Тања Накић.

[Jelena Vitorovic]

Vidim da je Stefan online, tako da njemu prepustam detaljnu analizu  :cheesy: . Nekako si sabrala sve sto si do sada pisala u ovoj pesmi i volela bih kada bi znala sta da kazem, ali nekada me prosto ostavis bez teksta.

[Стефан]

Рекло би се-логички наставак једног савременог, могу рећи и секуларног, литургијског позива који би, по Ђођу, могло да се одштампа као памфлет!

whackado

Фантастично! Мада нисам очекивао овакав наставак! Претходни текст је више наглашавао лоше, Богу криве ствари из прошлости којима се баш и не можемо дичити...овај текст ту матрицу обрће на садашњост...!

И скроз сте у праву! Ваљда знамо да се само Један оваплотио од Духа Светога без иједне људске мане. Ко каже да верујући, човек у Цркви нема лоше особености...и лоше мисли, и ограниченост, па чак и неверу!

Па зар апостол Петар није био у трену пред Христом ограничен и маловеран када је крочио на воду, али се одмах потом, не верујући у чудо, утопио у морско плаветнило?! Али он је убрзо спашен, није остао у дубинама!

А упоређивањем човека, као Храма Божијег, са покућством и деловима дома сте ме до те мере импресионирали јер је баш та компарација до те мере генијална, поучна, и очита-да само духом слеп не може да је сагледа и схвати!

Баш тако, да-треба отворити врата и прозоре!!! Пустити светлост, пустити другога! Какав је то дом који је једино окупан силом таме, самим тим негацијом свега доброг? Није ли та језива усамљеност најгрознија казна?! Па баш је прошле недеље о. Угрин беседио о паклу као о простору где је индивидуа окренута леђима ка другој, у немогућности да се окрене ка том другом, у немогућности да прозбори и слово са било киме...да , усамљеност, затвореност-јесте и највећа бол!

Колико ли само ти усамљеници у паклу пате што не могу отворити себе, свој Храм који су за живота на земљи уништили грехом! А није ли врхунац одбијања Бога када ми, у могућности да отворимо "врата и прозоре", то не чинимо и већ себи резервишемо усамљеничко место у пакленим одајама...?

Да! Да подигнемо поглед! Да не бежимо од одговорности, али да оптимистички посматрамо будућност и не обарамо главу пред првом препреком! Па ми нисмо хришћани ако не страдамо, у неком смислу! Нек се запита онај коме све иде као од шале и који нема АМА баш никакве бољке и проблеме у животу...

Живећи једним хришћанским животом, јеванђељским животом, да-подигнимо поглед и радујмо се, и веселимо се-велика је наша плата на Небесима!

У право, за НОВОГ, за охристовљеног и одвојеног од таме- цела реалност јесте светлост! Свака вам част Тања на изражају! А како да не буде светлост, када сви тежимо Царству Небеском, најсветлијем и најсветијем пространству!

Обратите пажњу молим вас на ово...

" Од Њега просвећени благодаћу Божијом, УСЕЛИШЕ Христа у своје прекрасне душе, ради њиховог чистог живота и победише ђавола, иако су многи од њега кушањем узнемиравани, али су му одолели па сада СИЈАЈУ СВЕТЛИЈЕ ОД ЗЛАТА И БЕЉИ СУ ОД СНЕГА, и златним нематеријалним крилима мислено уперени итд. ..."

                                                                (Правило светих отаца; Псалтир)

Ето, каква случајност, тј. невероватна подударност да сте баш усељењем Христа у Храм човека и ви, као и свети Оци, цео живот, целу мисију схватили као светлост!!!

Што се тиче наставка-још генијалније, или барем ја још јасније разумем. Да само светлошћу морамо гледати оног другог, јер Царство Небеско и Живот Вечни нећемо задобити у неком самосталном квазиодносу једино нас и једино Бога...јер баш препознавањем светлости у другоме, препознавањем Христа у другоме-само се дата опредељујемо за Царство!

Поређење са бродом је утолико боље, мада се не бих осудио да иједан део овог ПРЕДИВНОГ писанија нарочито издвојим и маркирам. Јер свако има своје задужење на броду! Да, неко је капетан, неко весла, неко координира на палуби...и ту не постоји дилема, то је једна хармонија, јер таквим, хармоничном а по заслугама извршеном поделом рада сигурно пловимо ка Царству!

Варамо се ако мислимо да ћемо сами, у чамчићу успети да допловимо до Њега. Јер први велики талас ће нас бацити у Ад. А зашто-јер немамо другога који би усмерио чамче насупрот таласа, јер само сами, нисмо препознали Христа у другоме!

Управо, срешћемо се у новој зори, у Новом Јерусалиму...не знам шта бих више додао, а да ми не буде непријатно пред Тањом. Заиста ћу престати да давим...

Фантастично, сањиво али пре свега врло концизно и јасно! Дођите и видите...и...запловите.

Амин

[Tanja]

"ORA BLOK 61 2010."

Ne, ne nisam pogrešila.

Ne, nije prevaziđeno.

Ne, nije zaboravljeno.

Da, to se dešava!

  Pogled iz moje kancelarije nije na neki lepi park, bučnu ulicu nego na prolaze koji povezuju solitere Novog Beograda. Jasno je zašto ne podižem roletne! Poštedela sam sebe slike, nažalost ni 91.8 ne može da nadjača veselu graju trećeg doba. Kažu, što stariji to pametniji. Moje iskustvo to ne potvrđuje.Vruće leto izmamilo je ove drage sugrađane u ovaj pasaž, u hlad solitera. Neću podeliti impresije razgovora, koje nažalost, ponekad čujem, ali ispričaću vam o akciji koju su pokrenuli.

  Grupa iz ulaza 204, 206 i 208 prvo je uredila "zelenu površinu" ispred parkinga. Engleska trava, čovečuljak (lutak) sa žutim kačketom obučen u plave pantalone sa tregerima i obavezna fontana(izostali su labudovi, kao obavezan dekor ograda u okolini Beograda). FENG ŠUI! Za klupice nije bilo mesta, ali zidić je dobio lepo ofarbane daske (bele), sasvim udobno i korisno dok pogledom prate automobile koji se parkiraju ili izlaze sa parkinga ili... E, to je sa prednje strane i hladovina je tu posle podne. Dakle, greengrin i čašica razgovora posle 18 dok se voda sa fontane sliva u mali bazen (unutršnjost nebo-plava oivičen kamenjem ofarbanim sneg-belom), pod budnim okom lutka u pantalonama na tregere, kariranom košuljom i žutim kačketom. Posle podne -rešeno! Treba srediti prostor za pre podne - pogled iz moje kancelarije!

Ne bih, iskreno, ni obratila pažnju da nisam čula pesmu! Tekst-nepoznat, horsko pevanje. Kao najgori voajer nisam podigla roletnu, ali sam sve pratila, iza spuštene roletne!

Vremešna gospoda su klečala i plevila beton!!!

Nije šala, popločano je nekim kockama(Novi Beograd  0110_hahaha) i između kocki nikla je trava. Povod ove Omladinske radne akcije je trava koja je nikla iz betona! Kleče, dakle, vremešna gospoda (oni koji vam dahću za vratom u GSP-u), čupaju travu i pevaju! Vremešne gospođe, one koje em što dahću imaju i obavezne, dobro uvežbane tekstove sećanja, se uključuju. Sevaju metle, lopatice, :bla:, hladna voda i poneka rakijica. Čupa se trava, čisti se korov, pesma se ori! Nije šala, to je trava! Traje to već nekoliko dana. Danas su me potpuno ostavili bez teksta! Trave više nema pa su krenuli u nove pobede. NEMA ODMORA DOK TRAJE OBNOVA! Ni na pamet mi nije palo da je zvuk čekića spolja. Pomislila sam da opet neko nešto renovira, kad ja tamo a ono međutim!!!

  Vremešna gospoda iščekićala su ćoškove zgrade! Doduše, možda su mnogo počupali one trave pa su poremetili temelj solitera, ne znam. Danas se uz pesmu mešao malter i mazao temelj! SOLITERA!!!

Stvarno, možda sa mnom nešto nije u redu, te moje predrasude preko mosta, penzionisani policajci i vojnici, istraumirane "oficiruše", kursisti nikad ne spavaju... ali ovo je za Riplija-verovali ili ne. Ljudi vole da se druže, da dele, da se osete korisnim, da se bore protiv starosti, ali ovo!

ORA-protiv bolova u kičmi!

ORA-rešava problem prostate!

ORA-za proširene vene!

ORA-protiv smrti!

Sve sem:

"GOSPOD JE PASTIR MOJ..."

Tanja

[Стефан]

Хаха, е ово се мени баш свидело!  mense0198626478946378946

Баш зато што се тако веродостојно, потпуно веродостојно дочарали атмосферу најстаријих нам суграђана НБГ-а...моја тетка живи тамо, баш где је солитер са великим COCA-COLA на врху, и заиста је у сваком делу оваква ситуација: Парк из доба Геријатрије.

8086.gif

Већ тако лепо описујете животе тих стараца...а лепо сте неким речима и дочарали какви су они (радне акције, сећања етц. ) јер је општепознато да су те станове добијали углавном војна лица, ЈНА пуковници и потпуковници и "подобни" људи из друштвеног предузећа...а кад сте ово набројали ("добро увежбане текстове сећања... ") баш сам се најежио на тренутак, јер сам помислио колико су то празни животи...да се по читав дан чупа и сади трава, да се причају иста реченице, да се константно, али константно живи у прошлости...да пензоси од 70 и кусур љета и даље организују омладинске радне акције, на којима упознају (времешне!) другове и другарице...то је то- не-суочавање са реалношћу и данашњицом...а мислим да не бисте ни требали да подижете ролетне; једноставно би вам било мучно да још и визуелно себи дочарате тај бег од реалности...вероватно би вас то још више заокупирало, а онда би се можда и јавили жуљеви од туђих ципела...

Иначе, да, дефинитивно делимо те предрасуде  0205_whistling и заиста је невероватно када видите да 60% становника Новог Београда живи у 1948-ој...заиста се врхунски уклопили ове цитате, речи и придеве! Болно, али истинито, и уопште- трагично духовито! Али тако је!

А ето, 22. Псалам на крају је исто баш објаснио...гледајући овакве лабилне, нервно залутале и заиста-усамљене (!) старце и старице, остаје вам да само узмете Псалтир и прочитате "Фоспод је пастир мој и ничега ме неће лишити" Заиста, неће вас лишити ни реалности, ни разума, ни једне правилне перцепције света, ни пријатеља...као што са овима (па и ове) то случај. Заиста психолошки текст, скроз да се замислите! Свака част!

[Tanja]

DECA PATE

Imena su izmišljena.

Brajan – sin majstora i prodavačice. Odrastao u predgrađu. Smutnih devedesetih majstor evoluira u vlasnika maloprodajnog objekta, a prodavačica u sekretaricu. Dečak, devedesete upoznaje, pojavom reketaša. Obavezan reket, vlasnik maloprodajnog objekta, odbija. Posledice su jasne. Srećom ova priča, bar u ovom periodu, nije imala tužan kraj. Raste, trenira košarku, upisuje fakultet. Posle jednog treninga ekipa momaka u plavom, interventna, presreće i pretresa Brajana. U torbi sa opremom, u patikama pronađena je određena količina heroina. Brajan više ne studira. Brani se sa slobode. Vozi, mali crni auto. Idealan za gradsku vožnju i još ponešto.

Teodor – sin intelektualca iz „kruga dvojke“. Svršeni student. Lep. Pametan. U životu ima sve! Dugogodišnji narkoman.

Mario – sin čoveka koga predstavljaju kao taksistu i majke, nekada, jedne od „boljih komada“ ovog grada. Raste u naselju, simpatičan momak, završio osnovnu školu kao naslov u žutoj štampi. Podvodač, makro, kako god da se to kaže, drugarice iz razreda. Upisao srednju školu ove školske 2010/2011.

Alisa – jedanaest godina, zanimanje – prosjak, loacija – TC Piramida.Pre godinu dana – musavo dete obučeno u dronjke, lepog lica, još lepšeg osmeha. Danas su dronjke zamenile sunje i majce. Teksas jakna vezana oko struka i mala torbica boje zlata.

Stiven – sin raspuštenice. Odrastao pored čike. Od skoro punoletan i 319.gif. Meta agresije – majka.

Džek – dečko iz parkića. Rado gleda sportske aktivnosti u parkiću. Rado ih se seća, radije bi učestvovao. Narkoman.

Dejzi – 5 godina. Raste u okolini Belvil-a. Zanimanje – prosjak. Sa 5 godina zna sjaj i bedu „Novog grada“…

Ne mogu više…

Ličnosti nisu izmišljene. Imena su izmišljena.

Oni pate. Neću da ćutim.

Deca pate.

Tanja

Milo,malo zrno nežnosti…

[Стефан]

Аааа одвратно...баш сам се најежио, и згрозио читајући... pravopop

То је то, када дођу зла и тешка времена, улица и порок грабе младе нараштаје...не бирајући..а још, шта је најјезивије у овој песми? Што ми сви знамо неког Брајана, Теодора, Стивена...свака општ...сваки крај...ма, неретко свака УЛИЦА-има своје робове који месечаре, лутају (неки и лебде), отровани...

Просто не треба анализирати ове личности, јер су ово већ устаљене, дефинисане карактерне особине једног доброг процента нације...не бих се усудио рећи да ли је тај проценат једноцифрен или двоцифрен, када у три превоза која променим до града, видим по барем две девојчице у дречево розе сукњама, и неукусним (3 броја већим) сандалама како носе кесу уз реплику "Бато, удели...", када видим по барем једног-двоје недефинисаних бића, са капуљачом на глави, која су мршавија од сталка за инфузију на коме су до пре пар дана спашавала живу (?!) главу услед предозирања коксом, шитом, хероином или неким другим отровом...није тако, ево видео сам баш јуче бившег комшију који ми се љубазно јавио! А бивши је јер су му родитељи платили гарсоњерицу да живи сам, како их више не би мучио, малтретирао, и немилосрдно тукао...

Али, тобоже, ви не ћутите, неко други то "мора"...зато ће насмејана лица, звецкајући пред камерама, уручити кључеве станова у центру онима који се немилице дискриминишу...они који добију стан 2км даље од Чика Љубине чека победа у суду за људска права у Стразбуру и вишемилионска накнада (како другачије, него у еврима) за претрпљени душевни бол...

Али, деца пате...али, ко да некога то уопште и брига...

[Tanja]

ДА

Да, мисао моја у твојој се утврди

Да, руке моје твоју реч говоре

Да, ноге моје твојим стопама ходају

Да, срце моје твојом светлошћу сија

Да, душа моја тобом дише

Да, очи моје свуда, увек и заувек тебе познају

Да, лице моје својим украсиш

Да, косе моје својим дахом милујеш

Да, све моје твоје је

Да, све моје тобом живи

Да, у мени те познају

Да, у себи те изграђујем

Да, уста моја, славу твоју као арију вечности певају

Да, здрав уд твоме телу

Јесам.

Тања

[Стефан]

Ово ме је јако подсетило на паролу коју често користи о. Угрин...одговоран је онај који живи одговором...а овде јесте устврђен ваш одговор-ДА!

Реците ми, јел ово инспирисано Зизијевим еклисиолошким темама?  smiley-dance007

Једноставно, више је него очигледно да су речи посвећене Христу Богу Логосу. Барем ја тако то посматрам.    Овакве јаке, динамичне речи заиста сажимају целу суштину наше мисије и нашег служења, тоне богословских текстова, експертиза, па чак и Псалама (нпр. Псалам 117) су успели да се динамично уклопе у свега 15ак редова!

Јер заиста, ово је поетично изражено једно здраво и једино исправно размишљање о Цркви и Богу! Да заиста, ми јесмо Црква, ми не одлазимо у Цркву, ми смо ти удови Његовом телу! Јер, како и каже о. Шмеман, Црква јесте Тело Христово, и сви су сапотчињени један другом у јединству Богочовечанског живота!

Јер заиста, све што учинимо, свако наше дело, сваки наш поступак прати сећање на Творца. Како већ каже свети Петар Дамаскин, свако наше делање треба да нас нагони да памтимо и славимо Бога, јер ћемо се тако увек молити и бићемо радосни! А баш ова песма одише, живи, и јесте написана-радосно, уз радост и радошћу! Тако сам је барем ја доживео, јер представља заиста однос љубави, најјаче љубави Христа и нас, онај најздравији однос нас и Бога. Јер ми према Њему морамо имати само љубави јер је управо Христос из љубави према нама примио на себе ту највећу жртву и био распет, баш због нас.

Ова песма баш треба да замени "богобојажљиве" или какве већ песме, које углавном и не говоре о љубави, већ посматрају Бога као полицајца који шаље своје милитантне одреде- ревнитељске свештенике/свештеномонахе који ће да нам испророкују смрт у најгорим мукама ако пушимо/ако жене не носе мараме током Литургије/ако се не исповедамо 17х недељно...али, све сте заиста објаснили тим последњим стихом-здрав уд твоме телу!

Само здрави, духовно здрави, Литургијски утемељени и Литургијски остварени јесмо прави уд Његовом Телу. Јер како прође тело ако имамо нездраве удове? Како ће Његово Тело проћи које има духовно веома нездраве и застрањене удове, које у недостатку тако потребне љубави "ревнују" и трују цело Тело?

Шта рећи, нисте дуго избацивали ништа, једно пријатно освежење, диван, јако диван и јако поучан текст, који, ако се заиста пажљиво, и свим срцем прочита, заиста човека тера на размишљање.

ПС:    ЈЕСАМ!  u-eshatonu

[Jelena Vitorovic]

Stefane, zbog tebe i tvojih komentara, bi cak i oni koji nisu videli olovku u svom zivotu pozeleli pa pisu.

[Jelena Vitorovic]

Da..... eliksir života  :bla:

[Стефан]

Da..... eliksir života  dada

Свето Причешће? 

[Jelena Vitorovic]

Ma ova nasa Tanja   dada

[Стефан]

Па није баш Тања еликсир живота...свако ме је живот, условно речено, дат да га води како он жели...Тања нам је више путоказ, онај храбри човек који цепа вело мистерије и апсурда и тера те да размислиш, да доообро размислиш и учиниш свој живот смисленим. Знају њени верни фанови.

u-eshatonu

zru

[Jelena Vitorovic]

u-eshatonu

[Jelena Vitorovic]

Povodom promocije kampanje "Buđenje 2010" ,  gospođa Tanja Nakić je u saradnji sa Bum Bum radijom najavila predstojeće događaje  koje organizuje Duhovna aristokratija. Snimak danasnjeg gostovanja na frekvenciji 89.4-Bum Bum radia možete poslušati ovde kao i svakog utorka. Duhovna aristokratija!

Duhovna aristokratija-Tanja prt1

Duhovna aristokratija-Tanja prt2