Свети Јован Кронштатски и живот у Христу...

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

Како Светитељи виде нас, наше потребе и чују наше молитве? — Направимо упоређење. Рецимо, да сте се преселили на сунце и сјединили се са њим. Сунце својим зрацима обасјава сву земљу и свако зрнце песка на њој. Кроз те зраке ви такође видите земљу; али сте тако мали у односу на сунце, да претстављате само један зрак, премда је у њему бескрајно много зракова. Пошто је овај зрак истоветан са сунцем, он учествује са сунцем у обасјавању целог света. Тако и света душа, сјединивши се са Богом као са духовним сунцем, види посредством овог духовног Сунца, које обасјава сву васељену, све људе и потребе оних који се моле.

[JESSY]

Да ли си се научио да увек видиш пред собом Господа — као Ум свуда присутни, као Реч живу и делотворну, као Дух животворни? Свето Писмо је област Ума, Речи и Духа — Бога Тројичног; у њему се Он пројављује јасно: „Речи које вам Ја рекох Дух су и Живот су" (Јн. 6, 63), рекао је Господ. Књижевност Светих Отаца, опет је израз Мисли, Речи и Духа, као Личности, са већим учешћем људског духа; књижевност обичних световних људи, пројава је палог људског духа, са његовим грешним склоностима, навикама и страстима. У Речи Божијој видимо лицем у лице Бога и — себе, какви смо. Људи, упознајте у њему себе и свагда ходите у присуству Божијем.

[JESSY]

Чему воде пост и покајање? Због чега је тај труд? Воде очишћењу од грехова, миру душевном, сједињењу са Богом, синовству, смелости пред Господом. Има зашта да се пости и да се од свег срца исповеда. Награда ће бити непроцењива за савесни труд. — Да ли многи међу нама имају осећање синовске љубави према Богу? Да ли многи међу нама смеју смело и без осуде да призивају небеског Бога Оца са речима: „Оче наш"? Није ли супротно овоме, па се у срцима нашим уопште не чује такав синовски глас, јер је угушен сујетом овога света или привезаношћу за ствари и задовољства његова? Није ли далек Отац небески од наших срца? Зар ми, који смо се од Њега удаљили у страну далеку, нисмо дужни да Га себи претстављамо и као Бога осветника? — Да, по греховима својим сви ми заслужујемо Његов праведни гнев и казну, и чудно је како нас Он тако много и дуго трпи и како нас не посече као неродне смокве? Пожуримо да Га умолимо са покајањем и сузама. Повуцимо се у себе, па са свом строгошћу прегледајмо своје прљаво срце и дознаћемо колико је у њему много прљавштине што омета да у њега доспе божанска благодат, те ћемо сазнати да смо духовно мртви.

[JESSY]

Разликуј у себи Животворног Духа и умртвљујућег духа, који убија твоју душу. Када су ти у души добре мисли, теби је добро и лако. Уколико ти је на срцу спокојство и радост, у теби је Дух благи, тј. Дух Свети. Када су, пак, у теби рђаве мисли или рђава смерања срца, ти се осећаш рђаво, тешко. Уколико си у унутрашњости смућен, у теби је зли дух, лукави дух. Уколико је у нама лукави дух, поред стешњености срца и смућености ми обично осећамо и тешкоћу да срцем дођемо до Господа, с обзиром да зли дух везује душу и не дозвол^ава јој да се узвиси Богу. Дух лукави јесте дух сумње, неверја, страсти, стешњености, туге и смућености. Дух, пак, благи јесте дух несумњиве вере, дух врлина, дух духовне слободе и ширине, дух мира и радости. По наведеним обележјима знај када је у теби Дух Божији, а када зли дух. Колико је могуће чешће узноси се захвалним срцем Свесветом Духу, који те оживотворава и освећује, те свим силама бежи од сумње, неверја и страсти, са којима у нас улази духовна змија, лопов и убица душа наших.

[JESSY]

Уколико желиш да поправиш нечије недостатке, немој помишљати да су ти довољна властита средства. Ми, заправо, само још више кваримо дело својим властитим страстима, на пример гордошћу и раздражљивошћу, која из ње произилази. Напротив, пренеси на Господа бригу своју (Пс.54,23) и помоли му се. Он, наиме, испитује срца и бубреге наше (уп. Пс.7,10). Помоли му се од свег срца да просвети ум и срце човека. Уколико увиди да ти молитва дише љубављу и потиче од свег срца, Он ће неизоставно испунити жеље твога срца. Стога ћеш брзо, увидевши промену код онога за кога се молиш, рећи: Ова је измена деснице Вишњега (Пс.76, 11)

[JESSY]

Наше расположење утиче на другог

Наша душевна расположења, чак и кад нису изражена спољним знацима, силно делују на душевно расположење других. Речено се дешава на сваком кораку, иако многи ништа не примећују. Рецимо да се ја срдим или имам неугодне мисли о другом. Он ће моје расположење осетити и на исти начин почети са неугодним мислима о мени. Наше душе на неки начин могу да опште и мимо телесних чула. Душа може да утиче на друге кроз чула. Она чудно делује кроз чуло вида на другога човека, чак и ако је удаљен од нас. Довољно је да је доступан нашем виду и да је сам када устремимо свој поглед на њега. Погледом, наиме, можемо да доведемо другога у незгодан положај и забуну. Једном ми се десило да са прозора свога дома усредсређено посматрам пролазнике крај куће. Они као да су неком силом били привлачени прозору са кога сам их посматрао. Освртали су се ка прозору и тражили човечији лик. Други су долазили у неку забуну, одједном убрзавајући ход, намештајући се, поправљајући машну, шешир и друго. Постоји ту нека тајна.

 

 

[JESSY]

Молитва Пресветој Богородици

Пре него што почнеш да се молиш Царици небеској, треба чврсто да верујеш да ћеш од ње добити светлост. Заиста је ДОСТОЈНО и праведно тако размишљати и тако у њу веровати. Она је заиста бездан благости и доброте. Она је свемилостива Мајка свемилостивог Бога Речи и о њеном неизмерном милосрђу говори се кроз све векове и у свим црквама хришћанским. Зато би обраћање Пресветој Богородици молитвом без таквог уверења било неразумно и дрско, а свака сумња била би вређање њене доброте, исто као што вређамо доброту Божју кад Му се молимо, а притом се не надамо да ћемо од Њега добити оно што тражимо. Код угледног и богатог човека, чије милосрђе сви знају и који је своју доброту показао много пута, људи обично одлазе верујући да ће од њега добити оно што траже. Тако ни у молитви не треба сумњати и бити малодушан.