И Србији је превише Београда

[Zayron]

10.06.12

И Србији је превише Београда

Ажурирано пре 1 час 16 минута

Међу 250 посланика којима је верификован мандат на дан конституисања новог сазива Народне скупштине Републике Србије, чак 119 долази из Београда. Фали им још седам мандата, па да формирају Владу, цинично је неко прокоментарисао. Чак и када један број њих поднесе оставку због преласка на другу функцију, остаће моћан утисак о далеко несразмернијој заступљености посланика из Београда у односу на број становника главног града и остатка Србије. Ево, у прошлом сазиву сваки трећи посланик је долазио из Београда, иако у њему живи нешто мање од четвртине становништва Србије.

Истина, у околностима када је Србија једна изборна јединица, сваки посланик заправо представља све грађане Србије. Место пребивалишта посланика и није више од ставке из генералија и предмета статистичке обраде, на ползу медија. С изборним системом каквим имамо, место на изборној листи одређују, логично, други критеријуми – понајмање територијална припадност посланичког кандидата. Пошто не постоји класична облигација посланика према родном крају као изборној бази, он је као посланик слободан да, колико је у могућности, штити интересе свог завичаја, али ће од тога колико је у томе био успешан његов евентуални поновни избор за посланика – најмање зависити.

– Систем који имамо данас, где је Србија једна изборна јединица, на неки начин доводи до тога да формално сваки посланик представља све грађане Србије, а ја бих рекао да, самим тим, не представља заправо никог осим своје партије – каже за „Дневник“ Младен Јовановић, председник Управног одбора Националне коалиције за децентрализацију (НКД). – Парламент Србије остаје прилично далек грађанима и једино политичко питање након избора се своди на калкулације о томе ко ће формирати Владу Србије. И добро шта је ту проблем? Па проблем је што ту нигде нема грађана након избора. Изабрани посланик постаје недодирљив и недоступан за грађане које би требало да представља, а та функција обесмишљена је обавезом да се гласа како партија налаже. Шта то даље значи? То значи измештање процеса доношења одлука из институција и премештање у партијске врхове. Дакле, резултат су потпуно обесмишљене институције власти у које, наравно, нико не може имати поверења.

У критици изборног система и једне изборне јединице, Јовановић подастире анализу НКД о заступљености општина у свим парламентарним сазивима од 1991. од 2008. године. Од преласка на једну изборну јединицу, наводи наш саговорник, све већи број општина не може да нађе своје место у парламенту: 2001. скоро 60 одсто општина није имало своје представнике, 2007. без представника је било 54 одсто, а у сазиву од 2008. године – свака друга општина била је без представника.

– У претходних 20 година, 117 општина и градова имало је мање од 5 посланика по општини. Притом, 1991. године у тим је општинама живело скоро два милиона људи, а данас ту живи једва милион и по. У тим општинама се гаси живот. И реално, ко је задужен да брине о њима? Локалне самоуправе са својим минијатурним буџетима? Уосталом, укупно 13 општина никада није имало посланике у српском парламенту, док у 4 од 8 сазива више од половине општина и градова није имало посланике – упозорава Јовановић.

Да ли би зарад адекватнијег представљања грађана решење била подела Србије на више изборних јединица и промена изборног система? Када се о томе и поведе расправа, међу кључним проблемима је и изборна картографија, односно формирање нових изборних јединица. То је, уосталом, и био вечити камен спотицања у дефинисању изборних услова током 90-тих на релацији Милошевић - опозиција. Да би се избегле критике на рачун евентуалног «џеримендеринга», једно од решења могло би да буде да границе изборних јединица прате границе статистичких региона: Војводина, Београд, јужна и источна Србија, Шумадија и западна Србија, те Косово и Метохија. Према попису из 2011. (без Косова, где се процењује да живи око 120 хиљада Срба) у преостала четири статистичка региона живи мање-више уједначен број становника - од милион и по до два милиона. Ако би се применила садашња формула - да један посланик долази на 29.000 становника, што је у границама европских искустава, те да број посланика у Народној скупштини остане непромењен, у четири изборне јединице било би бирано од 53 (југ и исток) до 69 посланика у Шумадији и западној Србији, док би Војводина и Београд давали по 66, односно по 56-57 посланика. Косово би, у складу с проценама, давало 5 посланика.

– Свакако би било праведније да се одреди одређен број становника по мандату, јер би на тај начин региони би били заступљени у сразмери са својим бројем становника – истиче Младен Јовановић. – С друге стране, било би потребно обезбедити и присуство већег броја градова и општина у парламенту. Преглед који је урадила НКД показује на нивоу управних округа у Србији, да су међу 5 најмање заступљених округа у парламенту чак три из Војводине! С друге стране, Јужнобачки округ, где је лоциран и Нови Сад, други је по заступљености у парламенту са чак 120 посланика у претходних 20 година. Давање искључивог фокуса на регионе носи ризик фаворизације већих урбаних средина на уштрб мањих.

Наш саговорник, дакле, не крије бојазан од ризика да би формирањем пет изборних јединица могло да дође до фаворизовања градова који су тзв. "регионални центри", као што су Ниш, Крагујевац, Зајечар и Нови Сад, али истиче да би то, с друге стране, свакако био озбиљан помак у односу на садашњи изборни систем – померио би фокус с престонице на друге средине. Такође, уз одређене интервенције у изборном систему и обавезну видљивост кандидата, сматра Јовановић, грађани би могли и казнити на изборима оне листе које немају кандидате из њихових градова.

Предност повећања изборних јединица огледала би се, последично, и у прилици да у парламент уђу јаке регионалне странке (рецимо ЛСВ, Заједно за Шумадију, Живим за Крајину…), које су у постојећем систему, авај, «принуђене» на улазак у предизборне коалиције и савезе. Њихов учинак у парламентарном сазиву бирачи би могли да вреднују на наредним изборима, што би, чак и без промене изборног система, између странака и бирача створило ипак солидну међусобну везу.

– Повећање броја изборних јединица би морало да донесе и промену фокуса предизборних кампања – указује Јовановић. – Наиме, ако ја као грађанин јужне Србије гласам за посланике који ће представљати мој регион, мени ће кључно питање бити шта партије нуде управо за мој регион. Аутоматски, регионалне партије, које добро познају регионалне прилике, које имају локално/регионално препознатљиве и грађанима доступне лидере, добијају предност. Уосталом, идеја регионалног политичког организовања делимично је заживела у Србији и са постојећим изборним системом, јер грађани препознају природну потребу да се неко "бори за њих" у парламенту. Изборни систем са пет изборних јединица/региона би ту праксу ојачао. Велике националне партије би морале да улажу у своје регионалне структуре, а аутентичне регионалне партије не би морале да улазе у велике коалиције да би ушле у парламент. То би додатно ојачало и међурегионални дијалог у Србији који тренутно не постоји.

Удруживање посланика из једног региона – до сада незабележено – или чак и међурегионално заједничко парламентарно деловање у одређеним питањима, па и прилагођавање политичких програма, само су неке од промена које би донеле и солидне бенефите, превасходно грађанима. Наглашавање регионалних интереса би даље омогућило да се средства из републичког буџета искористе за употребу регионалних природних и других потенцијала, који су тренутно у потпуној контроли републичких власти и политичких партија, и који су врло често запостављени.

– Данас имамо систем у којем успех у туристичкој експлоатацији Старе Планине уоште не зависи од Пироћанаца и Зајечараца, већ од воље републичких власти. Или, боље да кажемо, од позиционираности локалних лидера у својим партијама – примећује Младен Јовановић. – Пропадање археолошких налазишта, која су од изузетне важности широм Србије, под ингеренцијом су, или чешће, запостављањем, републичке власти. Посрнуће пољопривреде у појединим регионима, некоришћење природних богатстава и имовине која још није враћена локалним самоуправама... све те појаве би биле у далеко већем фокусу политичког живота. То би апсолутно омогућило и удруживање посланика по програмима и темама од интереса за грађане.

Уместо тога, једна изборна јединица ће нас стално враћати на иста питања која се чине животно важним, а на крају се покаже да немају никакав утицај на наше животе – ко ће формирати Владу, која странка ће узети које министарство, која партија ће довести своје "инвеститоре"...

Денис Колунџија

http://www.dnevnik.r...revise-beograda

[Млађони]

[Zayron]

I kod nas je ta ista situacija, Pražaci se onda natrpaju na prvim mjestima na izbornim listama uvijek pri krajskim izborima. Na Moravi (Brno i okolo) su vinogradi i pravi se vino. Tako ima vic, pokvarilo se vino nekom Moravaku, vinogradaru, zakiselilo se. Proba on iz bureta kad ono kiselo, on složi facu i govori: Ne da sa, ne da sa (kao ne da se pit). Utom se sjeti pa reče: Ale da sa, Pražakum (ali da se, Pražacima, odvešće ga do Praga i tamo dobro prodat a još pri tom i nahvalit, neće ga morati bacit, hahahaha). Evo video o praškom slengu: glupi izrazi praški, kecy (čita se keci), to su kad neko melje, naklapa, dakle naklapanja, glupe, debilne priče praške (naklapanja Pražaka), hahahaha. Ni njih ostali provincijski Česi baš ne vole, često ih ismijavaju i prave šale na njihov račun:

Debilní Kecy Pražáků

[R.Žiskar]

Дакле, и овде потенцирамо сукоб Београда и остатка Србије... нечастиви има разна средства....

[Crveni Baron]

Дакле, и овде потенцирамо сукоб Београда и остатка Србије... нечастиви има разна средства....

Zavadi pa vladaj ...

[Млађони]

Дакле, и овде потенцирамо сукоб Београда и остатка Србије... нечастиви има разна средства....

Niko ne potencira ali izgleda nisi upucen u cinjenicno stanje da je Beograd opljackao pola Srbije. Sto mozes da vidis recimo na onoj utakmici. To ti je javno mnjenje ovde malte ne.

Ima jedna stara izreka "Srbija radi - Beograd se gradi" razmisli o tome. A ako si rodjeni beogradjanin ni ne ocekujem da je razumes,

[RYLAH]

Тако су раније биле изреке "Загреб ради, Београд се гради", па онда "Трепча ради, Београд се гради". Знамо резултат тога.

Данас имамо "Ди су наши новци?", "Крагујевац/Ниш/Србија ради, Београд се гради".

Уз све мане овако централизованог буџета и централизоване привреде, пола би Србије скапало од глади да им није дотација из Београда, јер се једино још у Београду и на још пар места у Србији нешто и производи и окрећу се неке паре, а да то није искључиво јавна администрација. А ово пишем као неко ко није из Београда и ко не би живео у Београду (да не будем недоречен, сметају ми толики градови и толике гужве).

Да ли има ових ствари? Има, наравно. Да ли је то пресудна ствар због које неки град у Србији стагнира? Не.

Да ли је највећи број посланика из Београда? Да. Да ли је највећи број тих посланика заиста из Београда? Не, доселили су се углавном тамо после студија ил током политичке каријере, као што се административци федералне администрације САД селе по Вашингтону.

[R.Žiskar]

Niko ne potencira ali izgleda nisi upucen u cinjenicno stanje da je Beograd opljackao pola Srbije. Sto mozes da vidis recimo na onoj utakmici. To ti je javno mnjenje ovde malte ne.

Ima jedna stara izreka "Srbija radi - Beograd se gradi" razmisli o tome. A ako si rodjeni beogradjanin ni ne ocekujem da je razumes,

Био сам пре пар недеља у Нишкој бањи. И наравно, излазили смо у Ниш.

Осим једног припитог, неуког и необразованог конобара, никога нисам чуо да му је крив Београд. Ако вам је то "јавно мњење"....уживајте.

[Марио Токовић]

Сценарио.Дс,Снс,Спс... се цепа по шавовима,настају нове странке,секте,"испливавају",спасиоци демократије,државе итд,

Ђилас,Пајтић,резервни играчи са клупе,испод клупе,из кишнице,канализације испливавају момци и ђевојке.

Све сами маратонци.Србија се регионализује,јер свако тражи свој део,нико неће ни са ким.

А у међувремену Ђенка замлаћује народ са тон филмом.Јер он већ са Кристином снима нов филм,па то је обећао.

Били Питон ископа сандук,ови ошмирглају,прелакирају,ко нов.

Док не дође немачка медицина да заведе ред.

Јер немачка медицина је најбоља медицина на свету.Бар би се знао неки ред.

[GeniusAtWork]

Moj utisak za celu priču BG vs. ostatka Srbije:

-političke stranke su strogo centralizovane, tako da činovnici na lokalu ne mogu da donesu bilo kakvu važnu odluku bez saglasnosti centrala u Beogradu. A svi znamo da je politička odluka danas u Srbiji potrebna za sve.

-cilj svih političara iz manjih mesta je da se presele u Beograd, da bi imali što perspektivniju karijeru. Iz ovoga sledi da su oni u suštini nezainteresovani za razvoj svojih sredina.

-nepotizam, korupcija i ostali faktori koji blokiraju bilo kakav razvoj su izraženiji što je sredina manja.

-iz svega ovog sledi da je vrlo teško dovući investicije u manje sredine, pa onda dolazi do masovnih migracija ka Beogradu i inostranstvu, što visokoobrazovanih, što ostalih u potrazi za boljim standardom. A kada svi oni koji mogu da budu pokretač nekih promena u manjim mestima odu, stvara se začarani krug koji još više širi jaz između BG-a i ostatka Srbije.

[Млађони]

Био сам пре пар недеља у Нишкој бањи. И наравно, излазили смо у Ниш.

Осим једног припитог, неуког и необразованог конобара, никога нисам чуо да му је крив Београд. Ако вам је то "јавно мњење"....уживајте.

Naravno da jeste. A ti si bas isao po Nisu i sprovodio misljenje nislija o Beogradu?

Уз све мане овако централизованог буџета и централизоване привреде, пола би Србије скапало од глади да им није дотација из Београда, јер се једино још у Београду и на још пар места у Србији нешто и производи и окрећу се неке паре, а да то није искључиво јавна администрација. А ово пишем као неко ко није из Београда и ко не би живео у Београду (да не будем недоречен, сметају ми толики градови и толике гужве).

Lako vama iz Kragujevca sad da pricate kad vam Beograd oziveo fiat. Vise niste dolina gladi. I iskreno meni je drago zbog toga ali inje red da sada furas kao "ma ok je beograd" .

Na par mesta u Srbiji se proizvodi i okrecu se pare jer je ulaganje u Beograd unistilo industrijske zone.

Sve te privatizacije bi mnogo prosle da sredstav koja su trebala da budu ulozena u te fabrike budu ulozena u iste a ne u Beogradske ulice, kanalizaciju, infrastrukturu i ostalo.

Zato danas u Beogradu zivi trecina Srbije, zato umiru ostali gradovi i sela.

[Grizzly Adams]

Централна власт је увек проблематична.

[Млађони]

Централна власт је увек проблематична.

Apsolutno. Ne znam da li si pratio situaciju evode kao i sve ostalo od strane ovih nazovi nacionalista decentralizaciaj docekana na noz jer to je "plan da se pocepa Srbija i da se polako odvoji deo po deo"

[RYLAH]

Lako vama iz Kragujevca sad da pricate kad vam Beograd oziveo fiat. Vise niste dolina gladi. I iskreno meni je drago zbog toga ali inje red da sada furas kao "ma ok je beograd" .

Na par mesta u Srbiji se proizvodi i okrecu se pare jer je ulaganje u Beograd unistilo industrijske zone.

Sve te privatizacije bi mnogo prosle da sredstav koja su trebala da budu ulozena u te fabrike budu ulozena u iste a ne u Beogradske ulice, kanalizaciju, infrastrukturu i ostalo.

Zato danas u Beogradu zivi trecina Srbije, zato umiru ostali gradovi i sela.

Не веруј свему што се каже на телевизији. Да је среће да је стварно тако. То је исто као када бих ја рекао "Благо вама из Ниша, препородио вас Панасоник".

Али уз све те лажи којима се прикривају свакакве ствари, опет не мислим да је неко из Београда крив за то што је у Крагујевцу пропала целокупна индустрија.

[Grizzly Adams]

Apsolutno. Ne znam da li si pratio situaciju evode kao i sve ostalo od strane ovih nazovi nacionalista decentralizaciaj docekana na noz jer to je "plan da se pocepa Srbija i da se polako odvoji deo po deo"

Нисам приметио ту дискусију, али то је све наопако...

Децентрализација једино може да спаси Србију.