Свети Јован Кронштатски и живот у Христу...

[JESSY]

Bog i sveti nas na molitvi cuju isto kao sto jedni druge cuju ljudi koji medjusobno razgovaraju, ili kao sto ljudi koji stoje u hramu cuju propovednika, ili vojnici glas vojskovodje – cuju cak neuporedivo bolje i potpunije; zato sto mi cujemo reci drugoga, ali ne znamo sta mu je u srcu i u mislima, pa se desava da neko govori jedno, a u srcu ima potpuno drugo. A Bog i sveti za razliku od nas vide sta nam je u mislima i u srcu – Bog Sam Svojim sveznanjem, a sveti blagodacu Svetoga Duha u Kome vecno prebivaju. Oni vide da li reci nase odgovaraju srcu, i ako potpuno odgovaraju srcu, a srce je, sa svoje strane, verujuce, skruseno i smireno, gori ljubavlju i usrdjem (jer Ti usrdno pribegavamo) i zeljom da dobije trazeno, onda oni ljubavlju odgovaraju na nasu molitvu i podaju zeljeno. Bog i sveti zele da ih na molitvi zamisljamo kao zive, nama prisutne, da ih gledamo ocima srca. Ziv je Bog; Bog nije Bog mrtvih nego zivih; jer su Njemu svi zivi (Lk. 20, 38).

[JESSY]

Ne razumes na koji nacin se Gospod useljava u zivotvorne Tajne. To je tajna; tajna, kao sto je tajna na koji nacin je useljen u tvoje telo duh besmrtni koji ozivljava, blagoukrasava i ukrepljuje telo. Gospod je prosto Sustastvo, potpuno razlicito od materije, prosto, kao sto je prosta misao, ili trenutni pokret srca ili duha naseg; to je tajna kao sto je tajna na koji nacin se On useljava u tvoje srce sav, bez posredstva bilo kakve materije, jednom zivom mislju o Njemu, zivom verom u Njega, ili poslusnoscu reci Njegovoj. Zbog najsavrsenije prostote Svoje, On se neminovno svuda sav nalazi – Koji je svuda i sve ispunjava: ne ispunjam li Ja nebo i zemlju? (Jer. 23, 24) I ne moze se deliti, iako razdeljuje Sebe svima i predaje Se svima istinski i stvarno u razlicitim darovima, Sam buduci Jedan i Nedeljiv, neprestano stvarajuci beskonacno i raznovrsno mnostvo stvorenja, buduci sav prisutan u svakom stvorenju, i u poslednjoj i od svih manjoj klici.

* * *

[JESSY]

Kao sto u razgovoru sa ljudima kao posrednik izmedju nase reci i reci drugog sluzi vazduh, koji se nalazi svuda i sve ispunjava, te putem vazduha reci dopiru do sluha drugog, dok bi bez vazduha bilo nemoguce govoriti i cuti: tako je u duhovnom pogledu, u opstenju sa bestelesnim bicima, posrednik Duh Sveti Koji je svuda i sve ispunjava. Ne razumemo sasvim kako posredstvom vazduha drugi cuju nase reci, ponekad na velikom rastojanju, ali znamo da cuju; takodje ne razumemo kako u Duhu Svetome sveti Andjeli i ljudi cuju vapaje srca naseg, a znamo da cuju. Kao sto se tamo po odgovorima uveravamo da drugi cuju nase reci, tako se i ovde uveravamo po odgovorima. Tamo telesnim ocima vidimo lice sa kojim govorimo, ovde ocima srdacnim: pred okom je ikona, pred srdacnim okom lice – nevidljivo ili duh nevidljivi. Za telesna bica postoji rastojanje, za Duha Svetog njega nema.

[JESSY]

Duh Sveti se naziva Utjesiteljem (Jn. 14, 26) po sustini Svojoj koja je mir, radost i blazenstvo beskonacno, i po dejstvu Svome na duse verujucih koje On tesi, kao mati, u njihovim vrlinama, u njihovim patnjama, tugama i bolestima, u njihovim podvizima za veru; jos se Utesiteljem naziva radi suprotnosti zlom duhu camotinje koji cesto udara na duse nase. Svaka pojava ima uzrok. Tako se, ucinivsi kakvo dobro delo, radujete, nalazite utehu u dusi svojoj. Zasto? Zato sto je u vama Duh–Utesitelj, Koji je svuda i sve ispunjava, Riznica dobara, Koji vas tesi. Naprotiv, ucinivsi sto lose, ili cak nista lose ne ucinivsi, osecate ponekad u dusi ubistvenu camotinju. Zasto? Zato sto ste dopustili da vama ovlada zli duh came. Na primer, pocinjete da se molite, i vama ovladava camotinja, dok je pre molitve nije bilo; ili – evo, prihvatate se citanja kakve knjige duhovne sadrzine, na primer, Svetog Pisma: i vama takodje ovladava camotinja, lenjost, sumnja, maloverje i neverje. Zasto? Zato sto vas iskusavaju, cine vam lukavstva zli dusi camotinje, sumnje i neverja. U crkvi ste na Bogosluzenju: i dosadno vam je, tesko, osecate lenjost – obuzela vas je camotinja. Opet zasto? Zato sto vam lukavstva cine zli dusi camotinje i lenjosti. Ili se prihvatate duhovnog rada, na primer, sastavljanja propovedi: i u vasem srcu, u vasem umu je mrak, hladnoca, a u celom telu – raslabljenost. Zasto? Zato sto u vama lukavstva cine nevidljivi neprijatelji. To je lako dokazati: samo nemoj sve to ciniti, i bice tako lako i prijatno, bice takvo prostranstvo u dusi i srcu – ko zna odakle. Zato je Duh Sveti potpuno neophodan svima nama u svim dobrim delima nasim: On je nasa snaga, krepost, svetlost, mir, uteha.

[JESSY]

Jos nisi naucio da volis bliznje. Na nenaklonjenost ljudi prema tebi odgovaras svojom nenaklonjenoscu. Cini suprotno: na nenaklonjenost drugih prema tebi odgovaraj iskrenom blagonaklonoscu i ljubavlju; sto vise neljubavi vidis prema sebi, to vise voli. Neljubav je bolest, a bolesnog treba vise zaliti, vecu brigu, vecu ljubav mu pruzati, upravo zato sto je bolestan. Zar ne znas da neprijatelj bestelesni svima cini lukavstva, svakoga zarazava otrovom mrznje? Ni ti nisi izuzet od tog lukavstva. I ne sluzi mu, duhu neprijateljstva, nego sa svim usrdjem sluzi Bogu ljubavi. Pamti da je Bog–Slovo umro za bracu svoju.

[JESSY]

Duhovni i telesni zivot se razilaze, ne slazu se; zato se ponekad po telu osecas predivno, a po duhu, po srcu – ne. Pocni da se molis i videces da je ogrubelo srce, utio si, udebljao i zasalio i zaboravio si Boga (5. Moj. 32, 15; 18), i tesko ti je da se molis, iako si i zdrav i snazan: prestanes li da se molis, opet ce ti lako biti; ali to je grehovna lakoca.

****

Ne veruj telu svome koje ti preti neizdrzljivoscu tokom molitve: laze. Cim pocnes da se molis, videces da ce telo postati tvoj pokorni sluga. Molitva ce i njega oziveti. Uvek pamti da je telo lazljivo.

[JESSY]

Covek je svet u malom. Sto je dusa u telu, to je Bog u svetu. Ako dusa napusti telo – ono se odmah raspada. Ako Duh Bozji napusti svet, i on ce se odmah raspasti. Dusa je svuda u telu, a osobito u srcu, i Bog je svuda u svetu, ali osobito na nebu i u hramu. I tako na svakom koraku uvidjaj prisustvo Bozje.

****

Mila su deca, slike oca i majke, srcu roditelja: jos su miliji ljudi, osobito hriscani – slike Bozje, srcu Bozjem. Spoljasnja slicnost dece roditeljima, a cesto i unutarnja, podseca nas na nasu unutarnju slicnost Bogu.

[JESSY]

Postoji li kod svakog Andjeo–cuvar? Postoji i treba da bude. Priroda duha je neobicno delatna i ne moze da ne dejstvuje; vidimo to na svojoj dusi. Priroda dobrog duha neminovno trazi delatnost i sirenje kruga te delatnosti, rasprostiranje carstva istine i dobra; kao sto, naprotiv, priroda zlog duha trazi delatnost u skladu sa sobom i sirenje carstva lazi i svakoga zla. Da se demoni na sve nacine trude da prosire carstvo zla – to osecamo u sebi i Sveto Pismo o tome svedoci: djavo, kao lav ricuci hodi i trazi koga da prozdere (1. Pt. 5, 8). I kako da se i na zahtev zdravog razuma ne dopusti ta istina da Andjeli dejstvuju svuda u svetu, da se staraju o sirenju carstva dobra i da traze spasenje ljudsko! O, istinita je rec, da biva radost na nebu zbog jednoga grjesnika koji se kaje (Lk. 15, 7; 10), i kao sto je djavo uz svakog coveka, tako je dobri Andjeo takodje uz svakog coveka; kao sto prisustvo onog jasno osecamo, tako i prisustvo ovog, premda smo, zbog samoljublja, navikli da sve dobre misli, osecanja, raspolozenja i namere pripisujemo sebi, a ne Andjelu–cuvaru. Hoce li biti dovoljno Andjela–cuvara za svakog coveka? Bice dovoljno, i vise od toga. Kada se apostol Petar sa nozem bacio na slugu prvostvestenikovog kako bi zastitio svog Ucitelja i Gospoda, Gospod mu je rekao: ili mislis da ne mogu umoliti sad Oca Svoga da mi posalje vise od dvanaest legiona andjela? (Mt. 26, 53) To znaci da ih Gospod uvek ima i vise nego dovoljno za zastitu svakog coveka (Jelisej, Jakov), a pogotovo za Sina Bozjeg Koji se ovaplotio. Jos je poznato da se Andjeo–cuvar javio Spasitelju u Getsimanskom vrtu kako bi Ga ukrepio; Andjeli pristupise i sluzahu Mu (Mt. 4, 11), posle cetrdesetodnevnog posta i kusanja u pustinji; Andjeo–cuvar Mladenca Spasitelja javljao se Josifu u snu i upravljao njegovim kretanjima.

[JESSY]

Kao sto spoljasnji vazduh osvezava telo, tako molitva osvezava dusu i ozivljava je: u njoj se osecas bodrije i veselije, kao sto se, prosetavsi se na svezem vazduhu, osecas i fizicki i dusevno bodrije i svezije.

****

Duh Bozji je svugde: ako u mislima preletis ceo svet, svugde ces videti dela Njegova. Njime se ozivljavaju ljudi visim zivotom, zivotinje, ptice, ribe, biljke. Svugde telo i krv Spasitelja jednako cine cuda; svugde Svete Tajne imaju silu, a sila njihova je Duh Sveti.

[JESSY]

Djavo ponekad dejstvuje u umu kao uznemirujuci istrazitelj nedokucivog, kao bezocni napadac na nepristupne tajne triju Lica Bozanstva, na Njihove uzajamne odnose. O trojicnosti Bozanstva treba razmisljati sa strahopostovanjem i krajnje oprezno.

***

Ucite da se molite, prinudjujte sebe na molitvu: na pocetku ce biti tesko, a zatim, sto se vise budete prinudjivali, to ce lakse biti; ali na pocetku se uvek treba prinudjivati.

[JESSY]

Sta znaci svakodnevno prizivanje svetih – svakoga dana razlicitih – tokom cele godine i celoga zivota? Znaci to da su sveti Bozji kao braca nasa, samo savrsena, ziva i da su blizu nas, da nas cuju i da su uvek spremni da nam pomazu, po blagodati Bozjoj. Mi zivimo zajedno sa njima – u jednom domu Oca nebeskog, samo na razlicitim polovinama: mi na zemaljskoj, oni na nebeskoj, i za nas i za njih postoje sredstva da dopremo jedni do drugih; za nas molitva vere i ljubavi, za njih – duhovna priroda njihova, uvek spremna za delatnu pomoc, zbog ljubavi kojom su ispunjene njihove duse.

[JESSY]

Jedini zivot i istinska sladost moja, hrana i pice moje je Hristos. Tako govori neprijatelju koji te zavodi sladoscu jestiva i koji ih zali za druge. Po svetom Makariju, treba se radovati sto se drugi u obilju nasladjuju jelima: time je manje bremena na dusi i lakse joj je da uzlazi na nebo.

* * *

Ako sedam puta padne, i sedam puta se pokaje, i rece: kajem se, oprosti mu. (Up. Lk. 17, 3. 4; Mt. 18, 21. 22) Zna Vladika, kao Srceznalac, da su ljudi skloni veoma cestim padovima i da padajuci cesto ustaju, zato je i dao zapovest da se cesto oprastaju grehopadovi; i Sam prvi ispunjava Svoju svetu rec: cim od sveg srca kazes: kajem se, istoga casa oprasta.

[JESSY]

Sta volimo najvise na svetu? Zivot i zdravlje. Ko je nas zivot i zdravlje? Isus Hristos. Zato, ako hoces da budes ziv, i to vecno ziv i blazen, veruj u Isusa Hrista i ugadjaj Mu, ziveci po Jevandjelju Njegovom.

****

Ljubav dugo trpi i blagotvorna je (1. Kor. 13, 4), a zloba je nestrpljiva, brza na gnev i stroga. Zloba brzo kaznjava, a ljubav brzo snishodi i oprasta. Ljubav vidi svoje nedostatke i nerado ih primecuje u drugima; zloba primecuje i najmanje nedostatke bliznjeg i slepa je za svoje velike nedostatke. U bliznjem vidimo trun, a u sebi ne vidimo brvno; i to biva cesto i precesto, i pored unutarnjih urazumljivanja od Boga.

[JESSY]

Neka te nista ne ozlojedjuje, sve pobedjuj ljubavlju: svakojake uvrede, hirove, svakojake porodicne neprijatnosti. Nemoj znati ni za sta sem za ljubav. Uvek iskreno krivi sebe, smatrajuci sebe vinovnikom neprijatnosti. Govori: ja sam kriv, ja sam gresan. Pamti da je bliznji jednako nemocan kao i ti, a nemoc zbog nemoci se ponistava, i ne treba kriviti nemocne i gresne ako priznaju svoju nemoc. Djavola, u zlu jakog, treba kriviti.

****

Budi krotak i trpeljiv osobito u bolesti i u raznim nepovoljnim okolnostima: jer tada smo posebno skloni razdrazljivosti, buduci razmazeni blagostanjem, zdravljem, srecom i spokojem. Srecni su medju nama oni koji nemaju pristrasca ni prema cemu, jer se ne svezuju skrtoscu

[JESSY]

Bog zeli da Mu se neprestano obracamo u molitvi kako bi nas, decu Svoju, koja su podivljala od greha i koja se od Njega udaljavaju, privukao Sebi, ocistio i primio u zagrljaj Svoje ljubavi, kako bi nam pokazao da nam je kod Njega uvek dobro. Tako i dobri roditelji postupaju sa svojom zlocestom decom.

*****

Molitva je voda ziva kojom dusa utoljuje svoju zedj. Kada se molis, zamisljaj da je samo Bog pred tobom, Bog – trojicni u Licima, i sem Njega nista drugo. Zamisli da je Bog u svetu kao dusa u telu, iako je beskonacno veci od njega i njime se ne ogranicava; tvoje telo je malo, i celog ga ispunjava mala dusa tvoja: svet je velik, a Bog je beskonacno velik, i po celoj tvorevini Bog sve ispunjava – Koji je svuda i sve ispunjava.