У чему је суштинска разлика између православља и римокатоличанства ?

[Душко Дугоушко]

Paki i paki, nema danas nestorijanaca. Ko je danas nestorijanac? Procitaj izjavu Asirske Crkve Istoka. Slican si adventistima koji uporno nas pravoslavce i katolike nazivaju idolopoklonicima zbog postovanja ikona, iako mi uporno izjavljujemo i objasnjavamo da nismo idolopoklonici.

Ала си ти неки напоран човек, па управо у претходној поруци сам рекао да сматрам да исправно верују али да имају погрешну формулацију, али како морам некако да их зовем, а сматрам да асирци није адекватан термин па је остало несторијанци... и онда се питаш зашто мислим да си несвесно упао у апостасију. Ти као да се бориш против православља и као да све чиниш да релативизујеш Истину која је у Православној Цркви...

[Благовесник]

али како морам некако да их зовем

A da to nije malo šizofreno kod tebe:

"сматрам да исправно верују", ali ih ih zovem nestorijancima (terminom pod kojim se imenuje skupina koja ispoveda - dve osobe u Hristu)?

[Душко Дугоушко]

A da to nije malo šizofreno kod tebe - "сматрам да исправно верују", ali ih ih zovem nestorijancima (terminom pod kojim se imenuje skupina koja ispoveda - dve osobe u Hrsitu)?

Па ето, не верујем ни да су римокатолици било какви католици, римо или не римо, али их ипак зовем римокатолицима јер немам одговарајући термин, иако га и они сами сматрају неадекватним...

[utopija]

+!

Htio bih se dotaknuti nekih slučajeva u Crkvi, jer smo se dotakli darova za Žrtvu.

Najstariji poznati slučaj Euharistijskog čuda je zabilježen u Lancianu (lancia=koplje), gdje je drevna crkva bila posvećena sv. Longinu,

a za vrijeme bazilijanaca, koji koriste kvasni kruh za Žrtvu. To je bilo 15. III 750.

U veljači (februar) 1574. u prisustvu svjedoka mons. Rodrigues je potvrdio,

da je ukupna težina pet grumenčića zgrušane Krvi jednaka težini svakoga od njih.

Za vrijeme slijedećih provjera čudo se nije ponovilo.

Zbog sumnje u stvarnost čuda 18.XI 1970. je dopušteno znanstvenoj ekipi,

da obavi medicinsku analizu Tijela i Krvi, a ispitivanje su proveli:

- Odoardo Linoli (profesor anatomije i patološke histologije, te kemije i kliničke mikroskopije),

- Ruggero Bertelli (sveučilište Siena).

Dana 4.III 1971. je obznanjen zaključak znanstvenika.

1. Radi se o stvarnom mesu i krvi.

2. I meso i krv potječu od istog čovjeka.

3. Meso se sastoji od srčanog mišićnog tkiva. U presjeku mesa vide se srčani mišić,

unutrašnja srčana opna, živac vagus i lijeva pretklijetka srca za veliku debljinu srčanog mišića.

Meso je cijelo 'srce' u svom bitnom sastavu.

4. Meso i krv imaju istu krvnu grupu AB (prof. Baima Bollone je to ustanovio na 'Torinskom platnu').

5. Krv ima svojstva kao da je sada uzeto od čovjeka.

U njoj su pronađeni proteini u istom omjeru kao u sastavu svježe krvi. U krvi su također pronađeni minerali:

kloridi, fosfor, magnezij, kalij, natrij i kalcij.

6. Meso i krv pripadaju živoj osobi.

Voditelj znanstvene komisije prof. Odoardo Linoli je zapisao:

"Razjašnjenjem kroz ove studije, osobito što se tiče prirode mesa, nekadašnja pretpostavka o prijevari u prošlosti gubi svaku osnovu.

Zapravo, kad bismo držali, da je srce uzeto iz tijela, mislim, da bi to morala izvesti ruka s velikim iskustvom u seciranju,

da bi ga izrezala u tako jednakoj veličini i debljini, i to još tangencijalno iz gornje površine,

kao što je očito prema histološkom (mikroskopskom) testu.

Osim toga, krv se u tijelu brzo raspada. U vezi s tim moram ponoviti, da nije bilo soli ili drugih supstancija,

koje su se u ono vrijeme upotrebljavale za balzamiranje u histološkim sekcijama.

I napokon, preda se dogodilo, da se u 4 do 5 tisuća godina starim egipatskim mumijama zbog upotrijebljenih sredstava za konzerviranje pronašlo nešto proteina,

naš je slučaj potpuno drukčiji."

"Očuvanost mesa i krvi, koji su dvanaest stoljeća bili u svom prirodnom stanju, u posudama, koje nisu bile hermetički zatvorene,

iako su bili izloženi utjecajima fizičkih, atmosferskih i bioloških čimbenika, ostaje neobičan fenomen."

[Душко Дугоушко]

+!

Htio bih se dotaknuti nekih slučajeva u Crkvi, jer smo se dotakli darova za Žrtvu.

Najstariji poznati slučaj Euharistijskog čuda je zabilježen u Lancianu (lancia=koplje), gdje je drevna crkva bila posvećena sv. Longinu,

a za vrijeme bazilijanaca, koji koriste kvasni kruh za Žrtvu. To je bilo 15. III 750.

U veljači (februar) 1574. u prisustvu svjedoka mons. Rodrigues je potvrdio,

da je ukupna težina pet grumenčića zgrušane Krvi jednaka težini svakoga od njih.

Za vrijeme slijedećih provjera čudo se nije ponovilo.

Zbog sumnje u stvarnost čuda 18.XI 1970. je dopušteno znanstvenoj ekipi,

da obavi medicinsku analizu Tijela i Krvi, a ispitivanje su proveli:

- Odoardo Linoli (profesor anatomije i patološke histologije, te kemije i kliničke mikroskopije),

- Ruggero Bertelli (sveučilište Siena).

Dana 4.III 1971. je obznanjen zaključak znanstvenika.

1. Radi se o stvarnom mesu i krvi.

2. I meso i krv potječu od istog čovjeka.

3. Meso se sastoji od srčanog mišićnog tkiva. U presjeku mesa vide se srčani mišić,

unutrašnja srčana opna, živac vagus i lijeva pretklijetka srca za veliku debljinu srčanog mišića.

Meso je cijelo 'srce' u svom bitnom sastavu.

4. Meso i krv imaju istu krvnu grupu AB (prof. Baima Bollone je to ustanovio na 'Torinskom platnu').

5. Krv ima svojstva kao da je sada uzeto od čovjeka.

U njoj su pronađeni proteini u istom omjeru kao u sastavu svježe krvi. U krvi su također pronađeni minerali:

kloridi, fosfor, magnezij, kalij, natrij i kalcij.

6. Meso i krv pripadaju živoj osobi.

Voditelj znanstvene komisije prof. Odoardo Linoli je zapisao:

"Razjašnjenjem kroz ove studije, osobito što se tiče prirode mesa, nekadašnja pretpostavka o prijevari u prošlosti gubi svaku osnovu.

Zapravo, kad bismo držali, da je srce uzeto iz tijela, mislim, da bi to morala izvesti ruka s velikim iskustvom u seciranju,

da bi ga izrezala u tako jednakoj veličini i debljini, i to još tangencijalno iz gornje površine,

kao što je očito prema histološkom (mikroskopskom) testu.

Osim toga, krv se u tijelu brzo raspada. U vezi s tim moram ponoviti, da nije bilo soli ili drugih supstancija,

koje su se u ono vrijeme upotrebljavale za balzamiranje u histološkim sekcijama.

I napokon, preda se dogodilo, da se u 4 do 5 tisuća godina starim egipatskim mumijama zbog upotrijebljenih sredstava za konzerviranje pronašlo nešto proteina,

naš je slučaj potpuno drukčiji."

"Očuvanost mesa i krvi, koji su dvanaest stoljeća bili u svom prirodnom stanju, u posudama, koje nisu bile hermetički zatvorene,

iako su bili izloženi utjecajima fizičkih, atmosferskih i bioloških čimbenika, ostaje neobičan fenomen."

Нашли сте погрешног човека за то. Ја сам доста скептичан по питању аутентичности свих тих реликвија (без обзира где се налазе) и тачности прича о разноразним чудима (без обзира одакле потичу)...

[utopija]

+!

Zaboravio sam postaviti i link:

http://www.therealpr...r/lanciano.html

Mislim, da je katolički kler osobito skeptičan i oprezan, kada je u pitanju nešto novo, a vezano je za Crkvu i sv. Vjeru.

[Благовесник]

Па ето,

lol

[Душко Дугоушко]

lol

Како си се само ухватио баш тог дела, а остатак?

[DYNABLASTER]

pa zasto ne bi postojalo svetaca i van "pravoslavlja", ako me razumete sta ocu da kazem :lol:

[Кирил]

pa zasto ne bi postojalo svetaca i van "pravoslavlja", ako me razumete sta ocu da kazem :lol:

Морају бити пуни Духа Светога...

[DYNABLASTER]

naravno

[utopija]

+!

To je trazenje onoga sto nas spaja tj. istovetnosti, temelj na kome moze dalje da se gradi dobra volja medju ljudima koji bastine veru u Hrista i Boga Oca tj. Svetu Trojicu.

Predragi i ljubljeni!

Molim te, ako želiš, napiši svojim riječima, što se treba konkretno dogoditi, da pravoslavlje i katoličanstvo budu formalno jedno.

Još te ujedno želim upitati:

- Postoji li u pravoslavlju mogućnost rastave pravovaljno vjenčanih pred Bogom i Crkvom,

kako bi se te osobe mogle kasnije opet vjenčati, te ako ta mogućnost postoji, kada je to moguće ostvariti?

[Благовесник]

+!

Predragi i ljubljeni!

Molim te, ako želiš, napiši svojim riječima, što se treba konkretno dogoditi,

da pravoslavlje i katoličanstvo budu formalno jedno.

Evo pravoslavnog odgovora na to pitanje, ovako što se kaže In Media Res:

Potrebno je da Rimska patrijaršija,

na čelu sa Svetim Ocem papom ponovo bude sedište prvog episkopa

medju svim ostalim vladikama na svetu.

To znači da, kada se svi episkopi sveta budu sabrali na jednoj Liturgiji,

slika Hristova, tačnije ikona Njegova (tj. onaj oko koga su svi sabrani,

kao što ćemo u Carstvu Nebeskom biti sabrani oko Hrista) bude rimski episkop - papa.

Nije lično moja recenica ali eto to je konkretno potrebno da bi i formalno bili jedno.

Medjutim, kao sto rece Aleksandar Milojkov:

Нема суштинске разлике.

Постоје разлике, веома значајне, али оне нису суштинске!

Рецимо, једна од највећих разлика је разумвање примата Римског епископа (папе).

Dakle, prepreka je to: razumevanje primata rimskog episkopa - pape.

[Благовесник]

A sto se tice drugog pitanja, to je pitanje opravdanosti Drugog braka, ako sam razumeo.

Od pocetka, u zapadnoj Crkvi dozvoljen je jedan brak, i u istocnoj Crkvi takodje, i danas je tako,

s tim sto se: dozvolja jedan brak, a sledeca dva se tolerisu (na osnovu Pavlove - bolje je zeniti se nego upaljivati se).

[Zayron]

Да ли је?

"Свето ТРОЈСТВО", буквални превод латинског Тринитас, чије опет значење није веран превод грчког оригинала ТРИАС, или у 4. падежу ТРИЈАДА, јер је прави и правилни превод грчког ТРОЈИЦА ( = њих ТРОЈИЦА), скуп или сабор или заједница ТРИЈУ Лица; у Православној Хришћанској вери то је: Јединствени вечни Сабор и суштинска Заједница Свете Тројице Личности: Оца и Сина и Светога Духа = ТРОЈИЦЕ Једносуштне и Нераздељиве, како говоримо на богослужењима и у здравицама. Јер "Тројство", макар и "Свето Тројство", не значи Три Лица = Три Личности, него неку трострукост, нека три "својства", у најбољем случају троструко својство (отуда појам "тројство" као и појам "двојство", означавају само двојно или тројно својство, а не и триперсоналност), те према томе израз "Свето Тројство" језички не покрива стварност Свете Тројице. (напр. три човека јесу тројица а не тројство, као што и два човека јесу двојица а не "двојство". Позадина латинског Тринитас и хрватског Тројство јесте Августиново погрешно примењивање психолошког тројства у човеку на Богоначалну Свету Тројицу Персона = Трију Божанских Личности)..."

Opet se to svodi na lingvističke probleme u nerazumijevanju teksta napisanog na tuđem jeziku. U hrvatskom jeziku naziv Sveto Trojstvo je imenički apstrakt koji ne znači samo trostrukost ili neka tri svojstva već skup ili sabor TRIJU BOŽANSKIH OSOBA ILI LICA i jezički sasvim pokriva stvarnost Αγία Τριάδα ili Sanctissima Trinitas lingvistički. Osim "trojnog svojstva" naravno da znači i tripersonalnost. To sve napisano pokazuje samo nepoznavanje hrvatskog jezika koji za prvo nije isto što i srpski jezik, za drugo sve riječi u srpskom jeziku ne znače isto što i u hrvatskom jeziku, među njima postoje homonimičke veze kao i među svim stranim slovenskim jezicima što znači da sinonima nisu morfološki iste riječi koje i kad nam izgledaju iste ne znače isto, zato su u upotrebi u srpskom/hrvatskom za istu stvar drugačije riječi.

Još samo objašnjenje vezano za pojam unakrsne homonimije u komparativnoj slavistici.

U toj lingvističkoj pojavi u slovenskoj lingvistici se radio unakrsno-obrnutom međusobnom

sparivanju parova homonima iz različitih slovenskih jezika po značenju, smislu i upotrebi.

Na primjer:

barak - baraka: kod Čeha je barak - kuća a kod Srba baraka

kuća - kuča: kod Čeha je kuča baraka a kod Srba je kuća - kuća

Takvih pojava u slavenskoj komparativnoj lingvistici je relativno mnogo.

U tu kategoriju spadaju i pojmovi Sveto Trojstvo - Sveta Trojica

trojstvo: kod Srba označava stanje, kvalitetu, mnoštvo, tročkanu skuoinu, profana riječ,

ne upotrebljava se nikad u sakralnom ili liturgijskom smislu i značenju (kod Srba)

kod Hrvata sakralni pojam rabljen u bogoštovlju i bogoslovlju,

jedno od poimenovanja Boga u hrišćanstvu

trojica / u smislu trojka: kod Hrvata označava broj, množinu, tročlanu grupu, profana riječ,

ne upotrebljava se nikad u sakralnom ili liturgijskom smislu i značenju (kod Hrvata)

kod Srba između ostalog i sakralni pojam za Boga u hrišćanstvu upotrebljavan u bogoslovlju

jezik srpski i jezik hrvatski nisu jednim jezikom,

morfologija nije tim odlučujućim kriterijom već

postojanje homonimskih/homonimičkih semantičkih odnosa.

Homonimi su upravo causa et testimonum differentiae, razlučni faktor,

radi čega su na primjer češki, hrvatski i srpski različitim i posebnim jezicima.

zrak: češki vid, hrvatski vazduh, srpski zrak (sunčev zrak, X-zraci),

protumačeno srpskim jezikom

homonimija i homonimski odnosi postoje samo između diferenciranih, različitih jezika

ili različitih jezičnih grupa, nikad unutar istog jezika ili iste jezične grupe, jezičkog korpusa.