Свети Јован Кронштатски и живот у Христу...

[JESSY]

Osetili ste u srcu svom za vreme molitve, ili prilikom citanja reci Bozje i drugih knjiga svetog sadrzaja (a ponekad i svetovnih – dobronamernog sadrzaja gde se, na primer, opisuje kakav dogadjaj koji predstavlja delovanje Promisla Bozjeg nad ljudima), ili u blagocastivim razgovorima – glas tih i tanak, kao da vam je telom prosla struja. To vas Gospod posecuje. Glas tih i tanak – i tamo je Gospod.17

****

Gledajuci lica drugih, gledam svoje lice, jer svi smo mi isti, Bogom stvoreni, od istog coveka, od iste krvi, i svi jednako po ikoni Bozjoj, i zato na sve ljude treba gledati cisto, ne neprijateljski, ne lukavo, ne koristoljubivo, vec sa cistom ljubavlju Bozjom. Isto tako, gledajuci na ikonama likove svetih ljudi, lik Bozje Majke i Samog Bogocoveka Gospoda Isusa Hrista, ja vidim u njima sebe, jer oni su ljudi, a Isus Hristos Bog nas se u celoga mene obukao ovaplocenjem i ocovecenjem, pocastvovavsi covecanstvo neizmernom cascu, izagnavsi smrad grehovni iz onih koji veruju i koji su se u Njega krstili i omiomirisavsi ih svetinjom Duha Svetoga Koji se useljava u njih verom i krstenjem i pricescem Njegovim bozanstvenim Telom i Krvlju. Dakle, vidi u drugima sebe, da i drugi u tebi sebe vide, voli sve kao sebe; isto tako vidi u Hristu, u Njegovoj Precistoj Majci, i u likovima svetih sebe i covecanstvo, i orodjuj se sa Bogom i svetima podrazavajuci njihovoj svetinji, da i oni u tebi vide sebe, ukoliko se upodobis Bogu i njima, po vrlini, i da u tebi prepoznaju svoj ud kada stanes pred Sud svesvetski, i uzmu te sebi kao svog.

[JESSY]

"Bogu je", kaze ruska poslovica, "sve blizu". Zaista je sve blizu: sva stvorenja duhovna i cuvstvena, Andjeli, duse umrlih, svi zivi ljudi, sve zivotinje, svi svetovi vestastveni. Duh Bozji kroz sve prolazi, Duh razumni, cisti, najtananiji, i zivi u svakoj verujucoj, blagocastivoj dusi. Krasota poljska preda Mnom je (Ps. 49, 11), govori On. Ja sam sa vama u sve dane do svrsetka vijeka (Mt. 28, 20). Buduci da je Bog beskonacni Duh, za Njega nema niceg udaljenog, nego je sve pred Njim, kao na dlanu. Sav On je svugde i sve je u Njemu. Sve Njime zivi i postoji.

****

Bog i stvoreni duhovi i duse umrlih ljudi, kao i zivih jesu mislena bica, a misao je brza i na neki nacin svuda prisutna. Pomisli od sveg srca na njih, i oni ce biti kraj tebe – Bog uvek i neminovno, a drugi – po daru i vlasti Bozjoj. Setih se Boga, i obradovah se (Ps. 76, 4). Zasto? Zato sto je On s tobom i u tebi.

[JESSY]

Misao moja, svetla ili mracna; pomisli koje osudjuju ili opravdavaju (Up. Rim. 2, 15); srce moje, spokojno i radosno, ili zalosno i stegnuto; organizacija tela moga, organizacija svetova i zemlje koju nastanjujemo, sa svim sto je na njoj i oko nje, neucutno govore o neprestanom prisustvu u meni i sa mnom i svuda Tvorca mog i vaseg. Neka uvek daleko od mene bezi mracna i glupa misao da me je ostavio Bog moj, da nije uvek sa mnom.

***

Ako kadgod posumnjas u Boga ili u dogmat Presvete Trojice, seti se kratkog crkvenog slavoslovlja: slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, svagda, sada i uvek i u vekove vekova, i pomisli sta si ti u poredjenju sa ljudima svih vekova, od kojih nebrojeno mnostvo cine veliki i bogosvetli umovi koji su svi iskreno, jednodusno uznosili slavu trijedinome Bogu.

[JESSY]

Gospod ima puno postovanje prema prirodi koju je stvorio i njenim zakonima, kao delu Svoje beskonacne, najsavrsenije premudrosti; zato i volju Svoju vrsi obicno posredstvom prirode i njenih zakona, na primer, kada ljude kaznjava ili blagosilja. Zato ne trazi od Njega cuda bez krajnje nuzde.

****

Dobro je da se molim za ljude kada se pricestim dostojno, to jest svesno: tada je Otac i Sin i Sveti Duh, Bog moj u meni, i ja imam veliku smelost pred Njim. Car je tada u meni, kao u obitalistu: isti sta god hoces. Njemu cemo doci i u njemu cemo se nastaniti. Sto god hocete istite i bice vam. (Jn. 14, 23; 15, 7)

[JESSY]

Daj Boze da ni posle smrti ne prestaje nasa bratska veza sa umrlim srodnicima i poznanicima, da se ljubav ni posle smrti ne gasi, nego da gori jarkim plamenom, i da svagdasnje iskreno secanje na pokojnog uvek bude u nama do smrti nase. Kakvom mjerom mjerimo onakvom ce nam se mjeriti. (Mk. 4, 24; Mt. 7, 2)

****

Primajuci Svete Tajne, budite isto tako nesumnjivo uvereni da primate telo i krv Hristovu, kao sto nimalo ne sumnjate u to da svakog trena udisete vazduh. Govorite u sebi: kao sto je nesumnjivo da neprestano udisem vazduh, tako je nesumnjivo da sada zajedno sa vazduhom primam u sebe Gospoda moga Isusa Hrista, disanje moje, zivot moj, radovanje moje, spasenje moje. On je pre vazduha, u svakom trenutku zivota moga, disanje moje; pre reci – rec moja; pre misli – misao moja; pre svake svetlosti – svetlost moja; pre svake hrane – hrana moja; pre svakog pica – pice moje; pre svake odece – odeca moja; pre svakog miomirisa – miomiris moj; pre svake sladosti – sladost moja; pre oca – Otac moj; pre majke – Majka moja; pre zemlje – cvrsta, vavek nepokolebiva zemlja koja me nosi. Buduci da mi, zemni, zaboravljamo da svakoga casa Njime disemo, zivimo, krecemo se i postojimo, te iskopasmo sebi studence, studence isprovaljivane (Jer. 2, 13), On je otkrio u Svojim Tajnama – u Svojoj krvi – izvor zive vode koji tece u zivot vecni, i Sam nam daje Sebe kao hranu i pice da zivimo Njime (1. Jn. 4, 9).

[JESSY]

Molitva se zasniva na veri: verujem da postoji Bog pred Kojim pletem molitvu svoju; da postoji Svedrzitelj koji rukom drzi svu tvar i Koji je stvorenjima dao razne vrste glasova radi unutarnjeg opstenja njihovog medju sobom, dok Njemu Samom nikakav glas nije potreban; nadam se da molitva moja dopire do Njega, ili, tacnije receno, da pravo iz srca prelazi u usi Njegove. Tako se i prepiska sina sa ocem ili majkom, sa bracom i sestrama, oca sa decom, prijatelja sa prijateljima, koji su medjusobno udaljeni, zasniva takodje na veri. Kada pisu pisma, oni su uvereni da postoje i da su ziva ona lica kojima pisu; nadaju se da ce pismena beseda doci do njih, da ce u dusi njihovoj izazvati predstave, misli, osecanja u skladu sa pismom, i da ce odgovoriti na pismo shodno onome sto je u njemu napisano. Tako se mi i u zivotu u mnogo cemu rukovodimo verom i nadom: tim pre u pogledu duhovnog sveta treba da hodimo, do nekog vremena, vjerom a ne gledanjem (2. Kor. 5, 7).

[JESSY]

Kada na kakvom mestu – u kuci, ili na brodu na moru, ili pod otvorenim nebom, posumnjas u prisustvo Bozje, pruzi tada srcu svome sledeci dokaz nesumnjivog prisustva Bozjeg na tom mestu: Bog sve drzi Svojom silom, ukljucujuci i mene sa dusom i telom, i svako vestastvo tvrdo, i svako vestastvo tecno i providno; tako On drzi i vazduh u kome se ja nalazim i koji udisem, drzi svaku njegovu cesticu – zato se On i zove "Svedrzitelj", buduci da svu tvar, i najmanju, drzi rukom Svojom. Pa kako On moze da ne bude bilo gde, na bilo kom mestu? Kako moze ma gde da ne bude "Istina stvari", uzrok njihovog postojanja? Kada sebi u mislima kazes takve reci, srce, pogodjeno sumnjom, odmah ce oziveti i uspokojiti se, sto takodje predstavlja najcvrsci dokaz svudaprisutnosti Bozje, narocito u nasim dusama. Slava Tebi, svesilni Care sto me ne ostavljas u tami djavolskoj, nego svagda saljes svetlost Tvoju u tamu moju! Ti si Svetiljka moja, Gospode, i prosvetljujes tamu moju. (Ps. 17, 29)

[JESSY]

Molis li se, sedis li, hodas li, lezis li, mislis li, govoris li, radujes li se, tugujes li, jesi li zdrav ili bolestan, kod kuce ili u gostima, na kopnu ili na vodi – neprestano budi potpuno uveren da te Bog jasno, prejasno vidi, potpuno, sa svim tvojim mislima, zeljama, delima, u svim tvojim stanjima, u svakom trenutku tvoga zivota, da cuje bolje od svakog ostrog sluha sve tvoje unutarnje pokrete, sve tvoje reci, premda Sam i nema oko i sluh, te odvojene i slozene, i zato nesavrsene organe saznavanja (iako su oni za nas savrseni), Sam buduci u sustini Svojoj sav vid, zbog cega su Ga Grci i nazvali ???? , i sav sluh, ili, tacnije, sav svetlost i gledanje.

*****

Ceo svet je paucina u poredjenju sa dusom coveka–hriscanina; nista u njemu nije postojano i pouzdano; ni na sta se pouzdano ne mozes osloniti – sve se kida. Ni za sta se ne treba privezivati srcem, osim za Boga jedinoga Koji je razapeo tu paucinu, Koji je odrzava i ozivljava. Za sta god, sem za Boga, da se vezes, sve to ranjava i stesnjuje srce; zivotvorna je potpuna privezanost samo za Njega.

[JESSY]

Iako Bog zna nase potrebe, molitva je potrebna radi ociscenja i prosvecenja nase duse. Dobro je stajati na suncu: i toplo je, i svetlo – tako je i na molitvama pred Bogom – nasim duhovnim Suncem, i grejes se i prosvetljujes se.

*****

Ti mislis da se molis, a odavno si ostavio molitvu: ono sto zoves molitvom samo su prazni zvuci, bez znacenja za tvoje srce. Reci govoris, a srcem ih ne osecas; obmanjujes i Boga i sebe. Moleci se, neizostavno treba paziti na svoje srce i na reci molitava, osecati njihovu istinu i snagu.

[JESSY]

Kada cujemo rdjavo misljenje o kakvom coveku, poredeci ga u mislima sa sobom, govorimo u srcu svome: ja nisam takav, ja sam u poredjenju sa njim savrsenstvo, i tako mastajuci o sebi i osudjujuci u sebi druge, nasladjujemo se svojim vrsnoscu u odnosu na druge. To je satanska gordost, to je smrad telesnog, grehovnog coveka. Neka beze dalje iz duse takve pomisli! Mislimo o sebi da smo najgori od ljudi! Kada se o nekom rdjavo izraze, uzdahnimo i recimo u sebi: mi smo gori, gresniji od tog coveka sto puta, i od srca se pomolimo za osudjivanog brata.

****

Sada trazimo trajno blazenstvo i ne nalazimo ga; zadovoljstva koja iznalazimo nisu trajna, lazna su, isprazna, kratkovremena; ali ako se hriscanin bude vladao dostojno svoga zvanja (Ef. 4, 1), dobice u nasledje takvo blazenstvo koje je istinsko i trajno, jer je vecno, i potpuno ce zadovoljiti potrebe njegove duse.

[JESSY]

Nadati se u Boga znaci poveriti Mu svoj zivot, svoju sudbinu, svu svoju buducnost i sa uverenoscu cekati ispunjenje Njegovih obecanja. Nada proizilazi iz vere, kao biljka iz semena, kao potok iz izvora. Mi verujemo da je Gospod dobar i milosrdan, da nas ljubi kao Otac: prema tome, On nam zeli svako dobro i istinsku srecu. On je premudar i sveznajuci: zato On bolje od nas samih zna sta je za nas potrebno i korisno. On je svemoguc: dakle, On uvek moze da nam daruje ono sto zazeli, da ispuni ono sto je obecao. On je svet i pravedan: i zato su sve reci Njegove istina, obecanja Njegova su cvrsta. Najveci dokaz ljubavi Boga prema coveku vidimo u tome sto On radi nas nije postedeo Sina Svoga jedinorodnog, nego Ga je predao na stradanja i smrt. Ukrepivsi dusu svoju mislju o bezgranicnoj dobroti, premudrosti, svemoci i svetosti Tvorca i Promislitelja naseg, mozemo ziveti svoj zemaljski zivot – bez straha i nemira, kao dete u majcinom narucju, kao ladja sa pouzdanim sidrom. I zato, blazen je covjek koji se uzda u Gospoda i kome je Gospod uzdanica (Jer. 17, 7; Up. Ps. 2, 12 i Pric. 16, 20). Gospod je Pomocnik moj i Zastupnik moj. (Ps. 17, 3) Necu se uplasiti od mnostva naroda (Ps. 3, 7)… Ali i pored nade ne smemo biti bezbrizni i dokoni. Hriscanska nada je, u svojoj sustini, ziva, delatna i neprestana teznja ka najvisem Dobru i Izvoru svih dobara – Bogu, nezasita zelja da Mu se priblizimo i dobijemo od Njega i u Njemu Carstvo Nebesko, pripremljeno pre postanja sveta. Kao sto cezne jelen za izvorima voda, tako cezne dusa moja Tebi, Boze. Zedna je dusa moja za Bogom Zivim; kad cu doci i javiti se licu Bozijem? (Ps. 41, 2–3)

[JESSY]

Nadati se u Boga znaci poveriti Mu svoj zivot, svoju sudbinu, svu svoju buducnost i sa uverenoscu cekati ispunjenje Njegovih obecanja. Nada proizilazi iz vere, kao biljka iz semena, kao potok iz izvora. Mi verujemo da je Gospod dobar i milosrdan, da nas ljubi kao Otac: prema tome, On nam zeli svako dobro i istinsku srecu. On je premudar i sveznajuci: zato On bolje od nas samih zna sta je za nas potrebno i korisno. On je svemoguc: dakle, On uvek moze da nam daruje ono sto zazeli, da ispuni ono sto je obecao. On je svet i pravedan: i zato su sve reci Njegove istina, obecanja Njegova su cvrsta. Najveci dokaz ljubavi Boga prema coveku vidimo u tome sto On radi nas nije postedeo Sina Svoga jedinorodnog, nego Ga je predao na stradanja i smrt. Ukrepivsi dusu svoju mislju o bezgranicnoj dobroti, premudrosti, svemoci i svetosti Tvorca i Promislitelja naseg, mozemo ziveti svoj zemaljski zivot – bez straha i nemira, kao dete u majcinom narucju, kao ladja sa pouzdanim sidrom. I zato, blazen je covjek koji se uzda u Gospoda i kome je Gospod uzdanica (Jer. 17, 7; Up. Ps. 2, 12 i Pric. 16, 20). Gospod je Pomocnik moj i Zastupnik moj. (Ps. 17, 3) Necu se uplasiti od mnostva naroda (Ps. 3, 7)… Ali i pored nade ne smemo biti bezbrizni i dokoni. Hriscanska nada je, u svojoj sustini, ziva, delatna i neprestana teznja ka najvisem Dobru i Izvoru svih dobara – Bogu, nezasita zelja da Mu se priblizimo i dobijemo od Njega i u Njemu Carstvo Nebesko, pripremljeno pre postanja sveta. Kao sto cezne jelen za izvorima voda, tako cezne dusa moja Tebi, Boze. Zedna je dusa moja za Bogom Zivim; kad cu doci i javiti se licu Bozijem? (Ps. 41, 2–3)

[JESSY]

Kada si veoma mlad, ili zivis zivot gresnog sveta, tada i Hrista Spasitelja, i neprijatelja Bozjeg i covecjeg, satanu svezlobnog, znas samo po imenu, i mislis da je Hristos daleko od tebe – na nebu, a da djavo negde postoji, samo nikako ne blizu, ne kraj tebe, i premda cujes da je zao, ipak mislis da se njegova zloba tebe ne dotice; ali kada budes u zrelim godinama i zapocnes podviznicki zivot, kada budes sluzio Bogu cistom savescu, tada ces iskusiti na srcu i blag jaram Spasiteljev, i tezak nesnosan jaram satane koji nas bespostedno ugnjetava.

[JESSY]

Djavo uzima ogromno ucesce u grehovima ljudi: zato se u molitvama pred ispovest gresni ljudi sa snishodjenjem osudjuju zbog grehova pred Gospodom kao "prelasceni djavolom". Zato neka niko ne smatra sebe odbacenim, makar bio i veliki gresnik: za tvoje grehove veliku krivicu snosi djavo. Odmah se seti Isusa Hrista i smesta od Njega zatrazi oprostaj grehova svojih. On je Jagnje Bozije koje uzima na Se grijehe svijeta (Jn. 1, 29): On i jeste Jagnje Bozije zato da bi uzimao na sebe grehove nase i cistio nas od njih.

[JESSY]

Iz sopstvenog iskustva zive, srdacne molitve mozemo znati da su sveti primljeni u najprisniju zajednicu sa Bogom. A iz sopstvenog iskustva znamo i to da se u opstenju sa Bogom molitvom vere nas um neobicno prosvetljuje i dobija najsire razmere delovanja: tada on vidi ono sto u svom uobicajenom stanju ne vidi. Iz toga sledi da sveti, buduci u zajednici sa Bogom, pritom cisti, oslobodjeni od tela, imaju najsvetliji, dalekovidi um, i da nase iskrene molitve cuju, i ako su Bogu ugodne i za nas korisne, neizostavno ih ispunjavaju