкладно и человеколюбию Твоему несть конца.

Сего ради молим Тя: даруй нам рабом Твоим (имярек), согласившимся просити Тя о исполнении нашего прошения: «О еже даровати нам благодати твердыя и несумненныя веры, любви нелицемерныя и мудрости духовныя, и дерзновенно исповедати Тя, и постояти за Имя Твое Святое и Святую веру Православную, и не прияти нам, и чадам нашим, и сродником нашим печати антихриста, и даровати нам на последния времена милостию Твоею Царя Православнаго и Самодержавное Царство, яко щит и ограждение Церкви Твоея Святыя и народа Твоего». Но обаче не якоже мы хотим, но якоже Ты. Да будет во веки воля Твоя. Аминь.

Молитва пред иконой Пресвятой Богородицы Ченстоховской                                   

О Всемилостивая Госпоже, Царице Богородице, от всех родов избранная и всеми роды небесными и земными ублажаемая! Воззри милостивно на предстоящия пред святою иконою Твоею люди сия, усердно молящияся Тебе, и сотвори предстательством Твоим и заступлением у Сына Твоего и Бога нашего, да никтоже изыдет отсюду тощь упования своего и посрамлен в надежде своей, но да приимет кийждо от Тебе вся по благому изволению сердца своего и по нужде и потребе своей, во спасение души и во здравие телу.

Наипаче же осени и огради Покровом Твоим, Милосердая Мати, Православного грядущаго Государя Императора нашего и весь Царствующий Дом Его. Отжени от Него молитвами Твоими всякаго врага и супостата, утверди житие Его в мире и тишине, да и мы вси тихое и безмолвное житие поживем во всяком блазе и чистоте. Удержави Царство Его, во еже быти в нем Царству Христову, управи пути и советы Его, да возсияет во днех Его правда и множества мира, и да возрадуется сердце Его о сущих в Державе Его, якоже сердце отца о чадех своих веселящася; на сопротивныя же и лукавнующия в сердцах своих посли пред лицем Его ужас и трепет, да поне страхом вразумятся и престанут от лукавств своих.

Моли, Милосердая Владычице, Пренебеснаго Бога, да присно соблюдет Церковь Свою святую во Православии и твердей вере до конца веков. Призирай благосердием, Всепетая, и призрением милостивого Твоего заступления на все Царство Всероссийское, царствующия грады наша и град сей (весь сию), и святый храм сей, и на сия богатыя Твоя милости неоскудно изливай, Ты бо еси всесильная Помощница и Заступница всех нас.

Приклонися к молитвам раб Твоих, даруй покаяние народу нашему, свободи ны от лютаго жидовскаго ига, помози нам возсоздати Православное и Самодержавное Царство и воскреси Святую Триединую Русь, приклонися к прошением нашим, услыши воздыхания и молитвы, имиже раби Твои молятся на святем месте сем. Аще и иноверный или иноплеменник зде проходя помолится, услыши и милостивно соделай, яже к помощи ему и ко спасению. О Всепетая Мати, Надеждо наша преблагая, собери разсеянныя, неверныя же и иноверныя во странах наших на путь истинный настави, отпавшия от благочестивыя веры паки возврати и святей Православней Кафоличестей Церкви их сопричти. В домех наших мир утверди, старость поддержи, юныя настави, младенцы воспитай, сирыя и вдовицы заступи, болящия уврачуй, плененныя (имярек) свободи, на судилищах неправедно истязуемых и в заключениих и в заточениих и в горьких работах сущия помяни, ограждающи ны присно от всякого зла благостию Твоею, и утеши милостивным Твоим посещением и вся благодеющия нам.

Даруй же, Благая, земли плодоносие, воздуху благорастворение и вся, яже на пользу нашу, дары благовременныя и благопотребныя молитвами избранных угодников, святых Кирилла и Мефодия. Прежде отшедшыя благочестивыя цари и царицы, отцы и матери, братия и сестры наша, и всех павших на поле брани и живот свой положившыя за веру, Царя и Отечество, всех во брани с игом жидовским убиенных православных христиан (имярек) упокой в селениих святых, на месте злачне, на месте покойне, идеже несть печаль и воздыхание.

Егда же приспеет и наше от жития сего отшествие и к Вечней Жизни преселение, предстани нам, Преблагословенная Дево, и даруй христианскую кончину жития нашего безболезненну, непостыдну и святых Таин причастну, да и в будущем веце сподобимся вси, купно со всеми святыми, безконечныя блаженныя жизни во Царствии возлюбленного Сына Твоего, Господа и Спаса нашего Иисуса Христа, Ему же подобает всякая слава, честь и поклонение со безначальным Отцем и Святым Духом, во веки веков. Аминь.

[JESSY]

Молитва святому мученику царю Николаю II                  

О святый мучениче Царю Николае, Помазанника Своего тя Господь избра, во еже милостивно и право судити людем твоим, и хранителя Царства Православного быти: царское служение сие и о душах попечение со страхом Божиим совершал еси. Испытуя же тя, яко злато в горниле, скорби горькия Господь ти попусти, яко же Иову многострадальному, последи же престола царскаго лишение и мученическую смерть посла ти.

Вся сия кротко претерпевый, яко истинный раб Христов, наслаждаешися ныне вышния славы у престола всех Царя купно со святыми мученики: святою царицею Александрою, святым царевичем Алексием, святыми царевнами Ольгою, Татианою, Мариею и Анастасиею, вмч. Григорием Новым, прмчц. вел.кн.Елисаветой и ин.Варварой, и с верными слуги твоими.

Но яко имея дерзновение велие ко Христу Царю, Его же ради и пострада, моли с ними, да отпустит Господь грехи народа твоего, не возбранившаго иудеем убиение твое, Царя и Помазанника Божия, да избавит Господь страждущую Державу нашу Российскую от лютаго жидовскаго ига, за грехи вероотступничества, клятвопреступления и цареубийства попущеннаго, и возстановит престол Православных Царей, нам же подаст грехов прощение и на всякую добродетель наставит нас, да стяжем смирение, кротость и любовь, их же сии мученицы явиша, да сподобимся Небеснаго Царствия, идеже купно с тобою и всеми святыми новомученики и исповедники российскими прославим Отца и Сына и Святаго Духа, ныне и присно и во веки веков. Аминь.

Русский Символ Веры

Верую, Господи, в Православное Царское Самодержавие Духом Святым клятвенно утвержденное на вечные времена, освященным Собором и Русским народом, для мира и благоденствия нашего Отечества, и для спасения души, как учили о том же и все святые угодники Божии, русские, последних веков. Аминь.

Господи Иисусе Христе, Сыне Божий, молитв ради Пречистыя Твоея Матери, св.муч. Царя Николая, св.благ. Царя Иоанна и всех святых, даруй покаяние народу нашему, свободи ны от лютаго жидовскаго ига, даруй нам Православного Царя и Самодержавное Царство Его, и воскреси Святую Триединую Русь. Аминь.

Кратка верзија

Господи Иисусе Христе, Сыне Божий, Ты бо рекл еси пречистыми усты Твоими: «Аминь глаголю вам, яко аще два от вас совещаета на земли о всяцей вещи, еяже аще просита, будет има от Отца Моего, Иже на Небесех: идеже бо еста два или трие собрани во Имя Мое, ту есмь посреде их». Непреложны словеса Твоя, Господи, милосердие Твое безприкладно и человеколюбию Твоему несть конца.

Сего ради молим Тя: даруй нам рабом Твоим (имярек), согласившимся просити Тя о исполнении нашего прошения: «О еже даровати нам благодати твердыя и несумненныя веры, любви нелицемерныя и мудрости духовныя, и дерзновенно исповедати Тя , и постояти за Имя Твое Святое и Святую веру Православную, и не прияти нам, и чадам нашим, и сродником нашим печати антихриста, и даровати нам на последния времена милостию Твоею Царя Православнаго и самодержавное царство, яко щит и ограждение Церкви Твоея Святыя и народа Твоего». Но обаче не якоже мы хотим, но якоже Ты. Да будет во веки воля Твоя. Аминь.

Молитва Святого Праведного Иоанна Кронштадтского

Отче наш, Иже еси на Небесех! Да святится имя Твое в России! Да приидет Царствие Твое в России! Да будет воля Твоя в России! Ты насади в ней веру истинную, животворную! Да будет она царствующей и господствующей в России! А не уравненную с иноверными исповеданиями и неверными. Да не будет сего уравнения с неравными, истинного исповеданиями не имеющими! Истина не может быть сравнена с ложью и правда веры с неправедными исповедываниями. Истина Господня пребывает вовек! Аминь.

[JESSY]

По избору: Молитва о спасении Руси ко Пресвятой Богородице

О Пресвятая Владычице Богородице, спаси и сохрани Богохранимую страждущую Державу нашу Российскую; спаси и сохрани все православные страны и всех православных христиан; спаси и сохрани и укрепи Христолюбивое воинство на рать, даруй нам Православного Царя-Батюшку и от лютаго жидовскаго ига свободи ны.

О Пресвятая Владычице, спаси и сохрани всех страждущих и гонимых православных христиан, всех, кто противостоит и не принимает антихристову систему; тех, кто соблазнился по равнодушию или малодушию, обрати к покаянию, просвети нас светом Сына Твоего, Всемилостивая Владычице; даруй всем нам покаяние, благодать, мудрость, молитву Иисусову и любовь, и помоги нам остаться верными Богу в это время испытаний и гонений. Избави нас от обольщения вражьего и от всякия ереси и раскола, от сергианския, обновленческия, экуменическия, новообновленческия, глобалистическия всеересей, и от всех действий тайны беззакония.

О Преблагая Путеводительнице, приведи нас в Царство Сына Твоего и Господа нашего, Иисуса Христа, Ему же подобает всякая слава, честь и поклонение со безначальным Его Отцем, и со Пресвятым и Благим и Животворящим Его Духом, ныне, и присно, и во веки веков. Аминь.

Или:

Пресвятая Богородице, даруй покаяние народу нашему, свободи ны от лютаго жидовскаго ига, даруй нам Православнаго Царя и Самодержавное Царство Его, и воскреси Святую Триединую Русь! Аминь.

 

                                                     

[JESSY]

Молитва Святым Царственным Мученикам

Господи Иисусе Христе, Сыне Божий, молитв ради святых Царственных Мучеников - Царя Николая, царицы Александры, царевича Алексия, царевен Ольги, Татианы, Марии и Анастасии, спаси и сохрани Россию, и помилуй мя грешнаго. (3 раза)

Русский Символ Веры

Верую, Господи, в Православное Царское Самодержавие Духом Святым клятвенно утвержденное на вечные времена, освященным Собором и Русским народом, для мира и благоденствия нашего Отечества, и для спасения души, как учили о том же и все святые угодники Божии, русские, последних веков. Аминь.

Господи Иисусе Христе, Сыне Божий, молитв ради Пречистыя Твоея Матери, св.муч.Царя Николая, св.благ.Царя Иоанна и всех святых, даруй покаяние народу нашему, свободи ны от лютаго жидовскаго ига, даруй нам Православного Царя и Самодержавное Царство Его, и воскреси Святую Триединую Русь. Аминь.

Бог је наш помоћник! Пресвета је са нама!

Свети Царски Мученици, молите Бога о нас!

Света Гора се једним устима и једним срцем моли са вама, драга браћо и сестре.

 

Света Гора Атонска, о празнику

Сабора светих и свехвалних дванаест Апостола Христових 2013.године

Грешни монах Авељ (Стебелев-Веласкес)

 

http://православнајапородица.срб/index.php?option=com_content&view=article&id=84:carski-post&Itemid=435

[Иван Ивковић]

СЛУЖБА СВЕТИМ ЦАРСКИМ МУЧЕНИЦИМА РОМАНОВИМА

 

СЛУЖБА СВЕТИМ ЦАРСКИМ МУЧЕНИЦИМА 
цару Николају, царици Александри, царевићу Алексеју 
и великим кнегињама Олги, Татјани, Марији и Анастасији 

 

празнују се 04. (17.) јула 

 

НА ВЕЛИКОЈ ВЕЧЕРЊОЈ 
Блажен муж ... први антифон 
На Господи, возвах: стихире, глас 2. 
Подобен: Јегда от древа ... 

 

Када си за царевање Русијом био крунисан, помазаниче Николају, усрдно си се тада молио: «Владико и Господе мој, поучи ме за дело на које си ме послао, и нека са мном буде премудрост Твоја, да разумем шта је угодно пред очима Твојим, и да Ти у дан суда дам непостидан одговор». Ти се тада ниси бринуо о слави земањској, него, много више, о слави небеској. 

 

Када за свету Русију наступи време тешког искушења, тада си се ти, свети мучениче (страстотерпче) Николају, молио за њено спасење, и гле, јави се икона, Моћна Заступница, као знамење оримања власти из пречисте руке Царице и Владичице.Тако се Русија, иако угњетена безбожничком влашћу,сачува заступањем Дјеве Богородице и твојем и твојим молитвама. 

Када многи безааконици и вође народне хтедоше да устану на веру, цара и отачанство, тада си ти, богомудри мучениче (страстотерпче) Николају, туговао због свог народа и, желећи да у својој држави избегнеш Каиново братоубиство,напустио си власт, земаљску славу и пичасти и сву своју наду положио на Бога. Тако се и сада,стојећи пред престолом Цара над царевима, моли за руску државу и за спасење душа наших. 

 

Када наступише прогони, заточеништва и увреде, тада сте чврстом вером, надом у Бога и најчистијом љубављу трпљења и свепраштање шројавили, светицарскиммученици (страстотерпци), који сте се кротко молили за непријатеље.Велико је на земљи благочашће ваше, и велика је на небесима слава ваша. 

 

Друго стихире, глава 7. 
Подобен: Все отложише ... 

 

Васцело уздање на Бога положивши, светицарски мученици, свој земљи руској показасте како се трпи и страда.Ви сте се молили за мучитеље, и клевету,окове и изганство,изругивање и подсмеавање, опадање, убијање и телесно мучење одважно претрпели.Тога ради вас увек прослављамо. 
Све благочашће твоје у Христу беше, света мученице, царице Александра Руска, који си из Лутерове вере прешла у Православље и примила га свим срцем својим, заволевши молитву, храм Божији и поуке светотачке.Као добронамерна мати, и своја чеда си у благочашћу одгајала, припремивши их за непорочну жртву за Христа.Тога ради те увек прослављамо. 

 

Ти си био плод благословени молитава саровског Чудотворца и очекивани наследник царских родитеља, нада, слава и уздање Русије који се у радости јави народу православном, свети царевићу Алексеју. Према Божијем промислу, од раног детињства многе си патње и болести без роптања подносио и , као јагње непорочно убиство од злочинаца примио, а сада ликујеш као наследник Царства небеског. Тога ради те увек величамо. 
Кћери цареве, свете мученице дјеве, истинске невесте Христове, Олга, Татјана, Марија и Анастасија, ви сте као мудре еванђелске дјеве јелеј милосрђа у душама свагда чувале, усрдно послуживши страдалнима, убогима и болеснима.За оне што су вас прогонили Господу сте се до смрти молиле, а сада сте се у ложницу небеског Женика уселиле.Тага ради вас увек величамо. 

 

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, глас 7. 
Савезом љубави Христове свезани, вас седморо царских мученика нисте се уплашили понижења и убијања и први сте, као новомученици, за свету Русију пострадали и начин исповедништва и ревности по Богу вернима показали.И пошто се као недремани покровитељи земље руске јвисте, Тројединог Бога непрестано молите за спасење отаџбине наше и свих који вас с љубављу поштују. 

 

И сада и увек и у векове векова, исти глас: 

Ко Тебе не велича, Пресвета Дјево, и ко не прославља Твоје пречисто рађање? Безначално од Оца заблиставши Син Једнородни, од Тебе се чисто роди и неизрециво оваплоти, по природи будући човек, али не у два лица раздељен, него се у две природе несливено познајући. Њега моли, чиста и свеблажена, да помилује душе наше. 

 

Вход. Прокимен дана и читања: 

 

Читање Премудрости Соломонове: 
Душе су праведника у руци Божијој, и неће их се дотаћи невоља. У очима неразумних изгледало је да су умрли, и њихов исход сматран је за пропаст, а одлазак од нас за уништење.Они, међутим, обитавају у миру, јер ако су у очима људи и били кажњени, испунило се њихово уздање у бесмртност. Иако мало намучени, велико ће добро задобити, јер их је Бог искушао и нашао да су Га достојни. Испроба их као злато у огњеној пећи, и као жртву свеплодну прими их.И у време кад их посети заблистаће, и као искра у стрњици засијаће. Судиће племенима и загосподариће народима, и Господ ће се над њима зацарити у векове. Они што се у Њега уздају познаће истину, и верни ће у љубави обитавати у Њему, јер је благодат и милост у преподобнима Његовим, и посета код изабраних Његових. 

 

Треће књиге о царевима читање (глава 8. и 9 ) 
Потом стаде Соломон пред олтар Господњи пред свим збором Израиљевим и подиже руке своје к небу, 
И рече: Господе Боже Израиљев, нема Бога таквога какав си Ти горе на небу и доле на земљи, Који чуваш завет и милост слугама Својим који хода пред Тобом свом срцем својим; 
Који си испунио слуги Својему Давиду оцу моме што си му рекао, говорећи: неће ти нестати човека испред Мене који би седео на престолу Израиљеву, само ако синови твоји сачувају путеве своје ходећи преда Мном ... Чуј молбу слуге Својега и народа Својега Израиља, којим ће се помолити на овом месту: чуј с места где станујеш, с неба,чуј и смилуј се. 
Кад ко згреши ближњеме своме, те му се да заклетва да се закуне, и зклетва дође пред Твој олтар у овом дому, 
Ти чуј с неба и учини и суди слугама Својима, осуђујићи кривца и дела његова обраћајући на његову главу, и правог правдајући и плаћајући му по правди његовој. 
Кад разбију непријатељи народа Твој Израиља зато што Ти згреши, па се обрати к Теби и исповеди се имену Твојему, и помоли се, изговори Ти молитву у храму овоме, 
Ти чуј с небаса и опрости грех народу Своме Израиљу, и доведи их опет у земљу коју си дао оцима њиховим, 
Кад ти згреше јер нема човека који не греши, и разгневивши се на њих даш их непријатељима њиховима, те их заробе и одведу их у земљу непријатељску далеко али близу, 
Ако се дозову у земљи у коју буду одведени у ропство, и обрате се и стану Ти се молити у земљи оних који их заробише, и кажу: сагрешисмо и зло учинисмо, скривисмо, 
И тако се обрате к Теби свим срцем својим и свом душом својом у земљи непријатеља својих куда си их одвео, помоле Ти се окренувши се земљи својој, коју си дао оцима њиховим, ка граду који си изабрао, и храму који сам сазидао имену твојему, 
Тада чуј с неба, из стана Својега, молбу њихову и молитву њихову, и сатвори им оправдање, 
Да буде Господ Бог наш с нама као што је био са оцима нашим, да нас не остави и да се не одврати од нас, 
Нека приклони наша срца ка Себи да бисмо ходали свим путевима Његовима и чували све заповести Његове, и уредбе Његове и законе Његове, што је заповедио оцима нашим. 
И рече му Господ: услишио сам молбу твоју и молитву твоју којим си Ми се молио; посветио сам тај храм који си сазидао, да ту положим име своје довека, и очи ће Моје и срце Моје бити овде свагда. 
А ти ако будеш ходио преда Мном, као што је ходио отац твој Давид у преподобности срца и у праведности, тврдећи све што сам му заповедио, и чувајући уредбе Моје и заповести Моје, 
Утврдићу престо царства твојега у Израиљу довека, као што сам казао Давиду, оцу твојему, говорећи: неће ти нестати човека господару у Израиљу. 

 

Читање пророштва Исаијиног (гл. 61 и 62) : 
Дух је Господа Бога на мени, јер ме Господ помаза да јављам добре гласе кроткима, посла ме да исцелим скрушене срцем, да проповедам сужњима слободу и слепима прозрење, 
Да огласим годину милости Господње и дан плате Бога нашега, да утешим све жалосне, 
Да жалоснима у Сиону дам славу уместо пепела, помазање радости жалоснима, украс славе уместо духа чамотиње, да се назову плодовима правде и вртом Господњим на славу Његову. 
Нека се обрадује душа моја због Господа, јер ме обуче у ризу спасења и у одежду весеља одену ме, положи на мене венац као на женика и као невесту украси ме красотом. 
Јер као што на земљи расте биље и у врту ниче што се посеје, тако ће и Господ Бог учинити да никне правда и похвала пред свим народима. 
Сиона ради нећу умукнути и Јерусалима ради нећу се умирити, док не изађе као светлост правда његова и док се спасење његово не разгори као светило. 
Тада ће видети народи правду твоју и сви цареви славу твоју, и прозваћеш се новим именом, које ће уста Господња изрећи. 
И бићеш прекрасан венац у руци Господњој, и царска круна у руци Бога својега. 
Нећеш се више звати остављена, нити ће се земља твоја нзвати пустом, прозваћеш се воља моја а земља твоја васељена, јер ћеш бити мио Господу и земља твоја настањена. 
Као што се младић саживи са девојком, тако ће и синови твоји живети са тобом, и као што се женик радује невести, тако ће се због тебе радовати Господ твој. 

 

Стихире на литији, глас 4. 
Не дотичите помазанике Моје, говори Господ Сведржитељ. Богородици пак богокрунисаног цара убише и не наследише земљу блажених, него задобише смрт бесконачну. Ти се пак, свети мучениче Николају, помазниче Божији, усрдно моли за нас, да с тобом наследимо Царство небеско. 
Замисли Божије нису као замисли људске, говори Господ Сведржитељ, једнога унизује а једнога узвисује, једнога умртвљује а једнога оживљава, подиже се земља убогога и престо славе дарује му. Тога ради погледај, Господе, на смирење љубљеног помазаника Твојега Николаја и учини га живим у обитељима небеским, да би се молио за спасење народа свога. 

 

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, глас 6. 

 

Када дође година страшна и када тама обухвати земљу руску, тада се појавише побијени за реч Божију. Ти си пак царе-мучениче, као зачетак нових страдалника, с богољубивом царицом, царском децом и верним слугама твојим с љубављу ускликивао: Приђите да принесемо себе Богу као жртву живу, да тако посведочимо веру православну и да се Царства небеског удостојимо; 

 

И сада и увек и у векове векова, Богородичен: 

 

Богородице, Ти јеси лоза истинита, од које нам је израстао плод живота, Теби се молимо, моли се, Владичице, са новомученицима и царским страстотерпцима, да буду помиловане душе наше. 

 

На стиховне стихире, глас 5; 

 

Подобен: Радуј се ... 

 

Радуј се, царе Николају, помазаниче Божији, руске државе хранитељу и вере православне благочастиви ревнитељу који си за мир целог света бринуо, заблуделе истини поучио, ожалошћених, гладних и страдалника утешитељу, а свима топли молитељу.Сада ти притичемо, Божији угодниче и жртво свеусрдна, моли се да се спасу душе наше. 

 

Стих: Узнесох изабранога од народа Мога. 

 

Радуј се, царе Николају, јер си од рођења од Бога на својевољно страдање посвећен, јер си, као Јов многострадални, и у страдању праведност пројавио, а сада са Небеским царем царујеш, зато се моли за руску земљу и за спасење душа наших. 

 

Стих: Јелејем Мојим светим помазах га. 

 

Радуј се, страстотерпче Николају, славо и красото руских царева и кнежева, јер су те као свете страстотерпце и мученике Бориса, Гљеба и Андреја ближњи твоји издали и био си убијен од безбожних вероломника, а сада се молиш за опроштај непријатељима твојим и за спасење душа наших. 

 

Стих: О, преславнога чуда... 

 

Мучениче, царе Николају, од младости си Цара славе заволео да би Га до смрти следио, као што Црква проповеда: слава Христа Бога јесу крст и васкрсење.Сада пак кад си од Христа славу небеску примио, прими и земаљско прослављење и моли се да се спасу душе наше. 
И сада и увек и у векове векова, глас и тај исти подобен: 

 

О, преславнога чуда! Царица небеса и земље, примивши молитве од наших светих сродника, све до сада земљу руску покрива и изибражењима лика Свога милосрдно обогаћује.О, свемоћна Владичице, ни убудуће немој престати да, ради утврђења Православља у Русији, на њу довека изливаш милост и чудеса. Амин. 

 

Тропар, глас 4. 
Данас, благоверни људи, светло величамо седморо царских мученика, Христову домаћу цркву: Николаја и Александру, Алексеја, Олгу, Татјану, Марију и Анастасију.Они пак, који се многи окови и страдања нису плашили, од богобораца смрти и телесна страдања примише и одважност пред Господом у молитви задобише.Тога ради с љубављу ми кличемо: О свети страстотерпци, послушајте глас покајања и вапај народа нашег, и земљу руску у љубави ка Православљу утврдите, од међусобних сукоба сачувајте, мир свету од Бога испросите а за наше душе велику милост. 

 

 

НА ЈУТРЕЊУ 

 

На Бог Господ: тропар Страстотерпицима (мученицима) (двапут) 
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увек и у векове векова, Богородичен, глас 4. 
Од века беше скривена и ангелима непозната тајна: кроз Тебе се, Богородице, онима на земљи јави Бог у несливеним јединству оваплоћен и нас ради својевољно крст прихвати, којим васкрсе првостворенога и од смрти спасе душе наше. 

 

После 41. стихословља седален (катизма), глас 8. 

 

Подобен: У тајности заповеђено ... 
О вери православној бринуо си, богокрунисани царе Николају, која је Цркви нашој од апостола предата, јер си разумео да је она тврђава земље руске. 

 

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увек и у векове векова, Богородичен: 
Вређајући нас народни и над нама власт имају, јер сви Сина Твојега преогорчисмо, и Он нас посети претњом Својом, али Ти, Дјево пречиста, умоли од Тебе рођеног, док се не разгневи до краја, да нам опрости и да помилује земљу руску. 

 

После 42. стихословља, седален (катизма), глас 8. 

 

Подобен: Премудрост ... 

 

Када те богоборци и мучитељи затоћише зауедно са царицом, децом и слугама твојим, као псалмопојац си завапио: Опомени се, Господе, Давида, и све кроткости његове. И би ти послат, царе Николају, који си био кротак и смирен срцем, мученички венац, као и светима Борису, Гљебу и Андреју.Моли се да се спасу душе наше. 
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увек и у векове векова, Богородичен: 
Устани, моћна Владичице, и руска земља ће се обући у силу своју, и горка вода од пелена биће нам као мед, да се нахранимо тескобама, јер су и оне од Створитеља, и да узвеличамо силу Твоју. 

 

Величање: 
Величамо вас, свети царски мученици (страстотерпци), и поштујемо часна страдања ваша, која сте Христа ради претрпели. 

 

Псалам изабрани: 
Бог нам је уточиште и сила. 
Помоћник у недаћама које су нас опколиле, 
Тога ради не страшимо се кад се помути земља. 
Боже, ко ће се уподобити Теби? Не прећути, нити укроти, Боже, 
Јер се непријатељи Твоји побунише, и који Те ненавиде подигоше главу. 
Смишљаше лукавства на народ Твој и саветоваше се против светих Твојих. 
Бацише тела слугу Твојих за храну птицама небеским, 
И плот (месо) преподобних Твојих зверима земаљским. 
Проливаше крв њихову као воду, 
Јер нас Тебе ради убијају ваздан 
И сматрају нас овцама за клање. 
Постали смо прича међу народима 
И бејах рањаван цео дан. 
Разбуктао си нас као што се разбуктава сребро, 
Прођосмо кроз ватру и воду, и извео си нас у починак. 
Веселите се у Господу и радујте се, праведни, 
Јер Господ обитава у роду праведних 
И наслеђе ће њихово бити у векове. 
Завапише праведни, и Господ их услиша. 
Светлост заблиста праведнику, и онима праведнога срца весеље, 
Вечно ће бити сећање на праведника. 
Светима који су на земљи Његовој чудесно учини Господ све воље Своје у њима. 
Диван је Бог у светима Својим. 
Праведник ће као финик процветети, умножиће се као кедар ливански. 
Развеселиће се праведник у Господу и уздаће се у Њега. 
И биће похваљени они који су праведнога срца. 

 

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увек и у векове векова: Алилуја! (трипут) 

 

После полијелеја седален (катизма), глас 3. 

 

Данас царски мученици (страстотерпци) стоје пред Царем над царевима и пред Господарем над господарима, и са свемоћном Владичицом непрестано моле Господа: Спаси, Господе, народ Твој и благослови наслеђе Твоје, помилуј нашу руску земљу, милосрдни Сведржитељу, у векове векова. Амин. 

 

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увек и у векове векова, Богородичен, исти глас: 

 

Затрубимо трубом песму и једногласно ускликнимо Царици Богородици: Радуј се, усрдна Заступнице, јер од древних времена благовољењем отаџбину нашу прекриваш и благодат на њу изливаш.Због тога се Тобом хвалимо, говорећи:Твоје смо слуге и нећемо се постидети. 

 

Антифон степенски први, 4. глас 

 

Прокимен, глас 4. 
Проливаше крв њихову као воду... 

 

Стих: Сматрају нас овцама за клање, свако живо биће (свако диханије...) 

 

Јеванђеље од Матеја: 
Рече Господ ученицима Својима: Ево Ја вас шаљем као овце међу вукове.Будите, дакле,мудри као змије и безазлени као голубови.Чувајте се од људи, јер ће вас предати судовима, и по синагогама својим тући ће вас.И пред старешине и цареве изводиће вас Мене ради за сведочанство њима и незнабошцима.А када вас предаду, не брините се како ћете или шта ћете говорити, јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати.Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас.А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и побиће их.И сви ће вас мрзити због имена Мога, али који претрпи до краја, тај ће се спасти. 

 

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу : Молитвама царских мученика, Милосрдни, очисти нас. 

 

И сада и увек и у векове векова: Молитвама Богородице... 

 

После 48. псалма, стихире, глас 6 

 

Страстотерпче Христово, царе Николају, према имену Твојему беше и житије твоје. Тога ради непријатељи твоји нису могли да сакрију славу твоју. Кротак беше и ћутљив у страдањима својим, молећи да се не свете због тебе.Житије твоје оклеветано беше, али окончање твоје, са светим мученицима, славно.Моли се за душе наше. 

 

Канон царских мученика (старстотерпаца), глас 6. 

 

1. песма 

 

Ирмос: Онај који је таласом морским некада сакрио прогонитеља и мучитеља, под земљу је сакрио спасен слуге; ми пак као слуге Господу кличемо, јер се у слави прослави. 

 

Напев: Свети царски страстотерпци (мученици), молите Бога за нас! 

 

Крунисани Николају, заједно са мученичким збором, царицом, децом и слугама стојите пред престолом Христовим и просветљење нам дарујте које ће озарити помрачење и безосјећајност душа наших, како бисмо радосно похвалили блажено сећање на вас. 

 

Сада се испуни пророштво саровскога старца да ће Бог прославити онога који њега прославља, јер Руска црква прослави царског страстотерпца (мученика).Стога се заједно с преподобним моли да и ми задобијемо благодат Светога Духа. 

 

Срце царево је у руци Божијој, говори Господ.Ти си, истински помазаниче и слуго Божији, са страхом Божијим рекао: Не само мој живот, него су и путеви земље руске у руци Господњој. 

 

Богородичен: Ти си сила наша, Ти си нам похвала и радовање, непобедива Заступница и моћни покров руске земље, пресвета Богородице, и заједно са царским страстотерпцима и новомученицима моли да се спасу слуге Твоје. 

 

 

3.песма: 

 

Ирмос: Када Тебе Који си на водама земљу обесио твар виде како висиш (распет) на лобањском месту (на Голготи), од страха великог задрхта, узвикујући да нема светога осим Тебе, Господе. 

 

Видевши како безбожници скрнаве и разарају твоју земљу, ти си, благочастиви царе, као пророк Јеремија заплакао из дубине срца, горко уздишући и молећи се за народ који је сагрешио: Милосрдни Господе, не остављај оне што су мене оставили! 

 

На земљи си био гладан и жедан правде Божије и за њу си кротко душу положио, праведни Николају, а онда си се њоме у вишњем царству наситио, где обитаваш у векове. 

 

Исцелења и чуда изливате, свети мученици (страстотерпци), народу који вам с вером притиче, и тиме молитвама вашим нашу жалост у радост обраћате. 

 

Богородичен: Као уточиште и вишњи покров имамо Тебе, благословена Мајко Божија, и Твојом помоћи сачувај нас и посредуј за нас, Свеопевана. 

 

 

Седален (катизма), 4. глас 
Када многи од сродника наших отпадоше од Бога, кад се одвратише од Божијих заповести и устадоше на Господа и на помазаника Његовога, тада на земљу руску гнев Божији дође и пресахну љубав многих, проли се крв браће наше и развеја се руски народ по васцелом лицу земље, а храмови наши скрнављењу беху предати, и сустигоше нас насртаји иноплеменика, и постадосмо подсмех народима.Ми пак који смо то размели, у покајању срца вапимо: Опрости нам и помилуј нас, Господе, по великој милости Твојој, очисти безакоња наша и посредовањем царских мученика (страстотерпаца) подај страдалној земљи руској опроштај грехова, мир и велику милост. 

 

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увек и у векове векова, Богородичен: 

 

Умоли, милосрдна Мајко света, Сина Твога и Господа нашег, да обнови нашу православну државу, да је сачува у миру и благостању, да је избави од међусобних сукоба, да утврди свету Цркву и да је заштити (огради) од невјера, раскола и јереси. 

 

 

4. песма 

 

Провидевши Твоје божанско снисхођење на крсту, Авакум је са ужасом завапио: посекао си моћне, Боже, и као свемоћан придружио се онима у аду. 

 

Сиромаштвом духовним обогатио си се, Николају, и учини те Господ достојним не само земаљског, него и небеског царства. 

 

Био си жалошћу обузет, овенчани Николају, гледајући ослепљење народа својега када се одрекао и земаљског и небескиг Цара. 

 

Одважно се поуздавши у Бога у свом многострадалном земаљском служењу, ти си, као некад Јов,стоструко примио на небесима где се сада наслађујеш, царе-мучениче. 

 

Богородичен: Отвори нам двери милосрђа, благословена Богородице, да се избавимо од својих недаћа и злобе, и да Ти непрестано појемо: Ти си спасење рода хришћанскога. 

 

 

5. песма

 

Ирмос: Богојављење Твоје, Господе, које нам се милостиво откри, Исаија, видевши светлост невечерњу из ноћи јутрењујући узвикиваше: Баскрснуће мртви, и устаће они у гробу, и обрадоваће се сви земнородни. 

 

Ти си се као миротворац јавио, свети царе Николају, доносећи свету мир и штитећи хиљаде у твојој отаџбини и у другим земљама, због чега си се, према речи Господњој, сином Божијом назвао. 

 

Прогонство, увреде, протеривање и сваку лаж против вас изречену претрпели сте, свети царски мученици. Радујте се и веселите се, јер сте своју плату на небесима примили. 

 

Служитељи тајног безакоња трнов венац исплетоше и положише га на тебе, крунисана царска главо, због чега њихова дрска дела наочиглед пропадоше. 

 

Богородичен: У блато грехова смо упали и страшно нас потопи бура прегрешења.Ти пак, Владичице, Која си Спаса родила, погледај на слуге Своје и избави нас од душегубних страсти. 

 

 

6. песма 

 

Ирмос: Прождеран беше, али не и задржан у китовој утроби Јона.Носећи Твој праобраз, јер је био предат страдању и погребењу, изађе из звери као из ложнице. Позивајући стражу и чувајући оно што је испразно и лажно, ви сте ову милост напустили. 

 

Свима си православним заступник био, богоизабрани Николају, и народе си словенске штитио и као брат браћу помагао. 

 

О, верни сине свете Цркве! Ти си ревновао на прослављењу светих, храмове зидао, свете обитељи украшавао,Светој Земљи и Гори Атонској био доброчинитељ, о православном просвећењу си бринуо и монаштву био покровитељ. 

 

Према начину живота и по делима љубави узор сте хришћанима били, боговенчани царе Николају и царице Александра, и положисте у главу угла камен, Христа Бога нашега. 

 

Богородичен: Теби притичемо, свемоћна Царице, верних покрове, и у Тебе полажемо наду у наше спасење, Пресвета Владичице Богородице, не презри нас. 

 

Кондак, 8. глас: 
Изабрани од Цара над царевима и од Господара над господарима међу руским царевима, ви сте благоверни мученици, који сте због Христа муке душевне и телесну смрт примили и венцима се небеским овенчали.Стога вам с љубављу благодарно кличемо као нашим милостивим покровитељима: Радуј се, царски страстотерпци (мученици) и за свету Русију пред Богом усрдни молитвеници. 

 

Икос: Блистајући славом и богатством благочашћа, скупоценим пурпуром и круном украшени, милошћу и правдом сте у животу заблистали, и веру, љубав и наду у Бога до краја пројавили.Вама, као нашим милостивим покровитељима, с љубављу благодарно кличемо: Радуј се, царски старастотерпци (мученици), за свету Русију пред Богом усрдни молитвеници. 

 

 

7. песма 

 

Ирмос: Онај што је у пећи из пламена избавио три преподобна младића, у гроб мртав и без даха положен беше, да би спасао нас који кличемо:

 

Благословен јеси, Избавитељу Боже! 

 

Као своје најближе, недужне војнике чедољубиво сте посећивали и с љубављу их тешили, а места њиховог упокојења својим сузама оросили. 

 

Ви сте образац врлинског супружништва и благочастивог васпотања деце, свети царе Николају и царице Александра.Учинивши да ваш дом буде као врт духовни, сада заједно са децом на небесима ликујете. 

 

Обитавајући на висини славе људске, ти си свагда на небеско помишљао, царе Николају, и тамо се устремила твоја света душа. 

 

Богородичен: Свесвета Владичице, оживи умове наше, умртвљене многим страстима и укрепи нас да дела богоугодна творимо, да Те величамо као

 

Заступницу (Посредницу) рода хришћанскога.

 

Ирмос: Ужасни се и застраши, небо, и нека се помере темељи земаљски, јер се за мртвога сматра онај што на висинама живи и чини се да Га је гроб примио. Њега, слуге, благословите, Њему свештеници певајте и Њега, народи, величајте, у векове векова. 

 

Када вам угодници Божији предсказаше мученички пут, као Павлу пророк Агав, ви , царски страстотерпци, нисте скренули ни удесно ни улево, него сте одважно њиме корачали, гледајући на Савршитеља вере, Исуса Христа. 

 

У страдањима вашим свети страстотерпци (мученици), нисте се одрекли пута истине и живота, Христа Бога вашега, нити сте се уплашили богобораца, него сте у трпљењу корачали царским путем у живот вечни. 

 

Тешко нама, који смо отачке завете погазили и одступили од обећања верности царском роду, од свете Цркве благословеном, чиме смо се и од пута

 

Божијег одлучили (раздвојили).Опрости нам, Господе, за све што смо учимили, и помилуј нас молитвама светих страстотерпаца (мученика). 

 

Богородичен: Знамо Те као нашу Заступницу (Посредницу), Богогодице, Која се непрестано за нас молиш да се покајемо и поправимо, надо и уточиште душа наших. 

 

70. песма: 
Не плачи за Мном, Мати, када видиш да у гробу лежим, јер си Ме у утроби бесемено зачела.Устаћу и прославићу се, и узећу, као Бог са славом непрестаном, оне који с вером и љубављу Тебе величају. 
Нека молитвама царских страстотерпаца и новомученока Твојих, Господе, васкрсне света Русија, и нека се убрзо развеју сви непријатељи њени, и нека се пред њеним лицем разбеже сви који је ненавиде од сада и довека. 
Наш моћни цар је све своје уздање положио на Господа.Тако се и ми са надом Господу помолимо, и нека Он молитвама Богородице и царског страстотерпца (мученика) укрепи нажу земљу у Православљу и нека спасе душе наше. 
Као неко достојно појање примите ово наше мало мољење као Христос две удовичине лепте, и не одвратите се од нас, грешних, надвладаних страстима, као од својих убогих поштовалаца и служитеља. 
Богородичен: Твојим моћним покровом, Пречиста, све Своје слуге неповређенима сачувај.Ти си нам једина уточиште у недаћама, утеха и жалостима и победа у нашим биткама. 

 

Светилен: Стојећи пред незалазном светлошћу, царски страстотерпци са збором мученика, молитвама вашим не остављајте нас у искушењима. 

 

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увек и у векове векова, Богородичен: 

 

Ти Која си родила незалазну светлост што просветљује оне који седе у тами незнања и прелести, озари и нас грешне светлошћу Сина Твојега. 

 

 

Стихире на ” Хвалите ” , на 4, глас 8. 

 

Подобен: О, преславнога чуда... 

 

О, преславнога чуда! Седморо царских страстотерпаца (мученика) у години страдања за Христа очуваше љубав и верност Њему, и носише бреме једни другима, испунивши тако закон Његов.Тога ради сада на небесима царују и одважно се моле за спасење душа наших. 

 

О, богообенчани царе Николају, славни слуго свете Цркве, њен чувару и заштитниче, њен од Бога изабрани покровитељу, који си подобан био великом Јустинијану, прими глас мољења нашег, опрости, заштити и укрепи заблудела чеда твоја, да с вером и љубављу прославимо Онога Који тебе прослави. 

 

О, преславно чудо! Света мученица Александра, будући због богобораца у горком заточеништву и ишчекујући смрт за Христа, заједно са четири мудре дјеве, својр кћери, говораше: 
Ево, долази Женик, припремимо светиљке своје, да бисмо ушле у ложницу Његову и обукле се у одећу славе Његове. 

 

О, благоверни царевићу Алексеју, у смирењу срца ти си говогио: Када ја будем царевао, неће бити сиромашних и убогих.Када си крсним путем житија свога и мученичком смрћу у Царство небеско узашао, тамо си задобио велику одважност,молећи се за све којима треба твоја помоћ. 

 

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, исти глас: 

 

О, светих седморо царских страстотерпаца, Христова похвало и славо! Благовољењем безначалног Оца, савршавањем Сина и садејствовањем

 

Светога Духа, као мученици за веру се показасте и причасници Царства небеског постадосте.Примите покајање наше и молите Тројединог Бога да земљу нашу руску у Православљу и јединомислију непоколебиво утврди и да спасе душе наше. 

 

И Светоме Духу и сада и увек и у векове векова, исти глас 

 

Подобен: О, преславно чудо... 

 

О, преславно чудо! Небеса и земља Царице, од наших светих сродника умољен, све до сада руску земљу посећује и светим изображењима Свога лока обогаћује. О, свемоћна Владичице!Ни убудуће немој престајати да, ради укрепљења Православља у Русији, на њу довека изливаше чудеса и знамења.Амин. 

 

 

НА ЛИТУРГИЈИ 

 

Блажена на 8, 13. и 16. песма 

 

Прокимен, 7. глас 

 

Господе, силом Твојом развесели се цар и због спасења Твојега обрадова се веома. 

 

Стих: Жеље срца његовога дао си му и воље уста његових ниси га лишио. 

 

Апостол: Посланица Римљанима, 8; 28-39. 

 

Браћо, знамо да онома који љубе Бога све помаже на добро, њима који су позвани по намери. Јер које унапред позва, унапред и одреди, да буду саобразни лику Сина Његова, да Он буде Прворођени међу многом браћом.А који унапред одреди, оне и призива, а које призва, а које призва оне и оправда,а које оправда оне и прослави.Шта ћемо, дакле, рећи на ово?Ако је Бог с нама, ко ће против нас?Он Који Свога Сина не поштеде, него Га предаде за све нас, како да нам с Њиме и све не дарује? Ко ће оптужити изабране Божије? Бог је Онај Који оправдава. Ко ће осудити? Христос је Онај Који умре, па још и васкрсе, Који је и с десне стране Богу, Који и посредује за нас. Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? Као што је написао: Ради Тебе нас убијају ваздан, сматрају нас овцама за клање. Али у свему овоме побеђујемо кроз Оног Који нас је заволео. Јер сам уверен да нас ни смрт, ни жалост, ни ангели, ни поглаварство, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу. 

 

Алилуја, 1. глас 
Јер се цар узда у Господа и милошћу Вишњега неће се поколебати. 

 

Стих: Узнеси се, Господе, силом Твојом, ускликнућемо и запевати сили Твојој. 

 

Еванђеље од Јована- 15; 17-27 и 16; 1-2 

 

Рече Господ Својим ученицима: Ово вам заповедам: да љубите једни друге.Ако бас мрзи свет, знајте да Мене омрзну пре вас.Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас Ја изабрах од света, зато вас мрзи свет.Опомињите се речи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега.Ако Мене гонише, и вас ће гонити; ако Моју реч одржаше, и вашу ће одржати.Али све ће вам ово чинити због имена Мојега, јер не познају Оног Који Ме посла.Да нисам дошао и говорио им , не би греха имали; а сада изговора немају за грех свој.Који мрзи Мене и Оца Мојега мрзи.Да не творих међу њима дела која нико други није творио, не би греха имали; а сада су и видели и омрзнули и Мене и Оца Мојега.Али да се испуни реч написана у Закону њихову: омрзнуше Ме ни за што.А када дође Утешитељ кога ћу вам Ја послати од Оца, Дух Истине, Који од Оца исходи, Он ће сведочити за Мене.А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са Мном.Ово сам вам казао да се не саблазните.Изгоноће вас из синагога.Али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси. 

 

Причастен: Господе, спаси цара и услиши нас у онај дан у који Те призовемо. 

 

МОЛИТВА светим ЦАРСКИМ МУЧЕНИЦИМА: 
О, свети страстотерпче, царе мучениче Николају!Господ те изабра за помазаника Свога да милостиво и праведно судиш народу своме и да будеш чувар Православне цркве.Тога ради си са страхом Божијим своје царско служење и бригу о душама извршавао.Испитујући те као многострадалног Јова, Господ допусти да будеш увређен и да у душевним мукама поднесеш горке недаће, вероломство, издају, отуђење ближњих и губитак земаљског царства.Све си пак, као истински слуга Христов, и мученичку смрт си прихватио.Стога си Царство небеско досегао, где се сада наслађујеш вишњом славом код престола Свецара, заједно са твојим супругом, царицом Александром, и царским чедима Алексејем, Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом. 

 

Имајући сада велику одважност пред Христом Царем, моли се да Господ опрости грех отпадништва народа нашег и да нам подари опроштај грехова, да нас свакој врлини поучи, да задобијемо смирење, кроткост и љубав и удостојимо се небеског Царства, да сви заједно са тобом и свим светим новомученицима и исповедницима руским прославимо Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

 

Преузми текст (радна верзија): Sluzba svetim carskim mucenicima.txt

[Иван Ивковић]

Молебни канон Св. царским мученицима Романовим

 

 

[Данче*]

СВЕТА ЦАРСКА ПОРОДИЦА РОМАНОВ

ЦАР НИКОЛАЈ РОМАНОВ

Последњи руски цар Николај Други Романов рођен је 6. маја. 1868. године (по старом календару), на дан Светог Јова Многострадалног. Ступио је на престо после смрти свог оца, цара Александра Трећег, 20. октобра 1894. године. За цара крунисан је, 14. маја 1896. године, у Саборној Цркви Успења Пресвете Богородице у московском Кремљу. Супруга цара Николаја постала је принцеза Алиса Хесенска, унука енглеске краљице Викторије. Принцеза Алиса, тј. будућа руска царица Александра Фјодоровна, родила се 25. маја 1872. године (по старом календару), у Дармштату. Николај и Александра венчали су се 14. новембра 1894. године. У царској породици рођене су четири кћери: Олга, Татјана, Марија и Анастасија. На дан 30. јула 1904. године, царски пар је добио дуго очекиваног сина, наследника руског престола, царевића Алексеја. Цар Николај је велику пажњу поклањао потребама Православне цркве. Даровао је велике прилоге за изградњу нових цркава, па међу њима и за храмове који су се налазили изван Русије. Током година његове владавине, број парохијских цркава увећао се за више од 10.000, отворено преко 250 нових манастира. Цар је посебно уважавао Светог Серафима Саровског за чију се канонизацију упорно залагао и присуствовао 1903. године, а Свети отац Јован Кронштатски заузимао је у царевом срцу посебно место. Царски пар се одликовао дубоком религиозношћу.

Обавезна посета богослужењима недељом и празником, као и упражњавање свих постова, били су нераскидиви део њиховог живота. Свој положај врховног главнокомандујућег на почетку Првог светског рата, цар Николај је посматрао као испуњење своје моралне и државничке дужности пред Богом и народом. На дан 2. марта 1917. године, државна скупштина и издајници из највише војне команде проморали су цара Николаја Другог да се одрекне престола. Када се одрекао власти, цар се надао да ће они који су желели да се он удаљи, знати како да рат доведу до победе и да неће уништити Русију.

Цар није желео да због њега буде проливена макар и једна кап руске крви. Иако је, како се њему чинило, прихватио једино исправно решење, цар је преживљаво тешке душевне патње: „ Ако сам ја сметња за срећу Русије и ако ме све друштвене силе које су сада на њеном челу моле да напустим престо, ја сам спреман да то учиним, спреман сам не само да се одрекнем царства, него и да свој живот дам за Отаџбину,“ говорио је Цар. Већина оних који су били сведоци последњег периода у животу царских мученика говори о заточеницима тоболског губернаторског, а касније јекатеринбуршког Ипатијевског, дома као о људима који су страдали али су, и поред тога, без обзира на све друге увреде, водили побожан живот.

У ноћи између 3. и 4. јула 1918. године, извршено је злочиначко убиство царске породице. Заједно са царском породицом, убијене су и слуге које су пратиле своје господаре у изгнанство: доктор Ј. С. Боткин, царичина собарица А. С.Демидова, дворски кувар И. М. Харитонов и лакеј А. Ј. Труп.

Поштовање царске породице, које је започео још Патријарх Тихон у заупокојеној молитви и у беседи на парастосу убијеном цару у Казањској Саборној цркви у Москви, и то само три дана после свирепог убиства, наставило се током читавог совјетског периода руске историје, упркос суровим прогонима безбожне власти. Свештеници и мирјани узносили су Богу молитве за упокојење убијених страдалника, чланова царске породице. Посебну вредност представљају публикације које садрже сведочанства о чудима и благодатној помоћи која је уследила после молитве царским мученицима. Оне говоре о исцељењима, о сједињењу растављених породица, о заштити црквеног наслеђа од расколника.

Руска Загранична Црква је, 1981. године, канонизовала царску породицу, заједно са мноштвом других новомученика побијених од стране комунистичке власти. Московска Патријаршија је такође то учинила и 2000. године уврстила породицу Романов у календар Цркве. ( Ј. Ј. Алферјев: „Житија и служба Цара Николаја Другог“- Линц, 2006.)

Царица Aлександра Фјодоровна Романов

Александра рођена је 6. Јуна 1872. у Дармштату, у Немачкој. Њени родитељи били су Луис IV, велики војвода од Хесе - Дармштата и принцеза Алис, ћерка краљице Викторије. Имала је плаву косу и плаве очи као дијете. Управо због тога имала је надимак "Sunny" али ,касније, њен тен тамни након што јој мајка умире од дифтерије 1878.

Први пут упознаје свог будућег мужа на сестрином венчању када је имала само 12 година. Провели су доста времена заједно причајући и размјењујући цвеће. Међутим, проћи ће још пет година пре него што се поново сретну. Са 17 година Александра одлази у Петерсбург да посети сестру и зета. Поново се среће са Николајем и рађа се љубав. Николај је проси на свадби његовог брата Ернија и Александра одбија али ускоро прихвата. Венчање је одржано 26. Новембра 1894. Венчање је било још увек праћено успоменом на Николајевог оца, цара Александра. Александра ће рећи да је дан венчања оличавао сахрану гдје је она уместо црне носила белу хаљину. На почетку заједничког живота , младенци бирају Александрову палату за свој дом.

1895. Александра остаје трудна са првом кћерком-Олгом. Касније на свијет долазе још три кћерке: Татјана , Марија и Анастасиа.

Иако је јако много волела своје кћерке Александра је жељела сина који би наследио руски трон. 12. Августа 1904. Алексеј је рођен срећан и здрав. Међутим, касније се установила да Алексеј има крвни поремећај- хомеофилију. Један удар могао је да проузрокује велику бол и смрт због непрестаног крварења. Болест је пренесена преко мајке и Александру је ова вест сломила.

Постала је веома побожна и константно се моли за чудо које ће да излечи Алексеја. Покушала је све да пронађе лек за сина, али сви покушаји су били безуспјешни. Када је сибирски монах успио да излечи један Алексејев напад, Александра је мислила да је пронашла спасиоца. Присуство овог младог монаха у ужем кругу Романових довело је до опадања Александрине популарности међу Русима који су вјеровали да Александра проживљава љубавну везу са Распућином. Тврдње су биле неосноване. Међутим, при избијању Првог светског рата царица све више губи на популарности међу руским народом јер је била рођена Немица и сматрана за шпијуна. 1917. Русију је захватила револуција и читава Александрина породица стављена је под кућни затвор. 1918. царска породица стријељана је у Сибиру од стране својих чувара бољшевика. Александра је убијена са 46 година.

ОЛГА НИКОЛАЈЕВНА РОМАНОВА

Олга је на свет дошла 3. новембра 1895. године и била је најстарија кћерка Николаја и Александре. Описивали су је као «дивно дијете», дебељушкасто али лепо са дугом, бајном косом. Била је на оца са плавом косом и плавим очима. Била је најученија међу принцезама и изузетно интелигентна. Ипак, Олга је понекад била тврдоглава, па је, с време на време, улазила у конфликт са осталим члановима породице.

Изузетно блиска са својом 18 месеци млађом сестром Татјаном, зато су биле прозване «Велики пар», јер се сестре нису одвајале. Обема је додељен пук војске које су принцезе имале право да контролишу. Када је почео Први свјетски рат , Олга је постала свесна незадовољства који је руски народ осјећао према њеној породици. Заједно са мајком прошла је болничку обуку и као медицинска сестра лечила рањене војнике.

Након што су Романови стављени у кућни притвор постала је мање весела и тиха. Имала је скоро 23 године када је стрељана.

Татјана Николајевна Романов

Била је Велика књегиња од Русије, друга кћерка цара Николаја II и његове жене Александре Фјодоровне. Рођена је 11. јула 1897. године, а умрла је са само 21 годином, 17. јула 1918. године, када су њу и њену породицу стрељали бољшевици. Татјану Романов су често описивали као најлепшу Цареву кћерку. Била је омиљена својој мајци, Царици Александри. Свог најбољег пријатеља је видела у својој старијој сестри Олги, са којом је делила собу и "титулу" Великог пара. Њима је касније, додељен пук војника Елизаветских девојака и дат ранг пуковника. У време Револуције, Татјана је заједно са мајком и сестром Олгом неговала рањене војнике попут праве болничарке. Свом млађем брату Алексеју била је као друга мајка у Тоболску, селу где је породица Романов била заточена неколико месеци. Бринула је о њему када мајка није била у тој могућности. Након што је добила мале богиње, нагло је смршала и променила се. Када су је стрељали, имала је само двадесет и једну годину.

МАРИЈА НИКОЛАЈЕВНА РОМАНОВ

Марија је рођена 14. Јуна 1899. и била је трећа руска принцеза у породици Николаја и Александре. Ова принцеза била је прави анђео породице а уједно и Николајева миљеница. Права лепотица са дугом смеђом косом и великим плавим очима које су у породици биле познате као «Маријине зделице» Изузетно љупка и топла девојка изјавила је да јој је жеља да се уда за руског војника и има 20 деце. Остале сестре нису је сматрале правом сестром, јер је била толико добра да никада није упадала у невоље. Николај је често говорио за Марију де се боји да јој не нарасту крила..

Заједно са Анастасијом делила је собу и ове две сестре биле су познате као «Мали пар». Осјећала се и велика доминација енергичне Анастасије над најмирнијом принцезом. Марија је била пунија девојчица у детињству али након напада богиња постала је јако мршава. Изузетну храброст показаће за време боравка у Сибиру пре стрељања. Било јој је 19 када је убијена.

АНАСТАСИЈА НИКОЛАЈЕВНА РОМАНОВ

Анастасија је рођена 5. Јуна 1901. и била је најмлађа кћерка Николаја и Александре. Имала је смеђу косу и плаве очи и била enfant terrible породице у којој је глумила клауна. С обзиром да је имала три старије сестре све до тада већ је било виђено и она је преузела улогу забаве у породици. Заједно са Маријом делила је собу. Њих две су биле «Мали пар породице «. Захваљујући својој енергичности и ентузијазму Ансатасија је имала велик утицај на своју омиљену сестру. Била је јако мршава и ниска али за време кућног притвора Романових постала је дебља и ментални развој најмлађе принцезе био је јако успорен. Иако је тада проживљавала тешке тренутке успевала је, још увијек, дa забави и растерети своју породицу својим маштовитим представама.

Већина људи заиста верује да је Анастасија погинула у својој 17. години на стрељану Романових у Сибиру. Али, постоје претпоставке да је преживела. Иако су се провела многа истраживања и јавност била заиста заинтересована за ову мистерију , судбина Анастасије остаће неразрешена мистерија 20. века.

АЛЕКСЕЈ НИКОЛАЈЕВИЧ РОМАНОВ

Алексеј, најмлађе дете царског пара Николаја и Александре, рођен је 12. августа 1904. године. Имао је плаву косу и плаве очи и био једини наследник царског трона. Родитељи су му угађали у потпуности и давали све што је могао да пожели. Изгледало је да је на свет дошао здрав руски наследник, све док беба није напунила доба од 6 седмица. Дошло је до крварења на пупку и родитељи су ускоро схватили да Алексеј има хемофилију- болест која узрокује згрушавање крви. Као дете, Алексеј је морао да пази када се играо јер би свака повреда довела до слевања крви у зглобове и настајала би неподношљива бол.

За младог принца увек су ту биле две медицинске сестре које су га штитиле и помагале да се не повреди. За време читавог детињства за њега је увијек ту био Деревенко, морнар у руској морнарици који ге је носио при сваком нападу али који га је и оставио после Октобарске револуције. Међутим, други морнар, Нагорни наставио је да га његује за време кућног притвора Романових.

Иако је имао много људи око себе, Алексеј се често повређивао. Са 8 година је замало преминуо од напада хемофилије. Био је код Спала на породичном одмору када је претрпио повреду на горњем делу ноге. Чинило се да се опоравља али је крварење постало горе и скупило се у зглобове што му је проузроковало невероватну бол. Тада су Романови примили од сибирског монаха Распућина који им је поручивао да ће Алексеј да живи . Сутрадан је следио брз опоравак. Те кобне ноћи, када су убијени, Алексеј је био толико болестан да није могао да хода, те га је отац, цар Николај, носио у наручју до смрти. Убијен је у својој 13. години.

http://www.atlantaserbs.com/learnmore/library/Romanovi.html

[JESSY]

[JESSY]

NIKOLAJ A. SOKOLOV: "UBISTVO CARSKE PORODICE"


N. Sokolov je bio istražni sudija, nažalost poginuo je u emigraciji pod čudnim okolnostima, a dokumenta, koja je sakupljao, nestala su bez traga. Ova knjiga, koju je uspio da objavi malo prije smrti, zapravo je sve što je ostalo od dokaza najčuvenijeg i najmisterioznijeg zločina u XX stoljeću


Noć urezana u sjećanju


Knjiga "Ubistvo carske porodice" posvećena jednoj od najtragičnijih stranica ruske istorije - ubistvu bez istrage i suđenja poslednjem ruskom caru Nikolaju II i njegovoj porodici, na Uralu u ljeto 1918. godine. Autor knjige je Nikolaj Aleksejevič Sokolov, istražni sudija, koji je nažalost poginuo u emigraciji pod čudnim okolnostima. Dokumenta koja je sakupljao, nestala su bez traga. Uspio je da ih objavi malo prije smrti i zapravo je sve što je ostalo od dokaza najčuvenijeg i najmisterioznijeg zločina u HH stoljeću. U narednih nekoliko dana donosimo feljton urađen iz teksta prevedene knjige "Ubistvo carske porodice".
Kuća Popovih, gdje je bila smještena vanjska straža, nalazi se preko puta Ipatijevih u Voznesenskoj uličici. Straži je bio namijenjen gornji sprat, a u prizemlju su živjela privatna lica.
Seljak Bujvid, koji je živio u prizemlju, izjavio je: "Noć između 16. i 17. jula 1918. godine ostala je snažno urezana u mom sjećanju, zato što je te noći, uopšte, nijesam spavao i sjećam se da sam oko ponoći izašao u dvorište i prišao nastrešnici i stao, jer mi se povraćalo. Poslije dužeg vremena čuo sam prigušene pucnje, bilo ih je oko petnaest, malo kasnije čula su se tri ili četiri pucnja, ali to nijesu bili puščani. Sve se to dogodilo poslije dva sata po ponoći, pucnji su dolazili od kuće Ipatijevih i bili su prigušeni, kao da su se čuli u podrumu. Poslije toga, ja sam se ubrzo vratio u svoju sobu, jer sam se bojao da me ne primijete čuvari u kući, gdje je bio zatvoren g. Imperator. Ušavši u sobu, moj cimer me je pitao:
- Jesi li čuo? - Odgovorio sam: "Čuo sam pucnje".
- Znaš li o čemu se radi?
- Znam - rekao sam i oba smo zaćutali. Kroz 20 minuta ja sam čuo kako se otvorila kapija na ogradi kod kuće Ipatijevih i tiho, uz vrlo malu buku, izašlo je auto na ulicu, skrenuvši u Voznesensku ulicu, ali ne znam u kom je pravcu dalje otišlo".
Noćni stražar Cecegov je izjavio: "Ja, noćni stražar u Voznesenskoj ulici, sjećam se, noći između 16. i 17. jula u tri sata poslije ponoći čuo sam zvuk auta u ogradi kuće Ipatijevih, gdje je bio u pritvoru g. Imperator, zatim se buka tog istog auta čula u pravcu puta, koji je vodio za Koptjake. Ja nijesam mogao da vidim auto, jer sam se plašio da priđem kući Ipatijevih, nama je bilo zabranjeno prilaziti.
Jedan od čuvara bio je Mihail Ivanov Letemin, radnik Sisertske fabrike iz Jekaterinburžskog sreza. On je bio krojač po profesiji, nepismen i mračan čovjek. Ranije je bio osuđivan za pokušaj silovanja. Stražario je isključivo zbog novca. On je jedini od čuvara živio sa porodicom u privatnom stanu i nije otišao sa crvenima, jer nije vidio ništa loše u tome, što je radio u obezbjeđenju. Njega su ubrzo otkrili u Jekaterinburgu, izdao ga je Španijel Džoj, pas koji je pripadao Nasledniku, kojega je on prisvojio poslije ubistva.
On je izjavio na ispitivanju Sergejevu:
"16. jula dežurao sam na mjestu br. 3 od 4.00 sata poslije podne do 8.00 sati naveče (pored kapije u dvorištu) i sjećam se, čim sam stupio na dežurstvo car se sa porodicom vraćao iz šetnje i ništa posebno ovog puta nijesam primijetio.
Došao sam na stražu 17. jula u 8.00 sati izjutra, prije toga svratio sam u kasarnu i tu sam vidio dječaka, koji je bio u sastavu carske posluge (Leonida Sednjeva). Ja sam se mnogo iznenadio, kada sam vidio dječaka i pitao sam:
"Zašto je on ovdje?" - Tada je jedan od drugova - Andrej Strekotin, kojem sam se obratio pitanjem, samo odmahnuo rukom i odvodeći me u stranu, kazao mi da su prošle noći ubijeni car, carica, njihova djeca, doktor, kuvar, sluga i žena, koja je bila sa carskom porodicom.
Po riječima Strekotina, te noći on je bio na stražarskom mjestu u velikoj sobi u prizemlju i vidio je, kako su za vrijeme njegove smjene (a on je bio na dežurstvu od ponoći do 4.00 sata poslije ponoći) sa gornjeg sprata doveli dolje cara, caricu, svako njihovo dijete, doktora, dvije sluge i ženu i sve su ih doveli u tu sobu, koja je bila povezana sa ostavom.
Strekotin mi je ispričao, da je na oči komandant Jurovski pročitao saopštenje i rekao: "Vaš se život završava". Car nije dobro čuo i ponovo je upitao Jurovskog, a carica i jedna od carevih kćerki su se prekrstile.
U tom momentu Jurovski je pucao u cara i na mjestu ga ubio, a onda su počeli da pucaju Letonci i razvodnik straže Pavel Medvedev. Po priči Strekotina ja sam shvatio da su bili ubijeni svi bez izuzetka. Koliko je ispaljeno metaka u toku strijeljanja, ne znam, jer nijesam pitao.

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Feljton&clanak=274021&datum=2011-03-30

[JESSY]

Beživotna tijela iznijeli na nosilima



Ne, prisjetio sam se, dok smo razgovarali pitao sam Strekotina: "Pa, onda je ispaljeno mnogo metaka u sobi"? A Strekotin mi je odgovorio: "Zašto mnogo? Eto, žena, koja je bila sluškinja kod carice, zaštitila se jastukom od metaka i, vjerovatno, da se mnogo zrna zaglavilo u njemu".
Između ostalog, Strekotin mi je ispričao, da je poslije cara Nikolaja II Romanova ubijen "crni" sluga: on je stajao u ćošku i poslije pucnja je kleknuo i tu je umro.
Ja ne znam za druge pojedinosti, koje se tiču strijeljanja. Pošto sam saslušao priču, pitao sam: "Kad su toliko ljudi strijeljani, mora da je bilo mnogo krvi na patosu". Na tu moju primjedbu neko je od drugova (ko je to bio, ne sjećam se) objasnio, da su poslali po ljude iz komande i sva je krv saprana.
Tom prilikom nijesam mogao da nastavim razgovor, jer sam morao da idem na stražu. Po završetku dežurstva, vratio sam se u kasarnu i tada su saopštili, da vjerovatno, moramo ići "na front". Rekao sam da neću da idem na front, jer nijesam "ugovarao" posao za to, već sam se dogovorio da dajem stražu u kući za posebnu namjenu.
Popričavši malo o tome, opet smo počeli priču o ubistvu cara i njegove porodice. Šofer Ljuhanov, koji je u tom vremenu bio u kasarni, ispričao nam je da je on sve ubijene odvezao kamionom u šumu i da je jedva uspio da se domogne odredišta. U kom pravcu su bili odvezena tijela ubijenih i šta su potom učinili sa njihovim leševima / o tome Ljuhanov nije ništa govorio, niti sam ja pitao.
Onda sam se zainteresovao da još saznam kako su iznijeli ubijene iz kuće, pretpostavljajući da je, svakako, tokom prenošenja okrvavljenih tijela moralo ostati mnogo tragova od krvi. Neko iz komande (ne sjećam se ko je bio tačno) je rekao da su iznijeli leševe na sporedni izlaz u dvorište, a odatle na kamion, koji je stajao pored glavnog ulaza. Objasnio je da su tijela iznijeli na nosilima, i da su nečim bila odozgo pokrivena, a tragove od krvi su pokrivali pijeskom.
Carske stvari iz prostorija, gdje je bila smještena porodica, ali i iz ostava i ambara, odvožene su autom od 18. do 21. jula. Za odvoz stvari su bili zadužena dva mlada čovjeka / pomoćnici Jurovskog. Stvari su odvozili na željezničku stanicu, jer je sovjetsko rukovodstvo već odlučilo da napusti Jekaterinbrug zbog dolaska Čehoslovaka.
Povodom ubistva carske porodice, Austrijanac, po imenu Rudolf, koji je bio posilni kod komandanta, još mi je rekao da ga je komandant upozorio da ako čuje nešto u toku noći, "da se ne uplaši".
Stražar Filip Polijevktov Proskurjakov je takođe bio iz Siserske fabrike. Zaposlio se kao stražar zbog novca. Bio je u sastavu straže do poslednjeg momenta. Pošao je na front zajedno sa ostalim stražarima, ali je pobjegao otuda i vratio se u Jekaterinburg, gdje ga je otkrio agent Aleksejev.
U izjavi Aleksejev kaže:
"Ja, agent odsjeka za kriminal, ispitivao sam privedenog Filipa Proskurjakova povodom zločina, koji se dogodio, ali je on, Proskurjakov poricao da išta zna o navedenom zločinu, objasnivši da nije bio na straži kod kuće Ipatjeva, gdje je bio smješten car sa porodicom. On je tvrdio da o tom zločinu nema pojma. Priznaje da je bio mobilizovan sa ostalima da čuva kuću Ipatjeva, ali je pobjegao i, uopšte, nije bio na straži.
Tokom daljeg ispitivanja, sledećeg dana, 22. februara, na osnovu datih izjava Pavla S. Medvedeva, Filip Proskurjakov je uhvaćen u laži. Izgovorio je neistinu, da on nije stražario kod kuće Ipatjeva i priznao je da je on, Filip Proskurjakov bio na čuvanju ove kuće do kraja carevog boravka sa porodicom u njoj. On je promijenio svoju prvu izjavu i objasnio da je, stvarno, bio na straži kod kuće Ipatjeva, gdje se nalazio car sa porodicom. Ali, ništa ne zna o zločinu i nije mu poznato gdje se oni nalaze. Ne zna, da li su živi ili ne.

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Feljton&clanak=274144&datum=2011-03-31

[JESSY]

Ubistvo u noći između utorka i srijede



Tokom daljeg ispitivanja o svim detaljima njegovog stražarenja kod kuće Ipatjeva, Proskurjakov je još uvijek izbjegavao da daje bilo kakve stvarne podatke o zločinu i konačno je pristao da opiše situaciju i potvrdi taj momenat, kada je Pavel Medvedev tokom večeri, ne sjeća se datuma, prije odlaska boljševika iz Jekaterinburga, dolazio u prostorije gdje je bila smještena straža za čuvanje kuće i da je među njima bio i on i da ih je Medvedev upozorio, da će te noći biti pucnjave, pa da se ne uzbuđuju, a u isto vrijeme da budu spremni za svaki slučaj i da će u toku noći biti ubijena carska porodica. Šta se dešavalo te noći, on ne zna, jer je poslije dolaska Medvedeva on legao da spava u stražarskoj prostoriji i da je prespavao svu noć. Ujutro je čuo od crvenoarmejca Anureja Starkova da su porodicu odvezli iz kuće.
Tokom sljedećeg ispitivanja Proskurjakov je još izmijenio svoj iskaz u završnom dijelu i izjavio da je čuo od crvenoarmejaca, bivših čuvara kuće, da su cara Nikolaja II i njegovu porodicu ubili i odvezli nekuda kamionom. Proskurjakov je još izjavio da on tada nije lično vidio Nikolaja II i njegovu porodicu, nije mu poznato da li su stvarno ubijeni i odvezeni, njihove leševe on nije iznosio, a u sobi gdje su uvijeni, nije sapirao krv, jer nije bio među onima, koji su to radili. Da li je Medvedev naredio stražarima da iznesu leševe i saperu krv u sobi gdje su ubijeni, nije mu bilo poznato.
Na kraju, na pitanje agenta Aleksejeva, 28. februara, Proskurjakov je, potvrđujući svoje pređašnje izjave o tome, da on ništa ne zna o navedenom zločinu, da mu nije poznato da li su u noći 17. jula bili ubijeni car Nikolaj II i njegova porodica. On je dodao da u vrijeme kada se to dešavalo, njega je zajedno sa crvenoarmejcem Jegorom Stolovim, koji je bio takođe stražar kod kuće Ipatjeva, strpao u kupatilo kod stražare razvodnik straže Medvedev, gdje su proveli dva dana u zatvoru, zato što su bili pijani i zato on i ne zna šta se dešavalo te noći u kući Ipatjeva, gdje se nalazio Car i njegova porodica".
Proskurjakov je dao ovakvu izjavu na saslušanju kod mene:
"Ubistvo se desilo u noći između utorka i srijede. Datuma se ne sjećam. Sjećam se da smo primili platu u ponedjeljak. Dakle, to je bilo 15. jula, računajući po novom kalendaru. Nama su platu isplaćivali dva puta mjesečno: 1. i 15. u mjesecu. Drugoga dana poslije primanja plate, znači u utorak 16. jula do 10 sati izjutra ja sam bio na straži pored Voznesenskog bulevara. Igor Stolov, sa kojim sam ja stanovao zajedno u jednoj sobi, takođe je bio na straži u isto vrijeme u prizemlju kuće. Završivši dežurstvo ja i Stolov smo pošli da se napijemo. Pili smo šririt i pred veče se vratitli kući, jer smo morali ponovo na stražu u 5.00 sati ujutro.
Medvedev je vidio da smo pijani i zatvorio nas je u kupatilu, koje je bilo u dvorištu kuće Popovih. Tamo smo i zaspali. Spavali smo do 3.00 sata ujutro. U 3.00 sata došao je kod nas Medvedev, probudio nas je i rekao: "Dižite se, idemo". Mi smo ga pitali: "Kuda?" On je odgovorio: "Potrebni ste, krećite".
Ja Vam govorim na osnovu toga, da je to bilo u 3.00 sata ujutro, jer je Stolov imao lično svoj sat i tada je pogledao na njega. Tačno je bilo 3.00 sata. Mi smo ustali i pošli za Medvedevim. On nas je doveo u prizemlje kuće Ipatjeva. Tamo su bili svi zaposleni stražari, osim onih, koji su bili tada na stražarskim mjestima.

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Feljton&clanak=274281&datum=2011-04-01

[JESSY]

Hladnom vodom i pilotinom sprali krv



N. Sokolov je bio istražni sudija, nažalost poginuo je u emigraciji pod čudnim okolnostima, a dokumenta, koja je sakupljao, nestala su bez traga. Ova knjiga, koju je uspio da objavi malo prije smrti, zapravo je sve što je ostalo od dokaza najčuvenijeg i najmisterioznijeg zločina u HH stoljeću
U sobi je bila izmaglica i mirisalo je na barut. U poslednjoj sobi sa rešetkom na prozoru, koja je bila pored ostave, na zidovima i patosu su se vidjeli tragovi od metaka. Bilo ih je puno (ne samo metaka, nego i rupica od njih) u jednom zidu, baš u tom, koji se vidi na slici, koju ste mi Vi pokazali, ali je bilo tragova od metaka i na drugim zidovima. Ni jedan udarac od bajoneta nijesam vidio na zidovima. Tamo na mjestima gdje su bile rupice od metaka na zidovima i patosu oko njih je bila krv; zidovi su bili poprskani i umrljani krvlju, a na patosu su bile lokvice. Kapljice i lokvice od krvi bile su i u svim drugim sobama, kroz koje se moralo prolaziti u dvorište kuće iz ove sobe, gdje su se vidjeli tragovi od metaka. Tragovi krvi su se vidjeli na kamenju u dvorištu prema kapiji.
Bilo je očigledno, da su, baš, u ovoj sobi sa rešetkom, malo prije mog dolaska sa Stolovim, ubili mnogo ljudi. Vidjevši sve to, počeo sam da se raspitujem kod Medvedeva i Andreja Strekotina šta se u stvari dogodilo.
Oni su mi rekli da su upravo ubili svu carsku porodicu Romanov i sve ljude, koji su bili sa njima, osim dječaka.
Svi smo mi počeli da peremo patose, da bi uništili krvave tragove. U jednoj od soba već je bilo četiri-met metli. Ko ih je donio - ne znam. Mislim da su ih donijeli iz dvorišta.
Medvedev je naredio Kronidovu da donese pilotinu ispod nadstrešnice iz dvorišta. Svi smo prali podove hladnom vodom i pilotinom i na taj način spirali krv. Krv sa zidova sobe, gdje su ih ubili, sprali smo mokrim krpama.
Svi zaposleni su učestvovali u čišćenju, osim stražara, koji su bili na straži.
I, bašu toj sobi, gdje je ubijena carska porodica, većina nas je uništavala tragove. Sjećam se da su tu bili dva Letonca, lično Medvedev, otac i sin Smorodjakovi i Stolov. I ja sam učestvovao u čišćenju. No, bilo je još i drugih, čija sam imena zaboravio.
Vodom smo saprali i krv sa kamenja u dvorištu. Dok sam čistio nijesam našao nijedan metak. Da li su drugi nalazili - ne znam. Kada smo Stolov i ja došli u prizemne prostorije nije bilo nikoga, osim nekoliko Letonaca, Medvedeva i naših radnika iz fabrike. Jurovski nije bio tu. Nikulin je, kako je govorio tada Medvedev, bio na gornjem spratu, a vrata za gornji sprat, bila su zaključana sa druge strane. U sobama u prizemlju, nijesam nigdje vidio nikakve dragocjenosti ili predmete od zlata, koje su bile skinute sa ubijenih.
Dobro se sjećam da je, baš Andrej Strekotin stajao pored puškomitraljeza na donjem spratu. Toga se veoma dobro sjećam. On je morao da vidi sve.
Ja i Stolov smo se takođe raspitivali kod Medvedeva. I on i Strekotin su pričali isto i evo šta su rekli:
- Jurovski je rekao Medvedevu naveče da će carska porodica Romanov biti ubijena tokom noći i naredio mu da na to upozori sve zaposlene i odabere pištolje kod stražara... Paška Medvedev je naređenje Jurovskog do detalja izvršio, revolvere odabrao i predao ih Jurovskom, a u 11.00 sati naveče o svemu obavijestio stražarski sastav.

Žrtve političke represije

Istoričari nisu pronašli dokaze da su Lenjin ili visoki zvaničnik boljševičke vlasti Jakov Sverdlov odobrili ubistvo carske porodice 1918. godine, rekao je istražilac Vladimir Solovjov dnevniku "Izvestija". Rusija je 14. januara 2011. zaključila krivičnu istragu o ubistvu Nikolaja Drugog pošto je slučaj ponovo otvoren prošle godine na zahtjev carevih potomaka, rekao je Solovjov. Potomoci žele da dokažu da je careva porodica bila žrtva političke represije, za šta bi istražitelji trebalo da pronađu dokaze da su ubistva izvedena po nalogu države.
Ruski Vrhovni sud oktobra 2008. je priznao Nikolaja Drugog i njegovu porodicu kao žrtve političke represije, ali je kancelarija državnog tužilaštva kasnije naredila zatvaranje istrage 2009. uz obrazloženje da je proteklo isuviše vremena.
Istraga o ubistvu poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog i njegove porodice je zatvorena pošto nisu pronađeni dokazi da je revolucionarni vođa Vladimir Iljič Lenjin naredio pogubljenje, rekao je glavni istražitelj, a prenijeli moskovski mediji početkom ove godine.
"Vrhunski stručnjaci u toj oblasti učestvovali su u istrazi, istoričari i arhivari. I mogu s potpunom uvjerenošću reći da danas ne postoje pouzdani dokumenti koji bi dokazali podstrekivanje sa strane Lenjina ili Sverdlova", rekao je on.

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Feljton&clanak=274494&datum=2011-04-02

[JESSY]

Svi su stali u dva reda




U 12 sati noću, Jurovski je probudio carsku porodicu, zahtijevajući od njih da se obuku i siđu u prizemne prostorije. Po riječima Medvedeva, Jurovski je naveo razloge carskoj porodici, kao da će noć biti "opasna", to jest, kako sam ja shvatio, on im je rekao da će biti opasno na gornjem spratu u slučaju da bude pucnjave na ulicama, jer se očekuje... Zato je preporučljivo da siđu.
Oni su poslušali Jurovskog i sišli u prizemlje. Tu su bili car Nikolaj II, carica, nasljednik, sve četiri kćerke, doktor, lakej, sobarica i kuvar.
Jurovski je naredio da se dječak dovede u naše prostorije, čini mi se, još prije dan i po, kojega sam ja lično vidio prije ubistva porodice.
Sve su ih doveli, baš u tu sobu, gdje je bilo najviše tragova od metaka na zidovima i patosu. Svi su stali u dva reda, malo nakoso, duž oba zida.
Jurovski je lično pročitao nekakvo naređenje. Car nje dobro čuo, pa je priupitao Jurovskog: "Šta?" A, on je, kako nam je ispričao Paška, podigao ruku sa pištoljem i na to odgovorio caru, pokazujući mu pištolj: "Evo, šta!"
Paška mi je ispričao da je on lično ispalio dva, tri metka u cara, a i u ostale, koje su ubili. Govorim vam pravu istinu. Nikad mi on nije ništa govorio, da on nije učestvovao u ibustvu i da je, tobože, čuo pucnje kada je bio van, jer je kao izlazio napolje, to on laže.
Kada su ih sve pobili, Andrej Strekotin je, kako mi je lično ispričao, skinuo sa njih sav nakit. Tada je Jurovski pokupio sve i odnio gore. Poslije toga, njih su nabacili na kamion, reklo bi se da je bio samo jedan i odvezli nekuda. Ovaj kamion je vozio Djuhanov, radnik iz naše fabrike. Ovo mi je ispričao Medvedev.
Vjerovatno, ni Medvedev tada nije znao, jer je Jurovski sve ovo proglasio tajnom.
Stražar Anatolij Aleksandrovič Jakimov je porijeklom iz opštine Perim, a po profesiji je bio metalostrugar. Radio je u Notovilihinskoj fabrici. U rat je otišao kao dobrovoljac. Nakon prevrata 1917. godine postao je član pukovskog Komiteta u 494. Verejskom puku. Poslije raspuštanja, sa fronta je došao kući, zaposlio se u fabriku u Jekaterinburgu.
Na stražu je otišao zbog lakšeg posla i bolje zarade.
Po političkom opredjeljenju je bio neuravnoteženi protestant. Maštao je o "boljem" životu i imao ubjeđenje da je car narodni neprijatelj.
Osuđivao je boljševički teror, ali je do kraja ostao na straži i vršio dužnost razvodnika straže.
Zajedno je otišao sa crvenima, kada su napustili Jekaterinburg. Ali, kada su napustili i Perm, nije otišao sa njima, već se borio protiv njih u redovima bijelih.
Ovdje ga je pronašao i priveo agent Aleksejev.
Na saslušanju kod mene, Jakimov je dao ovakvu izjavu:
- 15. jula u ponedjeljak, u našoj kasarni u kući Popovih, kod nas se pojavio dječak, koji je živio sa carskom porodiom i vozio naslednika u dječijim kolicima. Ja sam to odmah primijetio. Vjerovatno su to, takođe, primijetili i ostali stražari. Ipak, nije mogao da shvati šta to znači, zašto je dječak doveden kod nas. To je urađeno bez pogovora po naređenju Jurovskog.
16. jula sam razvodio stražu. Na dužnosti sam tada bio od 2.00 sata poslije podne do 10.00 sati uveče. U 10.00 sati sam razveo stražare na svako stražarsko mjesto.
Na stražarsko mjesto br. 3 (u dvorištu kuće kod kapije) postavljen je Brusjanin, na mjesto br. 4 (pored vratnice na ogradi, nedaleko od glavnog ulaza, kuda se išlo na gornji sprat) raspoređen je Ljesnjikov, na mjestu br. 7 (u staroj stražari, između ograde i zida kuće) postavio sam Derjabina, a Klešćeva sam ostavio na mjestu br. 8 (u bašti).
Stražare, koje sam rasporedio u 10.00 sati naveče, trebalo je da smijeni u dva sata noći novi razvodnik Konstantin Dobrinjin, kojemu sam ja predao dužnost. Predavši dežurstvo, ja sam otišao u svoju kasarnu. Sjećam se da sam pio čaj, a zatim legao da spavam. Legao sam, vjerovatno, oko 11.00 sati.
Mora da je bilo oko četiri sata ujutro, jer je već bilo svanulo, kada nas je probudio Klešćev. Probudili su se Romanov i Osokin, koji su spavali sa mnom. Govorio je sa uzbuđenjem: "Momci, ustajte! Ima nešto novo da vam kažem. Idite u onu sobu." Ustali smo i pošli u susjednu sobu, gdje je bilo mnogo ljudi, a zato nas je i zvao Klešćev da dođemo tamo.
Noću u dva sata, kod njih je dolazio Medvedev sa Dobrinjinom na stražarska mjesta i upozorili ih da ovu noć moraju da ostanu duže dva sata na straži, zato što će u tom vremenu biti ubijen car. Čuvši tako upozorenje, Klešćev i Derjabin su se primakli prozorima. Klešćev se primakao prozoru predsoblja na donjem spratu, koje je prikazano na vašem crtežu pod brojem 1, a prozor na njemu obrnut je prema bašti, i nalazio se naspram vrata sobe, gdje je izvršeno ubistvo, to jest sobe, koja je, na crtežu, obilježena broj 2.
Derjabin je gledao kroz prozor, koji je bio na toj sobi i koji je bio obrnut prema Voznesenskoj uličici.

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Feljton&clanak=274620&datum=2011-04-03

[JESSY]

Pucali su isključivo iz pištolja



Sve se dešavalo brzo i, kako oni kažu, u prvom satu poslije ponoći, računajući po starom vremenu, ili u trećem - po novom vremenu, koje su boljševici tada pomjerili za dva sata unaprijed. U prizemne prostorije su ušli ljudi i prošli kroz sobu, označenu na crtežu u prizemlju pod brojem 1. Klešćev je direktno pratio ovo kretanje, jer je on mogao sve da vidi kroz prozor iz bašte. Svi su oni prošli, naravno, iz dvorišta kroz vrata na tremu, koji je označen na crtežu brojem 12, i dalje kroz sobe označene brojevima 8, 6, 4, 1 do sobe obilježenu brojem 2.
Ispred njih su išli Jurovski i Nikulin. Za njima su išli car, carica i kćerke: Olga, Tatjana, Marija i Anastasija, a poslije njih Botkin, Demidova, Trup i kuvar Haritonov. Car je lično nosio naslednika na rukama. Pozadi, za njima su išli Medvedev i Letonci, to jest tih 10 ljudi koji su živjeli u sobama u prizemlju i koje je Jurovski držao za vanredne prilike.
Dvojica od njih su bili sa puškama.
Kada su ih uveli u sobu, označenu brojem II, oni su se rasporedili tako: na sredini sobe stao je car, pored cara na stolici, sa njegove desne strane, sjedio je naslednik, a desno od naslednika stao je doktor Botkin. Sva trojica, to jest, car, naslednik i Botkin bili su okrenuti licem prema vratima prostorije koja je označena broje I.
Iza njih pored zida, koji odvaja sobu br. II od sobe br. III (ova soba označena sa brojem III bila je zaključana, tamo su čuvane nekakve stvari) stala je carica sa kćerkama. Na ovoj slici, koju ste mi Vi pokazali, vidi se soba, gdje se dogodilo njihovo ubistvo. Carica je sa kćerkama stajala između ćoška i vrata zaključane sobe, baš tu, gdje se vidi da je zid oštećen od metaka. Sa jedne strane od carice sa kćerkama stali su u ćošak lakej i kuvar, a sa druge, takođe u ćošku, stala je Lemidova. Na kojoj strani su, stvarno, stajali lakej i kuvar ili Demidova, da li je to bila lijeva ili desna strana, nijesam siguran.
U sobi, desno od njenih vrata, bio je Jurovski, lijevo od njega, baš naspram vrata, od ove sobe, gdje se dogodilo ubistvo, u predsoblju, koje je označeno brojem I, stajao je Nikulin. Pored njega u sobi je bilo nekoliko Letonaca. Letonci su bili i na samim vratima. Iza njih je stajao Medvedev.
Da su navedena lica ovako bila raspoređena, ja to iznosim na osnovu priče Klešćeva i Derjabina. Dok su pričali, stalno su jedan drugog dopunjavali. Klešćev nije mogao da vidi Jurovskog. Derjabin je vidio kroz prozor da je Jurovski nešto govorio i mahao rukom. Vjerovatno, on je vidio dio tijela, a posebno ruku Jurovskog. Šta je, u stvari, Jurovski govorio, Derjabin nije mogao da kaže. On nam je rekao da nije mogao čuti njegove riječi. Međutim, Klešćev nas je uvjeravao da je on čuo riječi Jurovskog. On nam je ispričao, - ja se dobro sjećam, - da je Jurovski ovako rekao caru: "Nikolaju Aleksandroviču, vaši najbliži su se trudili da vas spasu, ali nijesu uspjeli. I mi vas moramo strijeljati". U tom trenutku, poslije izgovorenih riječi Jurovskog, odjeknulo je nekoliko pucnjeva. Pucali su isključivo iz pištolja. Ni Klešćev ni Derjabin, koliko se ja sjećam, nijesu pričali da li je pucao Jurovski, tj. oni nijesu, uopšte govorili o tome je li on pucao ili nije. Kako ja mislim, sudeći prema položaju Jurovskog u sobi, oni nijesu mogli da ga vide. Nikulina su mogli dobro da vide. Oba su rekli da je on pucao. Osim Nikulina, pucali su neki od Letonaca. Pucalo se, kako sam već rekao, isključivo iz pištolja. Niko nije pucao iz pušaka. Odmah poslije prvih pucnjeva, po njihovoj priči, čula se "ženska kuknjava", tj. vrisak nekoliko ženskih glasova. Ubijeni su počeli da padaju jedan za drugim. Prvi je, kako oni kažu, pao car, a poslije njega naslednik. Demidova se, vjerovatno, pokretala i trzala. Ona se, kako su oba pričali, pokrivala jastukom. Da li je bila ranjena mecima ili nije, ne znam, ali po njihovim riječima, jedan ili dvojica pripremljenih za ovu priliku dotukli su je bajonetima. Kad su svi pali na patos, počeli su da provjeravaju da li su svi mrtvi i neke od njih su dokrajčivali bajonetima. Ali od članova carske porodice, ja se sjećam, oni su pominjali samo Anastasiju, koju su dotukli bajonetima.

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Feljton&clanak=274742&datum=2011-04-04

[JESSY]

Samrtna tišina u kući



Neko je donio nekoliko čaršava, pretpostavljam, iz soba sa gornjeg sprata. Ubijene su počeli da umotavaju u te čaršave i iznose u dvorište kroz te iste sobe, kuda su ih i doveli na pogubljenje. Iz dvorišta su ih unosili u kamion, koji je stajao pred vratima kuće na prostoru između kućnog zida, gdje je bio glavni ulaz za gornji sprat, i vanjske ograde, a tu su se obično auta parkirala.
To su vidjeli Ljesnikov i Brusjanjin. Sve su ih ubacili u kamion i nabacili jedno preko drugoga.
Iz ostave su donijeli sukno. Sukno su prostrli po kamionu, na njega su nabacali leševe i odozgo ih takođe pokrili suknom. Ko je donio sukno iz ostave, o tome nijesu ništa govorili. A, mi ih nijesmo ništa ni pitali o tome. Da sam se sjetio, možda bih ih i pitao.
Vozač tog kamiona je bio Sergej Ljuhanov. Upravo, Br­u­sjanjin i Ljesnikov su rekli da je, baš on to bio.
Ljuhanov je odvezao kamion sa leševima kroz kapiju, koja je izlazila na Voznesensku uličicu i dalje niz Voznesensku uličicu pored kuće Popova.
Čim su leševi izneseni iz kuće, odmah su dvojica Letonaca (jedan mlad sa naočarima i drugi plavokos, oko 22 godine), počeli metlama da brišu i uklanjaju tragove krvi, sapirajući je vodom uz pomoć pilotine. Klešćev i Derjabin su pričali da su krv sa pilotinom nekuda sk­lanjali.
Ko je još učestvovao u uklanjanju tragova krvi, ne znam tačno. Iz njihove priče može se zaključiti, da stražari sa stražarskih mjesta nijesu uključivani u ove poslove. Svi su oni ostali na svojim mjestima, dok im nije stigla smjena. Priče Klešćeva, Derjabina, Brusjanjina i Ljesnikova su ličile na istinu, jer su i oni lično bili potrešeni i zapanjeni onim što su vidjeli i što ni kod koga, ko ih je slušao, nije bilo ni trunke sumnje da su oni govorili istinu. Posebno je bio potrešen Derjabin, a takođe i Brusjanjin. Derjabin je svakome od njih upućivao pogrdne riječi za zločin koji su napravili, a ubice je nazvao "mesarim". O njima je govorio sa gađenjem. Brusjanjin nije mogao da podnese taj prizor, kada su ubijene počeli da iznose, umotane u bijele čaršafe i ubacuju u kamion, on je pobjegao sa svog stražarskog mjesta na kraj kućnog dvorišta.
Ta priča o ubistvu cara i njegove porodice na mene je strašno uticala. Sjedio sam i od uzbuđenja drhtao. Tu noć nijesam spavao, a ujutro u 8.00 sati otišao sam kod sestre Kapitoline. Mi smo se dobro razumjeli i lijepo živjeli. Otišao sam kod njega da podijelimo tugu i porazgovaramo. Na duši mi je bilo strašno teško. Zato sam i pošao kod nje, da razmijenim mišljenje sa najrođenijim... Bio sam kod sestre oko 2.00 sata i u 10.00 časova ujutro ponovo sam se vratio u kuću Popovih. Ne sjećam se kako mi je prošlo vrijeme do 2.00 sata poslije podne, kada sam ponovo stupio na dežurstvo. Tada sam primio dužnost od Ivana Starkova. Stupajući na dežurstvo, razveo sam stražare na svoja stražarska mjesta, izuzev stražarskog mjesta br. 7. Starkov mi je rekao da na ovo stražarsko mjesto sada nije potrebno postavljati stražara (ispod prozora kuće). Očigledno, tamo više nijesu ni postavljali stražara, poslije smjenjivanja Derjabina sa ovog stražarskog mjesta. Tada mi je bilo jasno zašto mi je to rekao Starkov. Oba smo shvatili zašto nije bio potreban stražar na ovom mjestu i više o tome nijesmo ni riječ progovorili.
Kada sam razveo stražu, ušao sam u komandu. Tamo sam zatekao Nikulina i dvojicu Letonaca. Tu je bio i Medvedev. Svi su bili snuždeni, zabrinuti i utučeni. Niko ništa nije govorio.
U komandi na stolu je bilo mnogo nakita. Bilo je tu i dragog kamenja, i zlatnih minđuša, i dragulja sa čiodama, i ogrlica od staklenih bisera. Bilo je tu raznog nakita. Dio od njega je bio u kutijama. Sve kutije su bile otvorene.
Vrata u predsoblju, koja su vodila u sobe, gdje je živjela carska porodica, kao i ranije, bila su zaključana, iako u sobama nije bilo nikoga. Bilo je očigledno da tamo nema nikog, jer otuda nije dopirao nijedan zvuk. Ranije, kada je tamo živjela carska porodica, u njihovim sobama odvijao se život, čuo se razgovor, koraci. Sada je tamo grobna tišina. Pored samih vrata u predsoblju, gdje se ulazilo u sobe, njihovo psetance je čekalo da ga puste unutra. Dobro se sjećam, tada sam pomislio: uzaludno ih čekaš.
Evo šta sam tada još primijetio. Prije ubistva u komandi su bili krevet i otoman. Toga dana, tj. u 2.00 sata popodne 17. jula, kada sam došao u komandu, bila su unesena još dva kreveta. Na jednom od njih je ležao Letonac. Zatim nam je Medvedev rekao da Letonci ne spavaju u sobi gdje je izvršen zločin, u kojoj su oni ranije živjeli. Očigledno je da su tada donijeli krevete u komandu. Svjestan krivice, koliko sam mogao da procijenim, Medvedev nam je ispričao da Letonci (svih 10 ljudi) ne idu više na spavanje u prizemlje kuće, i kako sam ga tada shvatio, oni su već otišli na novi zadatak, osim ove dvojice, koji su, vjerovatno, još ostali pri komandi. Ali i njih dvojicu sam vidio samo tada u kući, baš toga dana - 17. jula. Poslije toga, ni tu dvojicu, ni one ostale, nikad više nijesam vidio.

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Feljton&clanak=274842&datum=2011-04-05

http://www.domaci.de/viewtopic.php?t=75701