Преподобни Макарије Оптински: РЕЧНИК СПАСЕЊА

[Guest]

Зашто је тако тешко рећи ту малу реч "опрости"

Питаш ме зашто је тако тешко рећи ту малу реч "опрости"? Да ли ће ти 31. глава св. Симеона Новог Богослова бити задовољавајући одговор:" Довољно је да се неко разгневи када га љуте, и већ се види да древну змију носи у својим недрима". Не допустивши да га укоре, он се мучи немиром и смућеношћу. Спознавши на делу корист од речи "опрости", више је не остављај.

Сама реч "опрости", изговорена од срца, спаљује непријатеље и дарује мир.

[Guest]

Свако зло је од гордости, док се добро задобија смирењем

Свако зло потиче од гордости: а свако добро стиче се смирењем. Велика је добродетељ смирење! И као драги камен тешко се проналази, нарочито у наше несрећно време.

[Guest]

"Монах је бездан смирења и стуб трпљења"

Од свих наших дела, смирење је оно које је најпотребније. А оно нас учи да себе сматрамо ни за шта и да будемо испод свих. Ове се азбуке не придржавамо, мада се неретко догоди да нас опит томе научи. Наши ранији греси треба да нас смире, и да памтимо да је монах "бездан смирења и стуб трпљења".

[Guest]

Без Мене не можете чинити ништа.

Сви дарови које имамо, спољњи или унутрашњи, све је то Божије, а не наше, зато се и не треба хвалити или приписивати нешто себи и своме уму, или усрдности, или силама. Опет вам понављам: ако у свим својим делима и поступцима будете имали смирење, благодаћу Божијом ћете се успокојити. Господ је Својим пречистим устима рекао: без Мене не можете чинити ништа (Јн. 15,5) и заповедио је: кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (Лк. 17,10). Видите, и сам Господ нас свуда подстиче на смирење, и Сам Цар славе смирио се до лика слуге. Дакле, због недостатка наших дела, због немоћи или лењости наше, смиримо се и принесимо покајање пред Њим.

[Guest]

Спасавају нас не подвизи и дела, него смирење

...Читајући реч Божију и учење светих отаца наћи ћеш многе и различите путеве к спасењу: цариника, блудницу, блудног сина, разбојника и остале. Чиме су се спасли? Потруди се да и ти стекнеш макар комадић цариниковог злата, и бићеш спасен. Смирио сам се и спасао ме је Господ - каже св. Давид; и опет: срце скрушено и смирено Бог неће презрети. У житијима и учењима светих отаца наћи ћеш многе примере да се наши греси не исправљају само подвизима, него је то и пре изводљиво у немоћи. А најважније је имати тврду наду да страдања Господа нашег Исуса Христа исправљају грехе оних који се смирено кају. Без заслуга Спаситељевих, никакви подвизи не могу да нам помогну.

То што не осећаш олакшање савести после исповести и Причешћа Светим Тајнама, долази од недостатка смирења: ако мислиш да приступиш као достојна или пак узнемирена што се ниси исповедила како треба - иако си рекла све - од тога нећеш стећи спокојство. Себе спознај као сасвим недостојну, чак и ако исповедиш све грехе, али имај наду на милосрђе Божије, јер Он је дошао грешнике да спасе.

[Guest]

Ко је задобио смирење, задобио је Бога

Себе си назвала смиреном. То је, у крајњој линији, последица незнања. Но ти још ниси достигла ту меру, да би била смирена. Кад бисмо стекли то богатство, онда бисмо и све добродетељи лако стицали. Оно чак и само, без других добродетељи, може да нас спасе. А добродетељи без смирења, напротив, никакве користи не доносе, Ко је задобио смирење, задобио је Бога. То је учење св. Исака, великог мужа. Не треба дакле да мислиш да си смирена, а када тако мислиш, онда јасно показујеш своју гордост. Треба се трудити око смирења, сматрати себе за грешног и горег од свих; но то још није смирење, него пут који ка смирењу води. Нека ти Господ подари истински разум у разликовању ствари, који свети оци називају расуђивањем, даром истинског смирења.

[Guest]

СПАСЕЊЕ

Наше је спасење - у невољама и болестима

Бог се о нама стара и промишља више него ми сами. Он руководи нашим спасењем и не жели да га тражимо у овдашњим радостима, него у невољама, патњама и болестима. Јесу ли захваљујући млитавости наши оци и матере ушли у Царство Небеско? Зар га нису задобили идући уским и тешким путем? Они су страдали, али се нису жалили нити су били малодушни и то им је служило као утеха у најљућим душевним и телесним невољама, које кад су претрпели у савршеном смирењу, добили су савршен мир и духовне дарове.

[Guest]

Промисао Божији - спасење људи

Видим да су и данас неки, који су по звању и положају слуге и унижени - али нису подвргнути робовању страстима и светским насладама - задовољни својим положајем и да благодаре Богу; а ако би им се отворио пут према части, богатству и насладама, они би се препустили различитим страстима и изгубили мир. Они пак од њих који се у своме положају не уздржавају од страсти, подносе невоље које их могу очистити од грехова и онемогућити гори разврат. А то што су у таквом положају, и разлог због кога су по Божијем Промислу ту постављени - то није ствар која треба нас да интересује. Шта рећи о другима, који су по звању и положају виши од ових? Јесу ли мирни? Јесу ли спокојни? Јесу ли задовољни својим положајем? Мало таквих можемо да нађемо. Напротив, пошто су слободни, подвргавају се робовању страстима, те губе мир и спокојство. Зато Господ и допушта различите невоље, ратове, смртоносне болести да би их на све могуће начине привео покајању и спасао. Како пише св. Григорије Синаит: "Тога ради допусти Господ да се насртаји, поробљавања и покољи умноже, како би уништио зло или спасао снажнијим лековима"...

...Не Пројављује се Божији Промисао о нама само онда када живимо у сваком изобиљу: треба веровати да и у свакојакој оскудици Његова очинска љубав промишља о нашем спасењу. Несумњиво је да Он све може да учини богатима. Но када види да изобиље не користи души, већ јој наноси штету, онда ће га одузети како би трпљењем и благодарношћу били надокнађени наши пређашњи недостаци.

У вашем заједничком животу видим нарочит Промисао Божији који вас - кроз невоље што их доносе ваше страсти и кроз подвиге против њих - води према благом циљу спасења. Уз ваше супротстављање страстима, самоукоревање и смирење Господ ће да уништи све силе ђавоље и дароваће вам мир. Зашто бисте иначе живели заједно.

Дивна су дела Божија и недостижна за наш помрачени ум; но, колико је могуће, из Светог Писма и опита коме смо и сами сведоци, сазнајемо да је Господ слао болести, невоље, немаштину, глад, ратове, метеже, или као казну за грехе, или да би предупредио да не паднемо у њих, а понекад и ради испитивања вере. Тако, дужни смо да благодаримо Богу за Његов премудри Промисао и за све неизрециво милосрђе које нам је указао.

Потребна је вера да бисмо видели Промисао Божији који делује на нама, а не да људе сматрамо за кривце, и то стога што нам отимају оно чиме бисмо могли сами себе да повредимо - частољубље. То је знак пажње Божије.

[Guest]

Невоље су такође Промисао Божији

Треба да верујете, а нема сумње да то и чините, у Промисао Божији, да Он свагда и свиме управља и да жели да се спасемо и доспемо до познања истине. Не везује нашу слободу, допушта нам да идемо по својој вољи, али приликом укањања са правог пута који води ка задобијању блажене вечности у будућности, многобројним средствима нас враћа на прави пут. Ми, по немоћи нашег ума, налазимо блаженство и срећу у телесним задовољствима и, поводећи се за њима, заборављамо наш прави циљ - будући, вечни, који нема краја. Истинита је реч Господа нашег Исуса Христа: јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њиме иду; јер су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који Га налазе (Мт. 7,13-14). Премилосрдни Господ Који премишља о нашем спасењу, не жели да нас против наше воље уклони са широког пута и доведе на узани и тесни, којим можемо да задобијемо вечни живот. Све то чини Господ јер нас љуби, као што и Својим љубљеним ученицима у свету није обећао радост, но патњу: у свету ћете имати жалост (Јн. 16,33). Но после им је дао наду и утешио их: али ће се ваша жалост окренути на радост... и радост вашу нико неће узети од вас (Јн. 16,20 и 22). Прво дакле жалост, а потом радост.

Тешко нашем времену. Остављамо тесни и мукотрпни пут који води у вечни живот и тражимо пут спокојства, онај којим иду многи. Но милосрдни Господ многе са овог пута одводи на тесни пут, Кроз патње или болести ми се приближавамо Господу: јер нас оне и против наше воље смиравају, а смирење, када га стекнемо, и мимо дела може да нас спасе, како је говорио св. Исак Сирин...

Невоље нам се не шаљу без Његове воље: и то да бисмо се искушали, као злато у огњу. И ви, као човек, имате некакве своје немоћи, а невољама се све то очишћује; само благодарите премилосрдном Господу, који према вама има такво очинско старање и љубав; јер, шаљући невоље ради очишћења, Он до краја не допушта да паднемо у изнемоглост.

[Guest]

Недостатак спољних патњи Бог надомешћује унутарњим

Чамотиња која те је Божијим Промислом обузела, по допуштењу је Његовом, како би се искушала твоја вера и љубав - то се зове духовни крст. Када би имала спољних невоља: понижења, љутњи, прекора, свакојаких потреба, и када би их трпела са смирењем, онда би избегла то унутарње огорчење, а пошто си од свих тих невоља слободна, налаже ти се духовни крст, како не би била осуђена због доколице и спокојства. Не смеш да будеш малодушна, него да примаш и трпиш великодушно и да благодариш Богу Који је премудрошћу Својом све устројио на нашу корист. Разлог ономе бива и сујета, добро мишљење о себи и похвала од људи.

[Guest]

Недостатак подвига Господ надокнађује кроз патње и болести

Слава Владики нашем који нас учи духовном животу; вама мањка чињење телесних и духовних подвига, а уз то све спољне потребе су вам задовољене, па када још не би било и духовних потреса, кроз спољне патње и болести тела, каква би онда била нада на спасење? Но милосрдни Господ, Који нас је снабдео сваким добром, шаље и искушења, да нам пружи искуство у духовним борбама и да бисмо стекли смирење.

[Guest]

Господ нас води ка спасењу уским и тесним путем

Људи већим делом желе и траже добра у овом свету и труде се да избегну невоље. То изгледа врло добро и пријатно, али свагдашња угодност и срећа човеку наносе штету. Он пада у различите страсти и грехе и разгневљује Господа. А они који проводе тегобан живот више се приближавају Господу и лакше задобијају спасење. Стога је Господ живот у уживањима назвао широким путем: јер су широка врата и широки пут што воде у пропаст, и много их има који њиме иду (Мт. 7,13), док је тегобан живот назвао тесним путем што води у живот, и мало их је који Га налазе (Мт. 7,14). Дакле, Господ, по љубави Својој према нама, видећи могућу корист, одводи оне који су тога достојни са широког пута и поставља их на тесни и мукотрпни, како би трпљењем болести и невоља устројио њихово спасење и даровао им вечни живот.

[Guest]

И патње и утехе шаљу се по Промислу Божијем

.. .Све је то у власти Божијој; и патње и утехе су од Њега; оне долазе по за нас несхватљивом Промислу Његовом; али, у крајњој линији, на нашу корист. Дај Боже да не изнемогнемо у трпљењу и да будемо разумни у избору правог пута.

[Guest]

Огњем патњи спаљује се трње страсти

...Описујеш какав је немир настао у вашој обитељи приликом промене игуманства... Зар се све то догодило без допуштења и воље Божије? Он премудрошћу Својом све уређује, тако да је огњем патњи спалио трње страсти, припремајући Н. за настојатељство; а онда, патње и невољно смирују душу и чине да она прибегне Богу, молећи помоћ и заштиту. Он је све то могао да избегне и да је на настојатељство уздигне тихо и мирно, како многи и ступају, али, очигледно, нашао је да овако треба да буде: ко се може супротставити вољи Његовој? (Рим. 9,19). Колико је патњи претрпео св. Јосиф, кога су браћа продала у робље, и кога је Петефрије бацио у тамницу у којој је чамио две године: оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову (Пс. 105,18). Зар га Бог и без тога није могао подићи на власт? Но тако је морало да буде. Па и Мојсије, вожд народа Божијег, колико је само искушења и невоља претрпео? Бежао је из Египта, уз сву своју ученост и мудрост, и обрео се, на крају, у туђој земљи; четрдесет година напасао је овце свога таста; како ли је то тешко било? Какве све патње није поднео у то време! И зато се удостојио да види Бога у несагоривој купини; и зато је био послан у Египат да изведе свој народ испод ропства фараону; није дакле без патњи постављен на ово дело.

[Guest]

Промислом Божијим сваковрсне невоље бивају допуштене на нашу корист

Како бисмо упознали сами себе када нам нико не би наносио бол, и како бисмо стекли трпљење, и како бисмо се смирили? Све то не бива без Промисла Божијег. Но премудрим старањем Његовим свакоме се ради искушавања воље и трпљења догађа оно што га може смутити и поколебати, како би спознао властиту немоћ и смирио се, или како би стекао трпљење и љубав.

...Ти си се наљутила због неоправданог приговора: ми, као људи, још нисмо у себи истребили страсти самољубља и гордости, те стога замерке које су по нашем мишљењу незаслужене тешко подносимо. Но ако се руководиш духовним разумевањем, онда ћеш наћи да је тај случај послат од Бога ради твога искушавања и поправљања. Јер помоћу таквих ствари ми постајемо свесни дејства наших страсти и трудимо се, уз помоћ Божију, да их искоренимо самоукоревањем, смирењем и љубављу...

Ти не схваташ да Бог пажљиво допушта Н. да те узнемирава и да ти се противи, како би тим леком исцелио твоју болест, како не би чула: лечисмо Вавилон али се не исцели (Јер. 51,9). Можемо ли да се излечимо од духовних болести ако немамо прилике да истребимо њихове узроке? Нико нас не дира, чини се - мирни смо; а страсти леже унутра, не бивају уништене него још јаче пуштају корен и, када се пружи погодна прилика, доносе велику несрећу...

Када се смиримо, онда схватамо да тога још и нисмо достојни, те треба да верујемо, да све што се догађа против нас бива по вољи Божијој, ради нашег искушавања, како бисмо, видећи стално своју немоћ, приносили покајање Господу.