Радио Светигора и Светигора Прес

[Зоран]

Саопштење Светог Синода Грчке Цркве поводом дијалога са Римокатоличком црквом

Синод Грчке Цркве

Поводом засиједања „Мјешовите богословске комисије за дијалог између Православне и Римокатоличке цркве“ на Кипру од 16. до 23. октобра, огласио се Свети Синод Грчке Цркве следећим саопштењем:

Архијереји Грчке Цркве су током засиједања 15. октобра 2009, на предлог Његовог Блаженства архиепископа Атинског и све Грчке Јеронима, разматрали питање дијалога између православних и римокатолика.

Засиједање је отпочело читањем документа васељенског патријарха Вартоломеја поводом такозваног „Исповиједања вјере“ које су потписали клирици, монаси и лаици, праћено читањем писама високпреосвећених митрополита упућених Светом Синоду, са сврхом упознавања  (Синода) са документом потписаним у Равени, као и са прелиминарним нацртом питања о којима ће бити говорено наредних дана на Кипру, на тему папског примата током првог миленијума. Ова питања су већ разматрана на септембарском засиједању сталног Синода.

Након читања поменутих докумената, Његово Блаженство је позвао високопреосвећене митрополите: Мелетија Никополиског и Превезанског (Предсједника Синодског комитета за унутар-православне и међу-хришћанске односе) и Хризостома Перистеријског (познаваоца овог питања), да упознају остале архијереје о развоју поменутог дијалога, као и о садржају равенског документа, али и о Мјешовитој богословској комисији која ће ових дана засиједати на Кипру.

Након овога услиједила је прилично опширана дискусија у којој је учествовало већина архијереја, који су о овим важним питањима говорили одговорно и зналачки. Током ове дискусије, установљени су следећи ставови:

  1. Потреба за детаљнијим упознавањем Светог архијерејског синода о овим веома значајним питањима је очигледна. Објављено је да ће од сада Синод бити редовно обавјештаван о свим фазама дијалога, у супротном ниједан „документ“ се неће сматрати обавезујућим за Цркву.

  2. Дијалог мора бити настављен, али унутар црквених и канонских оквира, и увијек уз договор са Васељенском Патријаршијом, као што је и одлучено на све-православном нивоу.

  3. Представници наше Цркве у овом Дијалогу посједују темељно знање православног богословља, еклисиологије и црквеног Предања, и своје знање и своју снагу нуде у циљу „јединства свих“ „у истини“ и унутар обавезног богословског оквира и одлука све-православних конференција.

  4. Равенски документ и текст који ће бити разматран на Кипру морају бити саопштени и одобрени од стране помјесних аутокефалних Цркава, према томе и Грчке Цркве. У пракси ово значи да без одобрења архијерејског Синода ништа неће бити преузимано. Архијереји су чувари православног Предања, као што и исповиједају приликом хиротоније.

  5. Што се тиче документа који се односи на примат римског папе током првог миленијума, који ће наредних дана бити састављен на Кипру, представници наше Цркве су упућени да осигурају да у коначном тексту канонско мјесто примата римског папе буде наведено у складу са Васељенским саборима, и у односу на 3. канон Другог васељенскг сабора и 28. канон Четвртог васељенског сабора.

  6. Архијерејски Синод Грчке Цркве будно прати питање дијалога Православне Цркве са инославнима, и зато су документи као што је „Исповиједање вјере“ сувишни.

Молимо још вјерне да имају повјерења у своје пастире и да се уздрже од радњи које би могле створити додатне проблеме.

Свети Синод Грчке Цркве је ово разматрао и једногласно одлучио, са осјећањем одговорности пред Богом, нашом беспрекорном вјером и Предањем и нашим благочестивим народом, у славу Бога и Цркве.

Из Светог архијерејског синода.

http://radiosvetigora.wordpress.com/

[Зоран]

Свети ратник

Подне у Солуну налик је подневима у свим великим лучким градовима. То је тренутак када се врева стишава. Јесен рујем боји дрвеће, ретке пролазнике мами мирис рибе из таверни. Из даљине се чују сирене бродова који поздрављају град, одлазећи на далека путовања. Покаткад крикне галеб, наговештавајући југо. Бат корака по каменим плочницима је све ређи и тиши. А море и небо су измешали боје.

У цркви светог Димитрија је тихи полумрак. Неколико жена послује по цркви, нечујно се крећући, као да не додирују мермерни под. Ништа не нарушава свети мир храма. Пред олтаром две жене у црнини шапућу молитве повремено подижући сузне очи ка иконама светитеља.

Предане својим пословима и молитвама нису виделе када је и како у цркву ушао необично обучен човек, али су све, у исти мах постале свесне његовог присуства. Прекинуле су молитве и послове и пошле му у сусрет.

Он, измучен, у окрвављеној одори, корачао је према олтару. Сакупиле су се око њега, питајући да ли му нешто треба, ко је и одакле долази.

Затражио је воде и рекао: „Ја сам овдашњи, а долазим из Босне, тамо је борба за Православље!“.

Жене су претрнуле. Једна од њих је отишла по воду, а друга да позове свештеника. Жена у црнини, она млађа, грозничаво је гледала војника, препознала га, и као птица погођена у лету, тихо крикнувши, онесвестила се. Старија је покушавала да је освести. Остале жене су стајале скамењене, без гласа и покрета, а војник у одори византијског ратника, лагано је ишао према гробу Светог Димитрија и нестао у њему.

Тишина се згуснула, остао је само благи мирис босиљка или смирне, нису биле сигурне шта је, али да је миомирис, јасно су осетиле.

Жена која је доносила воду, ушла је истовремено са свештеником. Млађа жена је, дошавши себи, клекла пред икону светог Димитрија и молила се кроз сузе, челом додирујући под.

Свештеник је питао жене шта се догодило. Оне су му испричале све о доласку непознатог човека, његовом одговору на питање ко је и одакле долази. Питао их је затим како је био обучен, а оне су, опет, све до једне рекле: „Исто као свети Димитрије на овој икони“.

На то је свештеник учинио велику метанију пред иконом светог Димитрија, клекли су и топло се, усрдно и дуго, дуго молили у небеској тишини.

Касније је, много касније, свештеник испричао да се свети Димитрије последњи пут јавио 1804. године.

То је била година Првог српског устанка.

Догађај се збио у Солуну пре славе светог Димитрија, 8. новембра 1991. године.

Радмила Мишев

[Зоран]

Након 66 година донесена Казанска икона Мајке Божије у град Мценск

По благослову Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Кирила, у недељу 8. новембра, у град Мценск је донесена Казанска икона Мајке Божије, коју је прије 66 година однио њемачки војник. Светињу је донио предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, архиепископ Волоколамски Иларион.

За вријеме битке у Мценску, њемачки војник Јосиф Бертрам је пронашао ову икону Пресвете Богородице. До краја живота он је чувао и завјештао је сину да је по његовом упокојењу врати у Русију. У августу ове године делегација Бенедиктинског манастира, у коме живи Бертрамов син, донијела је икону у Москву и предала је архиепископу Илариону у цркви Свих жалосних радост, гдје је остала неколико седмица.

7. новембра увече парохијани су се опростили са светињом на свеноћном бденију које је служио владика Иларион уз саслужење парохијског свештенства.

Обраћајући се вјернима, владика је том приликом подсјетио на историју иконе и рекао: „Његова Светост Патријарх Кирил је благословио да се икона врати тамо гдје је нађена – у у град Мценск у Орловској епархији. Поклонићемо се сада пред иконом, а сјутра ћу је однијети архиепископу Орловском и Ливенском Пантелејмону. Помолимо се Пресветој Богородици да нам буде небеска заступница и да се њена света икона која је чудесно пронађена, врати у Мценск“.

Следећег дана икону су у Мценску свечано дочекали архиепископ Пантелејмон, свештенство, градски и обласни руководиоци и хиљаде вјерних.

Предавши икону, владика Иларион је рекао да ће она подсјећати људе на Велики отаџбински рат и оне који су погинули тих страшних година, а истовремено ће представљати извор утјехе и радости вјернима.

Владика Паннтелејмон је нагласио да је повратак светог образа Царице Небесне у отаџбину значајан догађај за Мценск и цијелу Орловску област.

[Зоран]

Краљевска породица у посјети СПЦ у Америци

Њихова Краљевска Височанства, Принц Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина, Принц Петар, Принц Филип и Принц Александар, посјетили су сједиште Српске Православне Цркве у Сјеверној и Јужној Америци и гроб Његовог Величанства блаженопочившег Краља Петра II, у манастиру Светог Саве у Либертвилу, у америчкој држави Илиноис. Његово високопреосвештенство Митрополит Либертвилско-чикашки Христофор одслужио је помен Краљу Петру II.

Краљ Петар је једини српски краљ сахрањен у Сједињеним Америчким Државама, и планира се да се његови остаци пренесу у Србију, гдје ће почивати у спомен-храму Краљевске породице Карађорђевић на Опленцу.

[Зоран]

РАДОСНО ПЕЊАЊЕ НА ГОЛГОТУ ВАРНАВЕ ХВОСТАНСКОГ

Крајем октобра 2009. г. у издању ИИУ Митрополије Црногорско-приморске ”Светигора” са Цетиња  и Института за теолошка истраживања Православног богословског факултета Универзитета у Београду објављена је књига под насловом ”Радосно пењање на Голготу”. Ова књигa је уствари Зборник списа и свjедочанстава о свештеноисповjеднику Варнави Настићу (1914-1964), епископу хвостанском, новопросијавшем светитељу Православне Цркве.

Овог новог Свештеноисповједника Цркве Христове Епископа Хвостанског Варнаву срео сам за живота први и посљедњи пут у прољеће 1961. љета Господњег, приликом његовог боравка у Манастиру Крушедолу, под присмотром полиције. Наиме, чувши да је послије дужег боравка у Манастиру Гомионици код Бања Луке дошао у Крушедол, отишао сам, заједно са његовим синовцем Антонијем Данила Настићем, мојим школским другом, да га посјетим. Настојатељ манастира у то вријеме био је јеромонах Стефан Чакић. У манастир смо стигли предвече. Срели смо га у манастирској гостопримници, узели благослов од њега, и кратко разговарали у присуству игумана, представивши се ко смо и да смо студенти теологије. Пред нама је стајао омањи човјек са похабаном мантијом, мршав, са једноставном панагијом на грудима. Очи су му зрачиле добротом, али и брижношћу. Живи и динамични покрети одавали су човјека одлучног. Извјесна нервоза у покретима, нарочито једне ноге, откривала је и показивала све оно што је он претрпио, у затвору, ломљењем ногу, а и оно што трпи у садашњем положају у коме се налазио под полицијском присмотром. Остао нам је утисак, по начину како и шта нам је говорио, да није имао пуног повјерења ни у самог игумана. Остала нам је у живом сјећању и јутарња Литургија у оближњем Сретењском манастиру, који је основала Св. мати Ангелина. Успут, идући према Храму на Литургију, живахним али одлучним покретима, као и ријечима: „Ја ћу то“, одбио је да му вежем одвезану пертлу на ципелама. Послије ручка нас је испратио далеко од манастирске капије, говорећи нам о потреби вјерности, особито нас богослова, вјером, ријечју и на дјелу – Христу Господу.

Радост и његова очинска брижност за нас, остају ми неизбрисиви у сјећању. Као и разговор који је био повод да се огријешим о овог дивног Христовог витеза и страдалника. Наиме, на моје питање о оцу Јустину Поповићу, кога сам тих година посјећивао у Манастиру Ћелијама, одговорио је: „Како је лијеп данашњи дан.“ Поново га упитах: да ли се виђа и да ли има контакта са оцем Јустином? Одговор је био још чуднији: „Видите ли, дјецо, како је дивно процвјетала ова трешња испред нас!“ Ућутао сам зачуђен. После краћег времена узели смо благослов од њега и праћени његовим погледом замакли за брдо. Кажем успут Антонију: „Чули ти какав чудан одговор даде Владика на моја питања?“ „Чух.“, одговори Антоније, такође затечен одговором. „Заиста изгледа“, додадох, „да су у праву они који тврде да је Владика нервно попустио.“ Јер, у то вријеме је по Патријаршији кружила прича да је Владика Варнава, од претрпљених невоља ментално пореметио, па зато не може бити постављен на Епархију. Опрости, свети Владико, моје огрјешење о Тебе! Гоњен и прогоњен Удбом, сигурно си помислио да је Удба послала и овог, теби непознатог, младог човјека, да те испитује о оцу Јустину, твом наставнику, прогнаном од комуниста са Универзитета, који се, као и ти, такође налазио у Манастиру Ћелијама под сталном присмотром полиције.

Свештеномученик Варнава Хвостански заиста јесте био луд, али „луд“ на начин Апостола Павла „Христа ради“. (1Кор. 4, 10) Ова књига, читаоче, коју држиш у рукама, која садржи његово житије, бесједе, списе, бројна писма, записе, и свједочења о њему, од његових познаника, пријатеља и савременика, јасно и очевидно потврђује да је љубав према Христу, и спремност на жртвовање тој љубави, била суштина његовог живота и свеукупног његовог животног подвига. Риједак је човјек и Хришћанин нашег времена, који би свим бићем могао као Епископ новоисповједник Варнава Настић, поновити знамените ријечи Апостола Павла: „Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тјескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?… Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем.“ (Рм. 8, 35. 38-39)

Још је рјеђи човјек у 20. вијеку код кога се та љубав за Христа распламсала од малих ногу, такорећи од утробе материне. То потврђује све оно што је написао и иза себе оставио од ране младости. Његова гимназијска писма, писма оцу, студентски записи и писма, свједоче цјеловиту усмјереност његову од младости богомислију и Христољубљу. Код њега нема младалачке колебљивости и трагања: он знаде и љуби Христа и свједочи Га ријечју и дјелом, спреман на жртву без остатка. Своје животно Вјерују он је најбоље дефинисао у својој првој архипастирској бесједи (1947), најјезгровитијој и најисповједнијој од свих бесједа наших архијереја од тада до данас. Заиста је његов животни пут, како је речено у тој бесједи, а пренијето у наслов ове књиге – радосно пењање на Голготу.

Као Епископа Владику Варнаву није Господ удостојио епархијског служења, иако је то желио свим срцем. Међутим, то га није омело да буде и постане Епископ апостолског кова, свесрпског и свеправославног васељенског зрачења, исповједничког свевременог свједочења Христа. Ако би тражили њему сличног међу древним исповједницима и мученицима Цркве Христове, сигурно би то био Св. Игњатије Богоносац. Исти дух и исти огањ вјере и вјерности Христу, иста „Распета Љубав“ прожима посланице Св. Игњатија, као и бесједе и писма Варнаве Хвостанског.

Свједочења сабрана у овој књизи ревносним трудом монаха мр Павла Кондића, заиста су само „каменчићи у мозаику“ животног дјела и подвига Владике Варнаве. Надати се да ће временом бити пронађена и сабрана и друга његова писма и записи. Али и ово што је сабрано довољно је да потврди основну истину Варнавиног живота и богословља: жива и живоносна личност Богочовјека Христа, оваплоћена и оваплоћивана у свеживотни подвиг саможртвеном љубављу.

Захвалимо Христу Господу што је у вијеку смућености, млакости и жртвовања лажним идејама и идолима – жртвоприношења молоховским божанствима, послао и подарио Цркви Божјој и нашем народу у свјетлоносној личности Варнаве Хвостанског „жртву живу свету Богу угодну“ (Рм. 12,1), на христолики начин принијету „за живот свијета“ (ср. Јн. 6, 51).

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ

На празник Преображења Господњег,

Љета Господњег 2009.

Цетиње

РЕЧ УРЕДНИКА

Mеђу корицама књиге коју држиш у рукама, драги читаоче, сабрано је много љубави. Заиста, љубав Божија која је водила Свештеноисповедника Варнаву током педесет година његовог земаљског битисања, озарила је и све нас који смо се удружили да узвратимо љубав на љубав овом верном сведоку Христовом. Ово није само збирка историјских докумената и сведочанстава о Варнави Хвостанском. Жеља која је руководила обликовање ове књиге јесте да се кроз ових 700 страна текста првенствено прикаже духовни профил савременог исповедника Православља и духовни плодови његовог подвига. Варнаву Хвостанског је Господ прославио и међу људима и међу анђелима на небесима. Није, дакле, потребно да га хвалимо а још мање да га правдамо пред климавим судом земаљске историје, њега – становника небеског Јерусалима.

Много више него што је написао у уводном слову ове књиге, Митрополит Амфилохије говорио је нама, монасима Цетињског манастира, о печату који је на његову душу утиснуо сусрет са Варнавом у Манастиру Крушедолу. Сусретали су се они и касније, посредно, преко сведочанстава особа Варнави блиских по духу и богољубљу, ревности за Дом Божији. Митрополит Амфилохије је од студентских дана сакупљао та сведочанства и она чине камен темељац ове књиге. Заиста блаословени камен темељац јер је читав потоњи рад на прикупљању Варнавиних списа, поготово током 2008-9. г. био плодоносан да је било могуће направити цвјетник који имаш у рукама, драги читаоче. Ево, из њега се можеш надисати миомириса духовног и напојити воде живе са непресахлог извора благодати Божије.

монах мр Павле Кондић

http://svetigora.wordpress.com/

[Зоран]

ЕПИСКОП КОНСТАНТИН СРЕДЊОЕВРОПСКИ У ПОСЈЕТИ МИТРОПОЛИЈИ

ЦЕТИЊЕ, 12. новембра (Светигорапрес) – Након учешћа на свечаној прослави празника Св. Арсенија I Сремца, другог Архиепископа српског, којом приликом је служио Бденије у Манастиру Ждребаонику,а сутрадан на сами празник с Његовим Високопреосвештенством Архиепископом цетињским Митрополитом Црногорско-приморским Г. Амфилохијем, Преосвећени Епископ Константин Средњоевропски, у оквиру своје посјете Митрополији Црногорско-приморској, служио је Свету Литургију 11. новембра у Манастиру Острог поред ћивота Св. Василија Острошког и био гост Епископа диоклијског Г. Јована, игумана Манастира Острог.

Из Манастира Острог Владика Константин се истог дана упутио ка Манастиру Ћелија Пиперска, гдје се поклонио ћивоту Преп. Стефана Пиперског. Игуманија манастира мати Јелена упознала је Преосвећеног са током обнове манастира у посљедње двије деценије и представила рукодјеље манастирског сестринства – иконопис, вез, израду биљних мелема и др.

Своје ходочашће Епископ Константин је наставио посјетом Цетињском манастиру, у којем се уз пратњу намјесника Манастира Архимандрита Луке, поклонио Десници Св. Јована Крститеља, Часном Крсту и Св. Петру Цетињском, обишавши том приликом и богату манастирску ризницу.

На крају свога боравка у Митрополији, посјетио је знаменити Манастир Подмаине у Будви. Манастирска братија је с радошћу показала Владици обновљени манастирски комплекс, изграђен на средњовјековним темељима, о чему најбоље свједочи капела са фрескама из тог периода. За срећан пут, монаси су епископу даровали књиге из богате издавачке дјелатности Манастира Подмаине, нешто од свога рукодјеља и манастирски мед.

П.К./И.Б.

Извор: Светигора Прес

[Зоран]

Апел против забране распећа у школама у Италији

Архиепископ Атински Јероним

Грчка Православна Црква је позвала хришћане широм Европе да се уједине у апелу против забране распећа у школама у Италији.

Међународни суд за људска права је прошле седмице изгласао да присуство распећа крши права дјеце на слободу вјероисповиједања.

Грчка Црква страхује да ће италијански случај дати примјер. За следећу седмицу заказан је ванредни састанак Светог Синода на коме ће се разматрати ово питање.

Поглавар грчке Православне Цркве, Његово Блаженство Архиепископ Атински Јероним, као и представници Римокатоличке Цркве, сматра да Суд занемарује улогу Хришћанства у формирању идентитета Европе.

„Права треба да имају не само мањине, већ и већине“, казао је Архиепископ.

Један од епископа Грчке цркве, преосвећени Николај, је забринут да уколико се овако настави млади људи ускоро неће имати достојних символа који би их надахњивали и штитили.

„Спортски и поп идоли су јадна замјена“, казао је он.

Група за људска право „Хелсиншки монитор“ настоји да искористи италијански случај као примјер.

Ова група је већ захтијевала да се изнад судијске клупе у грчким судницама уклони икона Господа Исуса Христа, као и да се Јеванђеље више не користи приликом заклињања свједока.

„Хелсиншки монитор“ је позвао и синдикате да уложе приговор на вјерске символе у грчким школама.

Извор: Радио Светигора

[Зоран]

Саопштење патријарха Константинопољског Вартоломеја поводом упокојења патријарха Павла

Са дубоком жалошћу смо данас примили вијест о упокојењу у Господу нашег брата Павла, патријарха Српског. Након помена на вечерашњој служби уочи празника светог апостола и јеванђелисте Матеја, свим срцем и душом молили смо Господа да његову блажену душу упокоји у земљи живих. Наше искрено саучешће преподобим архијерејима, часном свештенству и вјерном народу наше сестринске Цркве у Србији, гдје сви оплакују губитак свог вољеног Првојерарха. Данас се само патријарх Павле радује свом небеском путу.

Понављамо одговарајуће ријечи српског пјесника Матије Бећковића о блаженопочившем Патријарху: „Нико у бучније време није говорио тише, а да се чуо даље, нико није говорио мање а да је рекао више, нико у безочније доба није дуже гледао истини право у очи.“

Нека му је вјечан спомен!

Нека Господ и оснивач Цркве открије достојног наследника који ће водити најсветију Српску Цркву и оца славном српском народу који ће наставити његову узорну службу и очувати традицију и идеале његовог народа.

На Фанару, 15. новембра 2009.

Извор: Радио Светигора

[Зоран]

Саучешће Патријарха Московског и све Русије Кирила

Патријарх Московски и све Русије Кирил

Његовом Високопреосвештенству

Високопреосвећеном Амфилохију,

Архиепископу цетињском, Митрополиту црногорско-приморском, предсједавајућем Светог Синода Српске Православне Цркве

Ваше Високопреосвештенство,

С жалошћу смо сазнали за упокојење Његове Светости Патријарха Српског Павла.

У вјечне обитељи отишао је један од најстаријих првојерараха свјетске православне породице, чије су име и лик милионима вјерних у цијелом свијету представљали символ јединства свете Српске Православне Цркве и њене непоколебивости пред искушењима.

Строг подвижник и молитвеник, милостиви отац народа Божјег, који је до краја смирено носио његово бреме, блаженопочивши Првојерарх је кротошћу и љубављу исцијелио растрзана људска срца и својим пожртвованим подвигом патријаршког служења стекао дубоко и искрено свенародно поштовање. Блаженопочивши Патријарх је имао велики ауторитет и у Руској Православној Цркви, чија чеда, заједно са српском браћом и сестрама, сада узносе усрдне молитве за покој душе новопрестављеног светитеља Божијег.

Ваше Високопреосвештенство, дијелећи жалост која је задесила осиротјелу братску Цркву услед тешког и ненадокнадивог губитка, учествујем у Вашим молитвама за блаженопочившег. Вјечан му спомен!  Молим Вас да моје саучешће пренесете члановима Светог Архијерејског Синода, архипастирима и пастирима Српске Цркве и свом српском народу.

С љубављу у Господу,

+КИРИЛ,

Патријарх Московски и све Русије

[Зоран]

Представници Свете Горе и Хиландара на сахрани Патријарха

Делегације свештене општине Света Гора и манастира Хиландар присуствоваће сахрани блаженопочившег патријарха Српског Павла, саопштила је задужбина Светог манастира Хиландар у Београду. Свештена општина Свете Горе Атонске је одредила да званичну делегацију чине игуман Светог манастира Пантократора, архимандрит Гаврило, игуман Светог манастира Филотеја, архимандрит Никодим и јеромонах Серафим Хиландарац. По благослову игумана Хиландара, архимандрита Мојсија, хиландарску делегацију сачињаваће јерођакон Доситеј и монах Никанор, наведено је у саопштењу.

Извор: Тањуг.

Извор: Радио Светигора

[Зоран]

Сахрањен је свештеник Данило Сисојев на Кунцевском гробљу у Москви

Свештеник Данило Сисојев који је 19. новембра убијен у цркви светог апостола Томе, сахрањен је у понедељак 23. новембра на Кунцевском гробљу у Москви.

Опелу које је служено у цркви светих апостола Петра и Павла присуствовао је и свјатјејши патријарх Московскии све Русије Кирил. „Убиство оца Данила Сисојева свједочи о узвишености и сили православног идеала, за који је он дао свој живот“, рекао је Патријарх. „Веома често насиље је уперено против онога који свједочи о Богу и истини. Када мржња замагли поглед и понестане аргумената, они се с насиљем устреме на оне који говоре о Богу и истини. Не могавши да се својим главама и срцима супротставе свештеникој ријечи, излили су бујицу клевета и пакости, чак подигли и руку на њега“, рекао је Његова Светост.

По његовим ријечима „када је неко убијен за Божију истину, то значи да ова истина боли оне који јој се супротстављају и да има велику силу“.

Један од клирика у цркви светих апостола Петра и Павла у којој је служено опело, је и отац пострадалог свештеника, отац Алексеј Сисојев.

Отац Данило је имао 35 година и оставио је за собом жену и троје дјеце.

Током три дана након убиства, хиљаде Московљана је прошло кроз цркву светог апостола Томе и опростило се са својим вољеним свештеником.

Отац Данило је био познати мисионар, и као стручњак за питање Ислама учествовао је у бројним дискусијама са припадницима ове религије. Неки од муслимана који су учествовали у овим дискусијама су се касније обратили у Православље.

Радио Светигора

[Зоран]

Архиепископ Амфилохије служио у Железнику, 24. новембар 2009

Храм у београдском приградском насељу Железник славио је 24. новембра крсну славу Светога Стефана Дечанскога. Свету Архијерејску Литургију у овоме храму служио је Митрополит црногорско – приморски и чувар Патријаршијског трона Господин Амфилохије. Саслуживало је више свештеника, а појао је хор ове цркве. Црква Светога Стефана Дечанског сазидана је 1905. а освећена 1906. године, а задужбина је Катарине Јовановић, удовице београдског трговца Михаила Јовановића. Налази се дакле у старом Железнику. После Свете Архијерејске Литургије услиједио је опход око храма, а онда је Митрополит Амфилохије ломио славски колач. Митрополит Амфилохије бесједио је о Светом Стефану Дечанском, о његовој задужбини, манастиру Дечани у Метохији, подсјетио је и на неке детаље из живота блаженопочившег Патријарха Павла из времена док је он службовао на Косову и Метохији.

http://www.svetigora.com/node/6349

[Зоран]

Европска демократија не би требала да охрабрује христијанофобију

Патријарх Кирил

Међународни суд за људска права је на тужбу госпође Лаутси изгласао да присуство распећа у школама у Италији крши људска права. Његова Светост Патријарх Московски и све Русије Кирил упутио је писмо италијанском премијеру Силвију Берлусконију, у коме одлучно подржава иницијативу италијанске владе да уложи жалбу на ову одлуку. Представљамо ово писмо у цјелини:

Његовој Екселенцији

Силвију Берлусконију

Премијеру Републике Италије

Ваша Екселенцијо

Одлука Међународног суда у случају Лаутси против Италије од 3. новембра, којом се утврђује да присуство распећа крши људска права у италијанским јавним школама, изазвала је узнемиреност у Руској Православној Цркви.

Хришћанско наслеђе Италије и осталих земаља Европе не би требало да буде питање које ће разматрати европске институције за људска права. Хришћански символи на јавним мјестима у Европи су дио заједничког европског идентитета, без кога би прошлост, садашњост и будућност овог континента били незамисливи. Не смије се под видом обезбјеђивања секуларне природе државе наметати анти-религиозна идеологија, која отворено нарушава мир у друштву, дискриминишући вјерску већину Европе – хришћане.

Изражавамо своју пуну и безусловну подршку намјери владе Италије да поводом ове одлуке уложи жалбу пред Врховним вијећем суда. Европска демократија  не би требала да охрабрује христијанофобију, као што су то радили атеистички режими у прошлости.

Руска Православна Црква намјерава да у сарадњи са Римокатоличком Црквом обавијести свјетску и европску јавност о свом категоричном одбијању оваквих одлука и да стимулише разматрање праксе Међународног суда за људска права на разним платформама.

С поштовањем,

+КИРИЛ,

Патријарх Московски и све Русије

Радио Светигора

[Зоран]

Све што (не) знамо о вирусу Х1Н1 и вакцини

У великом амфитеатру на београдском машинском факултету на познатој трибини Двери српских  говорило се у четвртак вече, 26. новембра, пред око пет стотина људи, о једној изузетно значајној теми, новом грипу.  Стручна мишљења, о теми „Све што (не) знамо о вирусу Х1Н1 и вакцини“, која су понекада била и супротстављена, укрстили су стручњаци, епидемиолози. Некима од њих, иако су врхунски стручњаци за ту област,   не дозвољава се да своје ставове о новом грипу, вакцини и вакцинисању изнесу у средствима јавног информисања.

Нови грип Х1Н1, вакцинација и вакцине осветљене су са више страна. Класичну епидемиолошку школу заступао је пензионисани  епидемиолог, примаријус др Томислав Радуловић који се готово четири деценије бавио вакцинацијом. Он сматра да су вакцинације неопходне. Другачијег су мишљења били доцент др Петар Ивановски, доктор медицинских наука, педијатар, субспецијалиста хематологије и рецензент у америчким медицинским часописима и др Бане Несторовић, педијатар на дечјој клиници у Тиршеовој у Београду. Ова двојица стручњака сматрају да је опасност од новог грипа Х1Н1 надувана, да су подаци о оболелима и онима који су умрли од ове болести непоуздани. Они су против вакцинације деце и трудница. Они заступају мишљење да је грип бизнис на коме зарађују светске фармацеутске компаније.

Др Милијана Абрамовић – Савић, педијатар  и сарадник Верско – добротворног старатељства Архиепископије београдско – карловачке говорила је о новом грипу и заштити од инфекција са становишта хришћанског искуства.

Разговор је водила и излагаче најављивала Гордана Станковић:

Јово Бајић

Радио Светигора

[Зоран]

Писмо Патријарха Кирила предсједнику Скупштине заједница општина КиМ

Његова Светост Патријарх Московски и све Русије Кирил обратио се писмом предсједнику Скупштине заједница општина Косова и Метохије, Радовану Ничићу.

Поштовани господине Ничићу,

Благодарим на љубазном позиву да посјетим Косово и Метохију, свету земљу за сваког православног хришћанина, коју с правом називају срцем српског Православља.

Сваки пут када чујем о трагичним искушењима српског народа на Косову, оштар бол ми прође кроз срце. На тој древној срспкој земљи скрнаве се древни храмови и обитељи, а братски народ, који је толико много учинио за Русију у вријеме трагичног прогона Цркве, страда од подјела и понижења.

Московска Патријаршија је непрестано подржавала напоре српске државе и Српске Православне Цркве у тражењу узвишеног и праведног рјешења косовског проблема. Ако страда један члан, са њим страдају сви чланови, и чеда Руске Цркве неће престати да се моле свемилостивом Богу да српском народу пошаље трпљење и помоћ у ово тешко вријеме.

Руска Православна Црква никада неће оставити своју браћу у Христу, која преживљавају тешке тренутке на земљи својих светих и богољубивих предака, чијим ће молитвеним заступништвом Господ Исус Христос навијек утврдити благостање Цркве светог Саве на Косову и Метохији.

С љубављу у Господу,

+ КИРИЛ,

Патријарх Московски и све Русије

Радио Светигора