Свети Јован Кронштатски и живот у Христу...

[JESSY]

Isus pogleda na Petra, i izisavsi napolje (Petar) plakase gorko (Lk. 22, 61–62. /Mt. 26, 75/). I sada, kada Isus pogleda na nas, mi gorko placemo zbog grehova svojih. Da, suze nase na molitvi znace to da je Gospod pogledao na nas sveozivljujucim pogledom Svojim koji ispituje srca i bubrege. Ah, kako se ponekad zaplice dusa nasa u razne grehove, kao ptica u mrezu! Ponekad ne vidis izlaz iz grehova svojih, i muce te: ponekad je srce strasno zalosno zbog njih; ali pogledace Isus – i poteci ce potoci suza, a sa suzama ce i svo pletivo zla iz duse nestati; i places i radujes se sto ti je takva milost odjednom neocekivano poslata; i kakva ti je samo toplina u srcu, i kako ti je lako da bi tada da poletis Samom Gospodu Bogu! Blagodarim svim srcem svojim Gospodu Koji badava ociscuje sva bezakonja moja (Ps. 102, 3)!

[JESSY]

Zelis li da vidis hriscansku nadu u svoj njenoj velicini: citaj crkvene molitve, prouci hriscansko Bogosluzenje, osobito nedeljne i praznicne sluzbe. Tamo ces videti beskrajno bogatstvo dobara koja su obecana verujucima.

******

Iskreni hriscani se neprestano mole, jer neprestano gresimo; neprestano blagodare, jer svakoga dana, svakoga trena dobijamo nove milosti Bozje, a i starima nema broja; neprestano slavoslove, jer neprestano vidimo slavu dela Boga naseg u nama i u svetu, osobito slavu Njegove beskonacne ljubavi prema nama.

[JESSY]

Nocu je nasa dusa oslobodjena svetske tastine i stoga na nju moze slobodno da deluje duhovni svet, i ona moze slobodno da prima njegove uticaje, tako da su covekove misli i raspolozenja srdacna – misli i raspolozenja Samoga Gospoda, ili Andjela i svetih, ako je covek pravedan; i misli i raspolozenja djavola, ako je nepokajani gresnik.

****

Zar hriscanin koji ceka vecni spokoj i radost na nebesima ne treba u ovom zivotu hrabro i sa radoscu da podnosi sve tuge, napore, bolesti i nepravde, sve muke, svakojake neprijatnosti? Doista. U protivnom sta ce znaciti buduci spokoj? Kakvom spokoju da se nada onaj ko je ziveo spokojno, nista ne trpeci? Gde ce biti pravda Bozja? Kroz mnoge nevolje nam valja uci u Carstvo Bozije. (Dap. 14, 22)

[JESSY]

Odlika naseg zemaljskog zivota je neprestano ocekivanje Bozjeg poziva iz ovoga zivota u drugi. Mi nismo svoji, mi smo sluge Bozje, kako nas divno naziva Crkva, a sluge iz casa u cas treba da ocekuju da ce ih Gospod svakog trena pozvati. Zakucace: i kreci. Da mu odmah cim kucne otvore. (Up. Lk. 12, 36) A sta mi cinimo? Pa mi smo sasvim zaboravili da smo sluge Bozje, mislimo da smo svoji i uredjujemo zivot svoj ne po zapovestima Bozjim, vec po svojoj volji: kako nam se zivi, tako i zivimo. I zato nam je zivot pun bezbrojnih grehova. Pogledajte zivot ljudski i videcete da je sve u njemu – tastina nad tastinama, sve je tastina (Prop. 1, 2): mode, teatri, karte, sedeljke, maskarade, spomenari, raskosan namestaj itd. itd. – sve za sebe, a za bliznjeg niposto: idi go i bos, skapavaj od studeni i gladi.

[JESSY]

Ne sija sunce, to Gospod sija Svojom dobrotom koja se ni sa cim me moze uporediti, to On blista neizrecivom svetloscu Svojom. Ako je suncu dao toliko svetlosti, onda je, svakako, Sam ima beskonacno vise; ako je suncu dao toliko svetlosti, onda ce pravednicima u buducem veku, svakako, dati neuporedivo vise svetlosti, i ovo sunce je nistavno u poredjenju sa razumnom dusom covekovom. Dakle, ako zaslepljujuce sija vestastvo, stvorena svetlost, kako onda sija Sama prvobitna, istinska, nestvorena Svetlost – Bog! Analogija izmedju mira vestastvenog (pocev od sunca do travke) i sveta duhovnog.

[JESSY]

Na srcu nasem treba neizbrisivo da budu napisane reci: ljubi bliznjega kao samoga sebe (Mk. 12, 31), i da uvek rukovode srcem pri susretu sa bliznjim ma gde i ma kada: kada on dodje kod nas, ili mi kod njega, ili kada mu treba nesto uciniti, dati, ili pri razgovoru sa njim. Dakle, nosi u srcu reci: ljubi kao samoga sebe i neprestano vodi umni rat za ispunjavanje tih zivih reci Gospoda naseg. Prinudjuj sebe na uzajamnu ljubav, namerno obespokojavaj, uznemiravaj, muci crva samoljublja i zlobe koji se unutra skriva, raspinji ga, pobedjuj ga u sili moci (Up. Ef. 6, 10) Gospoda naseg Isusa Hrista.

[JESSY]

Kada se budes molio za pokoj duse umrlog, prinudi sebe da se pomolis za njega od sveg srca, pamteci da je to tvoj sustinski dug, a ne nekog svestenika i klirika. Zamisli kako je pokojniku neophodan mir i kako mu je potrebna molitva zivih za njega, buduci da je ud jednog tela Crkve, kako se demoni nadmecu sa Andjelima za dusu njegovu i kako ona drhti od straha ne znajuci kakva ce je sudbina zadesiti zauvek. Mnogo pred Vladikom znaci molitva vere i ljubavi za pokojnika. Zamisli jos kako ti je neophodan spokoj kada te svezu lanci grehopada, i kako se tada usrdno, sa kakvom iskrenoscu, zarom, snagom molis Gospodu i Precistoj Bogorodici, i kako se radujes i veselis kada nakon usrdne molitve dobijes izbavljenje od grehova i dusevni mir. Primeni to i na dusu pokojnika: i njegovoj dusi je takodje potrebna molitva – sada vec tvoja, zato sto sama ne moze plodotvorno da se moli; i njegovoj dusi je potreban spokoj koji ti mozes da izmolis za njega toplom molitvom, uz dobrocinstvo u korist njegove duse, a osobito prinosenjem za njega beskrvne zrtve.

[JESSY]

U pobedjivanju zla dobrim posebno iskusni treba da budu svestenici Gospodnji, buduci da pocivaju na zakonu Bozjem, buduci da znaju bezbroj primera nezlobivosti svetitelja Bozjih: Avrama, Isaka, Jakova, Noja, Davida, Mojseja, Samuila, a osobito Bogocoveka Isusa Hrista Koji je najcistiji uzor nas, apostola Petra, Pavla, Jakova, Jovana i drugih, prvomucenika i arhidjakona Stefana i drugih, buduci da se cesto ukrepljuju u Svetoj Tajni pricesca od Samog Izvora dobrote Gospoda Isusa Hrista, buduci da uce druge da pobjedjuju zlo dobrim (Rim. 12, 21). Ako se nije naucio krotosti, smirenju i nezlobivosti i ako nije naucio da pobedjuje zlo dobrim, od svestenika ce se odgovor traziti stroze nego od mirjanina: jer svestenik je uznesen do nebesa Bozjim tajnama i dobio je velike snage za blagocasce. A ako postupa neblagocastivo, sam sebe osudjuje na vecni oganj svojom nepokajanoscu, nepromisljenoscu i neispravljivoscu. Gospode, oprosti mi sagresenja moja i nauci me da tvorim volju Tvoju! Svestenici ne smeju biti blagi do povladjivanja gresima i strastima tamo gde je rec o iskorenjivanju strasti i rdjavih navika, oni su duzni da deluju smelo i uporno, ne bojeci se zlobe drugih i potpuno je preziruci, iako i u tom slucaju delovanja njihova treba da imaju karakter krotosti i ljubavi i iskrene zelje za ispravljenjem bliznjeg. A ako na njega nista ne deluje, onda ne treba obracati paznju na ljutnju i hirove njegove i treba raditi svoj posao sa cvrstinom, ne smucujuci se ispadima zlobe. Los je svet sa gresnicima koji svaku dobru primedbu, svaku molbu okrecu na zlo, u svemu zele da vide samo napade zlobe. Sami ne videci svetlost, misle da su i drugi slepi; sami buduci zli, ne zele da vide dobro ni u drugima.

[JESSY]

Govori: niceg svog nemam, sve je Bozje. Svoje – to je masta naseg gresnog tela. Sve je zajednicko – eto reci obnovljenog coveka! Sve im bjese zajednicko, i nijedan ne govorase za nesto da je njegovo. (Dap. 4, 32) Gospode, Tvoje je da mi to das!

******

Braco, spremajte se za sjedinjenje sa Bogom: ostavite zemaljsku tastinu. Prihvatite se velikog dela samoociscenja i samousavrsavanja. Zavolite progres vere i vrline, a ne progres ovoga veka. Mi se na zemlji pripremamo da ugledamo Umetnika svakog stvorenja, vidljivog i nevidljivog, Lepotu svega – tamo u vecnosti.

[JESSY]

Tamo gde ocekujes snazna iskusenja neprijatelja, naoruzaj se cvrsto sveoruzjem Bozjim, i to: verom, nadom i ljubavlju. Drzi u srcu reci: sve je moguce onome koji vjeruje (Mk. 9, 23), i izobiluj u nadi Duha Svetoga (Rim. 15, 13). Ni u sta sto je dobro ne sumnjam i ne gubim nadu, iako se ti, neprijatelju moj, upinjes da posejes u meni sumnju i beznadje u pogledu svakog dobra, osobito najviseg dobra – ljubavi. Sam Bog ljubavi je sa mnom – Bog za Koga smo svi mi ceda. Ja nedostojni nosim lik upravo tog Oca. Tvoji su pa si ih meni dao. (Jn. 17, 6; 9)

[JESSY]

Ne brini o novcu: ako bude potrebno, Bog ce ti ga sasuti kao manu, ili ce ga nagnati kao prepelice. Gospodnja je zemlja i punoca njena, vaseljena i svi koji zive u njoj. () Isti najpre Carstvo Bozje, spasenje ljudi, utvrdjenje njihovo u veri, ispravljenje njihovih naravi; utvrdjuj svoju veru, ociscuj svoje srce, savesno vrsi svoj poziv, brizljivo ispunjavaj sve svoje obaveze i sve – novac, hrana, odeca i drugo, dodace ti se.

******

* * *

Ti uznosis slavu Bogu recima, ali je ne uznosis i delima. Slavi Boga vise delima: uzdrzanjem, trudoljubljem, ljubavlju, milosrdjem, smirenjem i trpljenjem. Ne sumnjaj ni u koju istinu; malovjerni, zasto posumnja? (Mt. 14, 31) Tesko nama zbog nase sumnje i sujete.

[JESSY]

Trpi sa blagopokornoscu volji Bozjoj svaku tugu, svaku bolest i nemoc, svaku muku, svaku uvredu i neprijatnost, govoreci: da bude volja Tvoja (Mt. 6, 10; Lk. 11, 2), i znajuci da dobrota Bozja sve vodi ka najboljem za tebe, i da svaku neprijatnost Gospod lako moze pretvoriti u srecu i radost.

******

Brines se o ljudskom misljenju, o ljudskoj slavi: delatno se lati isceljenja te dusevne boljke. Pomisljaj i revnuj samo o slavi Bozjoj. Smatraj za nista ljudsko bescasce. Kada treba ukazati postovanje siromasnom ili neobrazovanom i grubom ocu, ili takvoj istoj majci, ili srodniku, ili prijatelju, ili poznaniku pred slavnima i obrazovanima ovoga veka, ili stati u odbranu kakve istine medju onima koji se istini izruguju: tada na umu imaj samo Boga i zapovesti Njegove, i roditelje, srodnika, prijatelja ili poznanika i istinu Bozju, i stani u odbranu postovanja prema njima cvrsto, bez malodusnosti i stida, nimalo se ne stideci svih onih koji su pred tobom i pored tebe ili prepiraca.

[JESSY]

O uzdanju u Promisao Bozji. Moze li zena (majka) zaboraviti da se smiluje na cedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, Ja necu zaboraviti tebe, govori Gospod (Up. Isa. 49, 15). Da li je iko nezniji i da li se iko brine kao majka o deci svojoj? Koja ce majka zaboraviti da nahrani cedo utrobe svoje? Ali neka medju ljudima ima i takvih majki koje napustaju svoju decu, a Ja te, veli Gospod, necu zaboraviti i necu te napustiti, kao sto cine neke telesne majke. Kakvo poverenje, kakvo pouzdanje u Promisao uliva tim recima Gospod Koji se neprestano o nama brine i nijednog od nas ne ostavlja! Ti se ponekad brines o tome sta ces jesti i piti i cime ces se odenuti, i veliku tugu srcu svome pricinjavas ako se sa zaljenjem, sa bolom rastajes od svog novca, kada ga treba dati drugome, iako ti ostaje mnogo, i uzdas se u prah zemaljski. Pa zasto se brines, zasto se prilepljujes za prah? Prilepi se za Oca nebeskog: On te nece zaboraviti i nece te napustiti; neka te prah napusta; treba da ti bude lakse bez njega: jer sto vise novca imas, sto se vise tog smeca priljubilo uz srce tvoje, to je teze, to je vise tuge za tvoje nezemaljsko srce. Postoji u narodu poslovica da novac ne predstavlja smetnju, ma koliko ga imali. Neistina. On mnogo smeta nasoj dusi da se vaznosi navise, ili da misli o gornjoj ota x bini, i sto ga je vise, to snaznije vuce nasu dusu ka zemlji i podstice je da cini razne zemaljske pothvate: gradjevine, bogato pokucstvo u stanu, bogatu odecu, raskosna jela i pica, i tako oduzima i svetu revnost i dragoceno vreme od duse nase koja ovde treba sebi da kupuje vecno blazenstvo.

[JESSY]

Postoje u tvom zivotu hriscanina vremena teske tuge i bolesti u kojima ti se cini da te je Gospod potpuno ostavio i napustio, jer u dusi nema ni najmanjeg osecanja prisustva Bozjeg. To su vremena kusanja vere, nade, ljubavi i trpljenja hriscanina. Ubrzo ce za tebe opet doci od lica Gospodnjega vremena utjehe (Dap. 3, 20), ubrzo ce te Gospod opet obradovati kako ne bi podlegao iskusenju.

*******

Nemoj se uznemiravati zbog zlobe drugih, nego vazda trijumfuj nad njom velicinom svoga duha; neka se ona saginje i pada pred tobom na zemlju, a ne ti pred njom. Tako i treba. Zlo je samo po sebi pad, a ismevana vrlina, iako je ismevaju, uvek je na svojoj visini, samo da sama ne padne, pobedjena zlom.

[JESSY]

Ne ljuti se na onoga ko je zao prema tebi i cesto ti zadaje bol raznim neumesnim zamerkama, nego saosecaj sa njim, voli ga, govoreci: ta to nije on ili nije ona zla prema meni, nego djavo preko njih besni na mene, a oni su, siroti, zavedeni; proci ce obmana vrazja i oni ce opet biti dobri. Svi mi smo cesto zaljenja dostojna orudja bestelesnog neprijatelja. Treba zaliti covecanstvo koje vrag snazno progoni.

*****

Moli se Gospodu za pokoj umrlih praotaca, otaca i brace svoje svakodnevno izjutra i uvece da bi bilo zivo u tebi secanje na smrt i da ne bi zgasla u tebi nada u buduci zivot posle smrti, da bi se svakodnevno duh tvoj mirio sa mislju o kratkotrajnom zivotu tvome.