Свети Јован Кронштатски и живот у Христу...

[JESSY]

Nas zivot je neprekidni tok neizrecivih milosti Bozjih: zato on treba da bude neprestano blagodarenje i slavoslov Bogu Tvorcu i Dobrocinitelju, a narocito neprestana ljubav prema Bogu i bliznjem – ikoni Njegovoj i sa-udu nasem. Voleci bliznjeg, mi volimo Boga; postujuci svakog coveka, mi postujemo ikonu Bozju, Samoga Boga i sami sebe: jer bliznji – drugi, peti, deseti, stoti, hiljaditi, milioniti i tako dalje – to sam ja. Mnogo je lisca na drvetu, a sve je na istom drvetu, istim zivotom zivi, isto poreklo ima, isti izgled, isti pocetak, isti i kraj.

******

Moleci se Bogu, besedis sa Njim licem u lice; i besedi sa Njim kao sa Carem – oci u oci, sa Majkom Caricom nebeskom besedi kao sa zivom, sa Andjelima i svetima isto tako, kao oci u oci, i neka se za to vreme srce tvoje niposto nicim sporednim ne zanima i ni za sta ne prilepljuje, jer reci: bi li se ti, razgovarajuci sa carem ili sa caricom, bavio necim sporednim ili nevaznim, na primer, gledanjem kroz prozor na putnike ili razgledanjem stvari koje se nalaze u odajama i dr. I zar to ne bi bilo krajnje uvredljivo za carsko velicanstvo? A kako mi, besedeci sa Gospodom, cinimo tome slicno i daleko gore od toga!

[JESSY]

Zalosti (nevolje) su veliki ucitelj; zalosti nam pokazuju nase slabosti, strasti, neophodnost pokajanja; zalosti ociscuju dusu, otreznjuju je, kao od pijanstva, nizvode blagodat u dusu, smeksavaju srce, pobudjuju gadjenje prema grehu, utvrdjuju u veri, nadi i vrlini.

****

Sve dok vodimo telesni zivot i Bogu ne pristupamo iskreno, demoni se taje u nama, skrivajuci se iza raznih strasti: iza zudnje za hranom i picem, bludnog raspaljivanja, gordosti i gordog slobodoumlja o veri, o Crkvi, o dogmatima vere, iza zlobe, zavisti, skrtosti, srebroljublja, tako da zivimo po njihovoj volji; ali kada pocnemo iskreno da sluzimo Gospodu i u bolno mesto dirnemo demone nasih strasti koji se gnezde u nama, tad oni ustaju na nas svom svojom paklenom zlobom, svim svojim ognjenim zastrasivanjima i svakojakim silnim, gorkim pristrascima prema zemaljskim dobrima, dok ih sve iz sebe ne izagnamo usrdnom molitvom ili pricescem Svetim Tajnama. Tako su besomucni mirni sve dok ih ne privedu svetinji, a cim ih privedu – odnekud se javlja neobicna snaga, odvracanje od svetinje, hula, vredjanje svetinje, prodoran krik. Eto vam objasnjenja ili razresenja vaseg nerazumevanja zbog cega besomucni, ili takozvane klikuse, vicu u crkvi tokom liturgije ili kada ih privode svetim mostima; to je zato sto se demoni susrecu sa dobrom silom koja im je mrska i jaca od njih, koja ih sazize, izgoni, porazava ih po pravdi Bozijoj, udaljava ih iz njima dragog stanista.

[JESSY]

Svaki hriscanski dom predstavlja beskonacno veliki dom – vaseljenu, nebo i zemlju u kojima obitava Gospod. Zato u svakom hriscanskom domu vidis ikone Spasitelja i Majke Bozje, Koji budno paze na molitve onih sto zive u domu i obracaju Im se za pomoc.

******

Covece, poznaj svoju dusevnu nevolju i snazno, neprestano se moli Spasitelju ljudi da te od nje spase. Ne govori u sebi: nisam u opasnosti, nisam u nevolji, nije mi potrebno da se cesto i mnogo molim za izbavljenje od nevolje koju ne shvatam i ne znam. Nevolja i jeste u tome sto, buduci u najvecoj nevolji, ne znas nevolju svoju; ta nevolja su gresi tvoji.

[JESSY]

O, ime najsladje, ime najsvetije, ime svemoguce, ime Gospoda naseg Isusa Hrista! Pobedo moja, Gospode, slava Tebi! Gospode, mi smo udovi Tvoji, mi smo jedno telo, Ti si Glava nasa. Gospode, neka beze od nas sve strasti, neka beze od nas demoni! Gospode, daj nam blagodat ljubavi koja nikad ne prestaje! Gospode, da postujmo i volimo jedni druge kao Tebe Samog, kao Tobom obozeni.

****

Slava, Gospode, sili krsta Tvoga koja nikad ne slabi! Kada me neprijatelj pritiska grehovnim pomislom i osecanjem i ja, nemajuci slobode u srcu, nekoliko puta sa verom ucinim krsno znamenje, to najednom i greh moj otpada od mene, i teskoba nestaje, i ja izlazim na slobodu. Slava Tebi, Gospode! Gospode, neka me od Tebe nista ne otkida, nista telesno, vestastveno, da uvek budem sa Tobom! Kako je dobro biti s Tobom!

[JESSY]

Tvoja sumnja u prisustvo Bozje na bilo kom mestu i u bilo koje vreme i mucenje duse koje otud proistice dokazuju da mi ni trena i ni na jednom mestu ne mozemo biti bez Boga, i da svakoga casa i na svakom mestu samo Njime zivimo; znaci, sumnja na negativan nacin samo potvrdjuje istinu prisustva Bozjeg na svakom mestu i nemogucnost nasu, kao i svake tvari, da igde budemo bez Boga. I zaista, ma gde da si, ako posumnjas u prisustvo Bozje, i bude ti teskoba i oganj na srcu, ne podlezi sumnji, shvati je kao opsenu, mastanje djavolsko, i odmah ce ti biti lako. Svagda treba pamtiti da je Bog, kao i dusa nasa, misleno, duhovno bice: i mislima i srcima nasim mi se ili priblizavamo Bogu, bivamo jedan duh sa Njim, ili se od Njega udaljavamo i postajemo jedan duh sa djavolom i silom koja mu pomaze.

*****

Ikone u crkvi i u domovima neophodne su, izmedju ostalog, i zato sto nas podsecaju na besmrtnost svetih, na to da su oni zivi (Lk. 20, 38), kao sto govori Gospod, da nas u Bogu vide, cuju i pomazu.

[JESSY]

Kako je ime Bogu nasem? Ljubav, Dobrota, Covekoljublje, Milosrdje. Kada se molis, vidi ocima srca da pred tobom stoji Ljubav i Dobrota, da te slusa Covekoljubac.

****

Hocu li Te zaboraviti, Gospode, nevidljivi, nedokucivi Gospode Koji uvek ispunjavas srce moje zivotom, svetloscu, mirom, radoscu, snagom, trpljenjem, Tebe Koji si za mene svako dobro u zivotu mome i jedini cinis zivot moj? O, ne daj mi da Te zaboravim!

[JESSY]

Cudna stvar! Kada je srce posredstvom zive vere sjedinjeno sa zivotnim nacelom – Duhom Svetim, tada je mirno, prostrano, i misao je tada slobodna i jasna, jezik tecan i odmeren; ali cim coveku u mislima bude zao brata svoga zbog neceg vestastvenog, na primer, hrane, novca, posto se seti nekog brata koji iste njegovu hranu, njegovo srce istog trena biva pogodjeno duhovnim udarom, biva svezano, utuceno; misao takodje biva svezana jer je pogodjeno srce – izvor misli – i postaje nejasna, kao i jezik, krv ubrzano tece i navire ka glavi, citav covek je u teskobnom, nenormalnom stanju. Tako se po zasluzi kaznjava nase neuvazavanje (potcenjivanje, omalovazavanje) duhovnosti kod naseg brata; tako se po zasluzi kaznjava nasa privezanost za vestastvenost! Slava pravdi Tvojoj, Gospode!

[JESSY]

Neprijatelj svakodnevno snazno proganja moju veru, nadu i ljubav. Progone te, vero moja! Progone te, nado moja! Progone te, ljubavi moja! Trpi vero, trpi nado, trpi ljubavi! Hrabro vero, hrabro nado, hrabro ljubavi! Bog je vas pobornik! Ne kloni vero, ne kloni nado, ne kloni ljubavi!

Na sve nacine postuj likove zivih ljudi da bi postovao kako dolikuje lik Bozji. Jer lik Gospoda Isusa Hrista je lik covecji. Ko ne postuje lik covecji nece postovati ni lik Bozji!

****

Neki vele: zasto pominjati imena pokojnih ili zivih pri molitvi za njih? Bog, kao sveznajuci, i Sam zna ta imena, zna i potrebe svakoga. Ali oni koji tako govore zaboravljaju ili ne znaju vaznost molitve, ne znaju koliko je vazna od srca izgovorena rec, zaboravljaju da se pravosudje Bozje i milost Bozja mogu umoliti nasom srdacnom molitvom koju Gospod, po dobroti Svojoj, kao da ubraja u zasluge samih pokojnika ili zivih, kao udova jednog tela Crkve. Takvi ne znaju da se i Crkva prvorodnih, zapisanih na nebesima (Jev. 12, 23), po ljubavi svojoj, neprestano moli za nas Bogu, i upravo pominje pred Bogom narocito imena onih ljudi koji im se mole, uzvracajuci istom merom. Mi smo pominjali njih, oni – nas. A ko sa ljubavlju svojom ne pominje bliznje svoje u molitvi, taj i sam nece biti pomenut i nece se udostojiti pominjanja. Mnogo znaci na molitvi jedna rec vere i ljubavi. Mnogo je mocna molitva pravednika (Jak. 5, 16).

[JESSY]

Moleci se za zive i pokojne i nazivajuci ih po imenima, treba od sveg srca, sa ljubavlju izgovarati ta imena, kao da u dusi nosis ta lica cija imena pominjes, kao dojilja kada nosi i neguje svoju djecu (1. Sol. 2, 7), pamteci da su oni udovi nasi i udovi Hristovog tela (Up. Ef. 4, 25; 5, 30); nije dobro pred licem Bozjim samo prebirati jezikom imena njihova, bez saosecanja i ljubavi srca. Treba pomisliti na to da Bog gleda na srce, da i lica za koja se molimo takodje traze od nas, po duznosti ljubavi hriscanske, bratsko saosecanje i ljubav. Velika je razlika izmedju bezosecajnog nabrajanja spiska imena i njihovog srdacnog pominjanja: jedno je od drugog daleko kao nebo od zemlje. Ali ime Samog Gospoda, Preciste Majke Njegove, svetih Andjela i svetih ljudi Bozjih pre svega uvek treba prizivati cista srca, sa verom i plamenom ljubavlju; uopste, reci molitve ne treba samo prebirati jezikom, kao da prstom okrecete listove u knjizi, ili kao da prebrojavate sitan novac; potrebno je da reci izlaze kao sto ziva voda izbija iz vrela svoga, da budu iskreni glas srca, da ne budu, dakle, kao tudja, pozajmljena odeca, kao tudje ruke.

****

[JESSY]

Gordost u veri se ispoljava jos i u neosecanju grehova svojih, u farisejskom opravdavanju i samohvali, u neosecanju milosti Bozjih, u neblagodarnosti Bogu za sve dobro – u neosecanju potrebe da se slavoslovi velicina Bozja. Svi oni koji se ne mole Gospodu Svedrzitelju, Bogu duhova i svakoga tela, Zivotu svome, ne mole se zbog tajne gordosti.

****

Kada tokom molitve Majci Bozjoj ne nadjes u srcu svome dolicno strahopostovanje prema Njoj, i osetis zle i hulne pomisli, usklikni tad sledece pohvalne reci koje joj po dostojanstvu prilice: "sva Ti si, Vladicice, svetlost, sva si svetinja, sva dobrota, sva premudrost, sve mozes kao Majka svemoguceg, svagda si jedna te ista svesavrsena kao Majka svesavrsenog Cara slave!"

[JESSY]

Moleci se Bogu, treba sticati takvu cvrstu, nepokolebivu veru da bude tesko posumnjati u bilo sta, cak nemoguce, a radi toga u srcu treba da budu napisane reci sve je moguce Bogu (Mk. 10, 27); treba jos imati zivu uverenost u to da Gospod sve ispunjava, da je bice Njegovo ljubav i dobrota; da je delo Njegovo i bit Njegova da stvara, daje, da bude milostiv, da preizobilno nagradjuje, da ispunjava molbe nase. I sve sto istete u molitvi, vjerujte da cete primiti; i bice vam. (Mt. 21, 22; up. Mk. 11, 24). Jos treba pomno osluskivati srce svoje kako ne bi lagalo, kako bi svaka rec izlazila iz dubine njegove, kao sto je receno: iz dubine vicem Tebi, Gospode! (Ps. 129, 1). To jest, treba se izuzetno brinuti o istinitosti molitve, o onoj iskrenosti koja nasima cini sve reci molitve koje je drugi sastavio, koja istinitom smatra svaku rec molitve.

****

Revnuj o ljubavi: sve ce proci, a ljubav ce ostati vecno, kao Sam Bog Koji je Ljubav.

[JESSY]

Zivot je velika iskustvena nauka. Nema niceg tezeg od ucenja te nauke, idenja tesnim putem i na uska vrata. I ko se uz majku ili u skoli nije navikao na veru i strah Bozji i zivot blagocastivi, tome ce narocito tesko ici ucenje u skoli zivota. On kao djak moze biti pametan, moze mnogo znati i uzivati veliki ugled zbog svojih sposobnosti, ali u skoli zivota je neznalica, sem toga, ponekad se desava da nije ni za sta, ni za porodicni zivot, zbog svog neprilagodljivog karaktera ili zbog svog neobuzdanog srca, niti za drustvenu delatnost. On se zlopati i cesto dozivljava krah u zivotu kao brod na moru natovaren mnostvom robe, pusten za vreme bure bez kormila, bez uzadi i jedara.

***

Trazeci od Boga razlicita dobra, veruj da je Bog sve za svakoga: trazis li od Njega zdravlje, veruj da je On zdravlje tvoje; trazis li veru, On je vera tvoja; ljubav, On je ljubav tvoja; mir i radost, On je mir i radost tvoja; pomoc protiv neprijatelja vidljivih i nevidljivih, On je pomoc tvoja svesilna; kakvo god dobro od Njega da zatrazis, On je upravo to dobro, kao i svako drugo, i ako smatra da je potrebno da ti to dobro daruje, onda ce On i biti za tebe to dobro. Bice Bog sve u svemu (1. Kor. 15, 28).

[JESSY]

Ja sam u Bogu, sa Bogom, pred Bogom, pod Bogom. On je zivot moj. Radi telesnog zivota On je razlio vazduh, vodu, pusta iz zemlje biljke za hranu, a radi duse moje – Sam je svuda i sve ispunjava, Sam je i vazduh, i hrana, i pice. Neprestano se nalazim, i hodam, i sedim, i spavam, i jedem, i gde god da sam – uvek i na svakom mestu se nalazim u Bogu. Prvo je slika drugog. Za disanje treba da su otvorena usta i culo mirisa, za zivot po duhu je potrebna molitva. Da bi molitva bila iskrena, da bi svecelo obuhvatila dusu, da bi bila usredsredjena, potrebna je paznja prema svome srcu, sabranost ili upravljenost uma i srca samo ka Bogu, odbacivanje od srca svake lazi, dvolicnosti i privezanosti za zemaljsko.

****

Najveca, stalna zabluda naseg srca sa kojom treba da se borimo neprestano, celoga zivota, jeste tajna pomisao njegova da mozemo biti bez Boga i izvan Boga bilo gde, bilo kada, makar jednog trena. Treba ga neprekidno utvrdjivati u Bogu od Koga se ono neprestano u mislima odvraca i veliki je uspeh u hriscanskom zivotu stekao onaj ko sa Anom, majkom Samuilovom, moze iskreno da usklikne: razveseli se srce moje u Gospodu; podize se rog moj u Gospodu; otvorise se usta moja na neprijatelje moje, jer sam radosna radi spasenja Tvojega (1. Sam. 2, 1).

[JESSY]

Isao sam na jutrenje. Sunce je bilo na istoku i odrazavalo se na fenjeru koji je visio na stubu. Odraz je bio tako pun i sjajan da ga je bilo nemoguce gledati, kao da je samo sunce. Pomislio sam: ako se vestastveno, stvoreno sunce sa takvom punocom sijanja odrazava u providnom staklu, ne odrazava li se onda duhovno nestvoreno Sunce–Bog u cistom od greha (kao tamnog nacela) srcu covekovom, ne odrazava li se On blistavo u svetima Svojim koji su se radi sjedinjenja njihovog sa Njim, radi njihove ljubavi prema Njemu ocistili ili se ovde ociscuju od svake necistote tijela i duha, tvoreci svetinju u strahu Bozijemu (2. Kor. 7, 1)? Da, On se velelepno odrazava u dusama izabranih Svojih; te ciste duse, te ikone Bozje, kao staklo providne, sijaju kao zlato na suncu, kao najcistiji dijamanti, ali sijaju radi Boga i Andjela, ne pokazujuci svoj sjaj ljudima, ali po Bozjem ustrojenju sijajuci radi njih svetloscu svoje vere, svojih vrlina, neminovno, poput svece metnute na svijecnjak u sobi koja obasjava sobu sa svima onima koji se u njoj nalaze (Up. Mt. 5, 15). I jos: ako se stvoreno sunce odrazava na fenjeru, ne odrazava li se onda ono nestvoreno duhovno Sunce celo – i pritom sustinski – u precistom telu i krvi Svojoj na oltaru Gospodnjem dejstvom Duha zivotvornog? Da, odrazava se celo i sa svom svetloscu Svojom i sa svom ljubavlju Svojom, tako da koji jede moje Tijelo i pije Moju krv u Bogu prebiva i Bog u njemu (Jn. 6, 56): telo i krv jesu sveceli Hristos.

[JESSY]

Kako nas sveti cuju? Cuju buduci da su jedno sa nama u Svetom Duhu – da i oni u nama jedno budu (Jn. 17, 21), buduci da su udovi jedne Crkve Bozje na cijem je celu jedan Hristos i koju ozivljava jedan Duh Bozji. Sveti nas vide i cuju u Duhu Svetome tako kao sto mi telesnim ocima i usima vidimo i cujemo pomocu svetlosti i vazduha; ali nas telesni vid i sluh ni najmanje nisu savrseni u poredjenju sa vidom i sluhom duhovnim: na velikom rastojanju mi ne vidimo veoma mnogo predmeta, ne cujemo veoma mnogo zvukova. Duhovni vid i duhovni sluh su savrseni: njima ne promice nijedan pokret srca, nijedna misao, nijedna rec, namera, zelja, zato sto je Duh Bozji – u Kome sveti prebivaju, vide nas i cuju – svesavrsen, sveznajuci, sve vidi i cuje jer je svudaprisutan.

****

Molitva ima snagu, na primer, da otvara i zatvara nebo, da pretvara vatru u rosu. Cija molitva je narocito snazna? Molitva Majke Bozje (Svojim svetim i svemocnim molbama) i svetih na nebu; na zemlji – molitve svestenika, kao onih koje je Sam Bog postavio kraj samog prestola Njegovog – radi molitve za sebe i ljude (za nase grijehe i za narodne grijehe iz neznanja – Jev. 9, 7), molitve prepodobnih, otselnika (doista cu pogledati na nj – Jov 42, 8). Zbog lenjosti hriscana za molitvu biva siromastvo vere, nade i ljubavi, grehovi i bezakonja, nevolje dusevne i telesne.