Zdravlje nije teorija

[JESSY]

Можемо заиста рећи да су све три врсте поменутих сукоба, са њиховим бројним варијацијама, повремено присутне у свих људи. Оно што, међутим, условљава настанак хроничне неурозе, која је окарактерисана у механизму потискивања имају значајну улогу, јесте претходно устројство психофизичке организације човекове личности. То је његова слабија или јача телесна отпорност, у којој конституционални и други наследни чиниоци имају значајну улогу, а нарочито степен његове психичке зрелости. Од степена ове зрелости, односно од дубине његове фиксације на једном од нормално превазиђених ступњева дечјег развоја, или дубине његове регресије, зависи исход конфликтног сукоба. Пошто смо се сложили да се конфликт не може избећи, свака личност за себе одлучује да ли ће овај сукоб превести на неки други, мање опасан и лакше савладив терен, да ли ће успети (што је несумњиво најтеже и што захтева висок степен зрелости личности) да своје нагоне сублимише, или ће остати на једном од двају могућих болесних решења: учврстиће се у својој неурози која може онда да узме различите видове (неуроза страха, принудна неуроза, неуротична депресија, импотенција, фригидност итд.), при чему тело остаје релативно поштеђено, или ће ова хронична неуроза довести до телесног обољења с одређеним избором органа.

Наше тело, иако трошно и подложно пропадању, није по сваку цену унапред одређено да болује од неке хроничне болести. Само висок степен наше психичке напетости, која готово увек прати неурозу, временом ствара услове у којима тело, врло лагано, често из године у годину, слаби у својој природној отпорности, показује, најпре, знаке тзв. функционалног поремећаја да би, најзад, манифестно оболело.

Као што у појединим породицама неко лице узме на себе улогу "жртвеног јагњета" (свесно, много чешће несвесно), па се разболи од неке душевне или телесне болести не би ли на тај начин одржало привидан интегритет целине породице, тако и у случају неке телесне болести (гризлица стомака, бронхијална астма, висок крвни притисак итд.) наше тело је то "жртвено јагње" које преузима део либидинозне енергије личности, ослобађа човека једног дела психичке напетости, преводећи део његове енергије на бригу око болесног органа. Тако телесна болест постаје одбрана од нездраве психичке ситуације личности и истовремено изазов или опомена своме господару да је куцнуо претпоследњи час за преиспитивање нерешених конфликата и тражење новог или друкчијег решења за њих.

Даљи ток неке телесне болести мање ће зависити од успешности или безуспешности интернистичке медикаментозне терапије, а много више од преоријентације, некад целокупног животног става оболелог. Није на овом месту сувишно поменути од колике је важности, управо по човеково психофизичко здравље гајити неки одређени став према животу, па чак у њега и веровати.

Ако већ до овога тренутка психотерапија, вођена искусним и школованим психотерапеутом или психосоматичарем обученим и у психотерапији, није била укључена у лечење, онда је сада психотерапија онај услов без кога се не може постићи право излечење.

Да ли ће телесна болест узети незадрживо хроничан ток, каткад и са кобним исходом, или ће се потпуно или делимично излечити, зависиће у првом реду од смелости и спремности болесника на ризик да у потпуној искрености и не штедећи себе, са самим собом или, боље и лакше, са вештим психотерапеутом или психосоматичарем направи општи биланс свога живота, потражи у њему погрешне и лажне кораке који су га одвели на странпутицу, најпре, неурозе, а онда и телесне болести, не би ли у једној новој прерасподели шаховских фигура заиграо друкчије и боље своју животну игру.

 

Владета Јеротић

[ДрЗуба]

Моја искуства говоре да није лоше када људи са слабом вером посећују свештеника, а добри верници који су учвршћени у вери да се лече код световних лекара. Јер се у јевађељу каже да здравима нису потребни лекари.

[Драгана.]

одговор на тему

[ines]

из књиге Сузе за свет

Старца Пајсија (Светогорца) је посетио један отац чија је кћер имала тумор на мозгу. Према мишљењу лекара, преостало јој је још само неколико месеци живота. Отац је понео нешто од њене одеће да би је старац Пајсије благословио и замолио га да се моли за његову девојчицу.

           Старац му је рекао:

           “Ја ћу се молити за Ваше дете. Међутим, и Ви као отац морате нешто жртвовати због своје кћери, јер је Бог увек милосрдан када види да се људи жртвују за оне које воле.”

           “Шта да жртвујем, Старче?”, упитао је отац.

           “Имате ли неку страст? Жртвујте неку од њих.”

           Будући духовно неупућен, човек је одговорио:

           “Није ми познато да имам било какву страст.”

           “Да ли пушите?”

           “Да”, одговорио је.

           “Добро, онда жртвујте цигарете због здравља Вашег детета и Бог ће је исцелити.”

           Отац је обећао да ће тако и учинити. Одржао је своје обећање и, постепено, његовој кћерки бивало је све боље, док није била потпуно исцељена. Лекари су потврдили да је њено здравствено стање поново нормално.

           Отац је, међутим, заборавио или, боље речено, прекршио обећање које је дао Богу и поново почео да пуши. Истовремено, на мозгу његове кћери поново се појавио тумор и њено здравствено стање је постало озбиљно као и раније.

           Отац је опет отишао код старца Пајсија, тражећи да се моли за његову кћер.

           Старац му је тада рекао:

           “Ако Ви као отац не можете да одржите обећање које сте дали ради свог детета и да жртвујете страст која разара Ваше здравље, онда Вам ни ја не могу понудити никакву помоћ.”

:good2: istina!

[ДрЗуба]

одговор на тему

 

Веома поучан филм, надам се да ће се многи лекари и пацијенти угледати на актере у њему.

[Kaludjerovic Sreten]

naziv kaze sve

[Ненад Р.]

Не , није јер и сам Господ каже да треба да водимо рачуна о свом телу .

[Kaludjerovic Sreten]

nije greh leciti se

[Ненад Р.]

Ја у свом животу нисам чуо да неко оболи , а да се не жели да се  излечи .