CERN: Pronađena Božija čestica (Higsov bozon)

[Juan Valdez]

Када би реалност имала било какву додирну тачку са вашим " сарказмом " па да се и замислимо.

Изгледа да је болест у тој фази када и научни експерименти могу безбојнима да послуже за " напад " на нас - српске нацисте. Фашисте. Етнофилисте.

Како ти драго.

Ти опет имаш проблема са елементарним разумевањем написаног. Нико није корстио научне експерименте да напада вас патриЈоте (по књишкој дефиницји ви дверјани сте конкретно фашисти, али да не детаљишемо), већ вас ”нападамо” због идиотских изјава о српским доприносима открићима у CERN-у.

[nedeljko]

Ти опет имаш проблема са елементарним разумевањем написаног. Нико није корстио научне експерименте да напада вас патриЈоте (по књишкој дефиницји ви дверјани сте конкретно фашисти, али да не детаљишемо), већ вас ”нападамо” због идиотских изјава о српским доприносима открићима у CERN-у.

Толико о реалности.

Јел постоји " изјава " Двери - Покрет за Живот Србије о научним открићима у ЦЕРН - у ?

Где сам ја изјавио било шта " о српским доприносима у открићима у ЦЕРН - у ?

Или су, безбојни, разлози за " напад " само плод твоје маште ?

[DYNABLASTER]

evo malo tekstova za sve autosoviniste i one koji tome streme

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:382201-Tesla-Srbin-sam-i-tamo-daleko

http://www.b92.net/tesla/zivot.php?nav_id=202354

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/943/tekst/pravoslavlje-i-srpstvo-nikole-tesle/print/lat

[Милан Меденица :)]

е ајде више с тим приземним форама око величања нечег што нема везе са српством, бавимо се темом.

[nedeljko]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1341493563' post='673152]

е ајде више с тим приземним форама око величања нечег што нема везе са српством, бавимо се темом.

Ако се неко служи приземним форама да би попљувао све што има везе са српством - то си ти.

И ову тему користиш у исте сврхе !

Опомени себе - да би могао другоме да се обратиш.

Безбојни.

[RYLAH]

(Ја само одох по грицкалице неке, немојте да баталите док се не вратим )

[DYNABLASTER]

prizemne su fore i sa jedne i sa druge strane, i mislis da meni godi da citam krajnosti, e pa ne godi mi, cim neki rodoljubac progovori odma salve podsmevanja, nipodastavanja i odlazenje u krajnju suprotnost

[cloudking]

Srbi su mali deo ogromnog naucnog tela koje radi u okruzenju koje kosta vise para nego sto je Srbija ikad videla na gomli... Srpski naucnisi su samim svojim prisustvom i time sto su deo svega toga doprineli celom istrazivanju ali nista vise nego bilo koji drugi naucnici... narocito sto su samo postrojenje smislili, dizajnirali, izgradili i platili ljudi koji nemaju veze sa Srbijom...

Zao mi je sto zbog svakakvih ljudi, moram da pisem komentare koji mogu da zvuce negativno po nase naucnike a zapravo je prava istina u mojim secanjima ta, sto sam izuzetno ponosan na te ljude koji su svojim radom zasluzili da se nadju u jednom takvom projektu na cemu im do beskraja zavidim...

PS. Sto se Nikole Tesle tice, srbi mogu samo jednu emociju da osecaju na pomen imena tog coveka a to je sramota i stid sto mu nismo obzbedili dovolno da soja istrazivanja radi u svojoj zemlji. Nema mesta nikakvom ponosu i grodosti... samo sramota i stid. Prvo smo ga najurili a kada je dokazao svoju velicinu e od jednom je najveci Srbin koji je hodao planetom... e nece biti... Nikola Tesla je zbog srba Amerikanac... Amerikanac srpskog porekla... a ne Srbin...

[GeniusAtWork]

4chsmu1 4chsmu1 4chsmu1

[nishizawa]

Srbi su mali deo ogromnog naucnog tela koje radi u okruzenju koje kosta vise para nego sto je Srbija ikad videla na gomli... Srpski naucnisi su samim svojim prisustvom i time sto su deo svega toga doprineli celom istrazivanju ali nista vise nego bilo koji drugi naucnici... narocito sto su samo postrojenje smislili, dizajnirali, izgradili i platili ljudi koji nemaju veze sa Srbijom...

Zao mi je sto zbog svakakvih ljudi, moram da pisem komentare koji mogu da zvuce negativno po nase naucnike a zapravo je prava istina u mojim secanjima ta, sto sam izuzetno ponosan na te ljude koji su svojim radom zasluzili da se nadju u jednom takvom projektu na cemu im do beskraja zavidim...

PS. Sto se Nikole Tesle tice, srbi mogu samo jednu emociju da osecaju na pomen imena tog coveka a to je sramota i stid sto mu nismo obzbedili dovolno da soja istrazivanja radi u svojoj zemlji. Nema mesta nikakvom ponosu i grodosti... samo sramota i stid. Prvo smo ga najurili a kada je dokazao svoju velicinu e od jednom je najveci Srbin koji je hodao planetom... e nece biti... Nikola Tesla je zbog srba Amerikanac... Amerikanac srpskog porekla... a ne Srbin...

Па добро, не морамо баш ни претеривати. Нисмо ми Теслу отерали - просто је човек отишао тамо где је имао најбоље услове да оствари свој потенцијал и допринесе читавом човечанству.

У сваком случају, постоји разлика између поноса који сваки нормалан човек осећа када неко ко је припадник његовог народа оствари неки успех с једне стране, и злоупотребе тог успеха да би се створила нереална и идеализована слика о свом народу, али и неуспеха и злочина да би се створила негативна слика са друге стране.

И не треба бити претерано паметан да би се ове ствари разликовале.

[Milan Nikolic]

Не смемо заборавити да је ово откриће директна подршка теорији Великог праска и уопште еволуције. Видимо и сами да се нешто од тога спомиње у вестима.

Оно што ја знам из читања популарних научних књига, то је да Хигсова честица сачињава квантно поље по читавом космосу, па то поље радије зову Хигсов океан. Реч је о квантном пољу као што је електромагнетно поље или гравитационо поље, само што је (Хигсово поље) распрострањено по читавом космосу - подједнако.

Постоји теорија да је узрочник Великог праска био ,,инфлатон'', а то је честица инфлатонског поља у првим тренуцима космоса. Тај инфлатон се поистовећује са Хигсовом честицом која је у првим тренуцима космоса имала управо такву функцију - да прошири космос екстремно пуно у веома малом делићу секунде.

Због успешних закључака инфлатонске космологије, теорија Великог праска је добила чврсту подршку и оправдање. Све то не може да заобиђе ни подршку општој еволуцији коју наука открива - тј. да је протекло око 13,7 милијарди година од Великог праска.

[GeniusAtWork]

Higsova čestica na dohvat ruke

U Srbiji je ovih dana boravio direktor istraživanja CERNa, dr Serđo Bertoluči. Posetio je Istraživačku stanicu Petnica, gde je učesnicima CERNove Letnje škole fizike održao predavanje o Higsovom bozonu. Dobili smo ekskluzivnu mogućnost da sa njim razgovaramo i da ga zamolimo da nam iz prve ruke pojasni najnovija otkrića.

CERN u Petnici

Evropski savet za nuklearnu fiziku (CERN) je odlčio da svoju ovogodišnju letnju školu fizike održi u ovoj prestižnoj instituciji za naučno obrazovanje u Evropi.

Istraživačka stanica Petnica je, tako od 13. do 20. jula 2012. domaćin CERN-ove Trans-evropske škole fizike visokih energija. Srbiji je pripala izuzetna čast, da kao novoj članici CERN-a, ugosti ovu školu, kao i Petnici koja je širom Evrope prepoznata kao mesto veoma značajno za obrazovanje talentovanih učenika.

Kao specijalni gost, predavanje na ovoj školi je održao Serđo Bertoluči, direktor istraživanja u CERN-u. Govorio je o poslednjim rezultatima dobijenim u detektorima Velikog hadronskog sudarača (LHC) u CERN-u i otrkiću nove čestice za koju se pretpostavlja da je Higsov bozon.

Specijalno za B92.net otvoreno razgovaramo o otkriću nove čestice, CERNu, nauci uopšte.

Posle nedavne konferencije za štampu u CERNu, šta je to što možemo sa sigurnošću da kažemo da znamo?

Ono što sigurno možemo da kažemo je da je otkrivena nova čestica. U pitanju je bozonska čestica. Po više karakteristika ova čestica odgovara Higsovom bozonu. Međutim ne možemo još sa sigurnošću da kažemo da je u baš u pitanju Higsova čestica. Ostaje da se izvede još ekeperimenata koji bi pokazali da li smo pronašli baš traženu „Božju česticu“ ili neku drugu česticu.

Ko zna koliko ste puta odgovorili na ovo pitanje, ali mislim d aje važno da to objasnimo i našim čitaocima – šta je to Higsov bozon i zašto je on toliko zanimljiv?

Pre nekoliko decenija fizičari su opisujući svet elementarnih čestica postavili teoriju mikro sveta pod nazivom Standardna teroija. Ova teorija opisuje najelementarnije čestice i njihove osobine, koje kasnije grade veće čestice, odnosno celokupni materijalni svet oko nas.

Higsova čestica je zaslužna za masu svih ostalih čestica. Dakle ostale čestice u interakciji sa Higsom dobijaju masu. Bez njega bi svemir bio prepun čestica bez mase i gravitacija ne bi postojala.

Prethodnih decenija eksperimentalni fizičari su detektovali jednu po jednu elementarnu česticu koje je predviđao Standardni model. Preostala je još Higsova čestica. Ukoliko smo baš nju detektovali, što je vrlo verovatno, potvrdili smo teoriju.

Međutim, možda se ispostavi da novootkrivena čestica, bude Higsova ali sa nekim drugačijim osobinama od očekivanih, pa nam to omogući da uz pomoć novih podataka izmenimo Standardni model. Popravimo ga.

Rekao bih da se nadate da ova čestica nije baš ona koju predviđa Standardni model? Da li će naučnici biti srećniji ako se ispostavi da ovo nije Higs po teroiji?

Standardni model je teorija koja uspešno opisuje elementarne čestice i njihove interakcije. Problem je što ne uspeva da se bavi gravitacionom silom, ali i to što ne objašnjava kosmološka posmatranja. Astronomija i kosmologija, ali i zdrav razum prilikom osvrtanja oko nas, pokazuju da je svet sačinjen od materije, a da antimaterije ima u tragovima. Da nije tako stalno bismo na nebu vidjali bljeskove energije nastale u susretu materije i antimaterije.

Sa druge strane u Velikom prasku je morala da nastane ista količina materije i antimaterije. Međutim Standardni model ne može da objasni zašto je došlo do narušavanja simetrije, i gde je sada nestala sva antimaterija.

Još jedan problem je tamna materija. Materija od koje je sačinjeno oko 95% svemira, a koju mi ne vidimo, već je samo posredno detektujemo. Dakle materija za koju znamo čini samo 5% ukupne materije, dok za ostalo ne znamo od čega se sastoji ali primećujemo da ona postoji. To se najbolje vidi na spiralnim galaksijama, koje se okreću brže nego što bi smele ukoliko bi bile sačinjene samo od vidljive materije. Dakle tamna materija dodatno gravitaciono čuva ove galaksije da se od brzine rotacije ne raspadnu.

Znači da Standardni model treba menjati?

Da, da. Zato bi fizičari i voleli više da je nova čestica Higsov bozon koji ima malo drugačije karakteristike od predviđanja, jer bi to dalo materijala za unapređivanje teorije, ili postavljanje nove. A samim tim i za rešavanje gore navedenih problema.

U periodu dok niste mogli da identifikujete Higsovu česticu, često je pitanje bilo kako vi možete tvrditi da ta čestica ne postoji, samo zato što je niste detektovali?

Najbolji način da se ovo objasni je poređenje sa pecanjem. Zamislite da ste vi sportski pecaroš na jezeru. Dođete ujutru i pceate, ako ulovite ribu odnesete je kući da se pohvalite. Ako je ne ulovite, niko vam neće poverovati, da ribe nema, nego će reći da ste loš pecaroš.

E pa, mi nismo sportski ribolovci. Mi lovimo tako što ispraznimo vodu iz jezera. I ako ništa ne nađemo, onda stvarno nije bilo ribe. Dakle naši eksperimenti su sveobuhvatni.

No, sada je to bespredmetno jer smo već otkrili novu česticu.

Čini li Vam se da mediji i javnost nisu potpuno zadovoljni time što ovo nije stopostotno potvrđeno otkriće?

Javnost, a samim ti i mediji, očekuju da nauka daje isključivo tačne i konačne odgovore na naša pitanja. Međutim, situacija je mnogo drugačija. Nauka nema stalne istine. Istine su samo koraci ka daljim istraživanjima i novim činjenicama.

Mi pokušavamo da sklopimo slagalicu koja opisuje svet i univerzum u celosti, i kad god otkrijemo novi delić slagalice moramo da promenimo način na koji sagledavamo svet.

Najveći problem leži u tome što janvost očekuje da naučnici iznose apsolutne istine, a to nije tako. Naučnici dovode u sumnju sve ono što su do sada utvrdili, i to je glavni pokretački mehanizam nauke.

Želja za konačnom istinom i činjenicama, mnogo je jača u nestručnoj javnosti, nego među naučnicima, i zato postoji određena doza razočaranja kada se kaže da smo „otkrili česticu koja ima neke osobine kao Higsova čestica“, a ne kažemo da smo otkrili Higsovu česticu.

Serđo Bertoluči je direktor istraživanja u CERNu. Pre toga je predsedavao komitetom Velikog hadronskog sudarača, jednog od najvećih CERNovih uređaja. Bio je, takođe i potpredsednik Italijanskog nacionalnog instituta za nukelarnu fiziku. Studirao je u Pizi, a radio je i u čuvenom Fermilabu u SAD, takođe akceleratoru čestica.

Dakle nauka nema svoje dogme?

Upravo tako. Nauku pokreće sumnja. A najviše sumnja u dosadasnja otkrića i zaključke.

Svedoci smo da smo prošle godine i sami objavili rezultate eksperimenta koji su pokazivali da se neutrino kreće brže od svetlosti, što bi potpuno urušilo Ajnštajnove postulate. Iako lično nisam verovao da su ti rezultati tačni, objavili smo ih, jer su ispunjavali sve naučne formalnosti. Ali se nismo tu zaustavili. Izveli smo eksperimente u drugim uslovima, i na drugoj opremi, i zaključili da je prvi eksperiment imao tehničku grešku. Zatim smo objavili nove rezultate.

U nauci sve tako funkcioniše. Međutim širok javnost se čudila što javno priznajemo grešku.

Nauka mora biti tranpasrentna i iskrena. Naučnici moraju da priznaju svoje greške, kao što predstavljaju svoja dostignuća.

Kažete da je bila tehnička greška. Kolika je pojedinačna odgovornost svakoga ko učestvuje u eksperimentu? I naučnika i inženjera i tehničara.

Odgovornost je velika. Naročito što su oči javnosti uprte u vas, i što je time stvoren i dodatni pritisak. Ljudi koji rade u CERNu su najveći profesionalci, od tehničara do šefova projekata. Sve se proverava i sve se radi u timovima. Svi eksperimenti se izvode više puta. Ipak greške su moguće. Ali važno je priznati ih.

Mnogi zameraju da je CERN skup projekat, i da se cela medijska kampanja sada pravi kako bi se opravdala dosadašnja sredstva. Da li je tako?

Da bismo ovo sagledali moramo pomenuti nekoliko činjenica. CERNov projekat je otpočeo pre dvadesetak godina, i do sada je na njega potrošeno 6-10 milijardi evra. Tokom svih ovih godina kroz razvoj CERNa i njegove projekte prošlo je oko 15000 fizičara, i još mnogo više tehničkog osoblja. Kada se ove brojke uzmu u obzir suma novca na godišnjem nivou nije prevelike. Pogotovo kada se uzmu u obzir postignuti rezultati.

Važno je naglasiti i sporedne rezultate postojanja CERNa?

Naravno. CERN jeste institucija uspostavljena za fundamentalna istraživanja u fizici, ali su tehnološke inovacije nastale u procesu izgradnje postrojenja veoma važna za razvoj civilizacije. Uzmimo kao primer superprovodnike, ili supermagnete. Današnje magnetne rezonance ne bi bilo da nije bilo razvoja tehnologije za CERN. Kada se napravio uspešan prototip u CERNu, mnogo je jeftinije bilo započeti masovnu proizvodnju. Bez toga, nijedna kompanija, niti država pojedinačno, ne bi imala sredstava za razvoj ove tehnologije.

Postoji jo nusprodukata CERNa. Tu su na primer Internet protokoli, koji se i danas koriste kao osnova za rad mreže svih mreža...

Šta nam možete reći da je budućnost CERNa?

Mi smo institucija koja mora da razmišlja mnogo daleko. Eksperimenti koji su u toku moraju se realizovati još nekoliko godina. Treba probati sve moguće energije sudara, i promeniti razne uslove eksperimenata. Paralelno sa tim treba obrađivati veliku količinu dobijenih podataka.

Takođe se uveliko planiraju novi akceleratori sa novim načinom sudaranja čestica. Tako da je narednih 10-15 godina već osmišljeno u kontekstu budućih istraživanja.

dr Bertoluči u razgovoru za B92

Kako u tom smislu gledate na novu zemlju članicu CERNa, na Srbiju?

Važno je na početku istaći da je SFR Jugoslavija bila osnivač CERNa, i da zato Srbiju ne smatramo novom članicom, iako je tek nedavno potpisan novi pristupni dokument.

Sa druge strane važno je znati da su srpski naučnici i do sada bili uključeni u istraživanja CERNa i to veoma uspešno. Sada će sve to biti mnogo lakše i intenzivnije.

Nadamo se da će saradnja CERNa sa Srbijom pomoći razvoj nauke u vašoj zemlji, ali i da će vaša pamet pomoći istraživanjima u CERNu.

Koliko je po Vama važna promocija nauke?

Vrlo je važna. Čak smatram da je obaveza naučnika da se njome bave. Vrlo je važno najširoj javnosti govoriti o naučnim istraživanjima i otkrićima. Ne samo zbog toga što je znanje važno za svakog pojedinca, već upravo i zbog onoga što sam ranije pomenuo, da nauka mora biti tranparentna i iskrena.

Kako Vam se svidela Petnica?

Presrećan sam što smo odlučili da ovu Letnju školu održimo u Istraživačkoj stanici Petnica. Sjajno mesto, lep prostor, odlične laboratorije, prijano okruženje... Posebno mi je bilo drago da se družim i diskutujem sa srednjoškolcima koji su ovde na njihovim redovnim programima. Ovo je sjano mesto na planeti, koje treba negovati!

Upravi Petnice ćemo ponuditi da našu saradnju produbimo. Pozvaćemo ih u CERN da dođu i da sanašim stručnjacima osmisle model saradnje za naredne godine.

Da li je Stiven Hoking izgubio opkladu?

Mislim da jeste. Čak je i on sam potvrdio pre neki dan da prihvata da je izgubio opkladu i da će Gordonu Kejnu isplatiti 100 dolara.

U pitanju je opklada iz 2000. godine da li će se u CERNu otkriti Higsov bozon. Dr Kejn je tvrdio da hoće, dok je čuveni fizičar tvrdio da neće.

Šta možete poručiti mladim ljudima koji sada razmišljaju čime u životu da se bave.

Vrlo je važno da shvate da će im posao biti veći deo njihovog života. Zato je važno da podjednako slušaju i mozak i srce. Vrlo je važno da ono što će da rade ujedno i vole i uživaju u tome.

Hvala Vam na razgovoru!

Hvala Vama.

B92

[GeniusAtWork]

Božja čestica zbunila naučnike

 

Naučnici su nedavno objavili poslednje rezultate u vezi sa Higsovim bozonom. Iako je među podacima bilo nekoliko očiglednih iznenađenja, ono najveće naučnici nisu podelili sa svetom.

 

 

Originalni podaci pokazali su da se Higs mnogo češće raspadao u dva fotona nego što je to bilo očekivano – tako dajući naznaku nečeg novog, naznaku fizike koja je van domašaja našeg poimanja u ovom trenutku.

Sudeći po najnovijim podacima, istraživači Atlasa pronašli su nešto bizarno, toliko bizarno da fizičari pretpostavljaju da nešto nije u redu sa njima.

Umesto jednog probijanja vrha u podacima, oni su pronašli dva. Čini se da postoji jedan Higsov bozon sa masom od 123.5 GeV (gigaelektron volt, mera koju fizičari koriste za definisanje mase čestica), i još jedan sa masom od 126.6 GeV – što predstavlja statistički značajnu razliku od skoro 3 GeV. Naučnici su poslednjih meseci pokušavali da otkriju da li je u pitanju greška, ali bez puno uspeha.

Da li je moguće da postoje dva Higsova bozona?

Iako pojedine teorije Standardnog modela fizike čestica pretpostavlja postojanje više Bozona, nijedna od njih ne predviđa da su im mase toliko slične. One takođe ne predviđaju zašto bi se jedan bozon raspao u dve Z čestice, a drugi u protone.

Iako i dalje postoji mala šansa da su ovi rezultati delo loše kalibrisane opreme, naučnici najavljuju još podataka u martu 2013.

 

B92

 

[Млађони]

Neutrino brzi od fotona ... 2 higsova bozona ... tamna materija i energija...

 

New age of science begins.

[drvce]

Neutrino brzi od fotona

?