Кукавна исповијест у Ништа

[feeble]

Да, а онеспокојавања себенцета тек долазе. Макар ја то обећевам. Хирургију. Крваву и без анестетика.

Имаш ли ти сертификат за ту твоју хирургију? Немој да будеш као овај

па да ти пацијенти остану без органа

[Лазар Нешић]

Хаха, добра опаска, пазићу!

Мислим да мој лик улива поверење пацијентима

[Баба]

Е а ђе је Васо ?

[Vaske]

Васке, мислим да би требало да напишеш неку песму. Имаш дара за то.

Ево срле ако ти је лакше пратити

(Љубави блага снага, пуна спаса,

Ране његове вида.

О! Човекова муко пуста.

Тај што се с анђелима бори,

Жуди, светим болом притиснут,

За божијим хлебом и вином.)

Г.Т

Препјевавање

Кроз измаглицу свијести

Трагове нечије прати

Човјек вјечно гоњен

Непознатом снагом кроз Ништину

На капију таме

Тог просутог свјетла

Ступа срце праведника

Завејано снијегом

У тами, у срцу, у том малом дијелу

Гдје не оста знања нит сокова моћи

Затрепери ријеч пробуђена вјетром

Који носи мирис трагова пред нама

Странца што је једном прешо' с оне стране

и чека за Трпезом као Хљеб и Вино.

[Vaske]

Е а ђе је Васо ?

Ту је умро није

[Ведран]

Ево срле ако ти је лакше пратити

(Љубави блага снага, пуна спаса,

Ране његове вида.

О! Човекова муко пуста.

Тај што се с анђелима бори,

Жуди, светим болом притиснут,

За божијим хлебом и вином.)

Г.Т

Препјевавање

Кроз измаглицу свијести

Трагове нечије прати

Човјек вјечно гоњен

Непознатом снагом кроз Ништину

На капију таме

Тог просутог свјетла

Ступа срце праведника

Завејано снијегом

У тами, у срцу, у том малом дијелу

Гдје не оста знања нит сокова моћи

Затрепери ријеч пробуђена вјетром

Који носи мирис трагова пред нама

Странца што је једном прешо' с оне стране

и чека за Трпезом као Хљеб и Вино.

чудесно е како може некој да пребива толку рамноправно помеѓу гносеолошкото и онтолошкото... не сум сретнал таква синергија на она кое умот го сознава како едновремена болка заради сознанието на егзистенцијалистичката запрашаност и она кое длабоко, онтолошки се усидрува во копнежот и молитвата на/за Љубовта.

боли но и радува луталицата, прогонетиот во тебе. боли, затоа што моќно ја сфаќа својата прогонетост. радува затоа што низ неговата болка се согледува обликот, формата на надежта и бунарот од каде што може таа да се црпе.

васке, светот кој ти го „читаш“ е тука, длабоко втиснат, како со печат исцртан во времето и просторот. но, едновремено, тоа е свет кој ги покажува можните патишта кон еден друг, трансцендиран простор, одандестран, во кој можеме да го најдеме нашиот вистински дом.

ти благодарам за песната која се пее на Патот кон Дома!

[Лазар Нешић]

Или, како је то опевао Синан Сакић:

http://www.youtube.com/watch?v=IDs-rr0JbS0