Свети Јован Кронштатски и живот у Христу...

[JESSY]

Sta je vera? Uverenost u duhovnu istinu, u Onoga Koji jeste ili u Boga, u postojanje sveta duhovnog sa njegovim svojstvima, kao sto smo uvereni u postojanje sveta vestastvenog i njegovih odlika. Biti uveren u stvarnost duhovnog Svenacela i sveta duhovnog sa svim njegovim svojstvima i odlikama, kao sto smo uvereni u postojanje sveta vestastvenog sa njegovim predmetima i svojstvima njihovim – znaci verovati. Na primer, ja sam nesumnjivo uveren da je Bog vecan, svedobar, premudar i svemoguc, i necu pomisliti da On nije vecan, da nije svedobar, da nije premudar, da nije svemoguc; to znaci da verujem cvrsto i nesumnjivo; verujem da ce Bog, kao Dobrota, dati sve sto god od Njega zatrazis, i necu sumnjati u to; znaci, ja verujem.

[JESSY]

Ime Bozje je Sam Bog. Zato se kaze: ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega (2. Moj. 20, 7; up. 5. Moj. 5, 11). Ili – zastitice te Ime Boga Jakovljevog (Ps. 19, 2); ili: izvedi iz tamnice dusu moju, da se ispovedam Imenu Tvome (Ps. 141, 8). Buduci da je Gospod najprostije Sustastvo, najprostiji Duh, On je u jednoj reci, u jednoj misli – sav svecelo i u isto vreme svuda – u svoj tvari. Zato prizovi samo ime Gospodnje: i prizvaces Gospoda – Spasitelja verujucih, i spasces se. Spasce se svaki koji prizove ime Gospodnje. (Dap. 2, 21) Prizovi Me – ime Moje – u dan zalosti, i izbavicu te, i proslavices Me. (Ps. 49, 15)

[JESSY]

Hriscanska nada se ovako moze okarakterisati: moli se i nadaj, podvizavaj se i nadaj; borite se da udjete na uska vrata (Lk. 13, 24). U molitvi budite istrajni; bdite u njoj sa zahvaljivanjem. (Kol. 4, 2)

*****

Sredstva koja ucvrscuju hriscansku nadu su: molitva, narocito cesto, iskreno ispovedanje grehova svojih, cesto citanje reci Bozje, a osobito cesto pricescivanje Svetim zivotvornim Tajnama tela i krvi Hristove.

[JESSY]

Izraz hriscanske nade u pogledu zemaljskog zivota je oprostaj grehova u kojima zivimo celoga zivota: ako neko sagrijesi, imamo Zastupnika kod Oca… a On je zrtva pomirenja za grijehe nase (1. Jn. 2, 1–2). U pogledu buduceg zivota: vidjecemo Ga kao sto jeste (1. Jn. 3, 2)… Zasjace se kao sunce (Mt. 13, 43)… Gdje sam Ja, ondje ce i sluga Moj biti… Idem da vam pripremim mjesto (Jn. 12, 26; 14, 2)… Nase zivljenje je na nebesima, otkuda ocekujemo i Spasitelja Gospoda Isusa Hrista, Koji ce preobraziti nase ponizeno tijelo (Fil. 3, 20–21)…

[JESSY]

Jos o nadi: evo, srcu prilaze strasti; snazna je bujica njihova, tesko je uzdrzati se, ne podleci im; ali imaj nadu u Hrista i pobedices ih. Govori: napadaju me stradanja, Vladiko, ali me Ti sam zastiti i spasi, Spasitelju moj. Od mladosti moje kusa me djavo, raspaljuje me strastima, a ja, uzdajuci se na Tebe, Gospode, pobedicu ga. (Prvi antifoni 4. i 8. glasa).

****

Nevolje hriscana nastaju otud sto nemaju hriscansku nadu. Evo, u coveka je teskoba grehovna na srcu, tuga, cama gresna; ako u njegovom srcu nema hriscanske nade, sta on onda cini? Pribegava svakojakim vestackim sredstvima kako bi prognao teskobu i camu, pribegava razonodama, a ne Hristu Ciji je jaram blag srcu nasem i breme lako (Mt. 11, 30), ne molitvi, ne kajanju zbog grehova, ne reci Bozjoj, koja je korisna za ucenje, za karanje, za utehu (2. Tim. 3, 16; up. Rim. 15, 4). Obicno tako biva. Otuda su svetovnim ljudima neophodna pozorista i mnostvo drugih zabava. Takvi cak dizu ruku na sebe. Utvrdjivanju nade u srcu onoga ko se moli mnogo doprinose iskustva dobijanja trazenog. A ta iskustva covek koji pazi na sebe lako ce primetiti.

[JESSY]

Nada pretpostavlja ocekivanje nekog dobra koje nemamo. Nadajuci se onome sto ne vidimo, cekamo sa strpljenjem. (Rim. 8, 25) Ali kako je nase najvece dobro bezgresnost, a mi to dobro nemamo i svakodnevno stradamo zbog grehova koji nas mogu vecno pogubiti, to nada hriscanska treba da bude upravljena ka Hristu kao Izbavitelju od grehova i Spasitelju nasem.

[JESSY]

Kao sto sve sto je neophodno za fizicki zivot dobijamo iz zemlje, vazduha, vatre i vode, tako i sve sto je neophodno za duhovni zivot – sve svetle, dobre i spasonosne misli i raspolozenja srca dobijamo od Boga, iako to ne primecujemo zbog nevidljivosti misli i pokreta srca. Duh dise gdje hoce, i glas Njegov cujes. (Jn. 3, 8) Nismo sposobni sami od sebe sto pomisliti, nego je nasa sposobnost od Boga. (2. Kor. 3, 5)

[JESSY]

Gospod je tako blizu svakoga, osobito onoga ko sveto zivi, hriscanina, da je srce njegovo i telo hram Duha Svetoga. Ili ne znate da je tijelo vase hram Svetoga Duha Koji je u vama? (1. Kor. 6, 19) Kakva pogodnost za molitvu na svakom mestu! Blizu ti je rijec molitve, ili Bog Kome se molis, u ustima tvojima i u srcu tvome (Rim. 10, 8).

[JESSY]

Kao ocigledan dokaz toga da Gospod sve vidi i da je uvek sa nama sluze Njegove bozanske i zivotvorne Tajne: tu nam On daje da Ga opipamo, da metnemo ruke srca naseg u rebra Njegova i da metnemo prste nase u rane Njegove od klinova (Up. Jn. 20, 25).

*****

Mi uglavnom zivimo u sumnjama, u maloverju, bezverju, imajuci oci i ne videci, usi imajuci i ne cujuci, okamenjeno srce imajuci (Up. Mk. 8, 17–18). Treba se cuvati ogrubelosti srca.

[JESSY]

U uobicajenim ljudskim znanjima – jednom si stekao dobro znanje o kakvom predmetu, i cesto ga celoga zivota znas dobro, nepomuceno (jasno). A u veri nije tako; jednom si poznao, osetio, opipao, mislis: uvek ce tako jasan, opipljiv, voljen biti predmet vere za dusu moju; ali ne: hiljadu puta ce se pomracivati za tebe, udaljavati od tebe i kao da ce iscezavati za tebe, i prema onome sto si nekoc voleo, cime si ziveo i disao, ponekad ces osecati potpunu ravnodusnost; i ponekad treba uzdisajima i suzama da cistis sebi put kako bi ga video, razumeo i srcem obuhvatio. To je zbog greha.

[JESSY]

Dovoljno je trenutno osecanje privezanosti za zemaljsko, ili trenutno pristajanje srca na greh, ili trenutna sumnja u istinu – i on je prodro u srce; upravo on za tren izaziva kakvu bilo strast u srcu, i potom, prema tome koliko sa njom saosecamo, ovladava nama i vuce nas kamo zeli, kao suznje vezanih ruku i nogu. A ako mu se protivimo, on se onda trudi da snaznim pomracenjem uma i srca unisti nase napore ka iskrenoj veri i blagocastivim pomislima i osecanjima. Da bi ga pobedio i prognao od sebe iz srca, treba da pobudis u srcu potpunu veru u Gospoda Isusa Hrista i da pamtis da u tebi deluje neprijatelj, da su tvoje misli ili raspolozenja srca i volje – grehovni, bogoprotivni. Zatim odlucno odbaci te misli svim srcem, trgni se, tako reci, srcem iz sve snage iz grehovnih uza, kao Samson, obavijen tetivama, i pokidaces paklene sveze kao konac, silom Isusa Hrista i blagodacu Svetoga Duha.

[JESSY]

U uobicajenim ljudskim znanjima – jednom si stekao dobro znanje o kakvom predmetu, i cesto ga celoga zivota znas dobro, nepomuceno (jasno). A u veri nije tako; jednom si poznao, osetio, opipao, mislis: uvek ce tako jasan, opipljiv, voljen biti predmet vere za dusu moju; ali ne: hiljadu puta ce se pomracivati za tebe, udaljavati od tebe i kao da ce iscezavati za tebe, i prema onome sto si nekoc voleo, cime si ziveo i disao, ponekad ces osecati potpunu ravnodusnost; i ponekad treba uzdisajima i suzama da cistis sebi put kako bi ga video, razumeo i srcem obuhvatio. To je zbog greha.

[JESSY]

Na molitvi treba da pamtimo da smo jedan drugom udovi i da treba da se molimo za sve, kao sto i molitva Oce nas pokazuje. Primer za to su apostoli i svi sveti. Ako to budes pamtio i molio se za druge, onda ce se i Andjeli sveti moliti za nas, kao udovi jednog carstva Hristovog, jedne Crkve, jednog tela. Kakvom mjerom mjerite, onakvom ce vam se mjeriti. (Mt. 7, 2)

[JESSY]

Gospod je zivot moj, disanje, snaga moja, svetlost moja, mir, radovanje, hrana i pice moje; sta cu prineti takvom Dobrocinitelju, ili cime cu Mu uzvratiti? Uzvraticu, uz Njegovo sadejstvo, poslusnoscu volji Njegovoj, ispunjavanjem zapovesti Njegovih. Ako Me ljubite, Sam On kazuje, zapovijesti Moje drzite (Jn. 14, 15). Postaracu se da Mu ugodim iskanjem Carstva Bozjeg i pravde Njegove, i smatranjem za nista dobara zemaljskih u poredjenju sa nebeskim; necu se prilepljivati srcem ni za sta zemaljsko. O, Gospode, Ti mi Sam daruj snagu da to ispunim. Ukrepi me Sam desnicom Tvojom: Snago moja, ne ostavljaj me! Daruj mi da se uzdam samo u Tebe, mog Hranitelja, u Tebe Koji me nikada nisi ostavljao.

[JESSY]

Ako bi vas ko upitao zasto se molite nezivim ikonama, kakva vam je od njih korist, recite da od ikona nasih dobijamo neuporedivo vise koristi nego od najboljeg i najdobrotvornijeg coveka; recite da od ikona uvek dolazi blagodatna sila i pomoc dusama vasim koja vas izbavlja od grehova, tugu i bolesti, a osobito od ikona Spasa i Bogomajke; da jedan iskren pogled na njih sa verom da su zive i da su blizu nas, spasava od teskih tugu, strasti i mrakova dusevnih, da ako je dodir haljine Spasiteljeve i marama apostola bolesne cinilo zdravima, onda tim pre ikone Spasitelja i Bogomajke imaju moc da isceljuju verujuce od svake tuge, po veri u Gospoda i Bogomajku