Još jedna tema o pričešću i Crkvi

[Mironosica]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339350237' post='656543]

самоепитимисање је својеврсно седење на Судијином месту које ставља недостојност (неверу/хулу у светињу причешћа) у далеко шири контекст него што је речено.

ko je pricao o samoepitimisanju ?

ja ne

ne razumem zasto svi moraju da misle kao vi ?

agresivni ste ,ali mozda nesto i postignete sa tom agresivnoscu

a sto se mene tice ja se pricescujem po blagoslovu koji sam dobila od svog duhovnika

i vasa prica me nece naterati da radim drugacije

[Guest - . . .-]

Чија то "ваша"? Уосталом, ако било ко од вас мисли да може на силу да буде причасник- грдно се преварио. Причешће је израз потпуне љубави БОга према човеку и човека према Богу.

Овде се заправ прича о томе да накарадна пракса непричешћивања више не пије воду, бар код оних људи који желе Бога у потпуном смислу речи.

А сада то око духовника је посебна прича. За мене духовник јесте једино онај који те Духом Светим уводи у Евхаристију. Све остало је класичан гуруизам. Наравно, никога лично не именујем и нема потребе.

А то што неко не жели да се причешћује тражећи ово или оно оправдање јесте само његов лични проблем али постаје и проблем заједнице-Цркве, када такву нелитургијску и небогословску мисао крене да сеје на све стране. Е, тада се томе мора стати на пут.

[Милан Меденица :)]

оче, а како се стиже до тога да човек може све то речено од владике Давида да изнесе?

[Guest - . . .-]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339353519' post='656586]

оче, а како се стиже до тога да човек може све то речено од владике Давида да изнесе?

Ово о чему Владика говори јесте идеал хришћана а постиже се покајањем. Дакле, без покајања нема ни праве радости. Крштењем ми смо се одрекли сатане, ђавола, и почели да живимо једним новим начином постојања- литургијским начином постојања. Ми уласком у Литургију показујемо да смо спремни да се кајемо и да "остављамо сваке животне бриге" и да улазимо у радост Оца коју Он има са Сином и Духом.

Грех јесте промашај циља а циљ је живот вечни. Када чинимо грех потребно је да се кајемо. Молитва пред Причешће треба дубоко да се проживи и разуме. Она је заиста веома битна и она је, мислим, par excellence молитва покајања. Без покајања и управљања ка циљу а избегавајући странпутице ми идемо ка Царству које је овда и са нама, у нама. То је Литургија.

[Милан Меденица :)]

ne razumem zasto svi moraju da misle kao vi ?

agresivni ste ,ali mozda nesto i postignete sa tom agresivnoscu

a sto se mene tice ja se pricescujem po blagoslovu koji sam dobila od svog duhovnika

i vasa prica me nece naterati da radim drugacije

нико ти и није рекао да искључиш мозак: последња три приговора.

https://www.pouke.org/forum/topic/19505-jos-jedna-tema-o-pricescu-i-crkvi/page__st__96#entry656549

[Mironosica]

Чија то "ваша"? Уостало, ако било ко од вас мисли да може на силу да буде причасник- грдно се преварио. Причешће је израз потпуне љубави БОга према човеку и човека према Богу.

Овде се заправ прича о томе да накарадна пракса непричешћивања више не пије воду, бар код оних људи који желе Бога у потпуном смислу речи.

А сада то око духовника је посебна прича. За мене духовник јесте једино онај који те Духом Светим уводи у Евхаристију. Све остало је класичан гуруизам. Наравно, никога лично не именујем и нема потребе.

А то што неко не жели да се причешћује тражећи ово или оно оправдање јесте само његов лични проблем али постаје и проблем заједнице-Цркве, када такву нелитургијску и небогословску мисао крене да сеје на све стране. Е, тада се томе мора стати на пут.

posto sam Medu citirala prvenstveno sam mislila na njega i na Aleksandra

jer su za moj ukus preagresivni u pisanju

na kakvu nakaradnu praksu mislite ? jel na to sto svesetnici ne dozvoljavaju pricesce ?

ako na to mislite to su vase kolege ,razgovarajte sa njima

ja nemam nista protiv stanite im na put

[Mironosica]

Чија то "ваша"? Уостало, ако било ко од вас мисли да може на силу да буде причасник- грдно се преварио. Причешће је израз потпуне љубави БОга према човеку и човека према Богу.

Овде се заправ прича о томе да накарадна пракса непричешћивања више не пије воду, бар код оних људи који желе Бога у потпуном смислу речи.

А сада то око духовника је посебна прича. За мене духовник јесте једино онај који те Духом Светим уводи у Евхаристију. Све остало је класичан гуруизам. Наравно, никога лично не именујем и нема потребе.

А то што неко не жели да се причешћује тражећи ово или оно оправдање јесте само његов лични проблем али постаје и проблем заједнице-Цркве, када такву нелитургијску и небогословску мисао крене да сеје на све стране. Е, тада се томе мора стати на пут.

posto sam Medu citirala prvenstveno sam mislila na njega i na Aleksandra

jer su za moj ukus preagresivni u pisanju

na kakvu nakaradnu praksu mislite ? jel na to sto svesetnici ne dozvoljavaju pricesce ?

ako na to mislite to su vase kolege ,razgovarajte sa njima

ja nemam nista protiv stanite im na put

[Милан Меденица :)]

Ово о чему Владика говори јесте идеал хришћана а постиже се покајањем. Дакле, без покајања нема ни праве радости. Крштењем ми смо се одрекли сатане, ђавола, и почели да живимо једним новим начином постојања- литургијским начином постојања. Ми уласком у Литургију показујемо да смо спремни да се кајемо и да "остављамо сваке животне бриге" и да улазимо у радост Оца коју Он има са Сином и Духом.

Грех јесте промашај циља а циљ је живот вечни. Када чинимо грех потребно је да се кајемо. Молитва пред Причешће треба дубоко да се проживи и разуме. Она је заиста веома битна и она је, мислим, par excellence молитва покајања. Без покајања и управљања ка циљу а избегавајући странпутице ми идемо ка Царству које је овда и са нама, у нама. То је Литургија.

јел покајање долази као последица (редовног) причешћивања или је (редовно) причешћивање последица покајања?

[Баба]

da, pozvan sam ali se nisam pričestio jer se niko osim jednog čteca nije pričestio...

da, postavio sam sebe za merilo da li ću ili neću da se pričestim jer vladika jeste pozvao da se pristupi...

ne, ne znam kako smo Crkva ako se ne pričešćujemo (da ne pominjem da smo se svi zahvalili jer nas je Bog pričestio životvornim svojim tajnama) niti znam kako da reagujem na ove situacije... s druge strane, pričešćujem se kad je barem 7-8 pričasnika kod putira i onda ladno može neko da me pita-koji si broj odredio da bude granica kad ste Crkva a kada niste, o premudri Mocarte (šmrc)

i da, pričešće doživljavam isključivo kao odgovor koji mi Bog daje na čežnju za Hristom i drugima koju u sebi nosim (ovo -drugima- još uvek razvijam)

Мислим да грешиш.Прво није се десило то што кажеш да се нико није причестио.Причестио се владика и свештеници око њега који су саслуживали а такође и чтец.Сви остали који се нису причестили имали су за то само два могућа разлога.Први разлог је да су под епитимојом за причешће или грехом који нису исповедили па их то субјективно спутава или не посте уопште или не како треба.Други је разлог да су нешто умислили.Пошто ти највероватније постиш све постове , исповедаш се и проче, остаје дакле само овај други разлог и ти си заједно са половином или већином присутних умислио нешто.Кажеш - Како смо Црква ако се не причешћујемо?Ко каже да нема Цркве ?Црква ће постојати докле год се служи литургија/евхаристија.Кад тога не буде и свет ће престати да постоји.А пошто се служе литургије и причешћују људи значи да црква постоји.Није питање где је Црква и да ли је има , него где смо ми у тој Цркви.Ја желим да се сви Срби спасу.Али сви Срби нису Хришћани ни православци , а неки ни неверују у Бога, а у већини су крштени, а што се тиче причешћивања код Срба само незнатна мањина се причешћује( и то све укупно и оних који то чине стално и оних који то чине повремено) .Значи ја бих сад требао да у потпуности одустанем од причешћа јер Срби нису литургијски освешћени.А како ће бити освешћени ако и ја пристанем на њихову несвест?Ко ће дати пример?У претходној парохији у којој сам био сви су се причешћивали а кад сам дошао у ову није се нико причешћивао.И ја кренем без обзира на све , још се сећам како је то изгледало , свештеник изађе с путиром ја се нацртам пред њим, сви гледају па и поп ме гледа у чуду, али шта ће причести ме.И тако недељама.После тога дође екипа људи - мени блиских пријатеља која је у ту цркву долазила али пошто је знала за праксу није се причешћивала тако попут Моцарта( а кад су хтели да се причесте ишли би у неку другу цркву) , међутим сад и они полако смогну храбрости да стално приступају причешћу , то је сад већ озбиљнија цифра, значи нас једно 5-6 .И даље сви остали нас гледају у чуду.После тога мало по мало почну и остали да се прво распитују како то а затим и да се причешћују.Ни данас се не причешћују сви , али известан број се увек причести и то око пола цркве, кад је пост готово сви.Ово што ти наводиш је специфично јер ту не познајеш много присутних и тешко да ћеш извршити неки утицај и да приступиш.Међутим није ствар само у давању примера, већ и у схватању саме цркве .Значи ту је био онај број "двоје или троје у моје име" који се причестио и који значи цркву , просто и ти си требао приступити пошто си свестан свега тога.Немој да падаш у несвест , поготово не својом вољом , нема смисла.

[Mironosica]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339354041' post='656593]

нико ти и није рекао да искључиш мозак: последња три приговора.

e bas ti hvala

vazno je da tvoj mozak dobro radi i da solis pamet svima

[Guest - . . .-]

posto sam Medu citirala prvenstveno sam mislila na njega i na Aleksandra

jer su za moj ukus preagresivni u pisanju

na kakvu nakaradnu praksu mislite ? jel na to sto svesetnici ne dozvoljavaju pricesce ?

ako na to mislite to su vase kolege ,razgovarajte sa njima

ja nemam nista protiv stanite im na put

Наша борба није против тела и крви већ против сила таме у поднебесју- против ђавола. Не желим ја било ком свештенику да стајем на пут, него стајем тој неблагословеној и нелитургијској пракси. Радићу на томе док год будем дисао. Иначе, редовно говорим са свештеницима о овоме, али Богу хвала свештеници које ја познајем исто говоре што и ја. Такође, на мојој парохији влада ова пракса и они који редовно долазе на богослужења, почев од моје жене и детета се и редовно причешћују и сви се заједно трудимо да узрастамо из благодати у благодат. Лично, мене само служење Литургије држи да будем свештеник у Цркви.

А да радим на овоме и да стајем на пут сатани, заједно са свима који исто то чине, потврда је и ЖРУ јер сам свестан тога колико је људима помогло то што овде разговарамо о вери и овим најбитнијим питањима хришћанског живота. Не знам шта бих требао још да радим?

[Guest - . . .-]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1339354107' post='656596]

јел покајање долази као последица (редовног) причешћивања или је (редовно) причешћивање последица покајања?

И једно и друго. То је повезано. Када човек узраста у Цркви он све дубље жели да продре у Тајну Христову. Самим тим све више спознаје своју ништавност и грешност и увиђа да је ништа без Христа. Зато граби ка Литургији без икаквих калкулација јер је ту Лек Бесмртности.

Беш ме занима да ли они који су смртно болести калкулишу око лечења? Боље рећи да ли онај који је смртно болестан а ЛЕК му је пред носем, ту, бесплатно... говори: Нека, не бих сада, јесте да ћу умрети ако га не узмем, али ко зна? Можда некако и преживим без лека. Ај, узећу га кроз неки дан, биће боље прилике, можда...

[Баба]

јел покајање долази као последица (редовног) причешћивања или је (редовно) причешћивање последица покајања?

Занимљиво питање , могао би да отвориш посебну тему .

[Милан Меденица :)]

e bas ti hvala

vazno je da tvoj mozak dobro radi i da solis pamet svima

не знам шта си погрешно разумела, ал јеси ли прочитала?

[Милан Меденица :)]

Занимљиво питање , могао би да отвориш посебну тему .

евеј

https://www.pouke.org/forum/topic/19527-јел-покајање-долази-као-последица-редовног-при/