Кукавна исповијест у Ништа

[Vaske]

Својевремено сам на форуму верујем покренуо тему '' Да ли се форум верујем потрошио''.

А сад ево дође вријеме да и овде поставим сличну тему, само нешто радикалније постављену.

Да ли смо све потрошили?

Живимо у времену апсолутне незаинтересованости за смисао сопствених живота, са погледима који више нису у стању да нам трасирају пут ни до сутра, до оног најближег нам, а камо ли до Царства Небеског, које је остало само праљзна флоскула.

Има још људи који се чуде и саблажњавају над чињеницом да нам се Црква дијели и раздваја, гледајући из хришћанске перспективе, из најбизарнијих могућих разлога. Али ето ја се, у својој отупљености, више ничему не чудим.

Још као студен философије, најискреније сам вјеровао, да не кажем да сам био убијеђен, да ће хришћанство и његова мисао поново бити зрака оне исконске свјетлости у овој тами.

Да ћенамјесто искуства превазиђености метафизике поново ступити Ријеч Спаса која у себи не познаје разликовање на теоријско и практично, и која разарајуће ступа у свакодневни живот човјеков будећи га у његовом тубивствовању у којем мишљење постаје његова најпрактичнија дјелатност од свих дјелатности.

Да ће хришћани, као лијек на рану, као со у тијесто, у презрелу драму самодовољног субјекта унијети оног Другог који је темељ нашег идентитета, који је глава Куће нашег бивствовања, који је милосни узрог динамике припајања, удјеловања самом бивствовању.

Али авај, ништа од тога се неда ни наслутити.

Нећу да кажем да није остало хране за понеког усамљеника. И да није понеки прозор још отворен, бар на оберлихт, па има таман довољно кисика да се мисли у фрагментима пратећи трагове Странца или одбјеглог Бога, како волите.

Али навала ''савремених'' теолога, шаблонских философа и других -олога ...

згадише ми онтологију...

... и испразнише ријечи, па сад морам стих прочитати по сто пута док из њега не замирише цвијет, море открије своју тајну и трули пањ исприча своју судбину. А ствари, ствари само ћуте јер не припадају више нашем језику, јер изгубљен је логос ствари живих и неживих.

А тек сам Логос, Бог...

И ево нас у заједници тупљења, у којој тупимо и поништавамо све плодоносне разлике, и бесемучно празнимо једини зденац човјековања.

Све је само иживљавање прошлости и бескрајна самореплика ничега.

Понављање понављања, у сваком покрету, ријечи, и оном што још увијек бесправно зовемо мишљењем.

Уза сву моју наклоност том шаренилу боја,

у кући никада нећу држати папагаја!

Нек опросте папагаји!

[Ведран]

стидим се али све је тако као што си написао у својој исповјести......

исто се осећам........................................................................................

[Баба]

Ко много прича много се троши

[Лазар Нешић]

Искрен и дубок пост, пар сати сам га варио и ево нешто да напишем, мада се после оваквих ствари најбоље ћути.

Својевремено сам на форуму верујем покренуо тему '' Да ли се форум верујем потрошио''.

А сад ево дође вријеме да и овде поставим сличну тему, само нешто радикалније постављену.

Да ли смо све потрошили?

Када си поставио тему на "Верујем", ја сам одговорио са "да", дакле потрошио се био.

Потрошиће се и овај форум, само је питање времена, а ја на жалост мислим да ће то бити брже од "Верујем".

И то не због самог форума, већ због истрошених људи на њему.

Елем, то сад није тема.

Живимо у времену апсолутне незаинтересованости за смисао сопствених живота, са погледима који више нису у стању да нам трасирају пут ни до сутра, до оног најближег нам, а камо ли до Царства Небеског, које је остало само праљзна флоскула.

Има још људи који се чуде и саблажњавају над чињеницом да нам се Црква дијели и раздваја, гледајући из хришћанске перспективе, из најбизарнијих могућих разлога. Али ето ја се, у својој отупљености, више ничему не чудим.

Још је половином прошлог века Павле Евдокимов писао да се Хришћанство налази у својој највећој кризи у историји.

Данас је у још већој.

Ја сам давно писао о томе нешто, један врло озбиљан текст, али се нисам усудио да објавим игде.

Плашио сам се да ће бити скандалозно и да ће уништити моју "црквену каријеру".

У њему сам се поштено истресао на све што усмрћује Цркву, а посебно на њене бирократксе структуре.

Можда поставим овде за који дан, са надом да због тога овај форим неће бити забрањен или макар моје писање на њему

Још као студен философије, најискреније сам вјеровао, да не кажем да сам био убијеђен, да ће хришћанство и његова мисао поново бити зрака оне исконске свјетлости у овој тами.

Да ћенамјесто искуства превазиђености метафизике поново ступити Ријеч Спаса која у себи не познаје разликовање на теоријско и практично, и која разарајуће ступа у свакодневни живот човјеков будећи га у његовом тубивствовању у којем мишљење постаје његова најпрактичнија дјелатност од свих дјелатности.

Да ће хришћани, као лијек на рану, као со у тијесто, у презрелу драму самодовољног субјекта унијети оног Другог који је темељ нашег идентитета, који је глава Куће нашег бивствовања, који је милосни узрог динамике припајања, удјеловања самом бивствовању.

Али авај, ништа од тога се неда ни наслутити.

Ово је тако битно и тако важно, али људи то тако слабо капирају.

Не само због начина на који си ово изрекао, јер има и других, већ због страха да томе уопште погледају у очи.

Ово што ћу рећи могу и на себе применити и није осуда никог: питање је са каквим све "мотивима" људи долазе у Цркву, па и људи које овде срећемо на форуму. Да се нико не љути, али гомила људи које виђам у Цркви и овде су тешки егоцентрици. И то се тако брутално види. Вероватно по оном: слично се сличним познаје - дакле, ја лично то видим тако јер сам и сам такав.

И наравно: питање је на којим све нивоима свако од нас има Бога само као једну пуку и обичну "закрпу" (како је говорио Дитрих Бонхофер) за своје неуспехе - а то је тежак промашај, тежи од атеизма!

Нећу да кажем да није остало хране за понеког усамљеника. И да није понеки прозор још отворен, бар на оберлихт, па има таман довољно кисика да се мисли у фрагментима пратећи трагове Странца или одбјеглог Бога, како волите.

Али навала ''савремених'' теолога, шаблонских философа и других -олога ...

згадише ми онтологију...

... и испразнише ријечи, па сад морам стих прочитати по сто пута док из њега не замирише цвијет, море открије своју тајну и трули пањ исприча своју судбину. А ствари, ствари само ћуте јер не припадају више нашем језику, јер изгубљен је логос ствари живих и неживих.

А тек сам Логос, Бог...

Па, да кажем и то: можда је и атеизам једна од шанси за будућност хришћанства. Без шале.

Као једно прочишћење вере, како је говорила Симон Вејл.

У том светлу ће Бог као Странац, или као један Одсутни Бог бити живљи од сваог "бога" метафизике, предањске обичајности, добре навике или Бога који треба да живи наше живот уместо нас, тј. један Deus ex machina.

Чак и евхаристијски Бог који се даје ка Тело и Крв може постати тежак идол. Смртоносна сабласт.

Немојте се саблажњавати, али тако је.

И ево нас у заједници тупљења, у којој тупимо и поништавамо све плодоносне разлике, и бесемучно празнимо једини зденац човјековања.

Све је само иживљавање прошлости и бескрајна самореплика ничега.

Понављање понављања, у сваком покрету, ријечи, и оном што још увијек бесправно зовемо мишљењем.

Уза сву моју наклоност том шаренилу боја,

у кући никада нећу држати папагаја!

Нек опросте папагаји!

Многима је ово горко и мучно што си написао, али нека си.

Ја немам шта да додам, осим да се посрамим, као што рече Ведран.

Један добар теолог на Западу данас говори на сав глас о томе како је за савремене хришћане здраво и трезвено да окусе мало од атеизма, тј. од живота који ће бити обезсигуран једним мртвим Богом онтотеологије и метафизике, а народски речено, лишени једног Бога који нам служи као играчка у џепу за наше таштине.

Ко може, нека прими.

[Ведран]

хвала ти Васке,

хвала ти Лазо........нема други Пут!

[Ведран]

и ово бих додао, ЖРУ треба да живи, ради свих нас........

[Никола Ђоловић]

Mozda bi jedan text moje supruge mogao biti dodatak

Briznost

Ja sam umoran da bih bilo sta rekao...koliko me ubija indiferentnost ljudi...

[Guest - . . .-]

Ја ћу се трудити да се не истроши јер ЖРУ је много више од пуког писања на нету.

Наравно, у томе ћу успети једино уз свесрдну подршку свих вас, не због мене, већ због Цркве. Мислим да имамо много тога да кажемо једно другом и много тога да кажемо читавом свету.

[Guest - . . .-]

Запамтите, добро запамтите:

ИМА МНОГО ОНИХ којима све ово много значи и уопште нису незаинтересовани. Напротив.

Мислим да је потребно да се мотивишу људи да постављају питања за обичне животне теме, то је некако нешто што нам највише треба. Дакле, никако не одустајте. Ово и онако не радимо због себе, јер у супротном примили смо своју плату.

[Mironosica]

И ево нас у заједници тупљења, у којој тупимо и поништавамо све плодоносне разлике, и бесемучно празнимо једини зденац човјековања.

a sto tupis ?

mozda si ti u zajednici tupljenja

ja nisam

ne znam sta ocekujes od bilo kog foruma ,a ocigledno ocekujes

ne znas ti ko cita ovaj forum

kome prija ovaj forum

mozda taj neko i nije clan foruma

ili je clan a ne pise

problem je u ocekivanju

[Лазар Нешић]

Ја ћу се трудити да се не истроши јер ЖРУ је много више од пуког писања на нету.

Наравно, у томе ћу успети једино уз свесрдну подршку свих вас, не због мене, већ због Цркве. Мислим да имамо много тога да кажемо једно другом и много тога да кажемо читавом свету.

Запамтите, добро запамтите:

ИМА МНОГО ОНИХ којима све ово много значи и уопште нису незаинтересовани. Напротив.

Мислим да је потребно да се мотивишу људи да постављају питања за обичне животне теме, то је некако нешто што нам највише треба. Дакле, никако не одустајте. Ово и онако не радимо због себе, јер у супротном примили смо своју плату.

Наравно оче, али за то ће требати много подвига.

a sto tupis ?

mozda si ti u zajednici tupljenja

ja nisam

ne znam sta ocekujes od bilo kog foruma ,a ocigledno ocekujes

ne znas ti ko cita ovaj forum

kome prija ovaj forum

mozda taj neko i nije clan foruma

ili je clan a ne pise

problem je u ocekivanju

:rolleyes:.....анестеееееееееезија.....

[Душко Дугоушко]

Ја сам давно писао о томе нешто, један врло озбиљан текст, али се нисам усудио да објавим игде. Плашио сам се да ће бити скандалозно и да ће уништити моју "црквену каријеру". У њему сам се поштено истресао на све што усмрћује Цркву, а посебно на њене бирократксе структуре.

Можда поставим овде за који дан, са надом да због тога овај форим неће бити забрањен или макар моје писање на њему

Очекујемо с нестрпљењем!

[Milan Nikolic]

Свакако ће невоље довести све у ред.

[Guest - . . .-]

Волео бих да текст погледам пре објављивања, ако је могуће.

Реално, стање на форуму је слика стања у Цркви. Већ дуже време се питам што само мали број свештеника узима учешће у јавном писању и ако многи прате. Зар је могуће да немамо баш ништа да кажемо? Или само да контролишемо шта други кажу?

Могуће је да многи нису спремни на изазове 21. века или се задовољавају стањем које јесте.

[Mironosica]

:rolleyes:.....анестеееееееееезија.....

plasljivi meni nesto kazes ?