Биљана-ЖРУ дневник

[Биљана]

За разлику од свега до сада..............вечерас ћемо ћутати! Ћутањем ћемо све рећи! 

 

[Биљана]

 

" И заувијек сам остао гладан љубави и пажње: нико ме у животу није могао изненадити грубошћу и увијек сам је очекивао, а свако ме могао придобити па и преварити питомошћу, њежношћу, пријатељством па и кад би се преварио, опет сам увијек био спреман да налетим на исти мамац"

М.Селимовић

[Биљана]

"Зока наша....тако ми понекад недостаје овде, мада сам свесна да је она, управо тамо где треба да буде, и да мисли на нас, и да нас свакодневно помиње у молитвама. Негде ме наша Биља својим сензибилитетом и благошћу помало подсећа на Зоку. А и обе су наше Босанке, и обе су ми обећале питу... ону домаћу....савијачу........мммммммм..." 

 

 

Тражећи живу ријеч утјехе, пронађох је у овој реченици. Хвала ти Лидија. 

[Биљана]

Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.

И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова, Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;

Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек;

И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен;

И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;

И Који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца;

И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.

И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се заједно са Оцем и Сином поштује и слави, Који је говорио кроз пророке.

У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.

Исповедам једно крштење за отпуштење грехова.

Чекам васкрсење мртвих.

И живот будућег века,

Амин. 

[Биљана]

Господе, молим ти се............молим ти се Свевишњи за цијели српски род. Вапимо за тобом Господе, погледај нас. Уразуми нас и подари мир душама нашим. Отвори нам очи Господе, слијепи смо................Преклињем те Свевишњи............

 

 

...............опрости нам!

 

 

[Лидија Миленковић]

Тражећи живу ријеч утјехе, пронађох је у овој реченици. Хвала ти Лидија.

Тек сад видех ово.

Примам захвалност у виду две поооОООоооовеће тепсије пите, а могу и мантије, приде  :Viannen_loungelizard:

 

:bleh:

[Биљана]

Писмо драгој пријатељици! 

 

 

Мила моја, 

 

Тешко ми је пала вијест о томе да пролазиш кроз тежак период у свом животу и да имаш и здравствених проблема. Мучна ми је и сама помисао на то да си схрвана болом и тугом. Како бих вољела бити ту, поред тебе, да те загрлим, да преузмем тоју бол на себе и да исплачем све твоје сузе, само да би теби било боље. 

Знам, мила моја, да је живот тежак, понекад и окрутан. Више пута се и сама наљутим на све око себе и на све шта ме снађе. Ето баш неки дан упокојила се моја комшиница. Млада жена. Тек је напунила четрдесет. Остадоше два сина у основној школи. Туга преголема. И камен је заплакао. Мени дошло да одем нашем попу и да га питам; зашто.......зашто је Бог узео живот те младе жене и оставио дјецу сирочићима!!? Онда застанем, па и поп је само човјек, не би он мени знао дати никакав одговор..........то само Бог зна! И да заиста, то само Бог зна. 

Не очајавај, мила моја, Бог са разлогом узме живот, али исто тако ономе ко је оставио да живи, са разлогом је оставио. Исто тако знам да за све то треба имати снаге, али исто тако знам да је ти имаш само си заборавила на то. 

Сјети се мила свих оних лијепих момената, оног смијеха и игре, оних сунчаних дана и видјећеш да ће ти то измамити осмијех на лице. Сјети се ономад кад смо једна другој читале Дучићеве пјесме и како смо меланхолично замишљале да смо јунакиње његових пјесама. 

 

Мила моја, када у полутами своје собе будеш читала ово моје писмо, иако су километри међу нама, знај да сам ту. Да те гледам како читаш и како се осмјехујеш. Да те загрлим и да обришем сваку сузу коју исплачеш.           

                                                                                                                                                    

 

 

" И кад те живот болно разчара                                       

и кад престану и жеље и снови;

Оно што нам врати једна суза стара,

Вриједи један живот незнани и нови..." Ј.Дучић                                                                 Воли те твоја Биља 

[Биљана]

Ово дјело, која сам почео у Твоје име.

Ти си завршио.

Да глас буде лијек, 

цјеливам ране душе и тијела.

У ако је труд мој скромни завршен, 

уз Твој свети благослов,

нека је Дух Господњи у томе.

Са оскудном мојом инспирацијом, 

Тобом даровано озарење....

не гаси.

Мој ум не остављај, 

већ опет и наниво, 

прихвати похвалу слуге Твога.

Амин

 

Г.Н. 8, IV

 

[Биљана]

"За благорастворење ваздуха...... (Господу се помолимо)"

 

Увијек сам се питала шта значе те ријечи за благорастворење ваздуха!? Какав је то благорастворени ваздух и шта ми то уствари тражимо од Господа?

Трагајући тако за одговором нађем да ми уствари тражимо од Господа да "проспе" свој благослов, своју љубав на нас, на ваздух да бисмо ми тај исти ваздух могли удахнути. Да бисмо могли "удахнути" Бога. 

Једне прилике сам чула једну жену како каже; Богу треба захвалити за сваки трептај оком, за свако зрно ваздуха које удахнемо........за све" Кад повежем ово шта је рекла жена и овај одговор који сам нашла, много ми је јаснија слика о томе какав је то благорастворени ваздух. 

И да заиста, Господу се треба молити за благорастворење ваздуха и за сваки дах који удахнемо му се захваљивати, јер дисати значи живјети, а удахнути Бога знажи живот. 

[Биљана]

" ...Гледам ја тако људе. Имам обичај да одем у парк, сједнем на клупу и гледам....

 

Опет је освануло прохладно јутро. Не волим таква јутра. Она су меланхолична, а осјећај меланхолије је нешто задње што ми треба сада. Међутим, упркос свему, спремим се и опет одем у парк. Да људи знају да свако јутро устајем и идем да бих само посматро људе рекли би да сам, у најмању руку, 'болестан'....."требало би га се причувати, није он 'добар' "! Никад се нисам питао да ли заиста има људи који би тако рекли. Никад нисам обратио пажњу на то да ли 'изгледам сумњиво' у очима посматрача мене. Нисам размишљао ни о томе да ли мене неко гледа. Можда сам заиста један чудак који сваки дан сједи у парку и посматра људе! Али ако ме већ посматрају, желио бих да виде да није тако. Желио бих да виде да посматрајући друге људе, ја, уствари, тражим себе. 

Изгубио сам се ја у овом времену, у овој маси......у овим круговима и сада желим да се пронађем. Посматрам људе, њихова лица на којима се очитава свака емоција коју проживљавају, њихове погледе у којима је записан сваки траг који су оставили за собом, ............гледам их и у свакоме од њих видим дјелић себе. Сваки од тих пролазника је мој учитељ и мој путоказ. Са некима се насмијем, а са некима и заплачем..........сваки од њих је прича за себе! Посматрајући људе, схватам да живот постоји, да иде, да тече.... Није битно са колико успјеха, више или мање, битно је да иде! А кад живот иде, идем и ја. И ја се крећем заједно са њим. И ја сам жив...." 

[Ayla]

[Биљана]

 

Да наставим са писањем овог "кича", свидјело се то коме, или не.

[Gordana .]

Nastavi!

[Биљана]

Имам профил на фејсбуку, али ријетко када нешто и објавим. А и када објавим, то је оно што је у том моменту мени било интересантно, или нека моја запажања из свакодневног живота и не односе се на неку одређенеу особу.

 

Радим са људима свих профила, професија, занимања и из разних друштвених слојева, од физичког радника до академика. Запрепастила ме чињеница колико су људи, па не могу рећи неписмени, али свакако неначитани. Колико је та њихова комуникација уска и саката и колико је тај ријечник сведен на неки минималан фонд ријечи. Навешћу само један примјер; жели да ме пита колико је сати, он се удара по руци (на оном мјесту гдје сат обично буде), трза главом и виче; "Сати"? И тако из дана у дан. Понекад ми се гади кад чујем тако нешто и све напоре улажем да останем имуна на ту "појаву".

 

Тако сам скоро ставила статус како би било добро да људи читају књиге. Било какве књиге, како би барем мало проширили свој вокабулар, или барем склапали просто проширене, смислене реченице. То нисам ставила мислећи на неку одређену особу. Како рекох, то су нека моја запажања, или неки моменат који ме навео на то. Јутос у инбоксу ми осване порука моје школске колегице која ме због тог статуса "избацила" са листе пријатеља и која, измеђуосталог,гласи; "Шта је!? Шта ти мислиш ко си ти!? Правиш се паметна. Ти си као прочитала много књига!? Баш ме брига и ако јеси, ниси најпаметнија. Ја нисам и не стидим се тога. Ја сам обична, а на к***ц сте ми се попеле ви "паметне". Још од средње школе ти мени пичиш по живцима"...итд.

 

Нисам јој ништа одговорила. Нисам имала шта да кажем. Управо је тиме доказала тачност мог статуса (нажалост).

 

 

https://srpskijezikiknjizevnost.files.wordpress.com/2013/09/6538807f8de3937ef3b08404db446702_700x550.jpg

[Плутон]

Ти си као прочитала много књига!?

 

Извињавам се за упад у дневник, ал' ово се тако уклапа овде да нисам могао да одолим.