Кукавна исповијест у Ништа

[Душко Дугоушко]

Опет се не слажем. Ја Кјеркегора прилично поштујем, али та манихејска идеја да је само Христос био хришћанин просто нема благе везе са животом. Кјеркегор је био филозоф: кад нема ништа паметније да ради, он седне у собу и филозофира. То је ствар појединца, тиче се само њега и његових магновења. А хришћанство, како год да изгледа на први поглед - оно је животна, искуствена реалност. Оно је трагедија, оно је драма, оно је представа, оно је догађај, оно је заједнички напор према нечему. Оно је сугубо: тиче се и човека као једне личности, једне инстанце реалног животног искуствовања, али и заједнице људи који творе догађај. И то је истина, то је једнако стварно као глад, као жеђ, као љубав, као бол, као туга, као осујећење... И колико год да има људи одједном и одувек, човек увек остаје гладно дете - један човек врхуни безлични појам људскости и пролази кроз све фазе.

Сматрам да је Кјеркјегор и те како био у праву када је рекао да онда када су сви хришћани, нико није хришћанин, пошто просто видимо да се то десило са Православљем. Све се свело на (ис)празни пијетизам и отрцане обичаје, Странца нигде...

[Guest - . . .-]

Један Профирије Кавсокаливит или Патријарх Павле поништавају Крајкегорову причу.

Мислим да и те како има живости код нас. Битно је само да почнемо да разговарамо. Теологија и настаје у сусрету једног са другим.

[antics]

Странаца пун свет, само смо ми лењи. Ми волимо да се самозатварамо, да закопавамо један таланат, а не да се распињемо свету. Друкчије речено - волимо да филозофирамо о магнолијама, а не волимо да подигнемо позадине са троседа.

[Душко Дугоушко]

Странаца пун свет, само смо ми лењи. Ми волимо да се самозатварамо, да закопавамо један таланат, а не да се распињемо свету. Друкчије речено - волимо да филозофирамо о магнолијама, а не волимо да подигнемо позадине са троседа.

Од главе риба смрди, тако да се зна одакле почиње сва криза Хришћанства и Цркве... Но, да ли је оно што предлажеш, то да баталимо корумпиране црквене структуре, па да се осамимо у неким пећинама? То би било проблематично...

[antics]

О, брате драги. Опет ви људи сводите живу реалност на апстрактну спекулацију. Нема живота у Христу, док Христос не заживи у теби. Прво пустиш Бога у себе, па Ти он отвори врата Царства.

Каква, бре синко, пећина? Какве "структуре"? Читаш ли ти оно што сам ја написао, или разговараш са сопственим мислима?

Јеси ти некада био гладан? Болестан? Жедан? Презрен? Повређен? Е - то је предворје хришћанства, а не политичка терминологија и некакве револуције.

И још нешто морам на овој теми да кажем, а тиче се првог поуста. Све што човеку дође - долази му из реалности живота. Према томе, кад се нађете у фазону да филозофирате, питајте се шта вас је на то нагнало, али не нешто тамо апстрактно, него нешто банално реално. Испалили те другари за фуцу и остао си да думаш.... или шта већ. Извините, али филозофија у самоћи је бедна работа.

[Ведран]

хм.....сада схваћам Васке да си поставио профитски наслов поста, бар од досадашње дебате......

исповјест у Ништа........и ако томе додаш и да кукаш, ето твоје праве, ЕРЕМИЈАДЕ, плач пророка, који рађа своје плодове, духовне магнолије.....а, миомирис њихов стиже до мене и отвара ме, да се померим од свог троседа,

док то радим, философирам: дали је ово можда мој по-двиг, аскеза или само један порив и импулс људске природе!?

[antics]

Не може се у детету потрошити игра. Не може се у човеку потрошити усклик, а хришћанство је усклик: Дођи и види! Слава Теби, Боже наш, слава Теби! Господе, помилуј! ...

[Анастасија]

хм.....сада схваћам Васке да си поставио профитски наслов поста, бар од досадашње дебате......

исповјест у Ништа........и ако томе додаш и да кукаш, ето твоје праве, ЕРЕМИЈАДЕ, плач пророка, који рађа своје плодове, духовне магнолије.....а, миомирис њихов стиже до мене и отвара ме, да се померим од свог троседа,

док то радим, философирам: дали је ово можда мој по-двиг, аскеза или само један порив и импулс људске природе!?

Pre će biti da te je zapuhnuo miomiris, šteta što i do mene ne dolazi.

[Душко Дугоушко]

О, брате драги. Опет ви људи сводите живу реалност на апстрактну спекулацију. Нема живота у Христу, док Христос не заживи у теби. Прво пустиш Бога у себе, па Ти он отвори врата Царства. Каква, бре синко, пећина? Какве "структуре"? Читаш ли ти оно што сам ја написао, или разговараш са сопственим мислима?

Јеси ти некада био гладан? Болестан? Жедан? Презрен? Повређен? Е - то је предворје хришћанства, а не политичка терминологија и некакве револуције.

И још нешто морам на овој теми да кажем, а тиче се првог поуста. Све што човеку дође - долази му из реалности живота. Према томе, кад се нађете у фазону да филозофирате, питајте се шта вас је на то нагнало, али не нешто тамо апстрактно, него нешто банално реално. Испалили те другари за фуцу и остао си да думаш.... или шта већ. Извините, али филозофија у самоћи је бедна работа.

Па најлакше је тако индивидуалистички, у се и у своје кљусе, игнорисати све око себе, кризу хришћанства, проблеме цркве, и отићи у солипсизам...

[antics]

У се и у своје кљусе?

Па је л' туђим или својим устима хлеб једеш? Да ли се својом или туђом руком прекрстиш? Да те можда не боли кад је други у боловима?

Шта ти уствари хоћеш да кажеш?

[Ведран]

Pre će biti da te je zapuhnuo miomiris, šteta što i do mene ne dolazi.

опрости ми Анастасија, зар не осећаш да његов (Васкетов) говор

долази од његове најунутарњије дубине?

да је своју исповјест, споделио са нама?

и зато, та његова рећ, мени мирише на живот, живи живот.......

[Анастасија]

опрости ми Анастасија, зар не осећаш да његов (Васкетов) говор

долази од његове најунутарњије дубине?

да је своју исповјест, споделио са нама?

и зато, та његова рећ, мени мирише на живот, живи живот.......

Oprosti, Vedrane, ali jedna od Vasketovih dilema proizišla je iz jednog od njegovih predhodnih postova na srodnu temu https://www.pouke.org/forum/topic/18788-%d0%bf%d0%b8%d1%82%d0%b0%d1%9a%d0%b5-%d1%98%d0%b5%d0%b4%d0%bd%d0%be%d0%b3-%d0%b8%d0%bb%d0%b8-%d0%bc%d0%bd%d0%be%d1%88%d1%82%d0%b2%d0%b0/#entry625259

A to da li je njegov govor proistekao iz njegove najunutarnjije dobine je upitno, jer ja to ne mogu da znam/ osećam.

Možda sam samo umno i duhovno ograničena.

[Ведран]

Oprosti, Vedrane, ali jedna od Vasketovih dilema proizišla je iz jednog od njegovih predhodnih postova na srodnu temu https://www.pouke.org...ва/#entry625259

A to da li je njegov govor proistekao iz njegove najunutarnjije dobine je upitno, jer ja to ne mogu da znam/ osećam.

Možda sam samo umno i duhovno ograničena.

проследио сам цитирани пост и дебата тамо ми је сасвим конструктивна и слажем се да лингвистичке и лексичке проблеме нису непремостиве када усогласимо свој вокабулар......

уосталом, ваше легитимно право је да не можете да знате или да не можете да осећате, када је реч о неког другог....

мени је лакше с њим, јер ми је његов говор ближи и симпатичнији али у семантици грчке рећи "симпатхо" -састрадални.

а са овим вашем:Možda sam samo umno i duhovno ograničena., иако вас незнам не могу се сложити, јер ја верујем да свако од нас, у себи носи неограничени потенцијал и капацитет.

[Srdjan]

Васке, мислим да би требало да напишеш неку песму. Имаш дара за то.

[Mironosica]

Од главе риба смрди, тако да се зна одакле почиње сва криза Хришћанства и Цркве... Но, да ли је оно што предлажеш, то да баталимо корумпиране црквене структуре, па да се осамимо у неким пећинама? То би било проблематично...

izvini ja sam malo ne obrazovana ,ko je glava crkve ?