У чему је суштинска разлика између православља и римокатоличанства ?

[Душко Дугоушко]

No, ja bih radije to rekao Bog je postao Sinom čovječijim da bi čovjek postao Sinom Božijim a mi svi kroz njega djeca Božija i braća i sestre u Kristu. Može i to što si napisao ali onda uz kilometarsko objašnjenje. Inače mi je ta stvar s tim oboženjem i sličnim misticizmom na samoj granici jeresi, sasvim bespotrebno je pretjerana i ne smatram je najvećim dostignućem istočnog hrišćanstva. Najveće domete istočnog hrišćanstva ja vidim u drugim stvarima, ne u tom. Nikakve ekstreme ja ne priznajem, pogotovu ne takve proizašle iz kasnoantičkih platonističkih koketiranja s kršćanskim gnostičkim misticizmom. Sasvim nebitne su za spasenje duša velikog broja, mase mirjana pa taman i kad bi sve bile ok i u redu. Mirjane ne spašava nikakav misticiziam već normalan redovan liturgijski život u Hristu i po Hristu a u Crkvi.

Немој да подмећеш, није то никакав платонизам ни гностицизам, већ сушта срж хришћанства. То су говорили рани свети оци који су се борили против гностицизма: Иринеј Лионски, Климент Александријски, Атанасије Велики, Ћирило Александријски, Василије Велики, Григорије Назијанзин итд.

[Душко Дугоушко]

- kada će biti savršeno jedno kako bi svijet upoznao, da je naš Otac poslao Krista?

- Kada će biti sveopći sabor, tj. je li uopće potreban?

- Они су већ сада савршено једно, али парадоксално не још увек. Међутим, када дође Царство Божије у пуноти, у сили и слави, када буде Есхатон, сви ће бити несливено спојени са Христом и кроз Њега једни с другима, више него што је глава спојена са вратом.

- Јесте потребан. Ево већ неко време спрема се, за православне десети по реду васељенски сабор.

[Ламех]

No, ja bih radije to rekao Bog je postao Sinom čovječijim da bi čovjek postao Sinom Božijim a mi svi kroz njega djeca Božija i braća i sestre u Kristu. Može i to što si napisao ali onda uz kilometarsko objašnjenje. Inače mi je ta stvar s tim oboženjem i sličnim misticizmom na samoj granici jeresi, sasvim bespotrebno je pretjerana i ne smatram je najvećim dostignućem istočnog hrišćanstva. Najveće domete istočnog hrišćanstva ja vidim u drugim stvarima, ne u tom. Nikakve ekstreme ja ne priznajem, pogotovu ne takve proizašle iz kasnoantičkih platonističkih koketiranja s kršćanskim gnostičkim misticizmom. Sasvim nebitne su za spasenje duša velikog broja, mase mirjana pa taman i kad bi sve bile ok i u redu. Mirjane ne spašava nikakav misticiziam već normalan redovan liturgijski život u Hristu i po Hristu a u Crkvi.

Обожење јесасвим легитиман и веома тачан и проницљив појам који изражава суштину односа између Бога и човека. Кроз целокупну историју хришћанства, нарочито међи источним оцима, овај појам се понавља. Ово не да нема везе са мистицизмом како га ти поимаш већ је реалније да више не може бити. Православна литургија и њена духовност која из ње извире је потврђивање и пројава коначне истине света као нераскидиве и неслвене заједнице Бога и твари.

Управо твоје неразумевање појма обожења је последица непотпуног схватања христологије, догађаја Христа, као и односа Бога према свету, тј. потпуно погрешно доживљавање, тиме и поимање божанских енергија, нестворених и вечних. Но, то јесте једна од бољки римокатоличке теологије.

[utopija]

+!

Tu negde, malo pre šizme počelo se praktikovati u nekim delovima latinske crkve korišćenje azimea (beskvasne hostije) što je doprinelo kotroverzi. Kasnije se to raširilo na celu zapadnu crkvu.

Da se vratim na temu.

- Smije li se koristiti beskvasni kruh za Žrtvu ili ne, te ako ne, zašto?

[Zayron]

Обожење јесасвим легитиман и веома тачан и проницљив појам који изражава суштину односа између Бога и човека. Кроз целокупну историју хришћанства, нарочито међи источним оцима, овај појам се понавља. Ово не да нема везе са мистицизмом како га ти поимаш већ је реалније да више не може бити. Православна литургија и њена духовност која из ње извире је потврђивање и пројава коначне истине света као нераскидиве и неслвене заједнице Бога и твари.

Управо твоје неразумевање појма обожења је последица непотпуног схватања христологије, догађаја Христа, као и односа Бога према свету, тј. потпуно погрешно доживљавање, тиме и поимање божанских енергија, нестворених и вечних. Но, то јесте једна од бољки римокатоличке теологије.

Onda ne pišite te takve besmisle da je cilj ljudskog života i oboženja postati Bogom ma u kojem smislu da se to radi, Bogom s malim ili velikim B. To je teška besmislica, u slučaju kad bi to netko mislio ozbiljno bila bi to najobičnija jeres. Imamo i mi oboženje, eno vam Nasljeduj Krista Imitatio De Christi od Tome Kermpenca, eno vam Zamak Duše od Tereze Avilske i sličnih stvari, nigdje tamo ne piše da je ciljem hrišćanskog života posatati bogom već ponovo zadobiti sinovskost Božiju i bogosličnost koju smo imali po stvaranju. A to što si vaši neupućeni vjernici daju za pravo oboženju za cilj i zadatak dat: Bog je postao čovjek da bi čovjek "postao bog", ma u kojem da se smislu o Bogu govorilo je ustvari izrazom njihovog elementarnog nepoznavanja hrišćanstva i svaki pravoslavni teolog bi se od toga trebao ogradit.

[Zayron]

Немој да подмећеш, није то никакав платонизам ни гностицизам, већ сушта срж хришћанства. То су говорили рани свети оци који су се борили против гностицизма: Иринеј Лионски, Климент Александријски, Атанасије Велики, Ћирило Александријски, Василије Велики, Григорије Назијанзин итд.

Oni govorili da čovjek treba da postane Bogom? I da je to smisao hrišćanstva? Ti nisi pri sebi, čitao si izgleda mnogo lamaističkih knjižica pa ti se sve pomiješalo, ni ne znaš valjda više gdje si šta pročitao? Hajd onda malo do budista, oni to rade svaki dan, postaju bogovima svakodnevno ko na pokretnoj traci, tamo bi to već prošlo. Imaš tamo i ekspress kurseve: za tri dana bogom. Istina treba nešto prisolit tj. priplatit. Oni to rade normalno, dijele instrukcije ljudima kako se obožit i postat bogom. Kad te oni nainstruišu nema teorije da ti se to ne povede i ne pođe za rukom, uspjeh je 99,9 %, onaj jedan promil neuspješnih to budem ja i meni slični.

[Zayron]

Управо твоје неразумевање појма обожења је последица непотпуног схватања христологије, догађаја Христа, као и односа Бога према свету, тј. потпуно погрешно доживљавање, тиме и поимање божанских енергија, нестворених и вечних.

Misliš ovo? I tako može to da izgleda kad se s tim "malčice" pretjera.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Panteizam

Sve je to krasno ali vrlo "klizav" teren, nije za stvarno svakog.

Pogotovu ne za sistem "uradi sam" kod kuće knjižice čitajući.

Ne biste bili ni prvim ni posljednjim koji je takvim "mističarenjem"

upao u jeres ili jednostavno u duševnu bolest i završio na psihijatriji.

Ovdje toga ima više, svako si može i izabrati:

http://en.wikipedia...._in_Catholicism

[Ламех]

Onda ne pišite te takve besmisle da je cilj ljudskog života i oboženja postati Bogom ma u kojem smislu da se to radi, Bogom s malim ili velikim B. To je teška besmislica, u slučaju kad bi to netko mislio ozbiljno bila bi to najobičnija jeres. Imamo i mi oboženje, eno vam Nasljeduj Krista Imitatio De Christi od Tome Kermpenca, eno vam Zamak Duše od Tereze Avilske i sličnih stvari, nigdje tamo ne piše da je ciljem hrišćanskog života posatati bogom već ponovo zadobiti sinovskost Božiju i bogosličnost koju smo imali po stvaranju. A to što si vaši neupućeni vjernici daju za pravo oboženju za cilj i zadatak dat: Bog je postao čovjek da bi čovjek "postao bog", ma u kojem da se smislu o Bogu govorilo je ustvari izrazom njihovog elementarnog nepoznavanja hrišćanstva i svaki pravoslavni teolog bi se od toga trebao ogradit.

У Ст. Завету пише: " Богови сте и синови Вишњега" (чини ми се да је у питању Псалам, али морам да проверим)

Затим, у Псалмима на неколико места пише да ће бити Бог са боговима (парафраза)

Свети Григорије Богослов управо овај цитат користи у своје две Беседе, једној на Божић (Богојављење) а другој, чувеној 45. на Пасху.

Такође, код св. Максима, св. Јована Дамаскина, св. Сименона Новог Богослова...св. Григорија Паламе наћи ћеш како ове цитате, тако и повезивање и тумачење њихово са термином обожење.

Цитат " Бог је постао човек да би чоовек постао бог" јесте између осталог и реченица св. Атанасија Великог.

Дакле, појам обожења подразумева преображај људске природе кроз прожимање са божанским енергијама Тројичног Бога. То прожимање бива у љубави и предавању себе Богу кроз подвиг, молитву а понајвише Причешће. (читај обрнутим редом од Причешћа па надаље)

Зато, не да се ниједан православни(ако себе таквим сматра) теолог треба оградити од појам обожења, него треба стално да га истиче. Инсистирање на том појму јесте управо најелементарније познавање хришћанске вере и њеног искуства.

Са друге стране, римокатоличке фантазије и "имитацио Кристи" кроз стигмате, флагелацију, самоповређивање је у најмању руку манихејско! И одраз непознавања појма богосличности (подобија Божијег) опонашања (подражавања Христа). За тај појам оци које сам горе навео би користили појам мимесис. Односно по мери нашег евхаристијско-подвижничког предавања себе Богу у нама се Христос "оваплоћује" (слично овом се изражава св. Максим) кроз врлине.

[Ламех]

А товје позивање на пантеизам указује потпуно незнање православне духовности. Последица, пак, обогаљености рмк теологије по питању бож. енергија.

[Zayron]

Цитат " Бог је постао човек да би чоовек постао бог" јесте између осталог и реченица св. Атанасија Великог.

Da, odnosi se na Hrista i čovjekovu prirodu i njemu, ne bukvalno na svakog čovjeka na zemlji.

Tim što je čovjekova priroda u Hristu dostigla stupanj boštva tim je bila preobražena i obožena

ljudska priroda sama i vraćena joj bogosličnost. U tom smislu je oboženje potencijom a evharistijski

Hrist jedinim ciljem i sredstvom.To oboženje kao preobražaj, obraćenje kroz liturgijski život imamo i mi.

[Ламех]

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/ObozenjeCiljCovekovogZivota/ObozenjeCiljCovekovogZivota07.htm

http://www.verujem.org/teologija/larse_palamaivivaseljenskisabor.htm

http://www.verujem.org/teologija/tolafsen_boznaske_ideje.htm

http://www.scribd.com/doc/52672386/%D0%9E%D0%9D%D0%A2%D0%9E%D0%9B%D0%9E%D0%A8%D0%9A%D0%95-%D0%98-%D0%9A%D0%9E%D0%97%D0%9C%D0%9E%D0%9B%D0%9E%D0%A8%D0%9A%D0%95-%D0%94%D0%9E%D0%94%D0%98%D0%A0%D0%9D%D0%95-%D0%A2%D0%90%D0%A7%D0%9A%D0%95-%D0%A2%D0%95%D0%9E%D0%9B%D0%9E%D0%93%D0%98%D0%88%D0%95-%D0%98-%D0%9F%D0%A0%D0%98%D0%A0%D0%9E%D0%94%D0%9D%D0%98%D0%A5-%D0%9D%D0%90%D0%A3%D0%9A%D0%90-%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98-%D0%9B%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D1%81

Поготово 2. поглавље овог чланка

[Zayron]

А товје позивање на пантеизам указује потпуно незнање православне духовности. Последица, пак, обогаљености рмк теологије по питању бож. енергија.

Ja sam samo napisao da je učenje o Božanskim enegijama i slična takva ni malo nije preporučljivo studirati sjedeći kod kuće po sistemu "uradi sam" jer su to učenja prozašla iz monaških opita a ne iz kućne dokolice i radobi mističarenja koje onda potom bez kvalifikovanog duhovnog vođstva može završiti i tako u najobičnijim jeresima kao panteizmu a nekad sasvim i trivijalno u duševnim poremećajima i bolestima itd. Prosto nije to lektira za neupućene, laike, mirjane a za spasenje i život po Hristu i Jevanđelju nije nužna ni neophodna. Dokaz tome je razbacivanje se citatima svetih Otaca a da se pri tom nije uopšte shvatilo kako i šta su oni mislili tim što su napisali. I zbunjivanje ostalih vjernika time, naravno.

[utopija]

+!

Ne ulazim u područje, postoji li neki katolik, koji poznaje duhovnost pravoslavlja (štogod to značilo), a osobito potpuno,

te što bi katolik trebao s tim znanjem postići.

Niti mislim braniti katoličanstvo na ovoj temi, nego samo pisati o razlikama bitnim (i nebitnim).

Dopuštam mišljenje, da je pravoslavlje jedino ispravno, te je samo ona Crkva, a da katoličanstvo nije Crkva.

Bez obzira jesam li vjernik ili ne, te prihvaćam li katoličanstvo ili ne,

želja mi je na ovoj temi razmišljati i pisati uglavnom konstruktivno i ne davajući nikakve etikete pojedincima niti pravoslavlju.

[Zayron]

Цитат " Бог је постао човек да би чоовек постао бог" јесте између осталог и реченица св. Атанасија Великог.

Da, odnosi se na Hrista i čovjekovu prirodu u njemu,

ne bukvalno na svakog pojedinačnog čovjeka na zemlji.

Tim što je čovjekova priroda u Hristu dostigla stupanj boštva tim je bila preobražena i obožena

ljudska priroda sama i vraćena joj bogosličnost. U tom smislu je oboženje potencijom a evharistijski

Hrist jedinim ciljem i sredstvom.To oboženje kao preobražaj, obraćenje kroz liturgijski život imamo i mi.

To oboženje se već desilo prije 2000 godina i mi na njemu istina možemo participirati no nikako samo svojom voljom i silama već kroz milost Božiju po darovima Duha Svetoga i kroz život sa Svetim Tajnama. Liturgijski i evharistijski život. Zato sam i napisao da je potrebno kad se to tako napiše "Bog je postao čovjekom da bi čovjek postao bogom" davati kilometarsko objašnjenje a najpravilnije bi onda bilo navesti sve komplet šta tamo piše. I sve to isto imamo i mi, sve je to napisano već u Jevanđelju i na raspolaganju svima, ništa tako prevratno to nije.

[Zayron]

+!

Ne ulazim u područje, postoji li neki katolik, koji poznaje duhovnost pravoslavlja (štogod to značilo), a osobito potpuno,

te što bi katolik trebao s tim znanjem postići.

Samo reagiram na uporne pokušaje pojedinih učesnika diskusije predstaviti katoličku teologiju i mistiku inferiornijom u odnosu na pravoslavnu, ništa drugo ja ne mislim s tim postizati. Ja također ne smatram pravoslavnu teologiju i mistiku ni inferiornijom ali isto ni superiornijom u odnosu na katoličku. Obe imaju isti izvor: Jevanđelje. Samo su im kulturološki, povijesni i razvojni konteksti različiti u zavisnosti od mjesta (kultura, ethos), vremena (povijest, kronologija) i redoslijeda (razvoj, povezanost, tok, nadovezivanje jednog na drugo, međusobne suvislosti) na/u kojem su nastajali.