"Идите и научите све народе..."

[Баба]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1340481616' post='665561]

не знам, твој пост нисам ни коментарисао

написао сам испод его-иног поста без цитата јер ми је глупо да цитирам онолики пост због два реда.

Па кад не знаш Медо онда ћути , ћутање је злато.

[Милан Меденица :)]

Па кад не знаш Медо онда ћути , ћутање је злато.

тем се двигу још несам научио

[Јанко]

Па кад не знаш Медо онда ћути , ћутање је злато.

Ех, ако је ћутање злато онда...

http://www.youtube.com/watch?v=xbIZRMs26qI

[ego]

Ава Јустин Поповић:

Шта је то што тело човечије држи у органском јединству? - Сила коју људи називају душом. А шта је то што један народ држи у органском јединтву? - Опет сила коју људи називају душом. Извуче ли се душа из човечијег тела, оно се разједини, распадне и умре. То бива и с народом: извуче ли се из њега душа његова, он се разједини, распадне и изумре.

Шта је душа српског народа? - Несумњиво, немањићки, светосавски дух, са свим својим историјским преображајима: косовским, покосовским, карађорђевским, кумановским, голготско-албанским, југословенским, свесловенским и свечовечанским. У свим тим преображајима стваралачка сила српске душе, и моћ, и мудрост, и живот, и бесмртност јесте - Бог и његова правда. Свети Немањићи су Бога и његову правду учинили душом наше народне душе. Све што је у нашој историји велико, трајно и славно, тиме је велико, тиме је трајно, тиме је славно. Светосавски дух је кохезивна, синтетичка и стваралачка сила нашег народног организма.

Конкретно-историјски гледано и речено: у нашем народу могу стварати трајне вредности само они наши људи који имају интегрално и живо осећање наше народне историје. То су људи светосавског духа. Народ само њих признаје за своје поборнике. Има ли наш човек светосавског духа, једне је душе са свим херојима наше народне историје: од светог Саве и светог Немање па до владике Жичког Николаја. Како многобројна, како славна, како непобедива армија! Неустрашив је Србин у тој армији бесмртника. Кукавице су међу нама само они који нису у тој светој армији. А нису у њој, јер немају светосавског духа. Причестимо ли се тим духом, шта нам може учинити смрт, шта - пакао, шта - непријатељи слева и сдесна?

На рачун народне душе не сме се правити компромис на са ким и ни са чим. Оно што је бесмртно и вечно у нашем народу јесте Светосавље. Оно не зна за „нагодбе", за „златну средину", за полуправду и полуистину. Оно зна само за целу-целцату, лазаревску, косовску, вечну Небеску Правду. Оно се бори за њу до краја самопожртвовања, до радосног самораспећа, зато је Крст часни најмилије оружје. Свети Кнез је на светом косовском жртвенику жртвовао себе и сав народ за Небеску Правду. Зато је Косово и постало непресушни извор наше народне философије и етике. Ту је све бесмртно и вечно, све свето и честито. Нашим народним сазнањем господари светосавски наук: ропство без Косова - гробница је из које се не васкрсава, пакао је из кога нема излаза. Ако се мора робовати, онда треба ући у то ропство кроз жртву за Небеску Правду. Јер у таквом ропству народна душа живи Небеском Правдом, страда за њу, али и васкрсава њоме из свих смрти у живот бесмртни и вечни.

Ако икоји народ зна шта значи „Страдање је крста добродетељ", зна српски народ. Јер се као нико борио „за Крст часни и Слободу златну". У његовом сазнању Крст часни и Слобода златна сачињавају један истоветни појам, једну истоветну стварност, једну вечну вредност. Ми Срби знамо: златна се Слобода мора одстрадати часним Крстом. А часни Крст је символ и оружје, непобедно оружје Небеске Правде. На Косову се наша народна душа приволела Небеском Царству и његовим вечним вредностима, а одрекла свега ситног, таштег, пролазног.

„Срб је Христов – радује се смрти". Ова авакумовска радост у страдању и жртвовању за Христову Небеску Правду јесте нешто специфично наше, српско. Та радост је главна стваралачка сила наше историје. Њоме стоји и њоме се изграђује и наша народна Црква, и наша народна држава, и наша народна култура.

Ко је у нас главни носилац и чувар светосавског, немањићког духа и косовске Небеске Правде? - Нема сумње: Српска Православна Црква, Светосавски народна. А у њој: њени првосвештеници и свештеници. Они су то само под једним условом: ако су путем светосавских подвига испунили и преобразили себе светосавским духом. Њихова је прва дужност: да буду носиоци, апостоли, пророци и мученици Небеске Правде и свих светосавских вредности. Нису ли то, онда су творци духовног Косова, на коме се издају највеће светиње нашег народа.

Који год прља, ниподоштава, уништава вечне светосавске вредности наше, припрема нашем народу духовно Косово. Погледајте, зар нема већ много духовних лешева на том Косову? А духовно Косово је најстрашније, несравњено страшније од Лазаревског, јер издаје и уништава наше народне светиње и свете идеале, без којих нема слободарског надахнућа, ни полета, ни јунаштва.

У нашој народној Цркви живе свим својим силама вечне светосавске вредности и света народна предања. Сваки прави Србин оличава собом, у малом, сву нашу народну историју: кроз њега живе, и из прошлости путују кроз садашњост у будућност сви наши оци и праоци. Отуда је отаџбина, на првом месту, живо осећање духовне органске заједнице наше и јединства нашег са свима оцима који су већ у свету бесмртних духова.

Ко су наши духовни и морални вођи? Само људи светосавског, лазаревског, авакумовског духа. Нема ли тога духа у наших првосвештеника и свештеника, у наших државника и научника, у наших војсковођа и чиновника, - гле, обневидели су, оглувели су, залудели су. Куда то воде народ? Светосавски је прво од себе почети, прво себе препородити и преобразити вечном Небеском Правдом па онда друге учити правди. Ватра греје и светли самим тим што је ватра. Што више светосавске ватре широм земље наше, и свима ће нам бити топло и светло! А светосавске ватроноше су пре свих и ради свих првосвештеници и свештеници. Нема тужнијег и трагичнијег призора ни на земљи ни на небу од првосвештеника мраконоше и од свештеника мраконоше.

Светосавски је, лазаревски је, српски је: не плашити се новог Косова. Страшније је и од најстрашнијег за све наше бесмртне претке у оном свету и за све праве Србе у овом свету: упасти у ропство без новог Косова, без нове свенародне жртве за Небеску Правду, за Крст часни и Слободу златну. „Васкрсење не бива без смрти", без смрти за нешто што је бесмртно и вечно. У нашем случају, то је светосавска, Небеска Правда. Радосно умирање за њу, залог је сигурног васкрсења из гроба најцрњег ропства. Само се из оне смрти васкрсава која бива - за Крст часни и Слободу златну.

Ово наше светосавско Еванђеље живи свом својом бесмртношћу у нашој народној Светосавској Цркви. На својим светосавским висинама она је увек народна, никад режимска, никад партијска, никад класна. Стога је она не само залог јединства, него и само јединство нашег народа у свима епохама његовог историјског живота.

Речено је у Светом Еванђељу: „А у народа који верова беше једно срце и једна душа". Како тада, тако и сада: наша народна вера сједињује сва срца у једно срце - српско срце, спаја све душе у једну душу - српску душу. Таквој вери учи Светосавље. Она и остварује и чува истинско духовно јединство нашег народа. Светосавска вера је једино што је остајало непролазно и неуништиво у нашем народу кроз све његове историске мене и промене. У свима нашим тминама - то је једина светлост: у свима нашим смртима - то је једина бесмртност; у свима нашим мукама - то је једина утеха; у свима нашим тешкоћама - то је једини излаз.

Са свима прецима и са свима савременицима једно смо - светосавским духом. Што више тога духа има човек, то је и његово осећање јединства са целим народом јаче. А у томе осећање и радосна готовост да се живи и умре за народне светиње и идеале. Духовно јединство нашег народа је светосавска тековина и светосавски аманет. Да га чувају и очувају позвани су пре свих - првосвештеници и свештеници Светосавске Цркве. Њихова је главна дужност: да душу народну чувају и сачувају од свих смрти. Да у томе успеју, потребно је да они сами буду и остану светосавски бесмртници.

[Милан Меденица :)]

живо ме занима како неко из венецуеле гледа овај текст а припада СРПСКОЈ Православној Цркви и шта њима значи Светосавље ...

имамо тамо парохију од прекјуче, јелте

[Marjanovic]

Зашто Христос није рекао идите и научите све људе ?

У суштини сви народи укључују све људе.