Još jedna tema o pričešću i Crkvi

[Јанко]

Jesi li ti čuo za monaštvo, i za razliku između monaštva i mirjana? Teolog je onaj koji se moli, i onaj koji se moli je teolog! Ja jesam ispovedio da sam se raspravljao s popovima, i treba se raspravljati kada nisu u pravu i kada ruše Crkvu. A što se tiče teološke (ne)obrazovanosti našeg klira to je posebna priča (uostalom ne bih da ti navodim brojne primere iz istorije crkve, počevši od samog početka kada su se neki laik sasvim opravdano suprotstavio kliru), tako da je potrebno neko nešto da kaže uprkos brojnim zloupotrebama koje čini klir. Izvini, ali ni na jednoj temi nisam bio priteran uza zid, ni na jednoj, a ti moje skroz hrišćansko protivljenje abortusu (kontra mnogih na ovom forumu koji su spremni da gledaju kroz prste i da ga opravdavaju iz raznoraznih razloga) nazivaš priterivanjem uza zid. Kako te samo nije sramota, ne od mene nego od Boga i tih malih ubijenih bića? Inače ja živim u banatskoj eparhiji i nisam se pričestio od Vaskrsa, jednostavno nisam imao gde, a jedino što mogu da učinim jeste ovo što već činim. I ko si ti da znaš da li neko ispituje svoju savest između dve liturgije? Neka hvala, PBF mi apsolutno nije potreban, i video sam mnogobrojne teološki nepismene diplomirane teologe (verovatno su fakultet završili na skripte i puškice, a ja već čitam punu literaturu) tako da, molim te mani me se tih teologa i ostale patetike...

"У реду, (можда?) претерао сам са „тоналитетом" на форуму у последње време..."

Ово је једно од твојих начина да кажеш да се не односиш према другима по хришћански, ово је у теми о о. Серафиму Роузу. Дакле, нисам ни мислио на тему о абортусу...Али и не очекујем да разумеш како оно што сам написао, тако ни ово о твом непримереном тону у добром делу те теме, али и ове и неких других... Ево, мене је срамота, али не од абортиране деце, јер нити сам присталица абортуса, нити сам на њих мислио... Да ли тебе понекад посети сличан осећај, кад оптужиш друге за оно што нису рекли ни мислили? Свако ти добро од Бога желим, а нарочито смирења.

[feeble]

Xaxa, та ти је добра фора, закон Љубави, код човека који за владику Атанасија каже да ради са ђаволом?! Код човека који отворено подржава македонске расколнике, Артемија и организује епархијске саборе којима председавају познати (у)збуњивачи народа у СПЦ?!

???

Може ли неки инфо за ово подебљано?

[Душко Дугоушко]

"У реду, (можда?) претерао сам са „тоналитетом" на форуму у последње време..."

Ово је једно од твојих начина да кажеш да се не односиш према другима по хришћански, ово је у теми о о. Серафиму Роузу. Дакле, нисам ни мислио на тему о абортусу... Али и не очекујем да разумеш како оно што сам написао, тако ни ово о твом непримереном тону у добром делу те теме, али и ове и неких других... Ево, мене је срамота, али не од абортиране деце, јер нити сам присталица абортуса, нити сам на њих мислио... Да ли тебе понекад посети сличан осећај, кад оптужиш друге за оно што нису рекли ни мислили? Свако ти добро од Бога желим, а нарочито смирења.

To, па ту пише можда; па сам у следећој поруци поставио питање оправданости називања расколника монашким именом. Сматрам да нисам нимало претерао, све што сам написао о Роузу, то и мислим. Сматрам утицај његових књига и ставова протестантског фундаментализма који се шире Црквом преко њих веома штетним, погубним чак...

[Душко Дугоушко]

???

Може ли неки инфо за ово подебљано?

Ниси чуо? Па хвалио се на сва врата како је он једини!

[Душко Дугоушко]

[Душко Дугоушко]

[w.a.mozart]

nije baš Meril Strip al ima potencijala

[obi-wan]

Xaxa, та ти је добра фора, закон Љубави, код човека који за владику Атанасија каже да ради са ђаволом?! Код човека који отворено подржава македонске расколнике, Артемија и организује епархијске саборе којима председавају познати (у)збуњивачи народа у СПЦ?!

Sve je to jasno, ali ipak nimalo ne opravdava ovakvo ponasanje i stavove.

Sta drugo da ti kazem, hriscanin se prihvata smirenja u svakoj situaciji, narocito u onoj koja mu nije po volji...

[obi-wan]

ja za sad vidim samo tajnu...

Ima vremena, videces i ovo drugo...

[Милан Меденица :)]

У цркви у коју ја идем ван поста се често нико не причешћује или се причести неколико деце..

Свештеници никад ништа не помињу у вези са тим...

Да ли се причестити са двојицом и каква је то Црква? Ја бих се лично причестила..

Много ме боли прихватање непричешћивања као нормалног и исправног...чак ми то делује и помало као изругивање речима узмите, једите...Христос нас позива и даје нам Себе...а ми се не одазивамо..

Треба бити послушан свештенику/епископу, али мислим да треба други свештеници да им укажу на овај проблем.

мене оно прво болдовано убија у појам ... а не могу да се смирим кад неко крене да лупета којешта на сред Литургије у беседи, ваљда им се заврти у глави кад виде онолику светину испред себе и треба нешто смислено да кажу. дође ми да изађем и прошетам да сачувам мир, па да се вратим кад крене причешћивање, пошто обично тако код мене бива.

а ово друго, то је посебна прича.

прво сам ишао 4 године у цркву, по крштењу, држо све по реду које год да су околности, ал сам могао само 4 пута годишње да се причестим, евентуално 8 ... некако од почетка сам укапирао о чему се ради на Литургији, иако нисам пуно знао и никад ми није било јасно да ако све потиче од Бога, практично из светог причешћа, како ћу ја без тога да се изборим ...

после неколико година сам се и уморио, нисам могао више иако је постало просто лако кад се човек навикне на теже. онда ме 5 година није било у цркви, нисам могао да одлазим на Литургију и да се не причестим, душа ме болела да гледам како се проноси сва благодат испред мене и да немам права нити достојности да и приђем, а камоли кусам.

пре три године ме један отац једва довукао на форум, други везао, а трећи ме вуко за руку добрих пар месеци, објашњавао, исправљао криве дрине, морао и да погура испред путира, па на крају и усталио у Цркви. на крају сам променио и духовника и сад имам и новог парохијског свештеника који ме стално зове да се причешћујем и ниједном се није десило да ми ускрати ал није ни пропустио да ме нариба како ни рођени родитељи не умеју.

додуше, мене водити и рибати је посебна врста подвига ... чак ни отац Иван није хтео да се прихвати тога a способан је цело жру да води

далеко од тога да је мантија крива за мене и моја лудила, ал не игра малу улогу ни заједница која треба да прихвати човека.

и шта сад?

па ништа, убих се делећи књигу из потписа, привлачећи људе и причајући им Истину.

како знам и умем, колико ми Бог да.

[Милан Меденица :)]

Određenim ljudima je data vlast, i data im je od Boga, i njihova odgovornost je na njima kako će tu vlast da vrše, i njihovo je pravo i da u nečemu i pogriješe, i oni će da i odgovaraju za to, a na nama je dato da slušamo i učimo se smirenju a ne da dižemo butove.

мантији није дата власт да ускраћује по аутоматизму и здраво је хришћански уклонити се и упозорити, објаснити, ал не судити.

прочитај цео приговор, поготово последња три пасуса.

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p1

кад си већ ту, мош слободно и целу књижицу, нема 50 страна а можеш и да је скинеш из мог потписа на оба линка.

[Милан Меденица :)]

jel ?

јесте, крштењем смо удостојени светог причешћа и причешћивање је заповест а заповедним начином (ПРИЂИТЕ) се призива верник, под условом да те служећи свештеник/исповедник не спречава.

самоепитимисање је својеврсно седење на Судијином месту које ставља недостојност (неверу/хулу у светињу причешћа) у далеко шири контекст него што је речено.

zar on nije tu po necijem dopustenju ?

допуштење није исто што и по Вољи.

прочитај овај горе пост упућен брату.

[Милан Меденица :)]

A ko kaze da je tu rec uopste o nekom biranju?

Jesi nekad cuo za smernost? Za skromnost? Za celomudrenost?

опет трулиш по форуму о моралу?

класика, Адамов Пад - прво да постанем "достојан" па ћу онда да се Обожим.

удостојен си за вечност крштењем, а без светог причешћа нећеш ни постати обожен нити свет.

[Милан Меденица :)]

ГЛАВА 1

О томе да је православним хришћанима неопходно често причешћивање Божанским Телом и Крвљу нашега Господа

Свим хришћанима се заповеда да се често причешћују, и то као прво према Владичанским заповестима Господа нашега Исуса Христа, а као друго у Делима и Правилима светих Апостола, светих Сабора, а такође и сведочанствима божанских Отаца, а треће самим речима, чином и свештенослужењем Свете Литургије, и коначно четврто самим Светим Причешћем.

http://www.verujem.o...rac.htm#glava 1

ПРИГОВОР 5 (против редовног причешћивања)

Неки приговарају говорећи да је Свето Причешће страшна ствар, и зато се од људи који се причешћују захтева свети живот, савршен и ангелски

http://www.verujem.o...etogorac.htm#p5

ПРИГОВОР 6

Неки по питању Божанског Причешћа наводе Причу: “Кад нађеш мед, једи колико ти је доста да не би наједавши га се избљувао га” (Приче 25, 16).

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p6

ПРИГОВОР 11

Многи приговарају говорећи да пракса Причешћивања није догмат вере који би обавезно требало поштовати

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p11

ПРИГОВОР 12

Неки се саблажњавају од тога што не могу да нас убеде својим речима (имајући у виду да постоји забрана на непрестано Причешћивање), и у своју одбрану наводе три закључка: прво, говоре, каноне и заповести држе архијереји; друго ми не треба да испитујемо то што нам говоре архијереји, већ треба само простодушно да их слушамо; и треће наводе Апостолску изреку “повинујте се учитељима вашим и будите покорни” (Јевр. 13, 17).

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p12

ПРИГОВОР 13

Неки кажу: “Ево, ми испуњавамо заповест Господњу – причешћујемо се два или три пута годишње, и то је довољно за наше оправдање [на Страшном Суду]”

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p13

[Guest - . . .-]

http://www.youtube.com/watch?v=jMeY9CTsIW0