Jump to content

У чему је суштинска разлика између православља и римокатоличанства ?

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 595
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

A u kojem grčkom rječniku si to našao?

Evo tumačenje s mjerodavnog mjesta:

"anathema, to = thing separated, so of people officially pronounced separated from the Church"

[A Patristic Greek Lexicon, edited by G. W. H. Lampe, Oxford, Oxford University Press, 1961. str. 102.]

Najlakše je biti tvrdoglav...

Imate ovde:

http://onlinerjecnik.com/rjecnik/strane-rijeci/anatema

Ili Анатема (грч. ανάθεμα, старогрчки ανάθημα, у буквалном преводу „посветити“ или „посвећено“) је, у данашњем значењу, клетва или проклетство.

A i u Grcko-Srpskom recniku isto stoji.

Nego nema veze.

Kao po obicaju se paznja prenosi na sitnice da bi se prikrile krupnije stvari Vi nas tada prokleli, mitropolit Pirejski Serafim uzvratio, doduse za zakasnjenjem, tako da smo nereseno... :0104cheesy:

Nego, zelite li nam objasniti sta znaci :

- stella stercoraria

- mas nobis nominus est

i kako tacno ide ovaj deo protokola pri postavljanju novog pape?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Imate ovde:

http://onlinerjecnik...-rijeci/anatema

Ili Анатема (грч. ανάθεμα, старогрчки ανάθημα, у буквалном преводу „посветити“ или „посвећено“) је, у данашњем значењу, клетва или проклетство.

A i u Grcko-Srpskom recniku isto stoji.

Kad smo već kod tih objašnjenja jedino ih engleska ima nabrojana sva značenja riječi anathema a ima ih nekoliko:

Anathema

From Wikipedia, the free encyclopedia

Jump to: navigation, search

For the band, see Anathema (band).

Anathema originally denoted a dedicated religious offering, but evolved to mean "either set apart, banished or denounced". The word "anathema" comes from Koine Greek "ἀνάθεμα"[1] as "something dedicated, especially dedicated to evil" from "ἀνατίθημι" (anatithēmi, as "I set upon, offer as a votive gift"). It originally meant something lifted up as an offering to the gods; it later evolved to mean:

  1. to be formally set apart;
  2. banished, exiled, excommunicated;
  3. denounced, sometimes accursed

In the Christian Bible, it appears in conjunction with the word "maranatha".

Ostale Wikipedije sve te aspekte sasvim tačno ne reflektiraju, objašnjavaju.

Rekao sam šta znači, taj izraz je porijeklom iz pagansko-hramske terminologije tj. kolokvijalnog, upotrebnog termina za žrtvene objekte, životinje, žitarice itd. bilo šta drugo što prinosimo kao žrtvu je postala riječ, naziv za "izdvojence", "odvojence" ili "izdvojenike", "odvojenike" dakle ekskominicirane članove Crkve, one koji su iz Crkve isključeni, oni su tim "izdvojencima", "odvojencima" ili "izdvojenicima", "odvojenicima" a ne više te životinje, plodovi - plodine, žitarice, voće itd. tj. žrtveni darovi kako je glasilo to nekadašnje prvobitno značenje.

http://en.wikipedia.org/wiki/Anathema

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nego nema veze.

Kao po obicaju se paznja prenosi na sitnice da bi se prikrile krupnije stvari Vi nas tada prokleli, mitropolit Pirejski Serafim uzvratio, doduse za zakasnjenjem, tako da smo nereseno... :0104cheesy:

I šta bi s tim emailom? Poslao si već taj email patrijarhu +Irineju?

Taj u kojem mu ti objašnjavaš kako je on prema našim tim kanonima anatemisanim,

prokletim i kako to još važi, možda on stvarno za to ni ne zna? To bude iznenađenjem, OMG!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nema potrebe pisati mail nekome ko to zna pre nego smo se mi naucili kako se krsti.

Ne samo na wikipediji imas o testu sella stercoraria i ovde: http://okruglisto.com/index.php?topic=3785.0;wap2

ujedno i nepremostiva razlika... .smesko.

Cuj sella stercoraria.... kod nas se to kaze titranje po ......

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da, odnosi se na Hrista i čovjekovu prirodu u njemu,

ne bukvalno na svakog pojedinačnog čovjeka na zemlji.

Tim što je čovjekova priroda u Hristu dostigla stupanj boštva tim je bila preobražena i obožena

ljudska priroda sama i vraćena joj bogosličnost. U tom smislu je oboženje potencijom a evharistijski

Hrist jedinim ciljem i sredstvom.To oboženje kao preobražaj, obraćenje kroz liturgijski život imamo i mi.

To oboženje se već desilo prije 2000 godina i mi na njemu istina možemo participirati no nikako samo svojom voljom i silama već kroz milost Božiju po darovima Duha Svetoga i kroz život sa Svetim Tajnama. Liturgijski i evharistijski život. Zato sam i napisao da je potrebno kad se to tako napiše "Bog je postao čovjekom da bi čovjek postao bogom" davati kilometarsko objašnjenje a najpravilnije bi onda bilo navesti sve komplet šta tamo piše. I sve to isto imamo i mi, sve je to napisano već u Jevanđelju i na raspolaganju svima, ništa tako prevratno to nije.

Не знам одакле ти идеја да говорим да човек сам од себе достиже обожење???

Ако си читао мој пост, тамо пише да је то последица узајамног прожимања Бога и човека (сад допуњујем) у личној и љубавној заједници. Према томе, неоспорно је да је то дар од Бога, дар Духа Светога или, другим речима, благодати његове. Али та благодат јесте нестворена енергија самога Бога при чему Бог, дајући се кроз њу човеку и творевини остаје трансцендентан, непојмљив, непричастан односно његова суштина.Та заједница најпре јесте евхаристија, тј. причешће Телом и Крвљу Христовом. Уколико ти није познато, реч причешће означава учествовање, заједничарење, удеоничарење или партиципацују у бож. животу. Подвиг, мистична теологија(у оном значењу који придају оци а не ти) јесте последица овог учествовања у божанском животу.

Св. Сименон нови Богослов каже говорећи о Вечним добрима: "Са налазећим се на небесима добрима, ово Тело и Крв Господа нашег Исуса Христа, које свакодневно гледамо, једемо и пијемо - то су заиста она Добра, а изван речених нигде не можеш наћи ниједно, макар прошао и сву творевину."

И још:"Дакле, и ти верник, ако се причешћујеш само хлебом(пре овога св. Симеон говори управо о стварности Оваплоћења Сина Божијег и томе да је евхаристијски хлеб цео Христос), а не Телом обоженим, примајући самога Христа, како се надаш да ћеш добити од њега живот и да ћеш осећајно имати у себи Господа... "и даље цитира Јн 6,58

Даље:"Јер наше спасење није само у крштењу водом, него у Духу; нити се отпуштење грехова и заједничарење у животу даје само Причешћивањем хлебом и вином, него и Божанством(Христовим), које је спојено мистички и нераздељиво сједињено са њима (св. Даровима). А каже се мистички зато што се као такво открива не свима, него достојнима вечнога живота, и што оне који га гледају чини синовима светлости и синовима дана".

Још каже:"...и када је Оваплоћени Логос крош Причешће пречистим Телом и Крвљу Његовом настанио се у нама као Светлост, видели смо славу његову, славу као Јединороднога од Оца(Јн. 1,14). Када смо, вели, њиме и од њега духовно рођени и Он се телесно настанио у нама, и ми се познатљиво настанили у Њему, тада, у то време и истог часа кда то бива, видесмо славу његовог Божанства, славу као Јединороднога од Оца, коју, наравно, нико други, ни анђео ни човек, нема(...) Јер присуство Господње бива у вернима, и свагда бива, и свима који га хоће Он долази. Јер ако је он Светлост света, и својим апостолима је рекао да ће бити с њима до скончања века, он са нама и јесте... Јер смо синови светлости и синови дана господњег ....... Будућих Добара већ одавде несумњиво бивамо заједничари и причасници (κοινονοι και μετοχοι) ...а телесно не још док тело наше не васкрсне, и тада ћемо телесно и истовремено духовно бити подобни (истоветни) Њему - Христу - људи по природи, богови по благодати, као што је и Он сам био...."

А да све ово бива Духом Светим у коме се усиновљујемо кроз Христа Богу Оцу, и литургишемо му и молимо му се... каже св. Симеон: " Заиста, Дух је истинско јело и пиће, јер Дух је Онај који претвара хлеб у Тело Христово. Заиста, Дух је тај који нас очишћује и чини нас достојнима да се причешћујемо Телом Господњим."

Према томе, Јосипе, далеко од тога да и ја и било који православни теолог жели да на мала врата уведе пантеизам. Ово што сам навео јесте есхатолошка реалност коју опитујемо и живимо већ сада и овде. И што је још чудесније, без обзира на нечији духовни узраст, нама се та реалност у потпуности дарује кроз литургију и причешће, а као последица те реалности Бог нам дарује у причешћу и исцељење од страсти, и снагу за подвиг, молитву, врлину...(иначе ово је препричавање речи св. Максима Исповедника)

Слажем се са тобом да постоји опасност од улетања у пантеизам, али је она у светлу горе наведенога прилично невероватна. Поред тога, управо због истанчаности православне духовности, такве ствари се, колико је мени познато, готово нису ни дешавале. И ако јесу, то је било сасецано у корену.

Овде се не бих враћао на Новозаветне цитате који потврђују аутентичност православне духовности и мистике, мада бих пре рекао мистагогије.

И слажем се са тобом да то не иде само од себе него је последица, како си рекао, милости Божије. Ипак, човек у томе вољно учествује и вољно прихвата и узвраћа на те дарове, на благодат (енергију) Духа Светога. Ствар је у дару и уздарју, тј. теолошки речено, узајамном прожимању Бога и човека у Христу које се одвија Духом Светим у Цркви=литургији. дакле, лишено је сваке механике, нужности, већ се одвија на пољу, простору љубави и слободе.

И да ово излагање завршим још једним цитатом св. Симеона:" Он исти (Христос) је и венац, и како рекосмо, који стоји на главама свих светих непроменљиво и неизменљиво, показујућчи се свакоме као Други, и раздајући себе по достојанству свакоме, како је ко достојан. (...) Свето тело Христово раздељује се(у Литургији) на многе (делове), и сваки поједини део од њега опет је свецели Он - Пречисто Јагње Божије" а верници су:" сутелесниц његови и сапричасници и браћа и санаследниц Христови, (они су) - Сами Христос."

Ово су одељци из Етичких слова(беседа) св. Симееона, 3. 10.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

+!

Sutra je u katoličanstvu Tijelovo (blagdan Tijela i Krvi Kristove), a čitanje sv. Evanđelja po sv. Marku počinje ovako:

Mk 14,12

Prvoga dana Beskvasnih kruhova, kad se žrtvovala pasha, upitaju učenici Isusa: "Gdje hoćeš blagovati pashu, da odemo i pripravimo?"

- Smije li se za Žrtvu koristiti beskvasni kruh?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не знам одакле ти идеја да говорим да човек сам од себе достиже обожење???

Moj prigovor se odnosio samo na Bogdanovića zbog upotrebe citata koji bez (kilometarskog) objašnjenja može da izgleda vrlo smutljivo, ne na tebe, upozorio sam ga zbog neupućenih ljudi koji također tu temu mogu čitati. Inače je to citat koji često upotrebljavaju neki od članova Foruma u sličnim raspravama kako bi dokazali da u pravoslavnoj teologiji i mistici postoji nešto više što ne postoji u katoličkoj i zbog čega je prema njima pravoslavna teologija i mistika daleko autentičnija i na višem nivou i superiornija nad katoličkom teologijom i mistikom što naravno da nikako ni slučajno nije tačno. Meni nije čak smetao ni sam taj njegov citat već neadekvatna njegova upotreba jer je previše složen da bi se mogao upotrebljavati u propagandističke svrhe a ničim ni ne zaslužuje da tako bude tretiran. Kako sam već duže vrijeme na Forumu već sam nekoliko puta bio obeznamen sa istim tim i sličnim citatima u namjeri da potvrde tu inferiornost katoličanstva pred pravoslavljem ili superiornost pravoslavne teologije i mistike nad katoličkom tako da mi ovo nije prvi put a ni prvim pokušajem to nije. O tom se tu radi, ustvari. Tebe ni toga što si ti pisao ili pišeš se to ni ne tiče. Inače sa svim onim što si ti napisao se slažem jer i mi imamo to isto samo možda literarno drugačije obrađeno. Da nemamo poznalo bi se to odmah, ne bih te bio u stanju što kažu ni upratit. Nije problem u samoj materiji već u strategiji dijaloga. Bogdanović nameće takav model koji pod svaku cijenu hoće prikazati pravoslavlje kao nešto čemu katoličanstvo ne može ni izbliza biti slično ni po čemu a u tome ne bira ni sredstva ni način, ja se samo branim od takve zloupotrebe teologije na što imam također legitimno pravo i hoću da kažem da se radi o upotrebi teologije u propagandističke svrhe.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nije problem u samoj materiji već u strategiji dijaloga. Bogdanović nameće takav model dijaloga koji pod svaku cijenu hoće prikazati pravoslavlje kao nešto čemu katoličanstvo navodno, prema njemu, ne može ni izbliza biti slično ni po čemu jer je na daleko nižem nivou i u tome ne bira ni sredstva ni način. Ja se samo branim od takve površne zloupotrebe teologije na što imam također legitimno pravo i hoću javno da kažem da se radi o zloupotrebi teologije u propagandističke svrhe kad već vi ostali pravoslavni teolozi na Forumu niste u stanju ograditi se od toga. Sad je valjda to jasno u čemu je bio ovdje problem.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

To sam već napisao i samom Bogdanoviću da ništa protiv citata nemam ali da ga je besmisleno upotrebljavat onako kako on to čini dakle u trivijalne propagandističke svrhe jer ga ustvari tim obesmišljava. Da kad je već rekao A trebao je reći i B, to je to kilometarsko objašnjenje, na što bih mu ja rekao (i već sam rekao) još i to naše C koje je jednako tom vašem A. Što znači da se o nikakvoj suštinskoj razlici ni u tome ne radi jer takva ne psotoji. Vidi je i zna za nju izgleda samo on. A i to sam već rekao.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Na kraju nije mi jasno ni kakvo to pravoslavlje ovdje Bogdanović zastupa, jer ono što on proglašava svuda na Forumu, ne samo na ovoj temi, nikako ne bih nazvao tim klasičnim svuda opšte poznatim i široko prihvaćenim pravoslavljem, za moj pojam on stoji na nekom od istina pravoslavnih ali ekstremnih stajališta, slično kao naši lefebvreovci i sedevakantisti. Ni njima se ne može uprijeti katoličanstvo kao ni Bogdanoviću pravoslavlje ali daleko je od realnosti da bi mislili kako je ono što tvrde naši lefebvreovci ili sedevakantisti klasičnim širokoprihvaćenim opštepoznatim "main stream" katoličanstvom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мимо осталих Богдановићевих коменатара и оцена, да не испадне да га ја браним јер то сам сигурно може, постоји једна ствар која је везана за реченицу св. Атанасија; међу православнима километарско објашњење није потребно јер нам је јасно какво појашњење и тумачење носе те речи. Због тога си наилазио на навођење св. Атанасија без икаквих даљих тумачења.

Друго- говорим о себи - са појединим аспектима римокатоличке духовности тј. аскезе сам се сретао у главном кроз интерпретацију савремених (највише) православних богослова. С тим да ти богослови гласе за најзначајније у 20. веку а неки се поштују као свети. Они јесу изрицали да постоје разлике и то квалитативне у корист православне духовности која се ослања на богословску мисао. Читајући их, ја сам такав утисак стекао да заиста постоји како у фундаменталном теолошком ставу од којег почиње хришћанска пракса аскезе али и кроз извесне појаве у духовности Запада која управо својом праксом сведочи погрешност теологије, или бар тражи неку корекцију.

У вези тога, све ово што сам рекао,да би се подржало аргументима захтева прилично текста , па и посвећености томе. А најпре обимност теолошко-философског знања. На жалост, ја тога немам, ил нема у довољној мери да бих могао да то изложим на прави начин.

Још две ствари; прво, молим те да мој коментар не схватиш као став типа "шта год ти да кажеш, ја сам у праву. И сем тога горећеш у паклу" већ као мој утисак утемељен на познавању са једне стране православне духовности, а са друге оскудног познавања твоје. Поред тога, он (коментар) је последица и мог схватања православног тумачења Западне духовности(не мислим да сам погрешно схватио наше богослове, напротив). Такође, не желим да помислиш да ти православни богослови сматрају да је све листом са Запада погрешно.

Друга ствар је да због истанчаности њихове мисли и пре свега њене прецизнбости, ја не желим да покушавам да то учиним јер знам да то не поседујем. Па ће бити скупља дара него мера. Далеко од тога да мислим да између нашеих искустава постоји непремостив јаз. Напротив. Сличности постоје и не треба их се стидети, нити правити да не постоје.

На крају, слажем се са тобом да ти, ако и свако, на овом форуму има потпуно право да изрекне своје мишљење и искуство... да више не дробим.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...