Свети Јован Кронштатски и живот у Христу...

[JESSY]

Sveti Andjeli i sveti Bozji ljudi su najbolja, najdobrotnija, verna nasa braca i prijatelji koji nam tako cesto pomazu u raznim prilikama u kojima niko od ljudi ne moze pomoci. Buduci da su ta braca, koja vecno zive i cine nam dobro, nevidljiva, a mi – sa svoje telesnosti – zelimo da ih imamo pred svojim ocima, kao da su uvek sa nama, pravimo njihove ikone i kad gledamo njihove ikone, cini nam se da su sa nama, i prizivamo ih u molitvama svojim, znajuci da oni imaju veliku smelost pred Bogom i da nam pomazu u raznim prilikama. Prema tome, postovanje ikona je za nas veoma blagotvorno, u skladu je sa nasom prirodom, sa zdravim razumom, pa i sa samim Svetim Pismom, jer ikone Heruvima behu i na starozavetnoj skiniji Mojsejevoj. Ikone nam sluze kao stalno podsecanje na to da je Gospod uvek sa nama: sa vama sam u sve dane do svrsetka vijeka (Mt. 28, 20); da nam je Presveta Bogorodica uvek blizu kao Celovodja duhovne obnove crkvene, kao Majka po blagodati svih istinskih hriscana, i svi istinski hriscani u svojim domovima imaju ikonu Majke Bozje i svoje po blagodati Carice i Majke, i izobilno, dostojno i pravedno je ukrasavaju srebrom, zlatom, dragim kamenjem, jer za njih posle Boga nema nikog drazeg i postovanijeg od Preciste Majke Njegove. I Sami Gospod i Precista Majka Njegova neprestano nam svedoce i iznutra i spolja posredstvom cuda da Mu je nase istinsko postovanje svetih Njegovih i Majke Njegove, i svetih Njegovih ikona ugodno, a za nas u najvecoj meri korisno.

[JESSY]

Na sve nacine izbegavaj prilike, povode, reci kojima se izrazava neprijateljstvo i svaku priliku, povod koristi za iskazivanje ljubavi iskrene i svete: u prvom slucaju se postepeno iskorenjuje neprijateljsko raspolozenje duse, u drugom slucaju se podstice i ucvrscuje ljubav. Neka ti srce ni za tren ne bude zlo, uvek prema svima budi ljubazan, pobedjujuci svoje zlo raspolozenje ljubavlju koja sve trpi i sve pobedjuje, izbegavaj tvrdoglavost, samovolju i protivljenje bliznjima, ne staraj se da ostvaris svoj zli hir kako bi kome namerno naudio.

*******

Liturgija je ocigledno, ikonicko prikazivanje razlicitih stvari, reci i dejstava, rodjenja, zivota, ucenja, zapovesti, cuda i prorostava, stradanja, raspeca na krstu, smrti, vaskrsenja i vaznesenja na nebo Ustanovitelja vere nase, Gospoda Isusa Hrista Sina Bozjeg jedinorodnog. Tokom liturgije On Sam je nevidljivo prisutan, Sam dejstvuje i sve savrsava preko svestenika i djakona koji su samo orudja Njegova.

[JESSY]

Sta je zivot nas? Plamen svece: dovoljno je da dune Onaj Ko ju je dao – i ona se gasi. Sta je zivot nas? Hod putnikov: dosao je do izvesne granice, otvaraju mu se vrata, on ostavlja putnicku odecu svoju (telo) i stap i ulazi u dom svoj. Sta je zivot nas? Dugotrajan, krvav rat za ovladavanje istinskom ota x binom i za istinsku slobodu. Rat je zavrsen, vi ste pobednik ili pobedjeni, pozivaju vas sa mesta borbe na mesto plate po zaslugama, i vi dobijate od Onoga Koji nagradjuje ili nagradu vecnu, slavu vecnu, ili kaznu vecnu, sramotu vecnu.

******

Covek je cudesno, prekrasno, velicanstveno stvorenje Bozje, osobito sveti covek; to je zvezda Bozja; to je cvet prekrasan, sav divan, cist, neuprljan, to je kedar miomirisni; to biser skupoceni; to kamen dragi kome nema cene; to je prelepo plodno drvo raja Bozjeg! Cudesno je stvorenje Bozje – covek! Slava Tvorcu i Promislitelju njegovom! Slava Spasitelju roda ljudskog koji izvlaci rod nas iz kala, iz truleznosti i smrti i uvodi nas u zivot vecni.

[JESSY]

Nemoj klonuti prilikom snaznih iskusenja, zalosti ili bolesti ili spoticanja zbog vrazjeg smucivanja: sve to je izoblicavanje i pravedna kazna od Gospoda Koji ispituje srca i bubrege, radi ociscenja, budjenja i ispravljenja tvoga, radi spaljivanja trnja telesnih strasti, i zato nemoj zaliti ako ponekad bude jako bolno. Nemoj gledati na bol, nego na dobre posledice te kazne i na zdravlje duse. Sta sve ne cinis radi zdravlja tela? Utoliko pre sve valja podnositi radi zdravlja i spasenja duse, koja ima zivot besmrtni.

****

Sta znaci Gospodi pomiluj koje se cesto poje u crkvi? To je vapaj krivca i osudjenog na pogubljenje koji trazi pomilovanje od izazvanog pravosudja. Svi mi zasluzujemo vecno prokletstvo i vecni oganj zbog svojih bezbrojnih grehova, i samo blagodat Gospoda Isusa Hrista Koji se za nas zauzima pred Ocem nebeskim, spasava nas od vecne kazne. To je vapaj onoga koji se kaje i izrazava cvrstu nameru da se ispravi i otpocne novi zivot kakav dolikuje hriscaninu. To je vapaj gresnika koji se kaje, koji je i sam spreman da bude milostiv prema drugima, kao onaj koga je Bog, Sudija dela njegovih, bezmerno pomilovao i miluje ga.

[JESSY]

Strast je vrela, nemirna, nepromisljena, zla, nagla, i zato covek u strasti, u gnevu, na primer, govori mnogo nepromisljenog, neistinitog, izmisljenog, zlog sto ne bi rekao u mirnom stanju. Stoga, poznajuci iz iskustva takvo svojstvo strasti, kao prvo, ni sam ne govori kada si obuzet nemirom, zlobom, i oprastaj naprasitim i razdrazljivim ljudima kada sipaju pogrde i prekore nepravedne ili pravedne.

****

Ne boj se borbe i ne izbegavaj je: gde nema borbe, nema ni vrline, gde nema iskusavanja vernosti i ljubavi, ne zna se ima li vernosti i ljubavi prema Gospodu. Vera, nada i ljubav nasa poznaju se u teskocama, to jest u teskim i tegobnim okolnostima spoljnim i unutarnjim: u bolestima, u nevoljama, u oskudici.

[JESSY]

Misli covekove imaju izuzetno jak uticaj na stanje i nastrojenje njegovog srca i delanja; stoga, da bi srce bilo cisto, dobro, spokojno, a nastrojenje volje dobro i blagocastivo, treba cistiti svoje misli molitvom, citanjem Svetog Pisma i dela Svetih Otaca, razmisljanjem o propadljivosti, kratkotrajnosti i prolaznosti zemaljskih zadovoljstava

****

Tela nasa ce po vaskrsenju biti duhovna, a ne zemna: sve zemno ostace na zemlji. Pa hriscani, imajuci na umu takav buduci zivot svoj, pocnimo da se postepeno oslobadjamo od svega zemaljskog. O vaskrsenju mrtvih ljudi ce biti kao andjeli na nebu (Mt. 22, 30) – tako duhovni! Upravo zato tamo nece biti ni hrane, ni pica, ni odece, ni vazduha, ni toplote koji hrane, greju i odrzavaju nasa tela, nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetome (Rim. 14, 17). Sada se zemaljska tela nasa zemljom odrzavaju, to jest, zemaljskim stihijama, ali tada ce se sve stihije uzarene raspasti i zemlja i djela sto su na njoj izgorjece (2. Pt. 3, 10). Dakle, imajuci u vidu te buduce preokrete u sudbini nasoj, u telima nasim i u zivotu nasem, i videci kako se Bog na neobican nacin ucovecio, uklonimo se od sujetnog sveta i upravimo um na bozanske stvari: jer Bog radi toga na zemlju sidje, da nas na nebesa uzvede.15 Telo duhovno je sasvim drugacije od vestastvenog, stihijnog (onoga ciji sastav cine stihije materijalnog sveta). Bice Bog sve u svemu (1. Kor. 15, 28).

[JESSY]

Vladicica Bogorodica, sveti Andjeli i svi sveti, kada ih cistim, svecelim srcem prizivam, blizu su mi kao sto mi je blizu moja dusa, i cuju me isto tako kao sto ja cujem sebe: jer sve je jedno telo, jedan duh, jedna Crkva Andjela i ljudi. U kakvom su odnosu jedan prema drugom udovi tela, u takvom su odnosu jedan prema drugom udovi Crkve: jedan drugom sluze, jedan drugom pomazu, oslonac su jedan drugome, jedan drugog spasavaju. (A kod protestanata?)

*****

Djavo porobljava i pobedjuje coveka u ovom svetu tako sto prekomerno pobudjuje prirodne dusevne i telesne potrebe coveka, kakve su: potreba za hranom i picem (a buduci da se sve dobija za novac, i za novcem), potreba za odecom, potreba za zadovoljstvom, potreba za cascu ili slavom, ugledom. Sve te i slicne ljudske potrebe koje je Bog stavio u samu prirodu covekovu, djavo neprestano izvitoperuje, dovodeci ih do krajnjih granica, cak i onda kada nema nikakve potrebe (na primer, za hranom i picem), i time pogubljuje i dusu i telo, odvaja dusu od Boga njenim prilepljivanjem za culno, ili njenim padanjem u culnost i u strasti zlobe, gordosti, zavisti, camotinje, lenjosti, stomakougadjanja, bluda, pijanstva, lakomosti, castoljublja i dr. Zato su potrebni: post, devstvenost, nesticanje, krotost, smirenje, nezlobivost, vera, nada i ljubav, molitva, bogomislije.

[JESSY]

Na sve moguce nacine cuvaj srce svoje ili iskrenost srdacnu, sposobnost saosecanja sa bliznjima u njihovim radostima i tugama, i kao od otrova smrtonosnog bezi od hladnoce i ravnodusnosti prema raznim nevoljama, iskusenjima, bolestima, potrebama ljudskim: jer se saosecanjem, osobito delatnim, izrazava ljubav i dobrota hriscanina, a ljubavlju – sav zakon, i obrnuto, bezosecajnoscu se izrazava nase samoljublje, nasa zloba, nedobronamernost i zavist. Dakle, moli se za sve za koje Crkva nalaze da se molimo ili za koje se sam dobrovoljno molis, kao za sebe, i ne posustaj u iskrenosti, ne gubi unutarnje postovanje prema licu ili prema licima za koje se molis; ne dopustaj da se ugasi sveti oganj ljubavi, da se pomraci svetlost tvoja; nemoj klonuti zbog lukavstava neprijatelja koji podriva srce tvoje i nastoji da u srcu pobudi gadjenje prema svima, da iz usta tvojih otme molitvu za sve ljude koja je najbolji dokaz jevandjeljske ljubavi prema bliznjima.

****

Gospode, daruj da hram Tvoj svima koji u njega dolaze sa verom, poboznoscu i strahom Bozjim, daruje prosvecenje dusa, ociscenje od grehova, osvecenje, mir, zdravlje, spokojstvo dusevno, da ukrepljuje veru, nadu i ljubav, da doprinosi ispravljanju zivota, uspesima u svim dobrim pothvatima i delima, uzajamnoj ljubavi, cistom hriscanskom zivotu, smeksavanju srdaca i prestanku samoljublja, bezdusnosti, pohlepe (koristoljublja), lakomosti, zavisti, zlobe, stomakougadjanja, pijanstva, razvrata – tih poroka koji su toliko stetni u drustvenom zivotu i podrivaju osnove njegove. Daruj to, daruj, Gospode, svima koji vole da posecuju hram Tvoj, pa i one koji ga ne vole nastroj da ga vole i da ispravljaju srca i dela svoja: jer vreme je blizu i sud je pred vratima za sve ljude svakog zvanja i staleza, svakog pola i uzrasta, i svima predstoji delo od beskonacno velike vaznosti – davanje odgovora na strasnom sudu Hristovom.

[JESSY]

Kada se molimo, u mislima se na cudan nacin komesaju najsvetiji, uzviseni predmeti naporedo sa predmetima zemaljskim, svakodnevnim, nistavnim: na primer, i Bog, i kakav omiljen predmet, na primer, novac, kakva stvar, odeca, sesir, ili kakav sladak zalogaj, sladak napitak, ili kakvo spoljno odlikovanje, krst, orden, lenta i dr. Tako smo lakomisleni, pristrasceni, rasejani! To je svojstveno mozda samo neznaboscima koji ne znaju istinitog Boga i Sina Njegovog Isusa Hrista i Duha Svetoga, a ne hriscanima cije blago nije na zemlji, vec na nebesima. I gde je ziva voda u nasem srcu koja kao ozivljujuce vrelo bije u srcima svecelo predanim Bogu? Nje nema upravo zato sto je istisnuta iz njega ovozemaljskim tastinama i drugim strastima. Ne mozete sluziti Bogu i mamonu (Mt. 6, 24), govori Istina.

*****

Zasto nasa iskrena molitva jednih za druge ima veliko dejstvo? Zato sto, prilepljujuci se tokom molitve za Boga, ja postajem jedan duh sa Njim, a one za koje se molim sjedinjujem sa sobom verom i ljubavlju, jer Duh Bozji koji deluje u meni, deluje u isto vreme i u njima, buduci da sve ispunjava. Jedno smo tijelo mnogi (1. Kor. 10, 17). Jedno tijelo, jedan Duh…( Ef. 4, 4).

[JESSY]

Dusevno spokojstvo i sladost koje ponekad osecamo u hramu Bozjem, prilikom skladnog pojanja pojaca i razgovetnog citanja cteca i svestenosluzitelja, zalog su nam one beskonacne sladosti koju ce osecati u sebi oni koji vecno sazercavaju neizrecivu dobrotu lica Bozjeg. Treba revnovati o skladnom pojanju i razgovetnom citanju. Nazivajuci u molitvi po imenima svete Bozje, pokrecemo ih na molitvu za nas.

******

Koliko si dobar, Gospode moj, i koliko si nam blizu – toliko da se s Tobom uvek moze besediti i Tobom tesiti, Tobom disati, Tobom se prosvecivati, u Tebi mir imati, u Tebi prostranstvo srdacno nalaziti. Gospode, nauci me iskrenoj ljubavi prema Tebi i prema mom bliznjem, da uvek budem s Tobom, da uvek imam mir u Tebi. Gospode, ne daj da ijednog trena cinim preljubu sa premrskim i svezlobnim neprijateljem – djavolom ni zlobom, ni gordoscu, ni zaviscu, ni skrtoscu, ni lakomstvom, ni stomakougadjanjem, ni bludnim pomislima, ni hulom, ni camotinjom, ni lazju, nicim grehovnim. Da uvek budem sav Tvoj!

[JESSY]

Dusevno spokojstvo i sladost koje ponekad osecamo u hramu Bozjem, prilikom skladnog pojanja pojaca i razgovetnog citanja cteca i svestenosluzitelja, zalog su nam one beskonacne sladosti koju ce osecati u sebi oni koji vecno sazercavaju neizrecivu dobrotu lica Bozjeg. Treba revnovati o skladnom pojanju i razgovetnom citanju. Nazivajuci u molitvi po imenima svete Bozje, pokrecemo ih na molitvu za nas.

******

Koliko si dobar, Gospode moj, i koliko si nam blizu – toliko da se s Tobom uvek moze besediti i Tobom tesiti, Tobom disati, Tobom se prosvecivati, u Tebi mir imati, u Tebi prostranstvo srdacno nalaziti. Gospode, nauci me iskrenoj ljubavi prema Tebi i prema mom bliznjem, da uvek budem s Tobom, da uvek imam mir u Tebi. Gospode, ne daj da ijednog trena cinim preljubu sa premrskim i svezlobnim neprijateljem – djavolom ni zlobom, ni gordoscu, ni zaviscu, ni skrtoscu, ni lakomstvom, ni stomakougadjanjem, ni bludnim pomislima, ni hulom, ni camotinjom, ni lazju, nicim grehovnim. Da uvek budem sav Tvoj!

[JESSY]

Dusevno spokojstvo i sladost koje ponekad osecamo u hramu Bozjem, prilikom skladnog pojanja pojaca i razgovetnog citanja cteca i svestenosluzitelja, zalog su nam one beskonacne sladosti koju ce osecati u sebi oni koji vecno sazercavaju neizrecivu dobrotu lica Bozjeg. Treba revnovati o skladnom pojanju i razgovetnom citanju. Nazivajuci u molitvi po imenima svete Bozje, pokrecemo ih na molitvu za nas.

******

Koliko si dobar, Gospode moj, i koliko si nam blizu – toliko da se s Tobom uvek moze besediti i Tobom tesiti, Tobom disati, Tobom se prosvecivati, u Tebi mir imati, u Tebi prostranstvo srdacno nalaziti. Gospode, nauci me iskrenoj ljubavi prema Tebi i prema mom bliznjem, da uvek budem s Tobom, da uvek imam mir u Tebi. Gospode, ne daj da ijednog trena cinim preljubu sa premrskim i svezlobnim neprijateljem – djavolom ni zlobom, ni gordoscu, ni zaviscu, ni skrtoscu, ni lakomstvom, ni stomakougadjanjem, ni bludnim pomislima, ni hulom, ni camotinjom, ni lazju, nicim grehovnim. Da uvek budem sav Tvoj!

[JESSY]

Kada te tudji, gordi, zli duh bude smucivao pred citanje i tokom citanja molitava Gospodu Bogu ili Majci Bozjoj, zamisli tad zivo da su svi koji stoje pred tobom deca Oca nebeskog, svemoguceg, bespocetnog, beskonacnog, svedobrog i da je Gospod Otac njihov, i smelo, mirno, radosno, slobodno Mu se moli, u ime svih, ne bojeci se ni podsmeha, ni prezira, ni zlobe ljudi ovoga sveta. Ne budi dvolican, stideci se lica ljudskih; ne oklevaj da se iskreno pomolis Ocu nebeskom, narocito molitvu Gospodnju citaj sa strahopostovanjem, mirno, bez zurbe; uopste, sve molitve citaj spokojno, odmereno, sa strahopostovanjem, znajuci pred Kim ih izgovaras.

****

Koliko je hriscana koji govore: verujem u Boga, a zapravo ne veruju? Koliko je usta koja neme kada u drustvu treba zastiti slavu Bozju i svete Njegove na koje hule sinovi ovoga veka – i neme pred njima? Drugi cute kada treba podrzati razgovor o Bogu ili kada treba zaustaviti kakvu nepristojnost, drskost. Mnogi govore: verujem u Boga, a ako se desi da naidje nevolja, napast, iskusenje, postaju malodusni, klonu, ponekad ropcu, i gde se dela sva vera? Tu bi trebalo pokazati predanost volji Bozjoj, reci: kako Gospod izvole, tako i bi: neka je blagosloveno ime Gospodnje.16 Inace, po svoj prilici, u Boga veruju samo u sreci, a u nesreci Ga odbacuju.

[JESSY]

Tesku i bolnu operaciju ces podneti, ali zato ces zdrav biti (rec je o ispovesti). To znaci da na ispovesti duhovniku treba bez prikrivanja otkriti sva svoja sramna dela, iako je bolno, iako nas je stid, sramota, iako je ponizavajuce. U protivnom rana ostaje neizlecena i bolece, i bridece, i podrivace dusevno zdravlje, bice kao kvasac za druge dusevne bolesti ili grehovne navike i strasti. Svestenik je duhovni lekar; pokazi mu rane ne stideci se, iskreno, otvoreno, sa sinovskim poverenjem: ta duhovnik je tvoj otac duhovni koji treba da te voli vise od tvog rodjenog oca i majke, jer Hristova je ljubav iznad telesne, prirodne ljubavi – on za tebe treba da da odgovor Bogu. Zasto je nas zivot postao tako necist, ispunjen strastima i grehovnim navikama? Duhovne rane ili gnojnice bole, i nadrazuju se, i na njih se nikakav lek ne moze staviti upravo zato sto ih veoma mnogi skrivaju.

****

Ne preziri nijednog coveka, nijednog nesretnika, nego se sa punim uvazavanjem i blagonaklonoscu odnosi prema svakom dobronamernom coveku, posebno prema siromasnima, kao sazaljenja dostojnim udovima nasim, ili vise od toga– udovima Hristovim, u protivnom, zestoko ces raniti dusu svoju. O, kako je, reklo bi se, lako ziveti iskreno ljubeci, i kako je tesko nasem pokvarenom srcu da zivi u ljubavi! Na svakom koraku izgovor za neprijateljstvo prema bliznjem.

[JESSY]

Sve tuge, mucenja, lisavanja, bolesti Bog dopusta da bi izagnao zavodljivi greh i u srca usadio istinsku vrlinu, da bi dao iskustveno znanje o laznosti, bezobzirnosti, bezumlju, tiraniji i smrtonosnosti greha i pobudio gadjenje prema njemu, i da bi dao iskustveno znanje o istini, krotosti, mudrosti, krotkoj vlasti nad srcima ljudskim, i zivotvornosti vrline. Zato cu sve zalosti podnositi hrabro, sa blagodarnoscu Gospodu, Lekaru dusa nasih, Spasitelju nasem najcovekoljubivijem.

****

Kako da budem hladan prema bliznjem kada mi je Gospod zapovedio da ga volim kao sebe, ili kao sto je On Sam zavoleo nas? A hladni prema bliznjima postajemo zato sto smo pristrasceni prema slastima i samoljubivi. Dakle, odbacimo slasti i neuzdrzanje da Vladiki svome ugodimo.