Кад љубав изда... РАЗВОД

[marija]

срце често вара разум, често разум превари срце...требало би да наш разум почива у нашем срцу..тако је људски бити слаб..покајање и опрост се најлакше добија онда када плачемо над собом...не због тога што су нам други учинили, него због онога што смо ми другима учинили..и себи...а на првом емсту Њему који је толику Љубав према нама грешнима имао...

[goran018]

???? ????? ???? ?????, ????? ????? ??????? ????...??????? ?? ?? ??? ????? ?????? ? ????? ????..???? ?? ?????? ???? ????..???????? ? ?????? ?? ???????? ?????? ???? ???? ??????? ??? ?????...?? ???? ???? ??? ?? ??? ????? ???????, ???? ???? ????? ??? ??? ?? ??????? ???????..? ????...? ?? ????? ????? ???? ???? ?? ?????? ????? ????? ???? ???????? ????...

Da, slazem se.

[Guest Оливера]

Lazarice, da to je težak i dugotrajan put. I znaš koliko je trajao. A kažem ti da je došao i gde je došao i šta mi je pomoglo. To sam u srcu osetila i nisam slagala sveštenika kad me je pitao. A dani patnje, da se ne lažemo, postoje...Ali svi koji me znaju, znaju kolko sam bila nemoguća i nesrećna i svaki savet njihov mi je bilo dolivanje ulja na vatru. Lazarice, to je bilo prošle nedelje...tek da znaš. A oni dani patnje teške, kada dođu, čekam da prođu...a oproštaj u srcu osećam kada se setim čoveka s kojim sam živela.Čudno je, setim se samo ružnih, ne lepih trenutaka...ali mu želim sve najbolje, zaista...a to, što on ne vidi neke stvari i nažalost sve manje vidi...to je zato što sam bira put. Ja mogu da molim za njega, što uvek i radim. Ali pred Gospodom sam sve oprostila. Već sam rekla da mene zanima drugo pitanje. Kuda sad? Ali to je druga tema.

[marija]

olivera dušo, ja govorim iz svog iskustva, ne mogu govoriti iz tvog, čak i da mogu, ne bih to radila klapklap

sećaš se priče...moje priče...danas kada pomislim na njega ne sećam se ničega ružnog..sećam se samo lepih stvari..i sećanje na nnjega mi izaziva osmeh na licu..i tek danas posle 4 godine ja znam da sam mu u srcu oprostila

ne volim njegova dela..ne slažem se sa onim što radi..ali volim njega kao Božju tvorevinu...kao bespomoćnog čoveka kome je ljubav i pomoć potrebna...Božja Ljubav i Božja pomoć..i ako mu treba moja ljubav imaće je...ali em više ne može povrediti :smiley:

[Guest Оливера]

Da sigurno je bilo i lepih trenutaka... Vidiš imam problem da se setim lepih, jer me zaboli, samo zato. Zaista mislim da je blagosloven onaj ko nađe svoju polovinu...Bez obzira šta se desilo, ja nisam našla svoju...Zato sam tužna danas. Živela na iluzijama, onome što sam želela da vidim a ne kako je u stvari...Dobro, u redu je, samo je žalosnio što sam lagala samu sebe. A kad sam ti rekla da se sećam samo ružnih stvari, to je delimično tačno...tu imam parcijalnu amneziju. Kako me uvek vratiš na važna razmišlkanja!

[goran018]

0110_hahaha

[goran018]

Sve vise je ovakvih prica, nazalost:

"Muzika, veselje smeh.......

Mlada u belom blista, Mladozenja kao Bog....

Sreca....

I onda?????

Znam, ima i lepih i dugotrajnih ljubavi. Ali, one su dovoljne same sebi.

Najcesce zivot nije ono sto bi trebao da bude.

Ili se ljudi slome, ili se u njima nesto slomi....

Ustajem ujutru, pijem kafu i cutim. I on takodje. Deca galame, doruckuju, odlaze u skolu... i opet tisina... Praznina.

Sta se to desilo sa nama? Gde smo se izgubili? Od onolike srece, veselja, planova....Ostalo je dvoje ljudi koji nemaju sta da kazu jedno drugom.

Gde smo pogresili????

Da li jos na vencanju... ili mozda kasnije... Kada je dlan prestao da greje onaj drugi, kada je pogled negde odlutao.... Kada smo postali stranci?

Kada su nam rekli da zivot uredimo sami, sigurno nisu mislili da svako uredjuje svoj... a mi smo bas to uradili.

Jureci za poslom, obavezama ,nacinima za bolji zivot ostali smo bez Nas. Sada imamo sve,a nemamo nista.Imamo kucu, prepunu hladnih uredjaja cije zujanje jedino razbija tisinu medju nama... kola... posao.. vikendicu, u kojoj odlaze nasi prijatelji... Sve uslove za dobar zivot.

Jedino nemamo zivot! Nas zivot!

I cemu onda sve?

I kako?

I dokle?

Deca rastu, jos malo i odlaze...

Sta onda?

S kim?

Svakod dana cujem po jednu ovakvu pricu...od prijateljice, komsinice.. nepoznate zene u cekaonici. Da li je moguce da se svima desava isto? Da se svi parovi izgube u vremenu? Da onda kad najvise trebaju jedno drugom, shvate da ustvari nemaju jedno drugo?

Nemoguce! Ne zelim da verujem u to!

Zasto se onda vencamo, sanjamo zivot..zasto ga godinama gradimo?

Zasto se zaklinjemo za ceo zivot?

I ima li ta zakletva uopste smisla?

P. s. nemojte mi reci da sam preterala, nemojte mi reci da neznate o cemu pricam.... znam da znate... osecam..."

[Guest Оливера]

Ја не волим свадбе, уопште. Бесмислица.

[goran018]

?? ?? ????? ??????, ??????. ??????????.

Svadba ????

Nova tema ze forum??

[goran018]

Izgleda da je razvod vrlo zarazna "bolest".

[after_silence]

Sve je vise takvih prica i tu nista nije cudno.

Sve je vise mentalnih manipulacija i izopacenosti, sve je vise lazi i maski.

Lako je veseliti se i poci za prvog ili prvu koji naidju, ali tesko je ostati sam sa sobom i biti iskren prema sebi.

Spolja gledano sve je "idealno", "ljubav" cveta, pticice cvrkucu, voda zubori, a da li smo mi spremni biti toliko iskreni prema sebi i rasti uz drugu osobu? Zaboraviti na sebe i pruzati sebe drugome? Menjati sebe i raditi na sebi i na nama.

Bice dvoje jedno telo, ali mi cesto zaboravljamo koliko je to tajinski odnos i koliko dubok odnos, mislimo da sve sto treba tu je "volimo se" i sve ce proci.

Ali i u prijateljskom odnosu, a kamoli supruznickom mora mnogo toga da se radi i mnogo truda da se ulozi, da se ta veza produbljuje i razvija, da se potpuno izgubimo jedan u drugome.

Samo sto mi cesto nismo spremni da to cinimo i zato se i raspada. Cesto podrazumevamo Boga pa i svoje bliznje, da, oni su tu i sta sad vise ima da se prica. Ali to je laz, to je iluzija u kojoj mi zivimo i lakse nam je tako. Greh je sladak, oduvek bio i bice, ma kako se mi lagali.

Ne stavljaju se za dzabe krune na vencanju, ali to nisu carske krune nego mucenicki venci.

Brak jeste Krst, ali ne bespotreban i besmislen teret, nego pravi pravcati Krst i Golgota...

Predivan i prelep, ali i tezak u isto vreme.

Sada je sve manje ljudi koji su sposobni i koji prihvataju odgovornost za sopstveni zivot i za sopstvene postupke. Zivimo u svetu sopstvenih iluzija vere i Boga ili bezbozja, sa maskama koje ne skidamo ni pred samim sobom i sve mislimo da ce pasti s neba.Ali nece i ne treba da padne.

Svako od nas bira osobu po trenutnim slabostima i po trenutnim duhovnim pokretima, retke su situacije kada se neko tako promeni posle mesec dva tri godine braka toliko do neprepoznatljivosti, samo je pitanje sta smo mi bili spremni sebi da priznamo i da li smo svesno ili nesvesno ignorisali signale koji su vec bili tu. Nekada se desi da signala i nema, ali to su retke situacije, znam samo jednu osobu koja je razvedena i koja nije znala sta ju je snaslo.

Ali mi ljude biramo po sopstvenim preferencijama, samo nam je mucno to sebi priznati.

Turobno je pogledati sebi u oci i biti svestan sopstvene nesvesti i sopstvenih kompleksa, iluzija, mastanja, zelja, pokreta duse...

Lakse je pokrivati se maskama srece i bezazlenosti ili jos gore maskama vere i poboznosti i smirenja.

U svakom odnosu dvoje ga cine i dvoje je odgovorno, ali mi zaboravljamo da da bi neki odnos uspeo potrebno je da nas bude Troje i da pustimo Boga i aktivno s Njim saradjujemo da bi sve islo kako treba.

[Guest Оливера]

Sve je vise takvih prica i tu nista nije cudno.

Sve je vise mentalnih manipulacija i izopacenosti, sve je vise lazi i maski.

Lako je veseliti se i poci za prvog ili prvu koji naidju, ali tesko je ostati sam sa sobom i biti iskren prema sebi.

Spolja gledano sve je "idealno", "ljubav" cveta, pticice cvrkucu, voda zubori, a da li smo mi spremni biti toliko iskreni prema sebi i rasti uz drugu osobu? Zaboraviti na sebe i pruzati sebe drugome? Menjati sebe i raditi na sebi i na nama.

Bice dvoje jedno telo, ali mi cesto zaboravljamo koliko je to tajinski odnos i koliko dubok odnos, mislimo da sve sto treba tu je "volimo se" i sve ce proci.

Ali i u prijateljskom odnosu, a kamoli supruznickom mora mnogo toga da se radi i mnogo truda da se ulozi, da se ta veza produbljuje i razvija, da se potpuno izgubimo jedan u drugome.

Samo sto mi cesto nismo spremni da to cinimo i zato se i raspada. Cesto podrazumevamo Boga pa i svoje bliznje, da, oni su tu i sta sad vise ima da se prica. Ali to je laz, to je iluzija u kojoj mi zivimo i lakse nam je tako. Greh je sladak, oduvek bio i bice, ma kako se mi lagali.

Ne stavljaju se za dzabe krune na vencanju, ali to nisu carske krune nego mucenicki venci.

Brak jeste Krst, ali ne bespotreban i besmislen teret, nego pravi pravcati Krst i Golgota...

Predivan i prelep, ali i tezak u isto vreme.

Sada je sve manje ljudi koji su sposobni i koji prihvataju odgovornost za sopstveni zivot i za sopstvene postupke. Zivimo u svetu sopstvenih iluzija vere i Boga ili bezbozja, sa maskama koje ne skidamo ni pred samim sobom i sve mislimo da ce pasti s neba.Ali nece i ne treba da padne.

Svako od nas bira osobu po trenutnim slabostima i po trenutnim duhovnim pokretima, retke su situacije kada se neko tako promeni posle mesec dva tri godine braka toliko do neprepoznatljivosti, samo je pitanje sta smo mi bili spremni sebi da priznamo i da li smo svesno ili nesvesno ignorisali signale koji su vec bili tu. Nekada se desi da signala i nema, ali to su retke situacije, znam samo jednu osobu koja je razvedena i koja nije znala sta ju je snaslo.

Ali mi ljude biramo po sopstvenim preferencijama, samo nam je mucno to sebi priznati.

Turobno je pogledati sebi u oci i biti svestan sopstvene nesvesti i sopstvenih kompleksa, iluzija, mastanja, zelja, pokreta duse...

Lakse je pokrivati se maskama srece i bezazlenosti ili jos gore maskama vere i poboznosti i smirenja.

U svakom odnosu dvoje ga cine i dvoje je odgovorno, ali mi zaboravljamo da da bi neki odnos uspeo potrebno je da nas bude Troje i da pustimo Boga i aktivno s Njim saradjujemo da bi sve islo kako treba.

Izvini dušo...još mi je gore...

[Guest Оливера]

?? ?? ????? ??????, ??????. ??????????.

E blesavi ljudi, Golgota je to, sem ako nemate mozga...Propast braka je li?ni neuspeh ma koliko ?ovek bio kriv. Znam jednu osobu koja je uložila sve, a dobila malo...Ali sma je kriva, ta osoba, ako je zivela u iluzijama, tako joj i treba.

[goran018]

?? ?? ????? ??????, ??????. ??????????.

E blesavi ljudi, Golgota je to, sem ako nemate mozga...Propast braka je li?ni neuspeh ma koliko ?ovek bio kriv. Znam jednu osobu koja je uložila sve, a dobila malo...Ali sma je kriva, ta osoba, ako je zivela u iluzijama, tako joj i treba.

-Iskustvo je nesto sto steknes tek kad ti vise ne treba.

[goran018]

Slazem se u svemu, ali ja prvo moram da naucim kako da oprostim. Da bih nekog mogao i dalje da volim moram mu prvo oprostiti, za svu patnju i bol. To mi malo teze ide...

??? ???? ??????????? ? ??? ?????? ?? ?? ????????? ??????  0110_hahaha

????? ?? ?? ?? ??????? ????? ?? ????, ??? ???? ???? ?? ???? - ???? ??????? ? ?????? ?? ?? ?????? ?? ?????????? ...  

???????, ???? ???? ?? ???????? ?????? ?? ??? ???????, ? ?? ????????  0110_hahaha

Nije grubo, a to sam i naveo u sledecoj poruci. Prvo spoznaj sebe, ne budi gord, i oprosti sebi, pa tek onda drugima. Jasno mi je i niti si nametljiv niti vredjas. 319.gif