"Идите и научите све народе..."

[Милан Меденица :)]

Зашто би се Црква бавила овим питањем ако је питање нације за њу ирелевантно?Црква је управо сама поистоветила српско и православно на овим просторима јер говори о процентима и мапама понуђеним за РС у контексту распореда православних светиња.Да не говорим о томе да је ово одбијање плана значило наставак рата.

Владика Атанасије је одбио да прими орден који су му својевремено додилиле власти Републике Српске,јер " је изгубљена долина Неретве и трећина Требиња".Прихватио је нови орден РС ове 2012.

страшно, то је равно етнофилетизму што пишеш о поистовећивању нације и вере.

види, Црква је ти за народ Божји а не за народ српски или народ руски, ... у народ Божји упадају СВИ народи, неважно да ли су Срби, ови или они. то што је на територији где су Срби, то не значи да се Црква бави националним питањима већ да неће дозволити да се ИЈЕДАН народ малтретира тамо где је Она, било да су хришћани или не-хришћани у питању.

сети се да је наша Црква добровољно платила обнову београдске џамије кад су дошли неки инвалиди и изломили је "у име вере", још је издато саопштење да се тако нешто никад више не понови јер Црква не благослови такве манифестације лудила.

[Желе Зека]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339971900' post='661972]

страшно, то је равно етнофилетизму што пишеш о поистовећивању нације и вере.

види, Црква је ти за народ Божји а не за народ српски или народ руски, ... у народ Божји упадају СВИ народи, неважно да ли су Срби, ови или они. то што је на територији где су Срби, то не значи да се Црква бави националним питањима већ да неће дозволити да се ИЈЕДАН народ малтретира тамо где је Она, било да су хришћани или не-хришћани у питању.

сети се да је наша Црква добровољно платила обнову београдске џамије кад су дошли неки инвалиди и изломили је "у име вере", још је издато саопштење да се тако нешто никад више не понови јер Црква не благослови такве манифестације лудила.

Mi danas ne možemo pristati, niti možemo nametnute nam u Ženevi odluke o procentima i mapama prihvatiti, te da ostanemo bez svojih: Žitomislića na Neretvi ili Saborne crkve u Mostaru ili crkve Sopotnice na Drini, Manastira Krke ili Krupe u Dalmaciji,Ozrena i Vozuće u Bosni, Prebilovaca u Hercegovini ili Jasenovca u Slavoniji.

Обрати пажњу на болдиране речи.У Апелу епископи говоре о процентима и мапама које су наметнуте нам(значи Црква се поистоветила са народом).А затим у одбрану граница Републике Српске, Црква потеже питање распореда светиња и тиме поново прави директну вези између нације и Цркве.Е сад ако ти мислиш да је цела Епископска конференција етнофилетистичка-то је твоје мишљење.

Ја сам јако против обоготворавања нације,али сматрам да се Црква залагала и да би требало да се залаже за права свог народа-наравно свака Православна Црква.Несумњиво,подједнако третирајући све људе и народе.

Само желим рећи да Црква не би имала овакве ставове и овакав однос према народима какав има да је та категорија сасвим неважна за њу,те да је њен народ само скуп православних хришћана без различитих идентитета па тако и народног-у нашем случају српског...који Црква уважава и негује.

[ego]

„Историја је плод сарадње Божије и људске.

Један цео народ постао је Божији народ.

Не идемо ни за ким другим!

Не дају нам да се развијемо у нашој матици.

Тај човек собом заклања стварно постојећи српски проблем.

И последња победа биће Црква.“

Разговор са Владиком Атанасијем (Јевтићем)

ПОСЛЕДЊА ПОБЕДА БИЋЕ ЦРКВА

ДВЕРИ СРПСКЕ: Ваше Преосвештенство, шта је смисао српске историје?

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ: Историја сваког човека и историја сваког народа је уствари оно што Бог о томе народу и томе човеку има у Својој предвечној Вољи и у Својој Замисли. То је она звезда водиља, она оријентација, онај циљ живота и историје, али уз сарадњу човека, уз сарадњу народа. И наравно онда делима или неделима човек ту историју испуњава, или је квари или је исправља. У сваком случају историја је плод сарадње Божије и људске. Божија Замисао о човеку и свету, народу и народима, о човечанству, о свемиру је вечна али садржај те Замисли Божије тј. Њено остварење је остављено слободи човека, слободи народа, слободи рода људскога: зато што је Бог створио људе као себи сараднике (слободне синове), као саговорнике и саветнике, како каже дивно у предговору и поговору наших првих штампаних књига: Псалтира, Октоиха, Молитвослова, на Цетињу, у Милешеви и у другим нашим штампаријама.

Апостол Павле када је дошао у Атину, на Ареопагу, центру тадашњега културнога света, одржао је једну сјајну реч, једну беседу у којој је рекао да је Бог створио сав људски род из једне крви и народе је дао на земљи одредивши им времена и просторе у којима ће живети, битовати, делати. Према томе постоји Божији Промисао за свакога човека и сваки народ. Српски народ је несумљиво у орбити Божијега Промисла као и сваки други народ али је жижу тога свога Промисла Бог негде фокусирао конкретније, више, као што је то у случају изабраног народа Израиљског, односно као што су после хришћански народи а посебно међу њима поједини православни народи као што су браћа Грци, као што су Словени и остали народи. То је у Вољи Божијега Промисла да и нас стави у жижу, да нас доведе на ове просторе промисаоно, да нас доведе да овај средишњи део Балкана ми држимо и ту живимо, битујемо, ту се остварујемо, ту Царство Небеско у нама и око нас изграђујемо и тим степеницама тога што смо изградили пењемо се онда у Царство Божије Вечности.

Српски народ, несумњиво, одазвао се Божијем позиву и призиву. Ходите благословени, наследите царство које сам вам припремио од постања света. И то се одазвао свестрано, свенародно. Било је, наравно, то постепено, не одједном. Два века ми смо крштавани, али смо се крстили и већ дали прве плодове, прве подвижнике, прве мученике, прве светитеље. Један цео народ постао је Божији народ. Каже, рецимо, биограф Светог Саве да је он путујући по српској земљи сејао рај као духовни луг, своју децу засађивао да као плодне маслине доносе плодове; то се каже и у тропару његовоме. А у време деспота Стефана каже биограф његов Константин да је Србија била као мали рај. Не да није било грехова, не да није било падова, слабости али је цела оријентација народна, оно што је главно у народу, већина народа, била усмерена ка Небу. То показују засејане српске земље са светињама, манастирима (свето гробље, што вели Св. Владика Николај), свете битке којима смо бранили част и образ (за своју домовину, крст часни и слободу златну), али највише су остале познате наше задужбине. Српски народ је задужбинарски народ јер је градио за Царство Небеско (задужбине, значи за душу). Није тиме лишавао благодети ни тела свога народа, дакле, ни земаљски и телесни живот (напротив, он је неодвојив од духовног истинског живота), али је ипак осветљавао светлошћу Царства Небескога свој животни пут (како је то дивно говорио Владика Николај у оној његовој „Српски народ као Теодул“, као Слуга Божији, као Христопозвани и Христоодазвани народ који је засејао своју земљу таквим знамењима, таквим светињама, таквим стожерима светлости, човечности, слободарства, љубави и свега онога што је добро и што је вечно – тај народ је тиме показао своју праву слику и историју). Имали смо ми својих словенских добара у словенској бити (у природи има доброга, у сваком човеку има доброга). У самом човеку има толико добра да се може на њему Рај изградити и изграђује се код многих, али има и могућности да се изгради зловоља и Пакао. Српски народ се определио пре Косова још за Христа и Царство Небеско – Иштите најпре Царство Божије и правду његову а остало ће вам се придодати – то је тај заветни стожер и оријентир српскога народа. Зато је српски народ Божији народ; грешан, посрћући – јер Бог је дошао да спасе грешнике. Да смо били праведни не би ни долазио да нас спасава, значи сви смо грешни, али је битно да човек спозна своју грешност, своју слабост, своје отуђење и да се повраћа ономшто је истинско, што је боголико у њему, што је стварно Богохумано, Богочовечно, и то је српски народ остваривао.

У новијим временима, у перипетијама новије историје, ми смо били и изазвани и гурнути и често пута срљали и сами у многе невоље, у многе ратове, у многа застрањења, ал’ смо се опет брзо повраћали. Ја и данас видим тај повратак српског народа Богу, нарочито младих, нарочито наше деце, а хвала Богу и манастири нам расту и свештенства имамо и људи заинтересованих и за веру и за веронауку и за учење богословља, за трајне вредности (и међу нашим ученим људима, међу нашим писцима, поготову међу нашим песницима). Али имамо и ону пратећу сенку људи отуђених и отуђујућих који хоће и свој народ да отуђе па то онда да издају за народ. А нарочито у тешка последња времена, ово последње пола века (не само последњих десет година него пола века!), били смо изложени великом искушењу, великом страдању у којем смо добрим делом и сами учествовали, јер било је и Срба комуниста, безбожника и отпадника и одрода, нељуди, а у последњих десет година то се пројавило, нажалост, и у не увек чистим ратовима, не увек чистим борбама за одбрану јер нас је руководство покушало да заведе (комунистичко, неокомунистичко руководство Милошевићево), али се народ отргао, дигао се да брани своје право, своју правду, као што су се дизали Срби на Косову и у последње време (међутим, то је скренуто на један погрешан колосек). Хвала Богу, опстали смо и остали смо у највећој мери чиста образа захваљујући пре свега вери српској, захваљујући Патријаршији српској, на челу са овим Божијим човеком Патријархом, кога су такође клеветали. Али остаје за много штошта да се покајемо, окајемо и да се обновимо као људи – ништа лепше него кад се човек обнавља: из неког греха покајањем, из неког пада устајањем, из неке прљавштине прањем и очишћењем, из неког застрањења повратком на прави пут. И тај процес је почео у српском народу. Е сад, одговорност се никада не скида са нас. Пред нама је велика одговорност и зато наша судбина или боље рећи наша историјска путања и оријентација је и у нашим рукама, није само у Божијим.

Бог је највећи пријатељ човека, прототип, прволик човека (није никакво отуђење човека Бог), онај живи и истинити Бог који је постао човек и зна човека како га је стварао; и постао је човек да покаже какав је човек и стално је ту санама присутан Духом својим Светим, Црквом својом, светитељима својим, Божијим људима, да нас на тај пут повраћа, обнавља, оживљава, васкрсава и да нас води ка Царству Небескоме. Мислим да је и данас овакав какав је српски народ на том путу још увек неодступан, са скретањима, са падовима, са посртајима али ипак лика окренутог ка Господу Христу, Једином Човекољупцу – не идемо ни за ким другим. Потурају нам разне друге вође и моделе, разне друге лаже и паралаже нам истичу пред нас, али је народ у својој већини светосавски народ, Божији народ, опредељује се за Царство Небеско. Знам да се томе неки подсмевају и ругају, спрдају кад се чује реч Царство Небеско, али људи не верују ни у шта, ни у какву светињу и шта ћеш очекивати од њих да они разумеју Јеванђеље Христово. То је исто као кад се спрдају са Христом, кад свашта измишљају, умишљају о Христу, како неће онда и о нама и о ономе што је најсветије у души народној; то је као кад би се неко изругивао са најлепшим светињама једнога детета, са његовим чежњама, са његовим жељама, са његовим радостима, надањима, али има и таквих људи, нажалост, злурадих, који желе и друге да унесреће. Нека их, доћи ће и они пред лице Божије, доћи ће и они да виде какви су, јесу ли Боголики или су ђаволики.

ДВЕРИ СРПСКЕ: Посреди Бога и човека, као и између Бога и народа стоји Завет (Савез). Шта је то Завет?

ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ: Добро сте поменули реч ЗАВЕТ. Свето Писмо се назива Стари завет и Нови завет. Да би пало, одлутало, залутало човечанство Бог поново позвао и повратио на пут ка себи,ка Царству Небеском које је за нас створено, дакле, ка нама правима нас да позове, Бог је склопио Завет са Аврамом. Аврам се одазвао на Божији позив, то је врло важно, послушао, поверовао и кренуо, и Бог је створио Стари Завет. Он је био припрема за Завет Божији, Нови Завет у Христу са свима људима и са свим човечанством, са свим народима; зато се Нови Завет зове Нови вечни Завет, последњи Завет, есхатолошки Завет. Христос је Онај који је тај Завет у себи остварио. Он као човек, као људско биће, рођени син човечији од Свете Дјеве силом Духа Светога, девствено зачет, али истински јер и Адам је створен истински човек, али није из брака настао; значи и Христос је истински човек иако није из брака, али је рођен на људски начин. Он је у себи остварио тај завет потпуне ревности Богу, остварења воље Божије у себи. Воља Божија је наше спасење и наше савршенство, наша вечна срећа, наш вечни живот и ништа друго и ништа мање. Да је Бог нешто друго дао уместо Сина онда би можда био себичан, јер Га је задржао за себе, него нам је дао Сина свога као центар, жижу и први истински, човечански примерак, да тако кажем. Први истински човек је Христос, прворођени међу људима, а ми браћа Његова. Дакле, тај Завет је позив, а остварење Његово је одзив да крштењем поверујемо у Христа и ступимо у Цркву. У том смислу, Црква је остварење Завета. Она се може назвати и посредник, али шта значи посредник у православљу. То није посредник као што је Маркс говорио да је капитал посредник између произвођача и потрошача, него је Христос тај који је стао између нас у средину и сјединио у себи Бога и човека. Он је средина, он је почетак и крај али је и средина и испунио је Собом простор који нас је раздвајао од Бога. Црква је та средина, тај дом Божији, та заједница која све преграде руши и сједињује нас с Богом, а остаје човек човек и Бог Бог јер нема сврхе да човек ишчезне, зашто је онда стваран. Е, Завет је наш, значи вера наша, опредељење наше: идење за Христом, следовање за њим у свему куда год он иде (као што је видео Апостол Јован у Апокалипсису да 144. 000 чистих, обучених у беле хаљине, а то је символични број 12 пута 12, а 12 је опет символични број, значи једна велика већина, пуноћа једна, иду за Јагњетом Божијим куд год он пође). Замислите јагње на челу човечанства. Невино а чисто, а безазлено – Будите каојагањци, будите као деца – говорио је Христос. Дакле, српски народ је тај Завет изабрао и то је оно што зовемо и Светосавски Завет и Косовски Завет, Православни Завет, Нови Завет: једноставно доживљен код Срба, на српском терену, у српском бићу, у српској историји, српском менталитету (има и народ своје карактере, своје особине, своје дарове; то је богатство, то није искључење других, али јесте посведочење онога дара кога имамо, као што имамо и таленте, разне способности, па их развијамо мање или више тако да имамо разне карактеристике; то је богатстсво, то је та персоналност, многоличност православна). Српски народ се за то определио и иде тим путем и ишао је кроз историју, без обзира на посртања често пута наших вођа, често пута наших старијих, често пута наших учитеља, али никада у својој главнини тај народ није одступио од тог пута Божијега. Он се борио са Богом, борио се са собом, рвао се, али је опстајао на том путу.

...

http://www.manastir-...or_sa_vladikom/

[Grizzly Adams]

Све је то лепо, али свако од нас је прво хришћанин па тек онда Србин, Рус или Швајцарац. Да мој народ и нема тако лепу и пожртвовану хришћанску историју, ја би опет био хришћанин и по цену да га се одрекнем. Као што чини на пример Муслиман или Јеврејин који прими хришћанство.

[Желе Зека]

Све је то лепо, али свако од нас је прво хришћанин па тек онда Србин, Рус или Швајцарац.

Ово нико не спори.

[nishizawa]

Љубав клирика према народу = Отпушавање клозета...

И отпушавање клозета је поштен посао, којим неко коме је струка и позив да буде водоинсталатер исказује своју љубав према свом народу.

Свештеников посао и позив није да отпушава клозете, као што није ни да се стара о државним интересима његовог народа, већ да служи литургију.

Када нема водоинсталатера - свештеник, силом прилика, понекад мора да одради његов посао. А када нема политичара и државника - свештеник понекад, силом прилика, мора да одради њихов посао.

Најбољи начин да свако искаже своју љубав према народу је да ради оно што би и требало да ради - свештеник да служи литургију, политичар да се брине о државним интересима, а водоинсталатер да се брине о цевима.

Нема претерано много више логике у инсистирању на томе да свештенство треба да се бави државничким пословима него у инсистирању да водоинсталатер треба да служи литургију.

[Ведран]

И отпушавање клозета је поштен посао, којим неко коме је струка и позив да буде водоинсталатер исказује своју љубав према свом народу.

Свештеников посао и позив није да отпушава клозете, као што није ни да се стара о државним интересима његовог народа, већ да служи литургију.

Када нема водоинсталатера - свештеник, силом прилика, понекад мора да одради његов посао. А када нема политичара и државника - свештеник понекад, силом прилика, мора да одради њихов посао.

Најбољи начин да свако искаже своју љубав према народу је да ради оно што би и требало да ради - свештеник да служи литургију, политичар да се брине о државним интересима, а водоинсталатер да се брине о цевима.

Нема претерано много више логике у инсистирању на томе да свештенство треба да се бави државничким пословима него у инсистирању да водоинсталатер треба да служи литургију.

тоа кај нас се вика:„мешање на лончињата“ па настанува хаос...се согласувам дека свештеникот треба да се моли, рибарот да лови а морнарот да плови, но кога ќе дојде искушението и се ќе се измеша па рибарот се моли а свештеникот наместо да служи, си плови по реката .....тогаш Некој, треба да исправува криви дрини

[Баба]

http://www.mospat.ru...al-concepts/ii/

Основе социјалне концепције Руске Православне Цркве-Црква и нација

[ego]

Све је то лепо, али свако од нас је прво хришћанин па тек онда Србин, Рус или Швајцарац. Да мој народ и нема тако лепу и пожртвовану хришћанску историју, ја би опет био хришћанин и по цену да га се одрекнем. Као што чини на пример Муслиман или Јеврејин који прими хришћанство.

Апостол Павле се није одрицао свог народа, нити је говорио да је народ небитан, апстрактан појам и да му је ближи од сународника Грк или Македонац који је примио хришћанство, већ је тужио за браћом и изгарао да их обрати. Остало је до дана данашњег забележено како је он све то преживљавао:

Истину говорим у Христу, не лажем, то ми сведочи моја савест у Духу Светом, да ми је врло жао и да ме срце боли без престанка. Желео бих, наиме, да сам будем као проклет одлучен од Христа - за своју браћу и своје сроднике по телу, који су Израиљци, којима припада усиновљење, и слава, и завети, и законодавство, и служба Божија, и обећања, чији су оци, од којих потиче и Христос по телу, који је над свима Бог - благословен у све векове, амин.

Римљанима 9:1-5

А вама, некадашњим многобошцима кажем: уколико сам апостол многобожаца, хвалим своју службу, не бих ли како подстакао свој род на ревност и спасао неке од њих. Јер ако је њихово одбацивање донело помирење свету, шта ће друго значити њихово примање - него живот из мртвих? Ако је први хлеб свет, свето је и све тесто; и ако је корен свет, свете су и гране. Ако су пак неке гране одломљене, а ти си се као дивља маслина накалемио међу њих и постао заједничар у корену и масноћи маслине, немој да се поносиш над гранама. А ако се поносиш, знај да не носиш ти корена, него корен тебе. На то ћеш рећи: гране су одломљене - да се ја накалемим. Добро; одломљене су због њиховог неверовања, а ти вером стојиш. Не поноси се, него се бој. Јер, ако Бог није поштедео природне гране, неће поштедети ни тебе. Види стога доброту и строгост Божију. Строгост се испољава на онима који су пали, а доброта Божија на теби - ако истрајеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсечен. А и они, ако не остану у неверовању, биће накалемљени; јер Бог може да их опет накалеми. Јер, ако си ти одсечен од природне дивље маслине и накалемљен - против природе - на питому маслину, колико ће се пре накалемити на рођену маслину они који су по природи њене гране.

Не желим наиме, браћо, да вам остане непозната ова тајна, да не би мудровали по својој мудрости: један део Израиља је окорео - док не уђу сви многобошци, и тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: »Избавитељ ће доћи са Сиона, одвратиће безбожност од Јакова. И ово им је завет од мене, кад уклоним њихове грехе«. С обзиром на еванђеље они су непријатељи Божији - вас ради, а с обзиром на избор Бог их воли због отаца. Јер Бог се не каје за своје благодатне дарове и позив. Као што сте, наиме, ви некад били Богу непослушни, а сад се смиловао на вас због њихове непослушности, тако су и они сад постали непослушни - ради вашег помиловања, да би и они били помиловани. Јер Бог је све заједно затворио у непослушност - да би свима показао своју милост.

О дубино богатства и мудрости, и знања Божијег! Како су недокучљиви његови судови и неистражљиви његови путови! Јер ко је упознао Господњу мисао? или ко је био његов саветник? или ко му је нешто прво дао, да би му било враћено? Све је, наиме, од њега, кроз њега, и за њега. Њему слава у све векове! Амин.

Римљанима 11:13-36

[Милан Меденица :)]

е Боже, што има буквалиста ...

није поента да је небитан у смислу да никог не занима него је небитан у смислу КОЈИ је.

[Желе Зека]

Sve je kod Save islo u normalnom poretku. Prvo Bog pa covek, prvo covek pa onda svet, prvoprosvecenje sebe pa onda prosvecenje drugih, prvo sadrzaj pa onda izraz,prvo karakter paonda spoljasnja kultura. Evo velike i korisne opomene nasem pokoljenju, u kome mnogi idunaopakim putem: igraju po periferiji a ne poznaju centra, muce se da izraze no nemaju sta daizraze, trce da prosvecuju a sami neprosveceni, zaglusuju vikom o kulturi a ne brinu okarakteru, traze uredjenje celog sveta a nisu uredili svoju dusu ni svoju kucu.

Sadrzina svetosavskog nacionalizma

Ovaj Savin nacionalizam obuhvata narodnu crkvu, narodnu dinastiju, narodnu kulturu inarodnu odbranu. Osnovu i centar svega Svetosavskog nacionalizma cini narodna crkva.

1. Narodna crkva

Sta oznacava narodna crkva? Oznacava jednu samostalnu crkvenu organizaciju, sa svojomcentralnom vlascu iz naroda i u narodu; sa narodnim svestenstvom, narodnim jezikom inarodnim OBICAJNIM IZRAZOM SVOJE VERE. Na suprot takvoj narodnoj crkvi stojinenarodna i internacionalna crkva, sa centralom izvan naroda, sa svestenstvom odasvuda, sa jezikom tudjim i - sa ujednacenim, uniformisanim izrazom svoje vere.Ona ima svoje opravdanje u Jevandjelju. Sam Spasitelj je zapovedio apostolima Svojim: Iditei naucite sve narode. (Mat. 28, 19). Tim recima one je priznao NARODE kao prirodne jedinice Svoje vaseljenske crkve. I kad je poslao Duha Svog Svetog na apostole, apostoli suPOCELI GOVORITI RAZLICITIM JEZICIMA.; ne dakle samo jevrejskim, ili latinskim, iligrckim, nego jezicima SVIJU NARODA. Parcana i Medjana i Egipcana i Rimljana i Arapa isvih ostalih. I kad su apostoli postavljali staresine crkvene u jednom narodu oni su se trudilida ih uzimaju iz tog samog naroda.Otuda je Savina NARODNA crkva jevandjelska i apostolska. (moj komentar: Nenarodnecrkve nisu jevandjelske i apostolske, npr. katolicka)Takvu narodnu crkvu zeleo je oduvek svaki hriscanski narod pod suncem. No ni do danasnjegdana mnogi hriscanski narodi nisu uspeli da imaju svoju samostalnu narodnu crkvu sacentralnom vlascu unutra u svojoj zemlji, sa svestenstvom svojim, i sa jezikom svojimnarodnim. A Sveti Sava je pridobio tu dragocenu tekovinu pre sedam vekova.

2. Narodna dinastija

Za Savu je glavno bilo ne njegovo licno srodstvo sa dinastom (moj komentar: StevanPrvovencani) nego srodstvo dinasta SA NARODOM. To srodstvo sa narodom moralo je bitipotpuno I PO KRVI I PO JEZIKU I PO OTADZBINI I PO VERI, DUHU, MORALU IOBICAJIMA. I tako je bilo sve do danas. Svetosavski ideal NARODNE dinastije srbski

narod je gledao U STVARNOSTI kroz svu svoju svetosavsku istorijsku proslost do danas. OdSSvetoga Save do danas nikada U SLOBODI nije nad srpskim narodom vladala neka stranadinastija, CAK NIKADA NI JEDAN STRANAC, sem mozda Jerine, koju je narod prozvaoprokletom Jerinom. Za srbski narod kao valjda ni za jedan drugi u svetu NARODNADINASTIJA POSTALA JE TAKO PRIRODNA STVAR, da mu je nepojmljivo kako nekinarodi mogu uzimati tudjine za svoje vladare, a nepodnosljiva i sama pomisao da njemu unjegovoj slobodnoj drzavi tudjin bude vladar.

3. Narodna drzava

Narodna drzava za Svetoga Savu znacila je otadzbinu, zemlju otaca nasih, u kojoj zivi jedan iisti narod. NE IDE NARODNA DRZAVA DOKLE MAC MOZE ICI, NEGO MAC SME ICISAMO DO GRANICA JEDNE NARODNE DRZAVE, TO JEST OTADZBINE. Ako sedozvoli da se drzava prostre dokle mac moze dosegnuti, onda drzava prestaje biti narodna,prestaje biti otadzbinom i postaje imperijom.Od Svetog Save do Dusana srbski narod je imao narodnu drzavu. Dusan se udaljio odsvetosavskog ideala, stvorio je imperiju, i time pripremio propast otadzbini, to jest narodnojdrzavi. Imperija je i kod nas upropastila otadzbinu, narodnu drzavu, kao sto je bio cest slucaju istoriji. POKORITI ILI POKOREN BITI PODJEDNAKO JE KATASTROFALNO ZANACIONALNU DRZAVU.

4. Narodna prosveta

Otac nase narodne prosvete Sveti Sava je shvatao prosvetu kao znanje i vezbanje. Pre svegakao ZNANJE VRLINA I VEZBANJE U VRLINAMA. Otuda je narodna prosveta uneraskidljivoj vezi sa narodnom crkvom. Jer crkva je najbogatija riznica znanja o vrlinama imetodama vezbanja u vrlinama.Skola nije za to da da mnoga znanja nego da oduci omladinu od zloupotrebe znanja. Jer nijetako tesko steci znanje kao ne zloupotrebiti ga.

5. Narodna kultura

Otac narodne prosvete Sveti Sava je u isto vreme i otac narodne kulture. KULTURA JESPOLJASNJI UMETNICKI IZRAZ NARODNOG UMA I OSECANJA. Sveti Sava jeneumoran bio u strojenju i stvaranju. I sve sto je on postrojio i stvorio predstavlja savrsenumetnicki izraz: bilo da je to gradjevina, kao sto su HILANDAR i ZICA, ili narodni obicajkao PROSLAVLJANJE KRSNE SLAVE, ili ODABRANOST jezika kojim je govorio ipisao. Po njegovom nadahnucu srbski narod je uspeo da sazda svoju savrsenu nacionalnukulturu, to jest da da savrsen svojstven izraz svoga uma i srca u ZIDARIJI, U VEZI ITKANINI, U PESMI I PRICI, U REZBI I BOJI, U NEISCRPNOJ MUDROSTI, UKRASOTI OBICAJA I U OTMENOSTI PONASANJA. Ako se sve to nazove jednomprimljenom recju KULTURA, onda je Sveti Sava tvorac i NADAHNITELJ svekolike nasebogate narodne kulture. (Moj komentar: Da li je to i danas tako ili imamo druge«nadahnitelje»?)

6. Narodna odbrana

Sveti Sava nije bio vojskovodj ni organizator vojske, ali je on bio OPREDELITELJ SMISLAI CILJA SRBSKE VOJSKE. VOJSKA MORA BITI NARODNA, da bi imala svoje moralnoopravdanje i blagoslov crkve. Pre svega NARODNA VOJSKA SASTOJI SE IZ SINOVANARODA A NE IZ ROBOVA I LI PLACENIKA, KAO STO JE SLUCAJ U IMPERIJAMA.(Moj komentar: Kod nas se danas zalazu za «profesionalnu», placenicku vojsku i ukidanjeobaveze sluzenja vojnog roka. Sta sve lose moze proisteci iz nenarodne, placenicke vojskemoze se videti iz drugog dela knjige americkog psihijatra Skota Peka «Ljudi zla», gde pisacsagledava sindrom kolektivnog zla na primeru placenicke americke vojske u Vijetnamskomratu) Dalje, NARODNA vojska ima za cilj samo i jedino da brani narod i NARODNU drzavu,a nikako da napada druge narode i rusi tudje drzave.No i svestenici koji su pricestili na Kosovu vojsku Lazarevu i prota koji je blagoslovioustanike u Orascu duhovni su sinovi Svetog Save, i cinili su ono sto bi i Sveti Sava cinio nanjihovom mestu. Jer se ODBRANA OTADZBINE I BORBA ZA OSLOBODJENJEROBLJA NE PROTIVI VOLJI BOZIJOJ. Volji Bozijoj protivi se napad na tudju otadzbinu iimperijalisticko zavojevanje tudje zemlje.

Jevandjelski i organski nacionalizam

I tako tvorac srpske narodne crkve sledstveno je bio tvorac svekolikog nacionalizma srpskog.Sve grane NARODNOG ZIVOTA ( moj komentar: duhovnog, moralnog i fizickog )ORGANSKI je on spojio jednu s drugom, tako da SE NE MOZE JEDNA OD NJIH ZASECIA DA SVE OSTALE NE OSETE BOL.Po shvatanju Svetog Save zivot je narodni jedna nedeljiva celina, kako fizicki tako i duhovnoi moralno. OTUDA SU I SVE GRANE NARODNOG ZIVOTA I USTANOVE NEDELJIVE(moj komentar: danas je crkva razdvojena od drzave, i duhovni i moralni zivot od fizickog),spojene NEMEHANICKI (moj komentar: a ne uredbama i zakonima) jedna uz drugu negosrasle jedna uz drugu tako da zivotni sokovi struje iz jedne u drugu.Ovo Svetosavsko ORGANSKO i SVESTENO shvatanje nacije upijeno je u duh i krvSAVINOG NARODA i postalo tako prirodno kao disanje. I uistinu dusa je Srbinova disalatim osnovnim nacelima Svetosavskog nacionalizma kroz svih sedam minulih stoleca. I dan-danas za Srbina je odbojna i sama pomisao, da njegovom crkvom upravlja neko iz tudjedrzave, da mu svestenici budu stranci i da mu se sluzi sluzba Bozija na stranom jeziku. Njemubi se cinio smesan i fantastican predlog da mu tudjin bude kralj. Njemu je odvratnoimperijalisticko zavojevanje tudje zemlje i otadzbine u onolikoj meri u kolikoj mu je milasrcu svoja narodna drzava i slobodna otadzbina. «Svoje cuvaj, tudje ne diraj», njegova jeposvednevna rec i za njega sveta rec. SKOLU KOJA NE ZNACI VEZBAONICU UVRLINAMA I KOJA PROIZVODI LJUDE NEPOSTENIJE I POBRKANIJE ODNEPISMENIH LJUDI, SRBIN SMATRA ZLOM, i to zlom koje se skupo kupuje.REKLAMATORSKU, BEZDUSNU I KAPITALISTICKU KULTURU ON IZLAZEPOSVEDNEVNOM DUHOVNOM PODSMEHU I PORUZI, A U DUSI STRAHUJE ODNJE KAO OD LUKAVOG NEPRIJATELJA, KOJI SE S OSMEHOM UVLACI UNJEGOVU ZEMLJU, DA MU RAZORI SVE NACIONALNE SVETINJE. Vojsku smatranarodnom odbranom, I SAM VOJUJE KAO LAV, ali samo onda - i jedino onda - kad mu jesavest mirna, da ne otima tudje, nego da brani ili oslobodjava svoju otadzbinu, zemlju otacasvojih. Takav nacionalizam Sveti Sava je smislio, u narodnu dusu ukorenio i svome narodukao OSTVARENI IDEAL u amanet ostavio.(moj komentar: danas nam naturaju da seodreknemo ovog «ostvarenog ideala» po kojem se razlikujemo od mnogih naroda koji nisu

[Желе Зека]

imali srece da imaju Svetog Savu). To je njegov JEVANDJELSKI i ORGANSKINACIONALIZAM. Pa zbog toga sto je jevandjelski, ON STITI LICNOST COVEKOVU I IPOMAZE NJENO RAZVICE DO SAVRSENSTVA; zbog toga pak sto je organski, ONSTITI INDIVIDUALNOST SAMOG NARODA KAO CELINE DA SE NE IZMETNE UIMPERIJALIZAM ILI DA SE NE RASPLINE U INTERNACIONALIZAM. (moj komentar:danas nema jevandjelskog i organskog nacionalizma kod najveceg broja «modernih» Srba, ali ja se nadam da ce, kao sto je crkvi obecano da ce joj uvek Bozija ljubav pokazivati pravi put,tako i nasem narodu ipak, Bozija ljubav pokazati pravi put, tj. da je seme iz koga ce ponovonici organski i jevandjeoski srpski nacionalizam ipak sacuvano).

Sirokogrudost svetosavskog nacionalizma

Da li je ovaj Svetosavski nacionalizam UZAK, ISKLJUCIV i NESAVREMEN? (mojkomentar: te optuzbe mogle su se cuti i danas ali od ljudi iz naseg naroda na zalost). Gle,Sveti Sava je ziveo pre 700 godina, a mi se sada nalazimo u XX veku?Istina je da je Sveti Sava ziveo pre 700 godina, ali njegov nacionalizam ziveo je i korenio se irastao u Savinom narodu kroz svih sedam stoleca do danas. Mi smo rpdjeni u tomnacionalizmu, i taj nacionalizam je jos neprestano ziva sila u nama. Primer Svetoga Savenajbolje svedoci da NJEGOV NACIONALIZAM NIJE NI UZAK NI ISKLJUCIV. Pre sveganas svetitelj je proveo vise od dve decenije u jednoj INTERNACIONALNOJ sredini, ili barinterpravoslavnoj. To je SVETOGORSKA SREDINA, monaska republika, sastavljena odGrka i Rusa i Rumuna i Bugara i Arnauta i Djurdjijanaca i Arapa. U toj i tako raznorodnojsredini Sava se naucio voleti ljude raznih narodnosti i bio je neizmerno voljen od sviju. Paiako je proveo svoje najimpresivnije mladicske godine u takvoj internacionalnoj sredini, SavaNIJE POSTAO INTERNACIONALIST, no ZARKI JEVANDJELSKI NACIONALIST. Idocnije, kao starac, on nije dao da se do njegovog srca dohvati SOVINIZAM ili iskljucivostprema drugim narodima, blizim i daljnim, nego je pruzao svoju pomoc svakome naroduBozijem na zemlji gde god je dolazio i gde god je mogao. Taj neiskljucivi i siroki duh poste iljubavi prema svima narodima NASLEDIO JE SRBSKI NAROD OD SVOG SVETITELJA iodrzao ga je na visini i u casti kroz duge Svetosavske vekove. Mi cesto citamo u narodnimpesmama, KAKO NASI PRVI JUNACI NAZIVAJU BRACOM LJUDE DRUGE KRVI IJEZIKA I VERE. Tako, na primer, Marko Kraljevic govori ciganinu: «Bogom BRATE, Suljociganine!»A Strahinjic ban opet dervisa turskog oslovljava bratom: «Bogom BRATE, starisudervisu!»Vi koji ste ratovali u Prvom svetskom ratu, vi mozete dati licno svedocanstvo jednog

retkogprizora

, kako su se nasi vojnici ponasali prema vojnicima iz Afrike i Azije, prema ljudimacrne i zute rase, koje su

evropljani poveli na bojiste iz svojih kolonija

. Dok su se samievropljani

tudjili svojih podanika

, crnaca i zutokozaca,

ne hoteci s njima ni jesti ni piti nipod istim satorima boraviti

, dotle su nasi vojnici s njima drugovali, jeli pili, u bolestiobilazili ih, u nevolji pomagali, na svojim slavama castili i gostili, razgovarajuci s njimaprstima i rukama. Srbi su na crnce gledali kao na ljude i ponasali se sa njima kao premaljudima.

Ne moze dakle, biti nikakva opravdana prigovora svetosavskom nacionalizmu,da je on uzak i iskljuciv.

Najstariji evropski nacionalizam

Jos manje moze biti prigovora nasem Svetosavskom nacionalizmu kao DA JENESAVREMEN. Ne cujemo li mi u nase vreme poklice u zemljama zapada: «Zanacionalizam!», «Za nacionalnu crkvu!» «Za nacionalnu radinost!» «Za nacionalnu kulturu!»i tako redom? NO ONO STO JE U SRBSKOM NARODU STVORIO SVETI SAVA PRE700 GODINA MNOGI, PA I NAJKULTURNIJI NARODI ZAPADA JOS NISU POSTIGLI.BORBA ZA NACIONALNU CRKVU, koja je osnov pravog, jevandjelskog i organskognacionalizma, VODILA SE U EVROPI KROZ SVIH POSLEDNJIH 700 GODINA. I CILJTE BORBE JOS NIJE DOSTIGNUT. I borba ta jos nije svrsena. Nema naroda u zapadnojEvropi koji nije vodio borbu za nacionalnu crkvu, pocev od Islanda pa do Karpata. To je bilakrvava i dugotrajna borba. I veci deo istorije svih zapadnih naroda ispisan je krvlju itakozvanim VERSKIM RATOVIMA. A ti verski ratovi U OSNOVI SU BILI RATOVI ZANACIONALNU CRKVU.Jan Hus je na lomaci izgoreo zato sto je hteo nacionalnu crkvu u Ceskoj. Ono sto je Husdelovao perom, strasni Ziska je produzio macem; no mac mu se slomio. I Ceska je do danasostala bez nacionalne crkve. Posle Prvog svetskog rata prvi rodoljubi ceski podrzavali supokret za stvaranje nacionalne ceske crkve, no pokret je splasnuo, i od njega je ostalo samogolo ime.Holandija je bila nekad sva u crninu zavijena i krvlju prolivena u borbi za nacionalnu crkvu,no svoju nacionalnu crkvu, koja bi obuhvatala ceo holandski narod, nije izvojevala.Luter je svojom crkvenom bunom uspeo jedino da podeli nemacki narod na dve polovine,gotovo ravne, no jednu nacionalnu crkvu nije mogao ustanoviti. Luterova buna stvorila je odEvrope celo ratno popriste, na kome se s prekidima ratovalo stolecima, no samo s delimicnimili pogotovu nikakvim uspehom.Na stvaranju nacionalne crkve u Francuskoj, pod imenom galikanizma, mucili su se u svojevreme najplemenitiji i najumniji ljudi. Veliki filozof LAJBNIC radio je zivo na tome.Najznamenitiji prelati francuski, Bosije i Fenelon, trudili su se na tome. BLEZ PASKAL,nesumljivo najfiniji um sto ga je dao francuski narod, u drustvu sa cuvenim Pol Roajalom,mucio se na stvaranju galikanske nacionalne crkve. No bezuspesno.Ni Englezi, ni Skotska, ni Skandinavske zemlje nisu bile postedjene od krvavih borbi zanacionalne crkve. One su uspele vise od drugih, ali ne potpuno. Izvojevale su, istina, nazivenacionalnih crkava, ali su time pocepale svoje narode. Engleski narod uspeo je vise od ostalogZapada. Kroz krv i stradanje on je stvorio nacionalnu englesku crkvu, koja je i do ovoga danadrzavna crkva. Ali ni ta nacionalna i drzavna crkva u Engleskoj ne obuhvata sve Engleze.Niko od svih evropskih naroda nije uspeo u potpunosti u tom poslu onako kako je uspeo SvetiSava. Pa ni Englezi, ni Skandinavci.Najzad se Evropa umorila od strasnih i stoletnih borbi i napora, fizickih, moralnih iintelektualnih, i u toj zamorenosti mnogi njeni sinovi DIGLI SU RUKE NE SAMO ODCRKVE NEGO I OD VERE HRISCANSKE. TADA SU SE INTELEKTUALNE IPOLITICKE VODJE EVROPSKIH NARODA RESILE NA KORAK OCAJNIKA, NAODVAJANJE NENACIONALNE CRKVE OD DRZAVE I NA STVARANJENACIONALIZMA BEZ VERE. U ZALOSNOJ ZABUDI ZIVE ONI NASI LJUDI KOJIMISLE DA JE ODVAJANJE NACIONALIZMA OD VERE, I DRZAVE OD CRKVE,REZULTAT NEKOG 'PROGRESA'. NIKAKVOG PROGRESA, NEGO OCAJANJA ISAMO OCAJANJA.

Sta su time postigli sinovi Evrope? Odvojili su crkvu od drzave ALI SU ODVOJILI I SEBEOD NARODA. I tako vidimo u tim zapadnim drzavama jednu nepremostivu provalijuizmedju INTELIGENCIJE< KOJA SE TRUDI POSTO POTO DA NE VERUJE NI U STA, iNARODA KOJI HOCE POSTO-POTO DA ODRZI VERU. (moj komentar: nasi posleratnikomunisticki intelektualci su prihvatili ovu zapadnu 'tekovinu')A nama je taj posao svrsio Sveti Sava, prvi medju svetiteljima, prvi medju genijima i prvimedju herojima u nasoj istoriji. Svrsio ga je savrseno, svrsio ga je BEZ BORBE I KRVI, istvorio ga je ne juce ili prekjuce NEGO PRE 700 GODINA. OTUDA JE NACIONALIZAMSRBSKI, KAO STVARNOST< NAJSTARIJI U EVROPI. Po istorijama se pise, kako senacionalizam u Evropi otpoceo buditi i ostvarivati tek od MADJARSKE BUNE 1848. godine.Ako je to istina, onda znaci DA JE NACIONALIZAM SRBSKI STARIJI OD EVROPSKOGZA PUNIH 600 godina. I ne samo sto je stariji, NEGO JE I SAVRSENIJI, jer je jevandjelski iorganski. EVROPSKI NACIONALIZAM RODJEN JE U BUNTU I OCAJANJU, DOK JESVETOSAVSKI NACIONALIZAM ZAPOCET I OSTVAREN U TISINI I U RADOSTISTVARANJA. Evropski nacionalizam je kao gradjevina koja se zidala pod vihorima rata imrznje protiv imperijalizma i protin nacionalne crkve, ZATO NIJE UCVRSCEN NAJAKOM TEMELJU, i zato nosi na sebi rane svojih protivnika, zbog kojih rana stalno utrzajima naginje cas imperijalizmu cas internacionalizmu. A JAK TEMELJ PRAVOMNACIONALIZMU JESTE NACIONALNA CRKVA. Mi imamo i taj jaki temelj, i celugradjevinu jaku. (moj komentar: kod nas je ovo ugrozavano pocev od Dositeja, prekokomunista do danasnjih sminkerskih vernika.) Zato imamo da blagodarimo Bogu i SvetomSavi, BOGU KOJI JE IZNAD SVIJU, I SVETOM SAVI KOJI JE SRBSKOM NARODUUCITELJ U SVEMU. Ucitelj - no NE JEDINO SRBSKOM NARODU: On moze biti idanasnjoj Evropi ucitelj u zdravom nacionalizmu (moj komentar: bilo bi lepo da se ovo deloN.V. prevede i na engleski..),jevandjelskom i organskom. U tome je Sveti Sava POTPUNOSAVREMEN - ON JE COVEK BUDUCNOSTI. I u tome on je BIO I OSTAO DO OVOGADANA EVROPEJAC, I TO JEDINSTVEN MEDJU EVROPEJCIMA.

[Желе Зека]

Наравно, у питању је "Национализам Светог Саве" светог Николаја Жичког и Охридског.

[Баба]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1340471789' post='665475]

е Боже, што има буквалиста ...

није поента да је небитан у смислу да никог не занима него је небитан у смислу КОЈИ је.

А од куд ти знаш који ми је ?

[Милан Меденица :)]

А од куд ти знаш који ми је ?

не знам, твој пост нисам ни коментарисао

написао сам испод его-иног поста без цитата јер ми је глупо да цитирам онолики пост због два реда.