Desničarska stranka u Belgiji nudi 250 eura svakom ko prijavi ženu pokrivenu burkom

[Аурор]

Ovo je jasan prikaz koji je zapravo totalitarizam na zapadu, i to sovjetski!

A ovamo kao pričaju sloboda, demokratija, ljudska prava, liberalizam...

[R.Žiskar]

Imao bi svasta protiv, ali ne bi zakonom zabranjivao.

Без силе закона, не постоји начин да се спречи оваква "слобода изражавања". Дакле, декларативно против? Или верујеш да сви људи света имају довољно самоконтроле да се не прошетају Аушвицом у СС униформи?

[R.Žiskar]

Ovo je jasan prikaz koji je zapravo totalitarizam na zapadu, i to sovjetski!

A ovamo kao pričaju sloboda, demokratija, ljudska prava, liberalizam...

Пре бих то назвао корпоративни тоталитаризам, јер није сврха таквог тоталитаризма подчињавање држави већ потчињавање униформисаности радне снаге, без истицања неких личних обележја и карактеристика.

[sqny]

Или верујеш да сви људи света имају довољно самоконтроле да се не прошетају Аушвицом у СС униформи?

Ne gubim san zbog toga.

[Zayron]

Kod nas u Češkoj postoji takav zakon već odavno ali se ne odnosi na burke i feredže ili šta je to već, kako se to zove. Odnosi se na sve ljude, i muškarce i žene i djecu, nitko se ne smije kretati maskiran bilo kojim načinom da mu ne bi bilo moguće vidjeti lice radi momentalne, direktne, neposredne optičke identifikacije kamerama ili policijom na terenu. Izuzetak su samo motoristi na motorima i sl. jer za vožnje moraju imati kacigu, šljem pa se identifikacija provodi tek po zaustavljanju. Kod nas je to riješeno antiterorističkim mjerama, zakonom nekakvim u vezi s tim a zabranjuje MASKIRANJE. Međutim marama se nosit može. Inače recimo udate žene katolkinje sa Sicilije, Sardinije i Korzike isto sve nose marame, slično kao muslimanke nikud ne hodaju bez marame i osjećale bi se vrlo neprijatno kao "gole" ako bi ih netko prisilio hodati bez marame, bolje reći tih velikih svilenih šalova. Takvi su to običaji tamo i kad se o nikakvim muslimankama ne radi. Isto tako se tradicionalno oblače i Grkinje, naročito po otocima, sve imaju marame ili šalove na glavi kad nekud idu van. naravno da se niko ne može osjećati sigurno i bezbjedno kad oko njega hodaju maskirani ljudi, sasvim svejedno da li muški, ženski, starci, omladina ili djeca i sasvim svejedno iz kojih razloga: vjerskih, modnih, folklornih itd. Kod nas je zakonom svima zabranjeno MASKIRANJE na ulicama i javnim mjestima.

[R.Žiskar]

Ne gubim san zbog toga.

Како год.

[-Владимир-]

Ne zabranjuje se na kulturološkoj osnovi već iz praktičnih razloga i kao simbol opresije žena u islamskom svetu.

Ne zavređuje ništa više respekta od kukastog krsta ili belih kapa KKK.

Лепо од њих што се боре против опресије жена, још кад земље ЕУ не би биле најчешће дестинације жртава трговине људима ,па да пустим и неку сузу.

[RYLAH]

Мислим да није адекватно поређење, јер монахиње су лица која припадају цркви а бурка је део традиционалне ношње.

Мада, шта се дешава ако полиција заустави жену којој је покривено лице и затражи да се изврши идентификација? Како изгледају лична документа жене која покрива лице?

И наравно, ово је исто тако лоше као и: ЛИНК или ЛИНК

Мислим да они не праве ту разлику, да је њима сасвим свеједно да ли је традиционална ношња или се ради о лицу које припада Цркви. А и монахиње су у личним картама, па и у комунистичким личним картама, у својим одеждама, само се лице види. И не видим ту проблем, јер и аутоматски скенери на аеродромима без проблема хватају идентитет жене која носи бурку (дакле, не никаб).

А рекао сам, како је никаб нешто што покрива цело лице, против тога сам, из практичних разлога - безбедност и идентификација. Али немам ништа против да она носи бурку (која оставља лице отвореним) уколико мисли да тако треба.

[R.Žiskar]

Неки извори наводе да не постоји наредба покривања лица у Курану већ да постоји културолошки предложак по којем је непримерено да се загледа у лице другог човека, било жене или мушкарца.

Колико је мени познато, покривање целог тела је изузетно практична одећа у климатским условима северне Африке, верујем да је и покривање лица део тога.Али, "Кад си у Риму, понашај се као римљанин"...

[Zayron]

Kod nas u Češkoj Republici je zabranjeno ovo:

i ovo

i ovo:

i ovo:

ili ovo:

Dozvoljeno je samo ovo za vrijeme vožnje ili dok stojimo uz motocikl, hodat po ulici i ulazit

u banku, trgovinu tj. kretati se po javnim mjestima u šljemu, kacigi to već ne, nije dozvoljeno:

i ovo je dozvoljeno, kad je na ulici mora imati okačenu

karticu s dozvolom od opštine i fotografijom na reveru:

i ovo je dozvoljeno - policija Češke Republike - intervencijski tim:

Zásahové komando

[Crveni Baron]

Диктатор на службеном путу

Можда још некоме на свету није јасно да је Коен значајна фигура савремене филмске уметности и софистициран политички коментатор

Пре седамдесет две године Чарли Чаплин је реаговао на појаву Хитлера својим ремек-делом „Велики диктатор” у коме је спојивши своје специфичне таленте за комедију и сентименталност упозорио на узнемирујући успон нацизма. Ове године британски комичар Саша Барон Коен снимио је филм „Диктатор” у коме сугерише како су неке од земаља са вођама које се конвенционално сматрају тиранима можда у ствари последњи бастиони слободе.

Како је дошло до овако драстичне промене парадигме?

Пре свега, Чаплинов једноставни приступ идеологији погодовао је критици нацизма као изопаченог концепта доминације. Коенова анализа ситуације је знатно сложенија и луциднија и мора да буде таква зато што политичке околности више нису тако једноставне.

Основни вид дискредитације диктатора у данима аполитичне политике – када се прави интереси маскирају наративима о кршењу људских права и хуманитарној катастрофи – јесте пропаганда о њиховом садизму, расипању и разврату. Стварајући комичног антихероја, Диктатора који све то ради али је истовремено збуњен, рањив и мотивисан уобичајеним људским слабостима и несигурностима, Коен покушава да нам понуди објективнију слику политичких околности, очишћену од свих видова инфантилизације.

Када се разгрну слојеви напада на личност, остаје идеологија, а на том пољу Запад није много јачи од режима којима се супротставља. Диктатор постиже управо то кроз хуманизовање главног јунака. Коен иде чак толико далеко да врло добро мапира механизме свргавања диктатора – главни противник му је заправо осујећени стриц који је спреман да прода нафтна поља страним компанијама у замену за власт; а у појединим аспектима понуђена је и крајње суптилна анализа стања у опседнутим државама, рецимо, главни научник који ради на пројекту атомске бомбе емигрира у Америку и завршава радећи као сервисер лаптопова задужен да струже излучевине из тастатура.

Коен дакле без икаквог устезања показује да када се склоне лична ексцентричност и репресија на страну, а тога има и у најугледнијим државама, сваки псеудоаксиом западне демократије има своје наличје:

– укидање амбициозних програма за развој оружја масовног уништења је заправо перфидни вид стварања технолошког заостатка – људи из Трећег света немају право да конструишу ракете и њихова судбина је стругање излучевина

– основни проблем сваког од тих режима је начин на који располаже својим природним ресурсима – рецимо, Саудијска Арабија има један од најсвирепијих режима али су владари нафтом купили од САД право да се понашају како хоће

– дисиденти у тим режимима су подједнако гладни власти као и Диктатор а често слични по својим методама, док су идеалисти међу њима резигнирани када виде да нема суштинских промена

Посвета сенима Драгог вође Ким Џонг Ила на почетку Диктатора испрва ми је деловала прилично неукусно. Када се филм завршио схватио сам да би Ким, и сви остали несташни, несврстани и непокорени лидери волели овакав филм. Охрабрује ме гледање Диктатора у пуном београдском биоскопу са публиком која се грохотом смеје и врло добро схвата све слојеве ове приче пошто види кога је довела на власт смењујући оне који нису слушали Америку и полако се навикава на стругање излучевина.

Коенов светски пробој са Боратом био је великим делом базиран на формалној инвентивности овог филма у коме је редитељ Лери Чарлс сучељавао карикатуралног јунака са случајним пролазницима и збуњеним јавним личностима. У Диктатору, јунак има посла са фикционалним ликовима. Коенов улазак у пунокрвни играни филм може се упоредити са Чаплиновим првим коришћењем тона у Великом диктатору.

Можда још некоме на свету није јасно да је Коен значајна фигура савремене филмске уметности и софистициран политички коментатор. Управо зато би идеалан следећи корак био сарадња са аутором кога је на неки начин призвао користећи Бреговићеву нумеру из филма „Дом за вешање” у „Борату” пошто су у овом тренутку и креативно и идеолошки савршено синхронизовани.

Димитрије Војнов

Politika

[Crveni Baron]

[Crveni Baron]

.smeha. .smeha. .smeha. .smeha. .smeha. .smeha. .smeha. .smeha.

http://trailers.apple.com/trailers/paramount/thedictator/#videos-automatic

Ovaj film treba videti ...

[Аурор]

Ovo je jasan prikaz koji je zapravo totalitarizam na zapadu, i to sovjetski!

A ovamo kao pričaju sloboda, demokratija, ljudska prava, liberalizam...

Ljudi, niste me razumeli očigledno, ovo je ironija...

o.O