Радио Светигора и Светигора Прес

[JESSY]

Zorane, da li mozda ima da se kupi ova knjiga "Kroz casni post..."?

Књига ''Мисли за сваки дан у години'' има да се купи у свакој боље снабдевеној црквеној продавници или у некој од Цркви али са овом кињгом „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007. први пут се срећем и не знам да ли и где има да се купи... ако нешто сазнаш ти јави и мене интересује.

Znam za knjigu T.Zatvornika "Misli za svaki dan u godini" ali sam htela ovu iz manastira Podmaine. Ako je pronadjem, obavesticu te

[Зоран]

Zorane, da li mozda ima da se kupi ova knjiga "Kroz casni post..."?

Књига ''Мисли за сваки дан у години'' има да се купи у свакој боље снабдевеној црквеној продавници или у некој од Цркви али са овом кињгом „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007. први пут се срећем и не знам да ли и где има да се купи... ако нешто сазнаш ти јави и мене интересује.

Znam za knjigu T.Zatvornika "Misli za svaki dan u godini" ali sam htela ovu iz manastira Podmaine. Ako je pronadjem, obavesticu te

Важи обавести ме, само немој да заборавиш  :smiley:

[JESSY]

Don`t worry! dada

[Guest Оливера]

Кроз Часни пост: Субота шесте седмице поста – Лазарева субота

Пред Твоје драговољно страдање, Христе Боже, дао си свима људима уверење општег васкрсења: јер у Витанији си подигао Својом свемоћном силом Лазара четвродневног и као Светлодавац, Спасе, учинио си да слепи прогледају. Са својим ученицима си ушао у Свети град, седећи на магарету као на Херувиму, и тако испунио речи пророкā. Деца јеврејска узевши палмине гранчице изађоше Ти у сусрет. Стога, и ми носећи палмине и  маслинове гранчице благодарно Ти кличемо: Осана на висини! Благословен који долази у име Господње!

Јутрење – Лазарева субота

Поуке Светих Отаца: Пази! Упозоравам и сведочим и објављујем ово гласом који сви могу чути: …”Нека се нико ко има непријатеља не приближи Часној Трпези нити прими Тело Господње.”

Свети Јован Златоусти

Молитва: Господе, нека би се и ми придружили похвалној песми Теби, нека би Твоје свето и благословено Име било прослављано вавек! Помози нам, Господе, да иштемо прво Царство Твоје, ништа Му не претпостављајући, да би се извршила воља Твоја у свему. Амин.

Читања из Светог Писма:

1 Мојс. 49:1-2, 8, 12

Соф. 3: 14-19

Зах. 9: 9-15

Јевр. 12:28, 13:8

Јован 11: 1-45

Богомислена размишљања: Исус…рече: Ја сам васкрсење и живот; који вјерује у мене ако и умре, живеће.

Јован 11:25

[Guest Оливера]

Синаксар на Лазареву суботу

Стихови:

Плачеш Исусе – то је својствено природи смртника;

Оживљаваш Свога пријатеља – то је својствено Божанској моћи.

Овог дана (на Лазареву суботу) празнујемо васкрсење светог и праведног пријатеља Христовог, Лазара који је четири дана био мртав.

Лазар је родом био Јевреј, из редова фарисеја и био је син, како се сматра, фарисеја Симона, пореклом из села Витаније. Када је Господ наш Исус Христос вршио служење на земљи, ради спасења рода нашег, у то време, дружење са Њим почиње и Лазар. Како је Христос често разговарао са Симоном, пре свега уверавајући га у Своје васкрсење из мртвих, и све чешће боравио у његовом дому, Лазар је задобио Његову нарочиту љубав, али не толико ни он, колико његове две сестре – Марта и Марија. Међутим, када се приближило спасоносно страдање, и када је требало потпуније утврдити веру у тајну васкрсења, Исус се налазио преко Јордана, где је раније васкрсао из мртвих Јаирову кћер и удовичиног сина. Његов пријатељ пак Лазар, поражен тешком болешћу, умро је. Исус који није био тамо, каже ученицима: Лазар, пријатељ наш, заспао је, а мало касније говори: Лазар умрије. Када су га Лазареве сестре обавестиле о томе, Он напушта Јордан и упућује се у Витанију. А Витанија је удаљена од Јерусалима око петнаест стадија. У сусрет Њему, изашле су Лазарове сестре и рекле: „Господе, да си ти био овде, не би умро брат наш, али и сада, ако је само теби угодно, ти ћеш га васкрснути, јер ти можеш.“ Исус запита народ где су га сахранили, и сви су га сместа повели ка гробу. Када су уклонили камен, Марта каже: „Већ заудара – јер има већ четири дана како је умро.“ Тада Исус, помоливши се и проливши сузе над умрлим, громким гласом узвикну: Лазаре, изађи напоље! И умрли је одмах изашао, и када су га развезали, отишао је кући. Ово поражавајуће чудо изазива завист у јеврејском народу, који постаје огорчен на Христа. Међутим, Христос је, поново се кријући, избегао опасност. Првосвештеници су одлучили да убију и Лазара, јер су се многи, видевши њега, окретали Христу. Али Лазар, сазнавши за намеру, бежи на острво Кипар и остаје тамо где га, касније, апостоли постављају за архијереја града Китаја. Пошто је срећно и богољубиво поживео тридесет година после свог васкрсења, поново умире, тамо бива и сахрањен, учинивши многа чудеса.

Кажу да после васкрсења није јео ништа осим слатког, и да му је Пречиста Матер Божија подарила омофор, који је направила својим рукама. Његове часне и свете мошти је премудри цар Лав (у 9. веку), због неког божанског виђења, пренео у Константинопољ, и са страхопоштовањем и достојанством их положио у храм који је саградио у име овог светитеља, десно од улаза у храм, поред предњег зида светог олтара. И до данас тамо почивају његове часне мошти, испуштајући некакав неизрецив миомирис. А празновање његовог васкрсења на данашњи дан, установљено је зато што су свети и богоносни оци наши, боље рећи, свети апостоли, желећи да после очишћења четрдесетодневним постом укажу на света страдања Господа нашег Исуса Христа, управо овде сместили то натприродно чудо, јер су, првенствено у том чуду, налазили почетак и повод помаме Јудеја против Христа. Овај догађај описује једино јеванђелист Јован, док га други јеванђелисти изостављају, вероватно зато што је Лазар још увек био жив (кад су они писали Јеванђеље) и сви су га видели. Кажу да је управо због тога написано и остало у јеванђељу, јер други не памте ништа о беспочетном рођењу Христовом. Постојала је потреба да се увери да је Христос – Син Божији и Бог, да је Он васкрсао и да ће бити васкрсење мртвих, а управо то се потврђује Лазаром. Ништа Лазар није рекао о аду: можда њему није било ни дато да види шта је тамо, а можда му је речено да не говори о ономе што је видео. Одатле је и то, да се сваки, тек умрли човек, назива Лазаром, а погребно одело – Лазаревим, претпостављамо, у знак сећања на првог Лазара. Као што је Лазар, по речи Христовој, устао и поново оживео, тако и овај, иако је умро, када устане на последњу трубу, живеће вечно.

Молитвама пријатеља Твога Лазара, Христе Боже, помилуј нас. Амин.

март 27, 2010 - Објављено од стране radiosvetigora

[Guest Оливера]

Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети

Сутрадан многи народ који бјеше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим, узеше гране од палми и изиђоше Му у сретање и клицаху: Осана! Благословен који долази у Име Господње, цар Израиљев! А Исус нашавши магаре усједе на њега, као што је писано: Не бој се, кћери Сионова, ево цар твој долази сједећи на магарету. Али ово не разумјеше испрва ученици Његови; него када се прослави Исус, онда се сјетише да ово бјеше за Њега писано, и да Му ово учинише. А свједочае народ који јбеше с Њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих. Због тога му и изиђе народ у сретање, јер чу да је Он учинио ово знамење. А фарисеји рекоше међу собом: Видите како ништа не помаже. Ето, свијет оде за Њим. (Јн. 12,12-19)

Испуњују се пророштва о кротком Цару, о Цару мира и смерности: Исус, Господ васионе, јаше на магарету онда када свет прославља Њега као Цара и световног чудотворца: „осана! благослоден … цар Израиљев!“ и овим хоће да нам покаже да царство Његово „није од овога света“; да његова делатност нема ничег политичког (ср. Јн. 11,48): да је царство његово: Истина, Бесмртност, Живот вечни. Али ово нико не разумеваше, па ни ученици Његови, док Исус не васкрсе из мртвих. Само, народ је осећао у Лазаревом васкрсењу грациозност чуда: „зато га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо“.

Сведоче очевици: „народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих“. А сам Лазар? као живи споменик бесмртности и васкрсења ту је, међу њима. Убедљивијег сведочанства и свестранијег не може ни бити. Људска природа, људска скептична логика мора положити оружје? Да, она га и полаже. Али га не полаже људска злоба, људска пакост, људска завист.

Ево доказа: „а фарисеји говораху међу собом: видите да ништа не помаже? гле, свет иде за њим„, „свет, сав свет, не само народ, или људи. Али ипак, зато они остају при одлуци: да убију Исуса. То је још један доказ колика је сила богоборног зла у човеку. Заиста је душа људска у бунилу и лудилу од греха. Неисцељиво болесна: никакви људски лекови ту не помажу; само један лек: Богочовек и његов надумни подвиг спасења људи од греха, смрти и ђавола. Зато се Бог Логос и оваплотио, јер је само Бог могао спасти човека, и нико друти, нико ни од анђела ни од људи.

Архимандрит Јустин (Поповић)

Много је народа изашло на дочек Господу који је свечано, као цар, улазио у Јерусалим. Ко тада није клицао: Осана Сину Давидовом! Но, прошло је само четири дана и тај исти народ је тим истим језицима викао: “Распни га, распни!” Какав чудан обрт! Но, зашто се чудити? Зар не чинимо и ми исто када, по примању светих Тајни Тела и Крви Господње, одмах по изласку из цркве све заборављамо – и своју побожност и Божију милост према нама, предајући се, као и раније, делима самоугађања, најпре малим па затим и великим. Може бити да још не прође ни четири дана, а ми сами у себи распињемо Господа, премда и не вичемо другима: “Распни га!” И све то Господ види и трпи! Слава дуготрпељивости Твојој, Господе!

Свети Теофан Затворник

март 27, 2010 - Објављено од стране radiosvetigora

[Зоран]

Кроз Часни пост: Недеља шесте седмице поста – Цвијетна

Спаситељ је данас ушао у Јерусалим да испуни Писмо, и сви узеше гранчице у своје руке и простреше хаљине своје пред Њим, знајући да је Он Бог наш Коме херувими непрестано поју: Осана на висини. Благословен си Ти који нам објављујеш велику милост, смилуј се на нас.

Вечерње уочи Цвети

Бог је Господ и јавио нам се: празнујмо заједно. Дођите и са великом радошћу величајмо Христа са палмама и гранчицама и громко ускликнимо: Благословен који долази у Име Господа Спаса  нашег.

Јутрење на Цвети

Молитва:

Боже, подај да молитвама оних који нама руководе и свих светих, исправивши све своје слабости, задобијемо Царство небеско благодаћу и милосрђем Господа нашег Исуса Христа, Коме нека је са Оцем и Светим Духом свака слава, част и поклоњење, сада и увек и у векове векова. Амин.

Читања из Светог Писма:

Фил. 4: 4-9

Јован 12: 1-18.

Богомислена размишљања: Не брините се ни за што, него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше.

Фил. 4:6

[Зоран]

Страсна Седмица – Велика Недеља

Пролазећи од једног празника ка другом, од палми и гранчица, похитајмо, верни ка узвишеном и спасоносном прослављању Христовог страдања. Гледајмо Његова драговољна страдања која је претрпео нас ради и са благодарношћу запевајмо Му достојну песму: Источниче милосрђа и прибежиште спасења, Господе, слава Теби!

Вечерње на Цвети

***

Господ иде на добровољно страдање. И ми треба да идемо са Њим. То је дуг свакога ко исповеда да је Христовим страдањем постао оно што јесте и да ће добити нешто толико велико и славно да ни на ум човеку не може доћи. Како, пак, ићи са Њим? Размишљањем, саосећањем. Иди мишљу трагом страдајућег Господа и размишљањем из свега извлачи представе које би могле ганути твоје срце и увести га у осећање страдања Господњих. Да би се то успешније извело, потребно је да сами почнемо да страдамо кроз осетно смањење јела и сна и кроз увећање труда стајањем на молитви и чињењем поклона. Испуни све што чини света Црква и бићеш добар сапутник Господу на путу страдања.

Свети Теофан Затворник

[Зоран]

Кроз Часни пост: Велики понедељак

У понедељак Страсне седмице је сећање на блаженог и праведног Јосифа и на смокву коју је Господ проклео и тиме осушио.

Мудри Јосиф се показао као праведни управитељ. Слава Теби, даваоче жита.

Синагогу јеверејску је Господ упоредио са смоквом лишеном духовних плодова и осушио је проклевши је. Бежимо од такве судбине.

Синаксар

Женик долази у поноћ и блажен је слуга кога ће наћи да стражи, а недостојан онај кога ће затећи да се лењи. Пази зато душо моја, и не дај да те сан савлада из страха да ћеш бити предана на смрт и одлучена од Царства. Уразуми се и завапи: Свет, свет, свет, јеси Боже: помилуј нас Богородицом.

Јутрење

Велики понедељак

Покренут милосрђем Твојим, Христе Добротворе наш, Ти си драговољно изишао у сусрет Своме страдању, желећи да нас избавиш од страдања и осуде у аду. Стога, сви певамо похвале светом страдању Твоме и славословимо Твоје самоунижење, Спасе.

Повечерје

Велики понедељак

Читања из Светог Писма:

Мат. 22:15-46, 23: 1-39.

Преузето из књиге „Кроз Часни пост – Мисли за сваки дан“, Манастир Подмаине, 2007.

март 29, 2010 - Објављено од стране radiosvetigora | Ча

[Зоран]

Синаксар у Свети и Велики понедељак

Свети Јосиф Прекрасни

Стихови о прекрасном Јосифу:

Целомудрени Јосиф показао се као праведни

властелин и хлебодавац:

о, колико он врлина има!

Стихови о неплодној смокви:

Христос, клетвом осуши смокву,

изобличавајући синagогу јеврејску

којој су туђи духовни плодови:

избегнимо њен удео.

У свети и велики понедељак, сећамо се блаженог Јосифа, прекрасног; сећамо се и, од Господа проклете, осушене смокве.

Од данашњег дана почињу света страдања Господа нашег Исуса Христа, а пре тога, као Његовог праобраза, сећамо се прекрасног Јосифа. Он је био син патријарха Јакова, којег му је родила Рахиља. Омрзнут од своје браће, због неких сновиђења, он прво бива бачен у дубоку јаму, док деца обмањују оца окрвављеном одећом, као да су га, тобоже, растргле звери. Затим, за тридесет сребрника бива продат Исмаиљћанима, који га поново препродају Петефрију, управнику евнуха, египатског цара – фараона. Када је госпођа безумно насрнула на целомудреност младића, он је, не желећи да учини безакоње, побегао оставивши своју хаљину. Она га је оклеветала пред господаром, и он бива бачен у окове и мрачну тамницу. Потом га, због тумачења снова изводе (из тамнице), представљају га цару, и он постаје господар читаве египатске земље. На крају, приликом продаје пшенице, поново се открива својој браћи, и благочестиво проживевши читав живот умире у Египту, сматран, поред других врлина, великим у целомудрености. Он је праобраз Христа, јер и Христос страда од (Његових) саплеменика Јудеја, и ученик га продаје за тридесет сребреника, и бацају га у тамну и мрачну јаму – у гроб, одакле се, самовласно уставши, зацарио над Египтом, тј. над сваким грехом, и потпуно га победио, и влада читавим светом и по човекољубљу нас искупљује тајанственим давањем пшенице (хлеба), предавши самог Себе за нас и хранећи нас хлебом небеским – Својим живоносним телом. Из тог разлога се сада помиње прекрасни Јосиф.

Заједно са тим, сећамо се и осушене смокве, јер божанствени јеванђелисти, управо Матеј и Марко, говоре о томе одмах после казивања о гранчицама. Марко: И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње (Мк 11.11), а други: Ујутру враћајући се у град огладње; и угпедавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква. (Мт 21,18,19).

Смоква представља јудејску синагогу, у којој Спаситељ није пронашао плод какав доликује, већ само сенку закона, због чега им је одузео и ту сенку, испунивши закон у потпуности. Ако би неко упитао: због чега се исушује дрво, које нема душу, зашто се оно, које није ништа сагрешило, подвргава проклетству; нека тај зна да је то зато што су Јудеји, гледајући Христа, који је увек свима чинио добро и никада никоме није учинио ништа лоше, мислили да Он има власт да чини само добро, али не и да кажњава. Али пошто је човекољубив, Владика ни је хтео да покаже на човеку, да може и то; зато, како би уверио незахвални народ да Он има власт и да кажњава, само као Свеблаги неће (то), Он подвргава казни бездушну и неосетљиву природу. Али постоји и једно тајанственије тумачење, које је до нас дошло од премудрих стараца, како каже Исидор Пелусиот – то је било дрво непослушања, чије су листове и употребили за покривање (себе, први) преступници, због чега је оно и овде, по човекољубљу, од стране Христа подвргнуто проклетству, које није примило раније, како никада не би доносило плод који је узроковао грех. А разлог поређења греха са смоквом је очигледан, јер и грех пружа пријатно задовољство – греховна наслада, а затим долази – опорост и горчина савести. Уосталом, оци су овде ставили причу о смокви ради умиљења, као и причу о Јосифу – зато што је праобраз Христа. (Неплодна) смоква је свака душа, којој је стран сваки духовни плод, коју Господ ујутру, тј. после овог живота, не нашавши Себе у њој, исушује клетвом и баца је у огањ вечни – и она постаје као некакав исушени стуб, који застрашује оне који не доносе плодове достојне врлина.

Молитвама прекрасног Јосифа, Христе Боже, помилуј нас. Амин.

Извор: Радио Светигора

[Зоран]

Синаксар на Свети и Велики Уторак

Стихови:

Велики уторак опомиње на десет девојака које сведоче о победи (суду) непоткупљивог Господа.

На свети и велики уторак чинимо спомен на (јеванђелску) причу о десет девојака.

Господ наш Исус Христос говорио је овакве приче својим ученицима док је улазио у Јерусалим, пред своје страдање. Има и таквих прича које је Он упућивао Јудејцима. А причом о десет девојака Господ подстиче на милостињу, и уједно поучава све људе да спремно дочекају крај. Раније је Он много говорио ученицима о девствености и о ушкопљеницима. Девственост заслужује велико уважавање, јер је уистину велика, али да неко, чувајући једино ту врлину, не би занемаривао и друге, пре свих милостињу, којом светле светиљке девствености, свето Јеванђеље казује ову причу. Пет девојака назива оно мудрим зато што су девствености придодале обилно и скупоцено уље милостиње, а пет осталих назива лудим зато што нису имале одговарајућу милостињу, иако је и њих такође одликовала девственост. Оне су луде управо зато што су испунивши веће пренебрегле мање, и стога се ни по чему не разликују од блудница: блуднице је победило тело, а њих – иметак. Кад је пролазила ноћ овог живота, све те девојке задремаше и поспаше, тј. умреше, јер се овде под сном подразумева смрт. А усред њиховог сна, у поноћи, стаде вика, отворише се врата, и оне што су се снабделе обиљем уља уђоше са жеником, а луде, које нису узеле довољно уља, почеше да га траже кад се пробудише. Иако су хтеле, мудре нису могле да дају (лудима од свог уља) јер беше време за само улажење (тј. у брачне одаје), и зато им одговорише: Да не би недостало и нама и вама, боље идите продавцима, тј. сиромашнима, и купите. Али то није изводљиво, јер, због смрти, више није могуће. То несумњиво показује и Аврам: у причи о богаташу и убогом Лазару он говори: Они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу (Лк 16,26). И поред свега, луде девојке, које су дошле без светлости, вапију и ударају у врата: Господару, Господару! Отвори нам. Али сам Господ изговара онај страшни одговор: Одлазите, кажем вам, не познајем вас. Како ћете видети женика кад немате вино милостиње?

Богоносни оци су, дакле, ставили овде причу о десет девојака да би нас научили да увек будемо будни и спремни да истинитог Женика дочекамо с добрим делима и првенствено с милостињом, јер не знамо дан и час краја, баш као што нас Јосиф својим примером учи да задобијамо целомудреност, а смоква да увек доносимо духовни плод. Који испуни једно, чак веће, а друго, нарочито милостињу, занемари, тај неће ући са Христом у вечни починак, него ће се посрамљен вратити назад, јер ничег нема жалоснијег и срамнијег од девствености коју је победила страст према богатству.

Жениче Христе, здружи нас с мудрим девојкама, придружи нас Твом изабраном стаду и помилуј нас. Амин.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Велики уторак

У уторак Страсне седмице сећамо се приче о “десет девојака” из Јеванђеља.

Стога, Христе Жениче, уброј нас са мудрим девојкама и помилуј нас. Амин.

Христос проповеда у Јерусалимском храму. Старешине јеврејске траже да га ухвате и убију.

Синаксар

Зашто спаваш, душо моја? Зашто губиш дане у бескорисним бригама? Зашто си заузета пролазним стварима? Последњи час је близу и ускоро се растајемо од овдашњих ствари. Док још има времена уразуми се и завапи: Сагреших Ти, Спасе мој, не посеци ме као бесплодну смокву већ се, Христе, из благоутробија Твога, сажали се на мене зовућег Те у страху. Не остави ме испред одаја Христових невеста!

Јутрење

Велики уторак

Одбацимо лењост и пођимо у сусрет Христу, Женику бесмртном, са упаљеним светиљкама и песмама појући: Сва дела Господња, благословите Господа.

Нека буде довољно уља заједнице у сасудима наших душа и тада нећемо изгубити плату отишавши да купимо уље и запевајмо: Сва дела Господња, благословите Господа.

Примили сте једнаку благодат од Господа, уможите таланте уз помоћ Христа који вам их даде и појте: Сва дела Господња, благословите Господа.

Хвалимо Те, благосиљамо Те, и клањамо се ти се, Господе…

Јутрење

Велики уторак

Читања из Светог Писма: Јован 12:17-50.

[Зоран]

Синаксар на Свету и Велику среду

Стихови:

Жена помаза Христово тело миром,

и тако претече Никодимову смирну и алоју.

На свету и велику среду свети оци су заповедиди да чинимо спомен на жену блудницу, која је помазала Господа миром, јер се то десило пред сама Спаситељева страдања.

Када је Господ дошао у Јерусалим и налазио се у кући Симона губавога, приступила му је жена (блудница) и излила на Његову главу скупоцено миро. Ту је установљено (да њој чинимо спомен) с циљем да се, по речи Спаситеља, свуда и свима проповеда о том њеном дирљивом поступку. Којом побудом се она руководила? Пошто је приметила да је Христос сажаљив према свима и дружељубив, нарочито сада, када је видела да је Он ушао у кућу губавога, а закон је налагао да се такав сматра нечистим и одлученим од друштва, она је закључила да ће Он, као и Симонову губу, исцелити и њену душевну болест. И ето, док је Он увече седео за трпезом, она је излива на Његову главу миро, вредно око три стотине динара, то јест шездесет асарија, десет пенеза и три сребреника. Ученици су је спречавали, посебно Јуда Искариотски, но Христос је стао у њену заштиту да они не би прекинули њену добру намеру. При томе је споменуо и свој погреб, и тако одвраћао Јуду од издајства и удостојио жену части тиме што ће се свуда по целом свету проповедати о њеном добром делу.

Морамо нагласити да се, по некима, иста ова жена подразумева код свих јеванђелиста. Али то није тачно. Тројица, каже свети Златоусти (у Беседи 13 на Матеја), говоре о истој, и називају је блудницом, а код Јована је потпуно друга, и то хвале достојна Марија, Лазарева сестра, коју је одликовао частан живот, и коју Христос, да је била блудница, не би волео. Од њих је ова последња Марија, шест дана пре Пасхе, у својој кући, у Витанији, док је Он увече седео за трпезом, извршила помазање тако што је излила миро на пречисте ноге и обрисала их својом косом, и тиме показала да га изузетно поштује. Она је принела миро Христу као Богу, јер је добро знала (Изл. 30; Пост. 28 и 35) да је уље приношено Богу и у жртвама, да су миром помазивани и свештеници, да је и Јаков прелио уљем камен посвећен Богу. Она је то, очигледно, принела ради благодарности Учитељу, као Богу, за оживљење свога брата. Зато јој се и не обећава награда. Ту се и гунђање чује једино Јуде, као лакомог човека. Свети Матеј и Марко казују да је друга жена, и то блудница, два дана пре Пасхе, када је Христос још боравио у тој истој Витанији, у кући Симона губавога, увече, док је седео за трпезом излила то скупоцено миро на Његову главу. Због тога своје негодовање према блудници исказују и ученици, који су изврсно знали с каквим усрђем је то учињено да би се добила Христова милост. Њој је и награда одређена у томе што ће то добро дело бити прослављано свуда по свету. Према томе, неки разумеју једну, Златоусти, пак, по овоме, две жене. Има и оних који признају чак три: две горе поменуте, у самом приближавању Христових страдања, а осим ових и трећу, тачније речено прву, која је то приредила негде око половине јеванђелске проповеди. Она је била и блудница, и грешница, и излила је миро наХристове ноге, али не у кући губавога, него фарисеја Симона и без присуства непознатих. Тада се једино сам фарисеј саблазнио. Као награду Спаситељ јој је дао отпуштење грехова. Управо о њој свети Лука казује око средине свог Јеванђеља (7,36-50), као што је речено. Непосредно после казивања о тој блудници, он наставља говор на следећи начин: И би послије тога, и он прохођаше по градовима и по селима проповиједајући и благовијестећи Царство Божије (Лк 8,1), из чега јасно произилази да то није било за време страдања. Према томе, судећи по времену, и по месту, и по личностима, и по кућама, напокон, по самом начину миропомазања, изгледа, да су то биле три жене: две блуднице, а трећа је Лазарева сестра Марија, коју је одликовао свети живот. И једна кућа је кућа фарисеја Симона, друга је губавог Симона у Витанији, и трећа је кућа она у којој су живеле Марија и Марта, Лазареве сестре, у истој тој Витанији, а из овога се мора закључити да су Христу биле приређене и две трпезе, и обе у Витанији. Једна је учињена шест дана пре Пасхе у Лазаревом дому, у којој је с Њим учествовао и Лазар, о чему син грома говори овако: А Исус на шест дана прије Пасхе дође у Витанију, гдје бјеше Лазар који умрије, кога он подиже из мртвих. Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од оних што сјеђаху са њим за трпезом. А Марија, узевши литру правога нардова скупоцјенога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове (Јн. 12,13).

Друга вечера била је приређена Њему два дана пре Пасхе, када се Христос још налазио у Витанији, у кући Симона губавога, када му је и блудница пришла да излије скупоцено миро: тако казује свети Матеј и преноси Христове речи ученицима: Знате да ће за два дана бити Пасха, и убрзо након овога наставља: А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога, приступи му жена са алавастровом посудом мириса скупоцјенога, и изли на главу његову када сјеђаше за трпезом (Мт. 26,2 и 6-7). С њим је сагласан и Марко, који говори: Бијаху још два дана до празника Пасхе и бесквасних хљебова… И кад он бијаше у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена (Мк.14,1,3) итд. Заступници тврдње да четворица јеванђелиста говоре о једној те истој жени која је помазала Господа миром, да су Симон фарисеј и.Симон губави, кога неки сматрају чак оцем Лазара и његових сестара Марије и Марте, једна те иста личност, да се ради о једној те истој вечери, једној те истој његовој кући, у Витанији, где је наводно била и велика горња одаја, застрта и припремљена и где је била Тајна вечера – мисле погрешно. Те две вечере биле су припремљене Христу изван Јерусалима, у Витанији, шест и два дана, како је речено, пре законом одређене Пасхе, а и жене су принеле Христу миро на различит начин. А Тајна вечера и велика горња одаја биле су припремљене у самом граду Јерусалиму један дан пре законом одређене Пасхе и Христових страдања, по мишљењу једних, у кући непознатог човека, а по мишљењу других у кући Његовог ученика и напрсника Јована, на светом Сиону, у којој су се и ученици скривали због страха од Јудејаца, у којој је Тома после Васкрсења метнуо свој прст у ране од клинова и своју руку у Христова ребра, у којој је, на Педесетницу, Свети Дух сишао на апостоле, и у којој су учињена разна друга скривена и тајанствена дела.

Имајући ово у виду, нама се чини да више одговара истини Златоустово мишљење, по коме се ту говори о две жене: једној, о којој тројица јеванђелиста говоре да је, као блудница и грешница, излила миро на Христову главу, и другој, код Јована, Марији, Лазаревој сестри, која је принела миро и излила га, и то на Христове божанске ноге. Једна ствар је, такође, вечера у Витанији, а сасвим друга – Тајна вечера. То је јасно чак из тога што Спаситељ, после казивања о тој блудници, шаље ученике у град да припреме Пасху. Идите у град томе и томе, и кажите му: … код тебе ћу да учиним Пасху са ученицима својим (Мт. 2б,18). И још: И срешће вас човјек који носи крчаг воде… и он ће вам показати готову велику горњу одају, застрту и припремљену: ондје нам зготовите (Мк. 14,13-16; Лк. 22,8-13), очито, предстојећу законску Пасху, коју је, дошавши, и учинио с ученицима, како говори божанствени Златоусти. Затим, за време вечере, тј. Тајне вечере, након божанственог прања ногу ученицима, Христос поново седа за трпезу, предаје и нашу Пасху на истом том столу, како додаје златоречиви Јован. И то је тачно. А дивни Јован, као и Марко, божанствени јеванђелисти, означили су и квалитет мира тако што су га назвали чистим и скупоценим. Мисле да „пистикон“ тј. верно, значи право, неразблажено и испитане чистоте, а можда је то и назив најбољег и првокласног мира. Марко додаје да је жена од усрђа чак разбила и суд, за који каже да је од алавастра, зато што је грло тог суда било преуско. Тај стаклени суд, како говори свети Епифаније, није имао ручке, и назива се викион. Миро је било састављено од многих материја, а углавном од смирне миомирисног цвета кинамона, мирисног корена, миомирисног исопа и уља.

Духовним миром помазани, Христе Боже, ослободи нас од страсти које наваљују на нас, и помилуј нас, јер један је свети и човекољубац. Амин.

[Зоран]

Кроз Часни пост: Велика среда

У Среду Страсне седмице свети оци су одредили да се врши сећање на жену која је миром помазала Христа и тако га припремила за погреб и на Јуду издајника, који је одлучио да изда свога Учитеља за 30 сребреника.

Синаксар

Док је жена грешница донела миро, ученик се договарао са безаконицима. Она се радоваше да излије скупоцено, а он је пожурио да прода Онога Који је Непроцењив. Она призна Христа као Господа, а он одлучи себе од Владике. Она поста слободна, а Јуда роб непријатеља. Тежак беше његов недостатак љубави! Велико беше њено покајање! Подај и мени такво покајање, Спасе, који си ради нас страдао и спаси нас!

Јутрење

Велика Среда

Молитва на Великом јелеосвећењу:

Господе, који милошћу и милосрђем својим исцељујеш патње душе и тела наших, Ти сам, Владару, освети јелеј овај, да би он био онима који се помазују њиме на исцељење и на уклањање сваке страсти и прљавштине тела и духа, и свакога зла, да би се и у овоме прославило пресвето Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.

У ВЕЛИКУ СРЕДУ СЕ ВРШИ

ВЕЛИКО ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊЕ.

[JESSY]

Na zalost, Zorane moram da te razocaram, kao sto sam i ja razocarana.Kontaktirala sam direktno distributera manastira Podmaine, i nema vise ove knjige, ceo tiraz je rasprodat, tako da nam jedino preostaje da ovo sa interneta stampamo crvenilo