Православље и социјална солидарност са сиромашнима - социјалне доктрине и црква

[obi-wan]

Та твоја либертаријанска теорија се показала много другачијом у пракси, јер када немаш регулацију имаш нпр. израбљивање деце, ах да, ти заправо подржаваш child labor (под изговорoм боље да црнче него да цркну од глади)...

E ovo vec nikako ne stoji, daleko bilo da neko ovde podrzava tako nesto!...

off -> Sad vidis sta ti fali u nacinu razgovora - umesto da se zadrzis na odlicnom prethodnom postu, morao si ovako da zakrmachis potpuno neosnovanim napadanjem...

[Душко Дугоушко]

Sad vidis sta ti fali u nacinu razgovora - umesto da se zadrzis na odlicnom prethodnom postu, morao si ovako da zakrmachis potpuno neosnovanim napadanjem....

Погледај оне теме о Стиву Џобсу, и ону о кинеској роби, Меда је нападао Звонка због тога...

Чини ми се да је Маркс у таквим случајевима био у праву. Долази до ситуације када радник у фабрици не може да купи чак ни ту ствар коју производи...

[obi-wan]

Погледај оне теме о Стиву Џобсу, и ону о кинеској роби, Меда је нападао Звонка због тога...

Jasno mi je to, ali child labor (!)... ispade da covek mrzi druge...

[Душко Дугоушко]

Jasno mi je to, ali child labor (!)... ispade da covek mrzi druge...

Не мрзи, само размишља овако: има посао и неће да цркне од глади, а да нема тог посла цркао би од глади...

[Душко Дугоушко]

Највеће радничко право долази из могућности избора. Ако можеш лако да нађеш други посао онда ће послодавац морати да те поштује јер иначе одлазиш. Значи наш циљ требало би да буде да има што више посла, да се фирме лако отварају, да постоји стално једна динамика, кретање... Зато је битно оно о чему стално овде разговарамо - слобода појединца, смањивање ограничења, пореза и бирократије.

Када "радничка права" покушавамо да наметнемо силом дешава се нешто сасвим другачије. Онда послодавци постану опрезни, смањују број запослених, избегавају да запосле нове људе и тако западнемо у "кризу". Јер у таквим условима је ризично запослити некога... Можеш да будеш на дебелом губитку, па и да завршиш на суду. Па онда послодавци једноставно не запошљавају људе осим најнеопходнијих. А радник без посла нема никаква права... Нема ни шта да једе.

Још нешто у вези регулације. Знаш ли за онај догађај када су погинули људи у оном кафићу у Новом Саду јер није био прописно сређен? Шта мислиш колико би било сличних несрећа када би се укинули сви безбедносни прописи? Како би тржиште то регулисало, када несрећа не мора да се деси, а људи не знају да нешто није адекватно обезбеђено па да не иду тамо, све док се несрећа не деси, а онда је већ касно?

[Justin Waters]

Јадни богаташи неће моћи да се снађу без својих тридесет вила и петедесет ферарија, па онда ако они то немају неће бити ни цивилизацијског прогреса, то је та логика, је ли? Шта би им фалило да живе као просечан човек више средње класе, а од сувишка да дају угроженима?

Ништа им не фали, ако они сами хоће да помажу сиромашне.

[Marjanovic]

Ти имаш политички став који си овде провукао кроз текст и цитате св. отаца. Да си бар написао јасно и гласно па да буде џа или бу. Овако ниси "ни хладан ни врућ"...

Ih, pa da je tako ne ni bi ti i tebi slični reagovali protiv teksta, ali čim se vama ne sviđa znači da tekst nije mlak.

[Душко Дугоушко]

Ништа им не фали, ако они сами хоће да помажу сиромашне.

Слажем се. Али зато је и потребно утицати на с(а)вест људи.

[Marjanovic]

Извукао си та мишљења из контекста. Они су писали у временима када је постојао мање или више само један начин за богаћење. Данас није тако. Штавише, данас је нужно да постоје богати који ће да инвестирају, јер су они ти који обезбеђују посао. Набацати некакве светоотачке цитате од пре много векова на гомилу је у овом тренутку крајње неодговорно. Из светоотачких цитата произилази да сиротиња постоји јер богати имају све. То је можда било тачно у то време, данас нема везе с мозгом. Да богати немају, не би сиротиња имала ни за длаку више. Напротив, сваки богаташ извлачи један део сиротиње са дна и пребацује их у средњу класу, одакле и они могу да се обогате. Јер богати предузетник ствара оно чега претходно није уопште било.

Vrlo je odgovorno to sto sam naveo i nije bas da nema veze sa mozgom. Kao prvo citati su dobrim delom moralnog, a ne ekonomskog karaktera, sto mislim da u jednom delu i pise. Vidi, ja nisam citirao Oce gde govore o odnosu robovlasnika i roba, pa da kazas da nema veze sa mozgom, vec one delove koji su poucni i danas. Drugo, danas u Srbiji (a ja sam pisao o Srbiji) itekako postoje bogati zbog cijeg bogatstva su mnogi siromasni. Trece, ja ne govorim da bogati treba da nestanu, vec da budu solidarni i da pomognu siromasnima. I sta je tu sporno cak i sa vasih pozicija?

[Juan Valdez]

Meni bogataši nisu problem, nemam ja ništa protiv njih, i sam bih hteo da budem bogat, da imam dovoljno da ne moram da radim, da sam barem u finansijskom pogledu slobodan i tako dalje.

Богати раде далеко више од нас осталих. Не знам одакле ова заблуда.

[Juan Valdez]

Vidi, ja nisam citirao Oce gde govore o odnosu robovlasnika i roba, pa da kazas da nema veze sa mozgom, vec one delove koji su poucni i danas.

Нису поучни и данас, јер су данас богати далеко другачији од богатих из тог времена, пре свега по начину на који долазе до богатства. Тада се богатство стицало силом и да, доодило је нужно до сиромаштва других. Данас се богатство стиче стварањем новог, при чему и други добијају. И мотив је у нормалним земљама рад, а не богатство. Богатство долази као последица успешног рада.

Drugo, danas u Srbiji (a ja sam pisao o Srbiji) itekako postoje bogati zbog cijeg bogatstva su mnogi siromasni.

Како тачно замишљаш тај механизам? Људи су у Србији сиромашни јер тржишна привреда практично не постоји. Све је под контролом државе, до последњег детаља.

Trece, ja ne govorim da bogati treba da nestanu, vec da budu solidarni i da pomognu siromasnima. I sta je tu sporno cak i sa vasih pozicija?

Ништа, наравно. Не говориш да треба да нестану, али стално провачиш како је скоро свако богатство грех, што има јасне импликације, а при томе је данас нетачно. Понављам, понављам и понављам: у капитализму је онај ко се богати аутоматски солидаран јер ствара нова радна места. Даље, највећи богаташи на свету су огромни филантропи. У Србији прво треба да се избориш за слободно тржиште, па ћеш онда имати више богатих, а део њих ће бити и солидаран. Овако како ти радиш је скроз наопако.

[Justin Waters]

Слажем се. Али зато је и потребно утицати на с(а)вест људи.

Проблем сиромаштва, бар данас није у томе што богати имају превише, већ због тога што држава својим репресивним апаратом спречава развој економије, и на конто тога да у друштву гдје су сиромашни људи, цвјета диктатура, корупција, криминал и друге малверзације.

Некад је малте не било забрањено зарађивати, као у феудализму, данас нема потребе за примјеном модела којег су помињали оцу у првом тексту јер вријеме је другачије. Црква ништа ту више није позвана да учествује у проблему сиромаштва као и све остале институције. Кад је у држави сиромаштво проблем, у тој држави онда има много корупције и свијест људи није на томе да свако треба својим трудом и поштеним радом да допринесе бољем статусу свих. Сингапур је рецимо држава која има висок проценат богаташа у односу на број становника, па опет тамо нема сиромаштва.Тамо богаташи нису под притиском да помажу, док остали могу да од свог рада живне нормално. Разлог зашто је тако је просто, тамо је искорјењења корупција и држава зна своје гранце шта смје да ради шта не смје.

[Душко Дугоушко]

Богати раде далеко више од нас осталих.

Како? Погледај само нпр. америчке репере...

[Душко Дугоушко]

Проблем сиромаштва, бар данас није у томе што богати имају превише, већ због тога што држава својим репресивним апаратом спречава развој економије, и на конто тога да у друштву гдје су сиромашни људи, цвјета диктатура, корупција, криминал и друге малверзације.

Некад је малте не било забрањено зарађивати, као у феудализму, данас нема потребе за примјеном модела којег су помињали оцу у првом тексту јер вријеме је другачије. Црква ништа ту више није позвана да учествује у проблему сиромаштва као и све остале институције. Кад је у држави сиромаштво проблем, у тој држави онда има много корупције и свијест људи није на томе да свако треба својим трудом и поштеним радом да допринесе бољем статусу свих. Сингапур је рецимо држава која има висок проценат богаташа у односу на број становника, па опет тамо нема сиромаштва.Тамо богаташи нису под притиском да помажу, док остали могу да од свог рада живне нормално. Разлог зашто је тако је просто, тамо је искорјењења корупција и држава зна своје гранце шта смје да ради шта не смје.

Па добро слажем се ја, али не може капитализам да реши све проблеме. Увек је ту проблем радно неспособних, а поготово проблем одрживог развоја...

[Justin Waters]

Па добро слажем се ја, али не може капитализам да реши све проблеме. Увек је ту проблем радно неспособних, а поготово проблем одрживог развоја...

Не може каптилаизам сигурно да ријеши. Капитализам је најефикаснији економски систем, али нису сви људи способни да зарађују. Треба помоћи људима који су у невољи. С тим да мислим да прво треба уредити економију, да то крене неким током, па онда када се види шта остаје, тј ко се ту не сналази или је због неког другог природног узрока спречен да зарађује за живот, ту треба примјенити социјалу.