Преподобни Макарије Оптински: РЕЧНИК СПАСЕЊА

[Guest]

Смрт је преселење из времена у вечност

Немој смрт себи да представљаш с лоше стране, него веруј да она служи као преселење из времена у вечност; а време Господ држи у својој власти.

Ти се бојиш смрти: но ко је од нас бесмртан? Смрт није уништење нашег бића, него прелазак из садашњег краткотрајног и лошијег у бољи живот. Господ каже: који верује у Мене ако и умре, живеће (Јн. 11,25), јер Он није Бог мртвих него живих јер су Њему сви живи (Лк. 20,38).

[Guest]

Сећању на смрт стран је малодушни страх

Заиста је тужно читати о твојим сталним болестима... Уз то, постала си тако малодушна и бојиш се смрти. Милостив је Господ, поживећеш ти још с нама, не плаши се. Истинском сећању на смрт стран је такав малодушни страх какав видим код тебе, напротив, она подстиче на мудрост и добар живот.

[Guest]

Они који су умрли млади избегли су многе невоље - таква је воља Божија

Твоје дете Господ је узео к Себи... јер је Његовој вољи било угодно да је пресели у вечно блаженство у том невином узрасту. Ми не знамо, а Богу је познато и оно што још нисмо учинили: Он зна каква би она била када порасте - или несрећна или шта друго. Зато ју је узео Себи. Зато ни твоја молитва није примљена и испуњена, јер је премудрим Промислом Божијим њој било одређено да сада оде одавде. Речи Светог писма које си навела: колико ће више Отац ваш Небески дати добра онима који му ишту (Мт. 7,11), уопште се не односе на тебе." Дати добра" (блага) - па зар си ти тражила добра (блага)? Тражила си живот ћерке, но да ли си могла знати хоће ли ти он на крају послужити за утеху или ће ти донети муку? А Богу је све то познато и Он ти је, коначно, дао "добра" тако што је твоју ћерку примио у вечно блаженство. Веруј несумњиво у то и благодари Господу Који све чини за твоју корист.

Жалост која вас је посетила престављењем ваше вољене ћерке примите као послану од руке Божије. Она не само да ништа није изгубила због тога што се упокојила у младим годинама, него је још и избегла многе изопачености и невоље овога века. И све је то део промисла Божијег. Њему је познато све што би могло са нама да се догоди, а ми не знамо и не схватамо ништа, и жалостимо се не схватајући Божије промишљање о нама. Молите се Богу за упокојење њене душе. Вама ће то бити утешно а њој угодно...

[Guest]

Тешко греше опи који се предају силној жалости због умрлих

Апостол Павле нам у Посланици Солуњанима каже: нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде (1.Сол. 4,13). Погледајте, коме је својствено да се жалости? Онима који немају вере и наде у будући живот, они се заувек раздвајају са својим ближњима, њима не сија луча наде из удаљене вечности. Али ми који верујемо имамо наду: ова смрт је само прелазак у вечни живот, од невоља и болести ка спокоју. Зашто бисте се препуштали таквој жалости која изједа ваше срце и уништава плодове вере и наде?

Колико год трајао овдашњи живот - то је ништа у поређењу са будућим, који нема краја. Зато она (ћерка) није умрла, него је прешла у други, савршени живот. Саветујем вам да се не предајете неприкладној жалости због ње, као они који немају наду на будући живот. За њих, тј. за неверујуће, онај ко умире - умире заувек, и њихова је туга неутешна. За њих у удаљеној вечности не светли луча наде. Ми, који верујемо, имамо наду у васкрсење мртвих и живот будућег века.

[Guest]

Утехе онима који се предају жалости због умрлих

...Она се одвојила од нас у своју вечну отаџбину, којој и ми морамо да стремимо, само нам време није одређено и непознато нам је, а знано само Једином Творцу нашем. Нама је време пребивања овде дато да бисмо се постарали да га употребимо за корист душа наших и душа наших ближњих. А кад се будеш предавала непотребној жалости сасвим ћеш да се растројиш и изгубићеш здравље. Тако ћеш много да сагрешиш пред Богом. Мисли о томе да је границе свачијег живота одредио Сам Бог, и нека те то храбри, а другачије и не може да буде. Господ ју је узео баш сада, у непорочности и чистоти; коликих ли се саблазни она избавила, коликих замки ђавола, света и тела? Колико је невоља које чекају на животном путу избегла, невоља које би морала тешко да подноси, а можда би и тешко сагрешила. Но сада је то све далеко од ње, и она ће се наслађивати вечним блаженством. Чак и да је В. дуго поживела, ипак не би заобишла смрт. Свето Писмо нас теши, да не бринемо за мртве, јер то је својствено онима који немају наду, тј. онима који не верују. За њих заиста нема утехе... за њих онај ко умре, тај је вечно мртав; а ми, који верујемо и убеђени смо у дејство Промисла Божијег, треба да будемо тврдо уверени, да је њено пресељене у вечност баш сада, воља Божија, и да је то на њену велику корист. Ако је и отишла у младости, но старост се не огледа у броју година, док је мудрост - седина људска, а чист живот - узраст старости (Прем. 4, 89).

[Guest]

СМИРЕЊЕ

"О смирење! Ти си одећа Божанства" - каже св, Исак Сирин.

[Guest]

Христос - учитељ смирења

Питате како и одакле се научити смирењу? Сам Господ наш Исус Христос је рекао: научите се од Мене, јер Ја сам кротак и смирен срцем (Мт. 11,29). То је основа нашег учења - смирење. Свети оци, подражавајући то учење, и поред све своје светости сматрали су себе за горе од свих и ниже од сваког створења, томе они уче и нас. И ј асно су показали, да где год се догодио пад, тамо ј е претходила гордост...

Тражите од мене савет: како савладати страсти и стећи смирење? Ваша жеља је добра, али треба уложити труд ради стицања смирења, треба одбацити и уништити гордост у себи и у сваком делу и речи смиравати се и сматрати себе за горег од свих. Када бисмо и могли нешто добро да учинимо, то не чинимо нашом силом, него помоћу Божијом. Господ насје научио: кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (Лк. 17,10), и још је заповедио: научите се од Мене... (Мт. 11,29). Ето од Кога да се учите смирењу; оно вам дарује мир, а са њим лако можете савладати страсти, јер је самољубље и гордост основа свих страсти и њихов узрок. Њеним уништењем све страсти нестају, јер за сваку ћете страст наћи заповест Божију и, трудећи се да ту заповест испуните, лако ћете је, уз помоћ Божију, савладати.

Сама најузвишенија Љубав (Син Божији) обукла се у смирење нашег тела.

[Guest]

Како достићи смирење

У оваквој борби, или духовном рату, потребно је поуздано оружје, коме ђавоља сила не може одолети. Какво је то оружје? Свето смирење. Како га достићи? Постоје разни начини да га стекнемо.

Прво: испуњавање заповести Божијих, међу којима је и ово: Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско (Мт. 5,3). Кад извршите све што вам је заповеђено, говорите: ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити (Лк. 17,10); научите се од мене јер ја сам кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим (Мт. 11,29).

Друго: познавање својих немоћи. Св. Исак Сирин у 61-ој Беседи пише: "Блажен је човек који зна своју немоћ, јер је то знање за њега основа, корен и темељ сваког добра. Исто тако, нико не може постати свестан своје немоћи ако не буде мало искушан. И праведник, који не познаје своје немоћи, налази се у опасности...". И опет: " Онај ко не познаје своје немоћи оскудева у смирењу, а ко оскудева у смирењу далеко је од савршенства и стално се налази у страху"...

Треће: сећање на пређашње грехе доноси тугу у срце и смирује душу.

Четврто:" од послушања се рађа смирење - пише св. Јован Лествичник - од смирења расуђивање, од расуђивања испитивање, а од овога прозорљивост". И св. Касијан у Речи Леонтину игуману каже: " истинско расуђивање не долази другачиј е него од истинског смирења које снисходи, да не само оно што чининим, него и оно што тек помишљам откривам оцу, и да својој помисли ни у чему не верујем, но да у свему следим речи стараца и да верујем да су корисне"...

Пето: од Промисла Божијег допуштено је падање у страст, како бисмо боље осетили своју гнусобу, како бисмо се смирили и постали свесни да смо гори од сваког створења. О томе пише св. Григорије Синаит у глави 117ој: "ако човек не буде остављен, побеђен, савладан, поробљен сваком страшћу и помишљу и духом побеђен, не добијајући ниоткуда никакве помоћи, ни од Бога ни од било кога другог, и готово очајан због свакојаких искушења - не може постати скрушен и себе сматрати за најмањег, последњег и слугу свих, некориснијег и од самих демона, онога који и треба да се мучи и буде побеђен. То је смирење које је од Промисла Божијег, кроз које се и друго и узвишеније даје". За стицање служи још и свакидашње самоукоревање. Из овога видите да је веома опасно ићи путем добродетељи без смирења, са надом на себе. Постоје многи, како стари тако и савремени, примери оних који су због овога пали у прелест.

[Guest]

За стицање смирења потребни су време, подвиг и напор

Пажљиво прочитај 25у Поуку св. Јована Лествичника: тамо ћеш видети како само смирење може истребити страсти и дати снагу добродетељима, а и код св. Исака Сирина у 46ој Беседи речено је да "смирење и без дела спасава човека, а дела без смирења не могу спасти". Немој мислити да смирење можеш да стекнеш лако и без душевног труда, јер "оно је - по речима св. Петра Дамаскина - плод знања, а знање је плод искушења и невоља". Зато не треба избегавати невоље послане од Бога, већ их треба примати са покорношћу и трпети их са самоукоревањем, и никако се не надати на своје молитве, ни на сузе које лакомислене доводе до гордости и сујете.

...Труди се да са спољним усагласиш и унутарње смирење. Сматрај себе за најгорег и последњег од свих, не говорећи то само устима, него придруживши и срце. Оно ће те учинити спокојним. Исто тако немој да мислиш да би то дело могло брзо да се заврши: оно захтева много времена, труда, одрицања од своје воље и разума, о чему је говорено и писано доста. Но без праксе неће бити успеха: много ћеш пута пасти, смирити се и устати, а оно ће бити утврђено тек онда, када потпуно спознаш своју немоћ и када се више не будеш ослањао на своја дела.

Твоје представе о смирењу су недовољне. Ти о њима можеш знати само теоретски из учења св. Јована Лествичника. Па и он, пишући о њему, сматра да не може да пружи довољно добро тумачење. Слично је и са св. Јефремом Сирином и авва Доротејем. Оно се најбоље разумева на делу, а до стицања смирења пут је још далек.

Смирење је велико оружије против непријатеља, но његово стицање захтева велик труд и одрицање. Узак је и тесан пут који води у вечни живот! (Мт. 7,14).

Кажете да немате плодове смирења, него вас уместо њега узнемиравају гордост и самоувереност. А како мислите да за тако кратко време стекнете смирење? То је највиши дар. О томе како се он задобија, поучавао сам вас у првом писму; то можете да прочитате и у књигама светих отаца о овој великој добродетељи. Када у потпуности будете испуњавали послушање према мајци, не уздајући се у свој разум, онда ће и цвет ове добродетељи да процвета. Но знајте да ће непријатељ добра, ђаво, многе насртаје усмерити на вас, како би вас отргнуо од овог спасоносног подвига.

Смирење је једино непобедиво оружје против свих ђавољих подвала, но није лако достићи га, а за оне који живе у свету оно је тим пре недостижно. Чак и ако укоревате себе речима, не треба у њих да се уздате ако нисте стекли истинско смирење срца.

[Guest]

Смирење - божанска наука коју могу да уче сви

Како смо ми далеко од смирења! А оно би оборило све стреле лукавог. Ваља учити ову Божанску науку. Не треба ићи на университете, нити на академије и трошити новац за то. И сиромашан и богат, сви имају право и могућност да се уче овоме дару. Научите се од Мене... (Мт. 11,29). Не будимо неверни према речима Господа нашег Исуса Христа, него се окористимо и почнимо да учимо, увек је право време за то. Не само оне који су дошли у 3ћи, него ни оне који су дошли у 11ти сат Он не одбацује, већ их прима и једнаку им награду даје.

[Guest]

Смирење не види себе

Кад будеш следила учењу светих отаца, твоји ће хирови бити уништени. Не само да нећеш мислити да их немаш, него ћеш просвећеним очима видети своје грехе, којих је као песка морског. Знај да смирење није у томе да видиш да си смирена. Прочитај о томе код св. Јована Лествичника, авве Доротеја и св. Петра Дамаскина.

[Guest]

Знаци истинског смирења

Они који су сасвим немоћни (стари, болесни), нека обрате пажњу на речи св. Јована Лествичника: "ко је немоћан телом, нека иде путем смирења, јер неће наћи друго средство за спасење".

Знак смирења и гордости нека ти буде ово: гордост зазире од / свих, укорева их и види њихову лошију страну, док смирење види / само своје зло и не усуђује се да икоме суди.

...Ова добродетељ (смирење) презрена је и мала по имену, а велика и значајна по дејству, и толико силна, да по речима светих отаца онај ко је смирен никада не пада. Где је смирење, ту је и љубав - они су нераздвојни; но кад се плашимо приговора, кад се бојимо грдњи, кад не трпимо увреде - још смо далеко од тих добродетељи.

[Guest]

Због смирења се и без дела опраштају многа прегрешења, док дела без смирења не доносе корист

О томе колико је велика сила и узвишена слава смирења, пишу св. Калист и Игњатије у 43ој глави: "због смирења се и без дела опраштају многа сагрешења, док су она (дела) без њега (смирења) бескорисна". И још: "што је со у свакој храни, то је смирење у свакој добродетељи, оно може многе грехе да сатре.

Свети оци нас уче да је без ове ризнице све наше богатство безвредно. Једино је смирење у стању да нас без дела заступа пред Господом и да учини да нам се опросте сагрешења. А дела без смирења неће донети никакву корист (Добротољубље, Калист и Игњатије, глава 43; Исак Сирин, Беседа 46; св. Јован Лествичник, Поука 23)...

Никаквим добрима или подвизима не можеш узвратити Господу као смирењем, са којим сав збор добродетељи неће одступити од тебе; а без њега, ако и мислиш да нешто имаш, вараш се. Ово богатство ваља стицати не на речима, него искуствено, упражњавајући смирење у животу. 0 томе још не вреди да ти говорим, јер ти је несхватљиво без опита.

Схвативши своју грешност, стичите смирење које силно заступа пред Господом, како када је у питању праштање наших грехова, тако и када се ради о утврђивању за убудуће, за испуњавање заповести Његових.

[Guest]

Смирење се задобија кроз спознавање својих немоћи

...Старај се о тим средствима која ти доносе корист. Кажем: немој се уздати у свој разум и одсеци своју вољу. Оптужбе, биле оправдане или не, не одбацуј, ако не желиш да одбациш своје спасење. Све ово делање довешће те до познања властитих немоћи и до смирења.

...Нека вам Господ помогне да кроз познање својих немоћи стекнете толико жељено смирење...

А како стицати смирење - то велико благо које непријатељи не могу да украду и које их уништава - о томе читајте отачке књиге. Из њих ћете видети, да где нема светлости, тамо је све тама, и где нема смирења, тамо је све тамно и мрачно. И ми не можемо да стекнемо смирење ако не спознамо своје немоћи и ако се уздамо у своју умишљену способност да се поправимо. Већ и то што у себи осећате хлађење према Богу јесте повод за смирење. Видећи у себи такву беду, треба се и против своје воље смиравати, а буде ли узнемирења због тога, јасно ће се показати наша гордост; јер ако смо нешто и имали, притерани невољама узнемирили смо се, уместо да прибегнемо смирењу и покајању.

[Guest]

Самоукоревање - пут ка смирењу

Кад себе претвориш у ништа, шта те се тиче шта други о теби говоре и мисле? Смирени је увек миран и спокојан, а док то достигнемо, треба нам велико искуство. Сваки случај који те потресе нека ти помогне да препознаш своју немоћ и да укориш себе а не друге...

...Кад се догоде болести или слабости, смиравај се не језиком него осећањем срца, да би добила сведочанство тог доброг дела.

Ево правог пута за нас. Он води... к смирењу. Ако уместо својих подвига видиш грешке и слабости, немој се смућивати, него се укори и смири... Ти си навикла да видиш своје подвиге, и ако се понекад догоди да те М. М, искуша сматраш да је то добро и некакво мучеништво. Од тога се твоје срце и заквасило гордошћу, која те лишава мира и спокојства.

Господ од нас тражи смирење. Са смирењем Господ и мала дела прима, а без смирења ни велики подвизи нису му угодни, што видимо на примеру фарисеја. Помисли је могуће смирити и сећањем на наша прегрешења. Ако те посете неке муке или невоље, сећањем на сагрешења, укоревајући себе а не друге, лакше ћеш их поднети.